Dnevnik jednog foruma i vremena - Inter CAFFE blog

Susret na visokom nivou: apprivoiser - galeksic, mart 2013

Sun, 10 Mar 2013 13:45:03 +0100

Poslao: Ned 10.03.2013 14:45

Veli meni app kaže gale moš' ti men' poslat' nešto po šoferu busom da ti ja pošaljem novce i objasnim šta, našao sam nešto tamo kod tebe a problem mi dobaviti. A što ne bi mogao reko, nikakav problem. A mislimo se posle a šta ako taj šofer skrene negde neplanirano, pa posle ni šofera ni robe, pa ti gledaj. Aj reko a koliko je to teško, mogu li ja to poštom nekako tamo dostaviti. Pa veli i nije puno tako nešto oko, kilo dve tri pet, ne bih znao. Aha, jasno mi je, pa može tako, možda je bolje. I aj dogovorimo se poštom, al opet se mislimo šta tamo kako ću ja to kupiti kad se ja u ribolovačku opremu ne razumem nikako, šta ako ja pogrešim ili mi prodavac pomogne da pogrešim, ne bi to trebalo da se desi, al ne bi ni bilo čudo.

I tako se mi dogovarali, neko vreme povremeno, i eto ga app na čatu kod nas sad u petak. Veli gale eto mene sutra tamo lično i personalno, dodjem ja po to pa da se vidimo ako si slobodan. E reko odlično, bio bi red i da se vidimo konačno malo, a ionako sutra mi se ide negde a ne znam gde bi. Kad dolaziš, pa kaže krećem u šest ujutru, a kod tebe ću biti negde oko osam.

Ajme meni reko, pa ja nisam ni znao da osam sati postoji ujutru, ja mislio to samo uveče ima. Nikad ti ja u to doba nisam budan, al ajd - navijem ti ja sahat HTC Wildfire i motam onaj brojčanik i mislim se ako će on ovde biti u osam, ja moram biti budan u sedam da odmah krenem kad on pozove. Al je problem sad to što moram da se sredim malo, a mrzi me sad uveče, to moram ujutru, onda dakle moram navijem sat na šest. I tako ti ja uradim, podesim ja zvonce na pet i penest i legnem da spavam, i probudim se u 3:45 i reko e pa sad ako zaspim, neću se probuditi do devet, i aj ustanem.

I tamte vamte, lepo se ja spremim, fino kaficu sebi, i sav lepo sitan posao koji mi ostao onako kad imam vremena ja pozavršavam, taman zgodna prilika eto. I evo ga app zove i veli evo nas u Bijeljini, kod tebe smo za jedno sat i dvadeset minuta. E reko dobro, ajte vi kad dodjete se negde isključite sa autoputa pa se samo javi gde ste i eto mene.

I ja lepo sednem na autobus pa ka autoputu prošetam, a vreme fino, a ja se natrontao kao kosmonaut, i još šalče stavio oko vrata, al ajd. I ete ga app na telefon, veli gale mi stigli, gde ste stigli, pa kaže mi ušli u Beograd, tu smo negde u Savskoj ulici, pa kako ste prošli pored mene reko a niste me videli. I onda se setim auh pa ima dva isključenja sa autoputa, oni se isključili napred a ja čekao pozadi. Gde ste, kaže tu preko ima neko kafanče "Romantika", reko sedi tu i romantiši nigde ne mrdaj ete me. I sad aj nazad, to je tu negde blizu, al ko će ga znati gde. Taksi da pozovem, on me ne bi vozio, malo je za taksi, a puno je za pjehe, a još kad bi znao gde je to pa i nekako.

I aj idem ja tako kroz Velikog Miloša i mantam po glavi, nemaš kog ni pitati, idem po osećaju, po prirodnom instinktu. I vidim onu kućicu ispred zgrade policije, a u kućici plavac, e reko ti moraš znati, kuc kuc može jedno pitanje, može izvolite, a čovek čita a ja ga prekidam, u senci crne smrti od nekog dobrila nenadića, fina knjiga mora biti, ima neka ženska onako na naslovnoj strani, baš fino uradjene korice. Reko savska ulica, kafana romantika, o pa kaže to ti je tu dole, samo sidji pa desno iza palate pravde videćeš ili pitaj. E reko fala i izvinte ako Vas uznemiravam il prekidam, kaže nikakav problem, prijatno, aj zdra'o.

I srećom to je nizbrdo dole, ja se skotrljam niz tu prvu, pa skrenem, pa kod palate pravde gledam nema romantike. A i mislim se što se to zove tu romantika, to mi nekako mnogo kako to baš romantika i na ćošku vidim ja neki tip stoji, reko mora da je ovo on i mahnem i on meni mahne, jeste to je app! I tu se mi ispozdravljamo srdačno, ono kao prvi taj bliski susret na visokom nivou - eto konačno se videsmo i upoznasmo - gale zvani galeksic i apprivoiser zvani app. Al ne valja nam ni časa časiti, vreme prolazi, ajmo. Nije došao sam, došao je sa ekipom, još dvojica. Zdravo zdravo, ja sam ovaj ti si onaj, drago mi je, milo mi je, aj sedaj i krećemo. I krenemo ti mi od palate pravde prema Pančevu, tamo ima neka prodavnica ribolovačke opreme, to nam je destinacija. Problem je vele samo kako da se iskobeljamo iz Beograda da bi krenuli prema Pančevu, posle ćemo lako. Ma reko nikakav to problem nije, vrati se malo nazad pa aj pravo.

Podjemo mi lepo pravo, reko sad skreni desno, ustvari ne ne ne, sačekaj, ovde ne može desno, aj još pravo pa ćemo gore desno pa opet desno, i gore mi podjemo na sledeću i vidimo tu i nema raskrsnice, reko nema veze, tako se vozi po Beogradu, samo ti slušaj mene, aj još pravo pa levo, i dodjemo mi na sledeću, kaže jel sad levo, ne ne ne, ovde može desno, aj desno. I skrenemo mi desno pa opet desno, pa levo uzbrdo pored Masarikove, i sve fino bude.

Kaže nisam ja navikao po ovakvoj gužvi voziti, a reko kakva gužva, imamo sreće da nema nikog, subota pre podne i retko ko sad vozi, nema gužve. Smeje se on veli a dobro to za vas nije gužva, za mene jeste kad me ovako spopadnu sa obe strane, moram paziti na saobraćaj a ne znam kud idem. Aaaa reko prijatlju moj nije ovo ništa po Beogradu, sad ćeš ti da vidiš kad stignemo u Pančevo! Pančevo ti je osinje gnezdo, ti da vidiš kakvi su to vozači drski, moraš paziti jer ima ih po Beogradu dosta, gledaj samo i kad vidiš PA tablicu čuvaj ga se, čuvaj se Pančevaca i taksista striktno! Veli dobro, i eto nas za neki minut - Pančevački most, mi lepo predjemo i polako klaj klaj do Pančeva i u Pančevo udjosmo.

I baš lep gradić, nisam bio nekoliko godina. Interesatno - na mostu preko Tamiša sa jedne strane idila, kao u bajci, čamčići, zelenilo, baštice, splavovi, kao u nekom filmu prizor, prosto da sidješ i da se prošetaš. A sa druge strane mosta močvara, kao iz horor filmova, samo fale duhovi i da se iz magle pojavi Lurč iz Adams familije. Kontrast, da ne veruješ. Ne vredi, ne mogu opisati ja to.

I aj prodjemo napred malo, prva levo pa prva desno, pa pravo pored semafora, pa levo, pa jednosmerna, pa zaobidji pa se vrati, pa veli app, ajmo pitati nekog, i ajmo, stanu oni, nas dvojica izadjemo. Neki tip mladji onako, e reko ovog ćemo, ovaj možda i peca, mogao bi znati. Zaustavi ga app, a ovaj slušalice u ušesima ima, i izvadi jednu slušalicu, ajme kad ono zatrešti, nešto mislim čoveče nije tebi lako to u uvetu držati. Kaže app njemu jel znaš ti gde je Plovak plus, veli pa znam ideš dole pa paralelno, paralelno, aha kaže paralelno, onda samo tamo skreneš isto kao što je ova. Isto kao što je ova, kaže da da isto kao ova. Kaže app njemu dobro. I aj vratimo se mi u kola, ja reko - app, ja njega ništa nisam razumeo, jes ti razumeo što god. Kaže nemam pojma nisam ni ja, al pokazivao je na ovu stranu, ajmo tamo. Reko i ja tako mislim da bi bilo dobro, ajmo.

I aj podjemo mi na tu stranu i opet pitamo jednog, al ovaj put nadjemo nekog bez slušalice u uvetu i on nam lepo objasni i eto nas u Plovak plus.

I tu baš bio dogadjaj, baš ih lepo dočekali. A i nije mala stvar mogu ti reći, prevaliti toliki put do Pančeva zbog ribolovačke opreme. Ovima drago što su im došli kupci iz daleka, a ovima drago kad su videli šta sve ima - puna radnja najbolje opreme koja postoji.

Ti ribolovci su ti jedna specijalna nacija čoveče mogu ti reći, ti da vidiš kako oni pričaju, a sve se razumeju, ja stao pa gledam i samo klimam glavom. Imate li onu triplefibrovanu špagu za bočno zabacivanje, kaže imamo ali je od 0.30 milimetara, ajme ovaj se razočara što nema od 0.28, kaže nema ali može dečko da skokne do magacina da donese, kaže jao to bi bilo dobro, kaže koju da donese, kaže može onu elastik, kaže dobro. I ja reko dobro.

I mogu ti reći i ja sam bio prilično impresioniran šta sve ima tu, čoveče, ceo zid jedan naredjane mašinice one za pecanje, sve jedna do druge. Tu ako ne možeš da nadješ sebi nešto, onda ne znaš šta tražiš. Ima svega, za svakoga.

Šećkam ja tamo vamo, malo unutra, malo napolje, dok oni biraju i pazare, a nije to onako klasična prodavnica u koju samo ulaze kupci, vidim stoje tu ljudi neki, onako eto. Došli samo da svrate i popričaju, svi se znaju, to mu kao neko okupljalište.

I udjem ja i vidim jedan priča sa šoferom našim, kaže pa čak ste iz Bosne došli, pa kaže jesmo fino ovde ima veliki izbor, pa kako ste putovali, a šofer veli fino al da nije bilo galeta kroz Beograd da pripomogne da se snadjemo baš bi smo se napatili. A ovaj (Pančevac) veli šoferu jaooo jeste Beograd je nezgodan i veli mu da su Beogradjani jako drski vozači, i da zuje kao muve bez glave, i još kaže čuvaj se Beogradjana i taksista. Klimam ja glavom kao da da, posle pozovem našeg šofera na stranu i reko nema onaj pojma slušaj ti mene.

I sad aj da ne smetam tu da ne stojim besposlen, malo izadjem napolje, a ispred radnje poredjane stolice one ležaljke. Heh i počnem se smejati, na tim ležaljkama krupna onako naznaka da su "Professional", ajme reko što bi bilo dobro da mene neko plati da profesionalno ležim i sedim, ha ha ha. I fine su, baš udobne, probao sam par.

Zadržašmo se tu fino, i baš bilo lepo, zato smo i došli, naravno. Posle malo izašli napolje, popričasmo, malo škljocali aparatima da ovekovečimo susret, dvaesdva škljocanja ukupno napravismo, pokupismo račune, fakture, papirologiju, i aj nazad.

Sednemo lepo u auto i aj pravac Beograd. A vidim ja njima po očima šta misle... Misle joj kad bi sad mogli da se momentalno teleportujemo kod nas na reku da bacimo štapove da probamo ovu opremu... Svrbe ih prsti, nestrpljivi da probaju ove djindjuve i alatkice. A svi su ko jedan čoveče, prava ekipa. Očigledno su nerazdvojni, nema tu puno govoranjcije medju njima, oni već unapred znaju skoro sve. I malo sam napunio baterije, jako su ugodno društvo, mogao sam lepo da se opustim i zezam.

Al gledam i sad ja ne znam šta da im radim, mantam po glavi. Da ih pustim da odmah odu, nema smisla, nije lepo, ko zna kad će opet doći. A sa druge strane, koliko bi meni drago bilo da malo negde sednemo i da se opustimo, toliko bi njima više odgovaralo da oni što pre krenu nazad. Vidim ja ova dvojica bi radije ka autoputu i pravac kući, a i app bi. Pa reko app, kad ćemo se opet videti, aj razmotri jel bi moglo malo negde da sednemo a. Veli on ma bi, al mi bi smo radije krenuli, dug je put.

A reko ja bi da malo sednemo ako može, i veli on u redu aj negde na kratko i mi lepo pravo pa prva levo pa jednosmerna mora pravo pa se vrati malo nazad polukružno, pa joj crvenooo, pa sad je gotovo šta je da je, sad malo pravo i tamo gde onaj skreće uzbrdo pored zoološkog vrta, i onda pored Patrijaršije se spustimo ka garaži na Obilićevom vencu, pa tu klapnemo opet - ne možemo da udjemo u garažu na izlaz, moramo da udjemo na ulaz, pa se vraćaj nazad u drugu traku.

Ja nešto mislim u glavi čoveče al ja vama pomažem ubilo se, nemam pojma, sve pogrešno govorim. A šta ću kad ne znam, ja ne vozim, a to je ionako komplikovano, ovde su ulice jednosmerne čas u ovom čas u onom pravcu, a i ja nisam baš najbistrije dete u mojoj porodici. Al ćute oni ćutim ja i sve dobro prošlo.

Uparkiramo se mi u garažu fino, pa aj kod Mikana u kafanče. I tu se malo odmorimo i opustimo od saobraćajnih zapetljancija i konačno malo popričamo onako kontinualno. Iskoristim priliku malo da zezam appa, da vidim kakav je dal se ljuti na šale na svoj račun. Vidim ja jok ne ljuti se al bolje to da ne radim puno. To mi se svidja kod čoveka.

I tako malo o ovome, malo o onome, malo o poslu, malo o forumu, malo o autima i saobraćaju, o gradovima. A možda nije lepo tako što ja velim da je Beograd prljav, al šta ću kad tako jeste. Šta da mu radim, prodje vreme ko dlanom o dlan, ajmo ka garaži polako. I pored nas ide neki policajac i obraća se tamo nekom kolegi, i u dve rečenice tri puta je reko "bre". E reko ovo vam je živi primerak srbianicus pollicaicus-a, podvrste koja je plod dugotrajne i mukotrpne procedure evolucije koja je dodatno usavršena - tamo u Sremskoj Kamenici njih dodatno uče da govore "bre" kad se obraćaju nekom.

Elem, i aj mi prema garaži i stane appov buraz da čukne kartu i da plati parkiralište, i ono neće. Automat ne prima pare. Pare regularne, srpskih sto dinara, jok ni da čuje ovaj. Proba šofer drugih sto dinara, jok, ne vredi. Dja tamo dja vamo, i meni sine sjajna ideja - ček da probam krupniji apoen, probam ja hiljadarku, ma jok neće. S ove strane pa sa one, pa lice, pa naličje, pa još jednom, neće da primi pa to ti je, reko primi ga primilo ti se na pamet, jok ono ništa samo zuji. I appov buraz veli ček aj vamo, aj mi za njim, a tamo šalter i neka cura sedi, on joj pruži kartu, ona veli iznos, on plati i ajmo mi.

Reko ti si bre baš bistar dečko.

Veli aha.

Pali mašinu i ajmo kreni skreni levo desno tamte vamte, dodjemo ti mi dole do autoputa i ja tu malo ispred iskočim, app predje napred, ispozdravljamo se al aj da ne zadržavam, da ih neko ne opali ozpozadi, i gas i odoše.

Oni odoše "dome, slatki dome", a ja malo prošetao kroz Sarajevsku, pa u Velikog Miloša, pa onda se mislim hoću li šetati još, gledam na sat - pet je sati, aj kući polako.

I eto, to je to.

E, da, još nešto. Ovo nije detaljno što sam napisao, ovo je samo u kratkim crtama opis susreta na visokom nivou "apprivoiser - galeksic". Nisam hteo razvodnjavati pojedinostima, pa zato ovako kratko samo napisah.

Ponedjeljkom uvece

Mon, 31 Dec 2012 18:30:33 +0100

Autor: Wind

Poslao: Pon 31.12.2012 19:30

Jedna od razlika ovog ponedjeljka sa drugima je ta sto je ovo posljednji ponedjeljak u 2012. godini.

Cjeli dan na tv-u i radiju govore o tome kako ce iduca godina biti bolja, sjajna a ovu treba zaboraviti, ostaviti.

I tako stadoh razmisljati o tome sta je meni donijela 2012. Imam neku sposobnost da brisem ljude i dogadjaje koji su na bilo koji nacin negativno djelovali na mene - potpuno zaboravim na to. Ostade pitanje sta mi se dobro desilo.

Izmedju ostalog, desio mi se Inter caffe. Kada pogledam unazad dosao je u pravo vrijeme, uopce nije zakasnio. I dobila sam citav apartman i sasvim lijepo se smjestila u Novim vremenima. I bese jedno divno razdoblje Vremenske prognoze gdje sam mogla drzati monologe senkama. Puno je to. Danas se retko daje nesto nesebicno, bice da je to zato sto vjerujem u cuda, naravno, to je vec opce poznato, ali cuda podrazumjevaju i dobre ljude. I nekako se desilo da sve nadjoh na jednom mjestu.

Treba vjerovati. Ne dozvolite da vas sputava strah od bilo cega i bilo koga. Ustanite sa svakim jutrom kao da je stvoreno samo za vas jer i jeste. Zivot treba voljeti i slaviti, zivot nije da se trosi i baca. Svi su dani novi novdijani i svi su vasi.

Zato je i nadolazeca godina vasa.

Bele noći i stihovi na Inter CAFFE-u

Sun, 09 Dec 2012 00:27:09 +0100

Autor: majra

Poslao: Ned 09.12.2012 1:27

• 2251.28 apprivoiser eh
• 2251.35 apprivoiser dogodi se tako...
• 2251.40 apprivoiser dva se bica susretnu
• 2251.54 apprivoiser dogodi se da uloze i vrijeme i strpljenje u medusobno
• 2252.00 apprivoiser pripitomljavanje...
• 2252.17 apprivoiser i krajickom oka izdaleka i jasnim pogledom oci u oci,
• 2252.25 apprivoiser duse se pocnu prelijevati
• 2252.38 apprivoiser poteknu bujice rijeci, bogati sadrzajni razgovori o
• 2252.45 apprivoiser bitnim, vjecnim temema
• 2252.56 apprivoiser vrijeme se oskudno i izmrvljeno
• 2253.06 apprivoiser svakodnevnoscu zivotnih obaveza
• 2253.07 apprivoiser zna
• 2253.18 apprivoiser poseveceno prijateljskom blizinom
• 2253.25 apprivoiser umnoziti poput ribica...
• 2253.34 apprivoiser slapovi prijateljske blizine preliju
• 2253.48 apprivoiser se i preko krhkih posuda
• 2253.59 apprivoiser u kojima nam je cuvati neprocjenjivo
• 2254.15 apprivoiser blago prisutnosti i na sve koji se nadju u blizini
• 2254.27 apprivoiser prijateljstvom blagoslovljenih bica...
• 2254.39 apprivoiser rijec i govor prijateljstva rosa je sto plodi
• 2254.48 apprivoiser suho tlo ovozemaljskih
• 2254.49 apprivoiser no
• 2254.56 apprivoiser kako sve ima svoje vrijeme
• 2255.06 apprivoiser pa ima i vrijeme govorenja i vrijeme sutnje
• 2255.31 apprivoiser tako i govor medju srodnima dosegne puninu
• 2255.41 apprivoiser kad srca pridu dovoljno blizu,
• 2255.56 apprivoiser otkrije se da i nije mnostvo rijeci i razgovora bilo ono
• 2256.01 apprivoiser sto je prijatelje zblizilo
• 2256.14 apprivoiser slap rijeci bio je samo povratak izvoru,
• 2256.30 apprivoiser vracanje u sutnju koja je zadnji
• 2256.39 apprivoiser izraz svake rijeci
• 2256.56 apprivoiseripravim prijateljima cesto vise ne treba ni razgovor
• 2256.59 apprivoiser ni pismo
• 2257.02 apprivoiser ni blizina
• 2257.06 apprivoiser ni susretanje
• 2257.20 apprivoiser duse su njima nastanjene rijecju
• 2257.24 apprivoiser koja govori u sutnji
• 2257.35 apprivoiser sutnjom koja nadahnjuje njihov govor
• 2257.36 apprivoiser pogled
• 2257.38 apprivoiser suzu
• 2257.42 apprivoiser stisak ruke
• 2257.49 apprivoiser treptaj duha,
• 2258.02 apprivoiser godinama pokusavam govorenjem izgladiti
• 2258.12 apprivoiser nesporazume
• 2258.16 apprivoiser medu susjedima
• 2258.23 apprivoiser izmedu znanaca
• 2258.25 apprivoiser u braku
• 2258.31 apprivoiser s rodenom djecom...
• 2258.38 apprivoiser godinama ceznem za rijecju
• 2259.04 apprivoiser koja ce me do kraja izreci, koja ce me do kraja primiti u se
• 2259.09 apprivoiser a ona izmice izmice
• 2259.35 apprivoiser u ponekoj se rijci prepoznam, za ponekom mi poleti srce
• 2259.40 apprivoiser poneka me zaboli do dna duse
• 2259.47 apprivoiser ponekoj se citav zivot nadam
• 2259.52 apprivoiser a rijeci, se smijesi...
• 2300.12 apprivoiser bliska a neizreciva, zudena a nedokuciva, posve nama predana
• 2300.24 apprivoiser a nedostupnim svjetlom sakrivena...
• 2300.32 apprivoiser svaki joj se dan moze prici malo blize
• 2300.35 apprivoiser postojano
• 2300.39 apprivoiser s povjerenjem
• 2300.49 apprivoiserne zaleci vrijeme, posve blizu
• 2300.55 apprivoiser vrijeme ce dorasti do vjecnosti
• 2301.00 apprivoiser povjerenje do sigurnosti
• 2301.07 apprivoiser ceznja do ispunjena
• 2301.08 apprivoiser rijec
• 2301.12 apprivoiser do sutnje.

Polazak

Fri, 27 Apr 2012 18:24:05 +0200

Autor: Wind

Poslao: Pet 27.04.2012 18:24

Vremenska prognoza za danas kaze: "Suncano i nadprosecno toplo. Dnevna temperatura ce se kretati izmedju 21 i 27 stepeni."

Ako ste mladi mozete u setnju, ili, stvar izbora, sedeti pred kaficima. Neko ce prosto da se druzi a neko bi hteo da vidi i bude vidjen pa gleda druge, prati koje im je marke odjeca, suncane naocale i takve stvari. Mozda nema ni pare u dzepu ali voli da bude vidjen, to ga usrecuje.

A neko isto tako nema ni pare u dzepu ali je i on negde sjeo, kamen ili klupa, svejedno; gleda travu i drvece i uziva u suncu pa je i on srecan zbog zivota.

Mi nesto stariji ne mozemo na tu temperaturu, puno nam je; moze nas nesto strefiti a nama se jos zivi. Imamo jos stvari koje bi htjeli uraditi.

Ja licno, kada sam bila mladja, mislila sam kako cu jednom otici u Kinu, Japan i Indiju. Posle je na red dosao i Novi Zeland, zbog Gospodara prstenova - cudo kako vas vilovnjaci u jednoj knjizi mogu usreciti.

Onda je doslo vreme kada sam pocela uvidjati da nikad nigde necu otici i pomirila se s tim. Ubedila sam sebe da svako masta o takvim stvarima i da to, na kraju krajeva, i nije toliko vazno.

Srecom po mene (i sve, pa kako bi drugacije?), vremena se menjaju i ja sam polako nasla sebe na onom mestu gdje sam se tako dobro sakrila i odlucila da jednoga dana odem u Kinu, Japan i Novi Zeland.

Indija je otpala zbog vrucine. Ne mozete bas sve imati.

Naravno,nesto uvijek morate imati, to je neophodno da bi vas odrzalo i da bi opstali - morate imati san, vjeru u nesto i nadu, nadu da ce vam zivot jednoga dana velikodusno sve vratiti.

Zato Kina, Japan i Novi Zeland cekaju na mene.

Samo treba da krenem.

Vilovnjaci su cudo.

Ured za izgubljene i nadjene stvari

Thu, 26 Apr 2012 17:29:28 +0200

Autor: Wind

Poslao: Čet 26.04.2012 17:29

Primecujete li ljude oko sebe, u gomili, cekaonici, ambulanti?

Svi su se zatvorili u sebe i vidite samo grc i nemir jer vremena su takva - neko ima posao, neko nema; neko ima posao ali nema platu; neko ima platu ali nema dovoljno da plati hranu, racune itd.

I nemaju kome da se obrate, to nikoga i ne zanima, vidite samo izgubljene poglede.

Ima ljudi koji nose radost drugima.

S tim se rodite, takvi ste.

Kada prodjete kroz gomilu osjetite da se nesto promjenilo, okrecu se za vama - ne zato sto ste dobro obuceni ili nesto slicno tome. Iz vas se siri radost, vedrina koja i njih dotakne i mozete videti kako im se menja izraz lica.

Mozda ste to imali i, nekako, sticajem okolnosti to je negde pobeglo, sakrilo se. Postali ste dio te bezimene gomile, pretvorili ste sebe u jedno od mnogih lica.

Mozda se posle nesto desilo, mozda obican pogled u ogledalu kada shvatite da vam oci vise ne govore i da neumoljivo klizite dole a nista ne cinite da to sprecite. Mozda vas je to izvuklo iz bezimenosti, vratilo vas da opet budete svoji.

Ako posedujete tu moc izadjite napolje, udjite u cekaonice, ambulante, gde god vas instinkt povede i podelite je.

Ljudima je to danas neophodno - svi zele osetiti da su zivi i da tu ima nekog smisla, kakav god kome bio.

Stiglo se do tacke gde i samo neciji pogled nesto znaci jer niko nikoga ne gleda.

I zato, ako to nosite u sebi, podelite svima. Necete nista izgubiti, niko vam nista nece ukrasti; mozete samo biti ispunjeniji jer i ta vasa sposobnost mora imati smisao.

Izadjite iz sebe i dajte malo sebe drugima.

Tihi osmjeh je taj koji vas nosi.

Običan, normalan, uobičajen - reči treba znati upotrebiti

Sat, 25 Feb 2012 19:54:29 +0100

Autor: galeksic

Poslao: Sub 25.02.2012 20:54

Nema običnih dana, postoji samo mrzovolja i lenjost koja vuče ka ravnoj liniji gde zbunjene duše traže utehu. Svaki dan je poseban, jer svaki dan je dar, a imati višak nije ništa loše, naprotiv. Loše je imati nešto, a ne znati šta sa tim raditi.

Al da ne davim. Zašto ja sve ovo vama pričam...

Podjem ja tako pre neki dan i odem kod lekara, pa posle u apoteku. Dobar dan, dobar dan. Nadje ona lekove i veli meni:

- Ovo Vam je Oralgin, on se uzima oralno tri puta na dan...

Priča ona, ja je gledam i nešto se mislim, dal se šali ili šta li je, pa rekoh...

- Dobro izvinte, a šta će ovde onda ovaj Analgin?!

Pa kaže lekar je to prepisao, mora i to. More znaš šta, rekoh...

- Mrš to od mene, neću da čujem za Analgin, daj to nekom drugom!

I sad malo neprijatno, vidim ja napravi se tu kao scena neka malte ne, i aj da ne zatežem situaciju smotam ja tu kesu lekova pod mišku, krenem ka vratima, a ulazi neka baba. Lepo ti ja onaj Analgin munem u njen ceger, ona gleda šta mi bi, pita:

- Šta je to, što to?!

Ma reko, ćuti plivaj baba i uhvatim tutanj, zbrišem napolje.

I tako, lep sunčan dan, sve uobičajeno. A zima je malo, što nije uobičajeno, dakle pitanje je kako se gleda.

Trebalo bi da kupim novu kartu za gradski prevoz, al nije mi jasno šta su to izmislili. Kaže sad udješ u gradski prevoz, otkucaš kartu i oni tamo negde u ulici Miloša Velikog sednu za kompjuter i na monitoru im se pojavi "galeksic ušao u autobus broj 16, stanica Vojvode Micka, u 14:25".

Pa baš lepo sa njihove strane.

Znate šta, ako ste roditelji, vaspitavajte svoju decu. Ne treba nešto puno, ali - objasnite im razliku izmedju crnog i belog, izmedju dobrog i zlog, izmedju krempita i šampita.

Pogledajte i ovo sa kartama u gradskom prevozu, a i inače šta nam se dešava u zadnjih par decenija - ti ljudi koji su to napravili su nečija deca, nemojte to zaboraviti. I ta deca sad tumaraju i brukaju svoje roditelje.

Eto to sam hteo da kažem, a zapravo sad kad čitam ovo što sam napisao, vidim da sam hteo da kažem nešto sasvim drugo, što ne bih da kažem ipak.

Ali bilo kako bilo, to je to i hvala što ste ovo pročitali.

Uoči novogodišnje noći, 2011/2012

Sat, 31 Dec 2011 17:26:00 +0100

Autor: galeksic

Poslao: Sub 31.12.2011 18:26

Trista šezdeset i peti je dan 2011 godine, i potrošili smo je skoro načisto. Ostalo je oko šest sati. Sada počinje ono što se zove novogodišnja noć, ili najludja noć. Kad smo već kod toga, zna li neko koja je to noć najpametnija?

Ja ne znam, ali sam ove godine primetio nešto. Ne u vezi noći, već u vezi pitanja i odgovora. Primetio sam da se inače, i po svemu sudeći, malo nakrivo gleda na tu pitačko odgovaračku zapetljanciju. Tako kad se gleda, deluje da je mnogo pametan onaj koji ume na sve da odgovori, a to možda uopšte nije tačno.

Naime, meni se čini da zapravo postoje samo odgovori. Pitanja ne postoje, uopšte. Evo pogledajte oko sebe. Nebo je gore, zemlja je dole, galeksic je lep čovek, cveće miriše, trava raste, kiša pada i tako dalje, i sve su to odgovori. Ništa tu nije pitanje, zar ne?

E pitanja mi izmišljamo, i u tome je kvaka. Treba umeti postaviti pitanje izgleda. Naravno da su dva i dva četiri, ali kad te to učiteljica zapitkuje svaki čas, to je onda savršeno glupo. Mislim, hajde molim te, ide u školu trideset godina i toliko nije mogla da zapamti da su dva i dva četri nego maltretira decu poštenog sveta i svaki čas pita nešto takvo.

A i inače treba znati postaviti pitanja, al ne bih da dužim.

E da, još nešto. U vezi tih pitanja, predlažem da se svi mi ponaosob upitamo nešto ovih dana. Da se upitamo i prisetimo svih onih koje smo zaboravili. Možda neko čeka na nas, možda nekom nedostajemo.

Znam da nemamo vremena, ali moliću lepo, za šest sati, u ponoć dobijamo jednu celu celcatu godinu! Novu, neotpakovanu! I zato velim, hajde da vidimo šta ćemo sad sa njom.

I što se nemanja vremena tiče, i tu imam primedbu. Hajde da se setimo kada smo prošli put pozvali prijatelja - da, kada nam je trebala dizalica. A pre toga - kad su nam zatrebale merdevine. A pre toga - kad nam je trebao instalacioni disk vindovsa. E pa kad je tako, sad možemo naći valjda vremena onako iz čista mira.

Pozoveš lepo i veliš gde si kako si, prijatelj se javi i pita šta ti sad treba, a ti veliš ne treba mi ništa, zovem onako da vidim kako si. Prijatelj spusti slušalicu, a žena ga pita ko je to bio. Nemam pojma, neki manijak, veli on... heheh

Baš se raspisah ja, a nisam planirao i samo još nešto da kažem i odoh. Zbog ovog i pišem sve.

Dobili smo čestitku za Novu 2012 godinu od niko650 i od Džej. Cure su poslale po razglednicu na fizičku adresu Inter CAFFE foruma i ja vam prenosim pozdrave i lepe želje, a u nastavku je i slika.

Drugari, u svoje ime i u ime moderatora i administratora, želim vam puno zdravlja, uspeha i srećnu Novu 2012 godinu: neka vam se ispuni lepim trenucima, kojima ćete je upisati u svoje sećanje.

Проекти, програми и презентации

Sat, 03 Dec 2011 15:13:22 +0100

Autor: niko650

Poslao: Sub 03.12.2011 16:13

Програмa „ Форуми во заедницата“ - Брзиот развој во општеството се повеќе ја продлабочува линијата помеѓу богатите и сиромашните. Како резултат на тоа се јавува се поголема сиромаштија, незнаење, неправди и конфликти.

Затоа како основна и приоритетна задача e изградба на демократско општество, развој на стабилни заедници, кои ги гарантираат човековите права и основни слободи. Грижа за заедници со разбирање, сочувство и љубов.

Секако тука би споменале и признавање и зачувување на традиционалните знаења, духовни мудрости, заштита на културните наследства. Заштита на животната средина и човековата благосостојба.

Донаторството и хуманоста како значаен чекор во општеството, поттикнуваат благородни чувства кои во ова брзо и немирно време сплотуваат и изедначуваат голем дел на луѓе. Придонесуваат за будење на човековата свест и негово се поголемо и поактивно учество во изградбата на подобра иднина, за себе, за својте блиски и за идните генерации.

Што е форум?

Форумот како основа за развој и комуникација на група луѓе, има едукативна задача, каде секој поединец може да се стекне со нови искуства и знаења. Луѓето преку свое учество, изнесување и разгледување на најразлични идеи, согледување на одредени проблеми и заедничко изнаоѓање на решенија го подобруваат својот живот.

Што е форум во заедница?

Слободно би можеле да кажеме дека тоа е демократски начин на одлучување, подршка на партиципативниот развој на заедниците на локално ниво.

Форумскиот процес е отворен и јавен за сите граѓани кои со своето учество заеднички решаваат за одредени проблеми и прашања, изнаоѓаат конкретни решенија, се со цел да го подобрат својот животот и животот на своите сограѓани, во просторот околу себе. Самите граѓани, како поединци, најдобро ги познаваат проблемите кои се јавуваат во нивната околина.

Поттикната од позитивни искуства од примена на одредени методи во Швајцарија и Германија, за учество на граѓанството во заедничко решавање на тешки урбани проблеми, Швајцарската Агенција за соработка и развој во 2000 година, започнува проект во Бугарија. Овој проект спроведуван неколку години, покажува успешни резултати на просторот и агенцијата го повторува, но со мали измени во Р.Македонија, под името Програми „Форуми во заедницата“.

Како главен носител на овој проект - Швајцарската агенција за соработка и развој (SDC), придонесува за подобро меѓусебно разбирање помеѓу заедниците, учество и придонес на граѓаните, без разлика на полот, етничката припадност во повеќето животни сектори - бизнис, културата, трговијата и др. Промовира иницијативи и потикнува идеи за отварање на нови работни места. Се залага за стабилни добрососедски односи.

SDC е одговорна за сите активности кои настануваат со спроведување на овој проект, како и координирање и соработка со Источна Европа.

Македонија од 1996 година започнува соработка со SDC, преку спроведување и реализирање на овој проект во три општини и постепено до 2011 година се вклучени некаде околу 30 општини, повеќето од нив со веќе успешно реализирани проекти.

Програмот „Форуми во заедницата“ започнува со објава на конкурс, на кои се пријавуваат сите општини кои сакаат да се вклучат и да ги реализираат своите проектни идеи. Станува збор за општини со урбан карактер. При тоа самата општина учествува со процент во буџетот, потребен за реализација на идејните решенија кој настануваат со овој проект.

Во спроведувањето на Програмот „Форуми во заедницата“ покрај носителот SDC, во спроведување на програмата учество земаат главно невладини организации како:

ФИООМ - Фондацијата Институт отворено општество – Македонија (The Fondation Open Society institute – Macedonia FOSIM).

Национало правно лице – фондација, чија мисија е внатрешна интеграција на Македонија, како предуслов за интеграција во ЕУ. Својата подршка ја реализира преку најразновидни програми, хуманитарни активности, промоција на голем број идеи за развој на физички и правни лица, како и доделување на грантови, заеми и друг вид на финансиска подршка.

ЦИРа Центар за институционален развој (The centre for institutional Developmen – CIRa)

Независна граѓанска организација, која обезбедува услуги, го јакне граѓанското општество, влијае врз неговиот развој во и надвор од Р.Македонија. Во програмата „Форуми во заедницата“ се залага за подобрување на живото на граѓаните преку спроведување на дел од нивните идеи, со цел за создавање на подобро место за живеење.

Единица за координација на форумите ( Forum Coordination Unit)

Дава подршка на организациите и општините кои се вклучени во програмата, ги следи сите активности односно координира со програмата, каде се вклучени план програми, обуки, административна подршка на сите учесници и нивно спојување.

МЦМС – Македонски центар за меѓународна соработка (МCMS)

Се јавува како имплементирачка организација во Програмата „Форуми во заедницата“, граѓанска организација која верува во мир, хармонија и просперитет на Р,Македонија и Балканот.

Оваа организација се залага за намалување на сиромаштијата преку рурален и регионален развој, подобрено образование, нови вработувања и со своите иновации поттикнува голем број на промени.

АДИ – Асоцијација на демократски иницијативи (ADI)

Оваа мултиетничка граѓанска организација има посебен статус при Економско социјалниот Совет (ECOSOC) на Обединетите нации.

Преку голем број семинари, работилници, развивање вештини и подршка на одредена група граѓани, подржува активности за човекови права, бегалци, мигранти, образование,млади, демократија и граѓанско општество.

АЛКА ( The Asociation for sustainable Development and cooperation “Alka”)

Ова независно, непрофитно здружение се залага за зајакнување на капацитетите на заедницата и локалната самоуправа, преку своите активности кои ги спроведува во соработка со општините, волонтерски групи, преку финансиска и техничка помош.

Крива Паланка – учесник во Програмата „Форуми во заедницата“

Крива Паланка, град кои се наоѓа во североисточниот дел на Р.Македонија на 15 километри од границите на Бугарија и Србија, во 2011 година се вклучи во програмата „Форуми на заедницата“.

Програмата се спроведува преку форумски сесии, каде општината и граѓаните ги изнајдоа општинските приоритети, ги преточија во проектни идеи а со тоа дадоа решенија за проблемите во самата општина.

Спроведувањето на оваа програма се изведува низ седум форумски сесии во првата фаза, преку спроведување на идејни проекти во втората фаза и во осмата сесија, како трета фаза презентација на селектираните идејни проекти.

Во почетокот на оваа програма избрана е тема „Локален економски развој/ инфраструктурно уредување на градот и населените места во општината“, која преку формираните работни групи на работните маси.

Темата е разгледувана од самите граѓани, како учесници во оваа програма, согласно покажаните интереси(образование,млади и спорт, култура, бизнис, земјоделие итн).

При овој демократски начин на одлучување, вклучени се сите граѓани од оваа општина кои покажаа желба и пројавија интерес да допринесат за подобрување на животот во општината.

Посебна важност од овој проект е самото учество на граѓаните, кои дискутираат, дебатираат и одлучуваат за важни прашања и проблеми. Дискусиите се јавни и се изведуваат согласно прописите изнесени во оваа програма и кои треба да се почитуваат.

Од големо значење за овој проект е секако и постојаната мобилизација на граѓаните, помасовно и поактивно да се вклучат во програмата. Општина Крива Паланка, досега покажа голема активност од страна на граѓаните на сите форумски сесии.

Во овој програм граѓаните од различни профили се поврзаа (пр. наставници, лица од општината и родители), ги предочија проблемите со кои секојдневно се соочуваат и изнајдоа решенија за сето претходно дискутирано.

Придобивките од учеството во овој програм се од големо значење, пред се поради зголемената мотивираност на граѓаните јавно да ги искажат своите проблеми, своето мислење и да дадат свои предлог идеи се со цел да се подобри околината во која живеат. Сето тоа допринесува за поубав живот на сите жители во оваа општина.

Голем бенефит од оваа програма е секако и знаењето и вештините со кои се стекнаа граѓаните преку овој процес, постапката за изработка на проекти и добивање знаење за учество и развој во други проекти. Секако тука би се нагласило и подигањето на свеста на луѓето за зачувување на животната средина и стекнатата доверба и блискост со општинските организации, како и верба во локалното владеење.

Од сите досегашни форумски сесии, спроведени низ повеќе општини во Р.Македонија, веќе се реализирани голем број идејни решенија кои се од големо значење за заедницата. Тука би се споменале реконструкција на улици, средување паркови, пешачки патеки, планинарски патеки и патеки до одредени туристички објекти и тн.

Граѓаните на Крива Паланка преку работењето со своите тимови, од почетните предлози, препораки дојдоа до последната фаза, ги селектираа приоритетите на оваа општина и на последната сесија сами ќе одлучуваат за кој идеен проект ќе го дадат својот глас. Со тоа, овој идеен проект ќе биде финансиран од програмскиот фонд.

Но секако тука не е крајот на оваа активност. Сите проекти, кои нема да бидат реализирани, ќе останат како предлог идеја за спроведување во општината.

Презентација од Програм „Форуми во заедницата“- Раконструкција на пешачки мост во Крива Паланка

Да бидеш дел од еден ваков тим, значи да создаваш добра иднина за генерациите кои доаѓаат по тебе! - Оливера Станковска

Poslednji dan leta

Thu, 22 Sep 2011 21:45:04 +0200

Autor: majra

Poslao: Čet 22.09.2011 21:45

Klizi polako poslednji letnji dan, i ne mogu reci da zalim za onim tropskim danima, ali me opet neka seta sustigla, jos jedno Inter-caffe leto je za nama. Obukli smo novo dizajnersko ruho, prisli su nam novi srodni duhom ljudi, postavili Filigransku kapiju od stihova u Muzickom kutak-u nizu se pesme za prijatelje, i dok u chatu rominja razgovor, na police nase zenske ruke slazu najukusnije tegle pune slasti, iz kuhinje mirisu kolaci spremljeni po proverenim Receptima pozajmljenim iz vec pozutelih kuvara neke tetke ili bake mi sanjamo i dalje isti san.

Bilo je dana kada smo se borili sa vetrenjacama ali nasa Dragica bi rekla to su samo Poetski tonovi u lepezi zivota, jer zaista kada su uz nas oni kojima verujemo sve prelamamo kroz prizmu ljubavi.

Ako vas neko pita gde je ljubav, posalji te ga na nasu adresu, ona ovde stanuje. A seta, neka je, i ona ce nas odvesti negde... Negde se sve sete sakupljaju i odzvanjaju divno, nekom novom pricom. Pesma je uvek lekovita, zato zapevajte veceras, da ispratimo leto.

Negdje jos cuvam nesto za tebe, kad dodju jutra puna nevoje i kad nam nista ne ide, pogledaj u mene. Ako nas tuzne jutrom probude i srce stisne se od nevoje ja cuvam nesto za tebe pogledaj u mene. To moze dati samo onaj koji te kad podje po zlu voli vise od sebe. Moj lipi andjele pogledaj u mene, ako nas tuzne jutrom probude ja cuvam osmijeh za tebe.

Promocija zbirke Miholjsko leto Branke Zeng, 25. maj 2011

Fri, 10 Jun 2011 20:10:48 +0200

Autor: galeksic

Poslao: Pet 10.06.2011 20:10

Zvali me da idem, Branka me pozvala, jagodica isto rekla da ona ide, strelica isto, i ja planirao, nešto obaveza rešio, nešto odložio i pozovem vladu s da idemo zajedno, i ne odosmo, eto.

A šta znam, ja kad odem negde, nekad budem malo i naporan, a vlada, njemu je bilo komplikovano. Da je išao, morao bi da ide prvo iz Beograda u Obrenovac, pa nazad po mene, pa dalje za Pančevo.

I na tome ostade, na razmišljanju, hoćemo li ili nećemo, ili šta ćemo...

A bilo lepo. Nisam siguran, mislim da je ovo Brankino dvorište, gde su se sakupili posle promocije knjige drugari, pa se malo opustili. App i ja gledamo upravo na čatu, i baš je lepo.

Branka Zeng ::
... jeste to kod mene u dvorištu... bilo je lepo veće, mada je kiša to popodne malo pripretila ali pored ovako pozitivnog pražnjenja nije imala nikakve šanse i odustala ja... eto još neki su razmišljali i razmišljali... sada im je žao...

Oluja na Inter CAFFEu

Tue, 10 May 2011 19:47:41 +0200

Autor: galeksic

Poslao: Uto 10.05.2011 19:47

mili Bože čuda velikoga
kad se šćaše na beo'rad oluja
na čatiću gale se zatječe
i na čatu džej mu pritječe
al kad puče grom ko iz pušku
a njih dvoje uvatiše perušku
gasi* gale windowsa ko pravi
a windows se otima i glavi
čvrst je gale, taj ne roni suza
no taj pjeva "bešte noge isprlja vas guza!"
trči gale, ispred njega noge,
zecove je prestigao mnoge
gasi gale windowsa ko pravi
a windows baš nadje kad će kilavi
sa čatića utekla je džejka
iz prikrajka zagleda i merka
ko se ono na ćalije smio
to je gale windows ugasio
ugasi ga vala stručno
trajalo je pola sata oberučno

--
* obaveza svakog člana inter caffe foruma je da se čuva. dakle, ako je u toku oluja, mi očekujemo da članovi koji su zahvaćeni olujom ugase svoj računar i da se udalje od telekomunikacionih i električnih instalacija. administrator ima pravo da zamoli takvog člana da uradi to što očekujemo, ili da mu onemogući pristup čatu i forumu, bez njegovog pristanka.

Miris mog života

Tue, 15 Mar 2011 14:30:54 +0100

Autor: csnezana

Poslao: Uto 15.03.2011 15:30

Miris kamilice iz jednog dvorišta u Prištini. Svaki put, ali baš svaki put kad skuvam čaj od kamilice, vratim se u to dvorište.

Tu je raslo jedno drvo, a ispod drveta kamilica, i tu je bilo moje ćebence na kom sam se ja igrala. I sada živo osjećam toplotu sunčanog letnjeg dana i miris te kamilice.

Skoro sam čula da je sada na tom mjestu zgrada i mnogo mi je lakše, ali sačuvala sam taj miris, za tri života.

Foto: Ukrainian Camomile by Basil Gloo, on Flickr

Mali zeleni klip za jedan mali roze osmeh

Wed, 23 Feb 2011 12:10:30 +0100

Autor: galeksic

Poslao: Sre 23.02.2011 13:10

Čuda se dešavaju, to svaki član našeg foruma zna, ili se seća da je tako. Mada ne planiram pričati o čudima, već došlo mi tako, da u dnevnik našeg foruma napišem ovo ovako o nama. Jer takvi smo, a možda bi šteta bilo nikad to ne pomenuti.

Planirao sam reći nešto što se desilo ovih dana. Zapravo, već par godina na Jutjubu povremeno tražim jednu pesmu. I pre nekoliko dana sam je tražio i pomenuo na čatu kod nas, i majra je pronadje kao MP3 i pošalje mi na mail. Pesma "Mali zeleni", od grupe "Roze poze".

Naravno, ja se obradujem silno, i u tom trenutku onako uz "hvala" i ostalo šta ide, ja obećam da ću (za taj njen trud, za uzvrat) da od toga napravim i podignem klip za Jutjub. Majra nije vlasnik Jutjuba, al eto, to mi nekako prvo palo na pamet. A i velim sebi, nek ide život, nek se vesele ljudi, pesma je divna.

I kad ugrabih malo vremena, krenuh da napravim "na brzinu" neki klip. A vi znate da se to "na brzinu" često oduži, poprilično. I rekoh sebi "ma nek bude kako bilo", a vi znate da se to "kako bilo" često pretvori u milion "a, pa ne, ček, ne može tako"...

I, negde predveče, osvanu na Jutjubu ovaj klip.

Iskoristim priliku usput i da naučim kako se stavljaju prevodi, titlovi. Stavim prevod sa srpskog na engleski, a posle i sa srpskog na srpski. Ma nek se nadje, šta fali.

Kao što rekoh, klip sam bio planirao uraditi na brzinu i kako bilo, iz onog našeg razloga - većina nas se seća da se povremeno medjusobno podsećamo: to što neko može da nadje dobru sliku, muziku ili nešto na Interetu, to ne znači da može, treba ili ima pravo da to što nadje i koristi.

Ali eto, život tako teče, kao čamac niz reku pa se ljuljuška, malo tamo, malo ovamo.

I stigne meni juče email poruka. Od grupe "Roze poze", glavom i bradom(!). Ne samo da nema nikakvih problema, nego zahvaljuju na našem trudu i vele da im se klip mnogo dopao.

Pritom su ponudili jedan gest dobre volje, koji ćemo svakako prihvatiti, i verovatno ćemo se družiti ovde na forumu neko vreme sa njihovom muzikom. Tako bar planiram.

Ako bude sve u redu, detalje ćemo naknadno objaviti. Sada moram ići da odgovorim na poruku. Bila mi je želja da vest prvo stavim u naš forumski blog.

Deseti rodjendan našeg sajta

Tue, 28 Dec 2010 09:35:25 +0100

Autor: galeksic

Poslao: Uto 28.12.2010 10:35

Dragi prijatelji, posetioci, sanjari, sanjalice, forumaši i forumašice - pre tačno deset godina, 28. decembra 2000 godine nastao je vaš i naš sajt, www.inter.co.yu.

Ovih deset godina sa vama su jedno predivno iskustvo. Mnogo toga se lepog dogodilo i izrodilo - nova prijateljstva, nove kreacije, novi ciljevi.

Hvala što ste svojim posetama i učešćem udahnuli život u sajtove www.inter.rs i Inter CAFFE forum.

Želimo vam srećnu Novu 2011 godinu, i srećnih prvih deset godina druženja!

http://go.inter.rs/inter-co-yu-archive-org

Mudroljubljenija - prva zbirka pesama

Mon, 08 Nov 2010 23:30:55 +0100

Autor: virada

Poslao: Uto 09.11.2010 0:30

Kada je izašla iz štampe moja prva zbirka pesama Mudroljubljenija, shvatih da se snovi ostvaruju ako se dovoljno jako želi i ako pored sebe imam prave prijatelje koji neprekidno podstiču, inspirišu i pružaju bezgraničnu podršku vraćajući mi veru u sebe ukazujući mi na moje kvalitete, izvlačeći iz mene ono najčistije, ono što vredi.

Zato uvek kažem da sam bogata žena, jer imati prijatelje kao što je Inter Caffe forum, veliko je bogatstvo. Evo bliži se i 13. novembar kada će biti ravno dve godine otkako sam došla u taj kutak i kada mi je po prvi put rečeno: „Dobro veče i dobro došla Virada“. Te reči su zapravo reči dobrodošlice novog poglavlja u mom životu.

I sada dok pišem o tome osećam blago peckanje kroz grudi, treperi i vileni srećno preispitijući sve detalje, svaku reč meni upućenu, pažnju poklonjenu. „Ti možeš i ti znaš, ti vrediš“ to su reči mojih curica sa Inter Caffe foruma koje me svuda prate. Iz toga se izrodilo ono moje rezbarenje svetlosti u mraku, izrodila su se i potekla Mudroljubljenija . Hvala vam što postojite i još uvek pružate ljudskost i toplinu. Hvala vam što ste verovali i još uvek verujete u mene kao i u svakog čoveka.

Jedna je Majra, jedna J@, jedna Mikica i jedan je Goran Aleksić. Puno mi značite i ja vam zahvaljujem mojim Mudroljubljenijem, jer ste ga izvukli na površinu, nešto skriveno u mojoj duši što je davno čekalo, vi ste mu pomogli da isplovi.

Kao što reče gospodin Veselin Dželetović koji je ujedno i recezent moje zbirke, „na neka pitanja odgovore moramo potražiti sami“. Gospodin Veselin je član udruženja književnika Srbije i međunarodnog uduženja novinara, Predsednik Udruženja Poeta, kome sam veoma zahvalna, jer unatoč svojim obavezama on uvek ima vremena da sve pročita i da svoje najiskrenije mišljenje o poeziji nekoga za koga u životu nije čuo kako kaže: „Ja verujem u sve ljude“. I tačno tako, svako zaslužuje šansu.

Pišući svoje stihove, kroz dušu su mi prolazile kiše, svetlosti, magle, tama, bol, sreća, ali kao najjača nit koja se provlači, to je ljubav, večito pitanje i inspiracija.

Ljubav koja preživljava sva stanja postojanja i onda kada u čoveku presahne nada, trajaće, odolevaće iskušenjima, jer sam Bog je ljubav. Pokušavajući da iz mnogih mračnih noći duše izrežem svetlost nastali su stihovi u nizu omeđeni ljubavlju prema svemu, omeđeni trojstvom Vere, Nade i Ljubavi. Tako bih najpre rekla i za mene je to definicija mojih pesama.

Najlepša i najdublja umetnost, po mom mišljenju, jednim većim delom i dolazi iz patnje, muke, boli, neostvarenih snova. Takvim trenucima sam se i suprotstavljala izvlačeći iz sebe ono najdublje, najplemenitije, najlirskije, najhrabrije. Stvarala sam svoju malu ličnu svetlost, svetlost koju isijava ljubav i sve ono što ljubav čini. To je između svega ostalog jedno od mojih razumevanja svega što me okružuje.

Dešava se često u životu da se osetim kao čvor što pletivo drži. Taj čvor koji pletivo drži i vidi svu realnost više no što se može, oseća je zapravo na svojoj duši. Iznad svega sa punim pravom čista srca mogu reći da u pisanju poezije pronalazim snove neostvarene i moć da ih ostvarujem, gradim svoje svetove i kroz njega gledam realan život ljubav, bliskost, nežnost, sve onako kako jeste.

Želim reći čitaocu najjednostavnijim stilom, dostupnim i razumljivim čoveku, moj svet se sastoji od misli maglovitih ali vama jasnih, srca mudroga od onoga što u bolu spoznamo, od priželjkivanja da Boga ima gore. Stotinu sazvežđa svet moj ima. Tu se nalazi ono najdublje i najjače sazvežđe koje boji toplinom tu su Ljubav, Vera i Nada. Tu je i moja Tuga u tišini. Kada ovu pesmu iznova pročitam, ja kažem sebi danas bih mogla voleti, danas bih sve mogla, mogla bih čak i ruku spustiti na krst srca što ga u grudima imam.

Tuga u tišini

Eh… sto nisam sada vetar
da se prospem medj oblake
i da starom stazom znanom…
Do svog doma sad odletim.
Miris hleba da osetim
sto ga majka umesila
da je vidim dok se krsti
Boga moli za sve dobro
Pa da opet vetar budem
da se prospem medj oblake
putem starim da putujem
Od slike sam ove dalek
daleko od hleba majke
i ognjista moga rodnog.
Eh, da mi je da sam vetar
svoju zemlju da udahnem
parce neba da pogledam
pa da odem putem starim
onim kojim oblak luta.
Kad bih mogo da ga sledim
ptice vrle da nadletim
rodnu kucu da posetim
miris hleba da osetim
majku svoju da zagrlim.
Da me vodi oblak taj
eh, da sam pusti vetar
da ugrejem ruke svoje
hladno mi je, tuzno ovde
samo srce da ogrejem
na ognjistu svoga doma.

Da zagrlim staru krusku
sto moj deda jos posadi
pomirisem ruze drage
u dvoristu iz kog krenuh.
Daleko sam sestro mila,
stranac samo u tudjini,
hladno mi je puno ovde.
Nebo nema iste slike.
Sirim ruke da prigrlim
nema nikog da se svrti
samo pusti vetar dodje
ne trebam ga nikad zvati
sa dusom je mojom vodjen
zna kad treba da mi dodje.
U dlanove gledam svoje
i sve vidim brazde, mape
svaka brazda put do kuce
a usrcu suza gorka.
Da sam sada parce jedno,
list hartije koji luta
nosen vetrom lutalicom,
sto po nebu oblak prati.
U dom moj da me vrati
suzu srcu da osusi,
Srce svoje da ugrejem
uz toplinu da se smejem.
Da osetim toplo, juzno
hladno mi je ovde
tuzno.
Nisam jadan
samo gladan
majcin hleb mi sada treba
da nahranim dusu svoju.
Da me Sunce pomiluje
zrakom svojim
da osvetli, lice setno
ovo moje.
Eh, sto nisam vetar pusti….

U mene su verovali Majra, J@, Mikica, Goran Aleksić i još puno prijatelja sa Inter Caffe foruma, Tatjana Debeljački i Veselin Dželetović.
Hvala vam prijatelji!

Septembarska "Mudroljubljenija" na forumu

Wed, 06 Oct 2010 17:09:13 +0200

Autor: majra

Poslao: Sre 06.10.2010 17:09

Gotovo da niko više ne piše ono što vidi ili oseća, nego ono što se od njega traži da vidi, ili jos tačnije: da ne vidi... Prepisujući ili preslikavajući ono što je već napisano ljudi dosadjuju jedni drugima slaboumno, drsko i izazovno i to nametljivo dosadjivanje prometnulo se u svojevrsnu napast koja je sebe sama proglasila vlastitom svrhom. Pošto su tekstovi svedeni na varijacije jedne te iste teme u poetskom kalendaru se retko zapiše neko novo ime. Da li je šarm neke pesme iskren to mogu prosuditi samo srodna srca, jer iskreno jeste sve – što nije laž. Svet poezije i nije satkan od drugog tkiva do ljubavi, i smisao koji je prožima nije od ovog nama opipljivog materijalnog sveta. Da, od ljubavi koja kao fantom blista u svetlosti kandila srca i svojim izolovanim životom kao zlatno uokvirena ikona u svetlomraku našeg bića osvetljava dušu. Njena magija uspavljuje nas mirisom koji opojno struji sa cvetnih poljana s onu stranu razuma. Ima li neko pod kapom nebeskom kome ljubav neispisuje kalendar postojanja?!

Septembar je za nama i reklo bi se prošao na Inter-caffe forumu kao i neki prethodni, ali nije. Pre četiri godine mene je ovde zaustavila dobrota u rečima koje sam čitala u pozni čas na chatu. Iako nisam direktno učestvovala istinska a ne formalna briga za drugog je stigla i do mene kao što ruža procveta bez plana kome će mirisati. Dobrota je ono što se neguje ovde i bezuslovno stiže do ljudi kao miris, kao ljubav. Istinska briga za drugoga ako je i sakrivena u običnom pitanju „Kako si?“ otvori vrata od srca, pa se izliju osećanja u reči, i razgovor se nekada protegne dok se ne oglase prvi petlovi.

Oni hrabriji medju nama pretoče snove i nadanja u reči, pa ih uvežu u stihove koji kao reka ponornica izrone na svetlo dana. Osvanula je i ovog septembra još jedna knjiga poezije uvezana nadahnućem.

Mudroljubljenija – Radmila Stanković e-izdanje

Iako smo mi upoznati sa viradinim rukopisima, ovaj prvenac je poseban i za sve nas koji gradimo ovaj naš kutak godinama, on je i nagrada i svedok da vreme koje posvećujemo jedni drugima iz nas izvlači najbolje na svetlo dana. Bravo i hvala virada!

Savremeni srpski pesnici

"Ljubav je samo reč..." koja se u ovoj rukopisnoj zbirci gospođe Radmile Stanković ponavlja 89 puta. Uistinu, ima li bolje odrednice, u kombinaciji sa muzikom koja melodično prati rime, o kakvoj se poeziji ovde govori. Celokupno stihozidanije ove poetese, koje počinje siguranjem da su u nerazumevanju život, osećanja i ona, omeđeno je Trojstvom Vere, Ljubavi i Nade. Uprkos tom "nerazumevanju života" možda je jedna od retkih pesnika koja je razumela ljubav i čak je definisala stihom "ljubav je ono što ljubav čini". Sve ono što ljubav čini: sreću, radost, bol, tugu, patnju, ljubomoru... smestila je u četiri reči. Možda je zato i maestralno uspela da u pesmi, koja u ovom rukopisu najviše odiše upravo ljubavlju, "Tuga u tišini" tu reč i ne pomene. Ali, i da nam prenese svu snagu i žestinu iskazanih osećanja. I dok tako hodamo između stihova mudroljubljenija, dođemo, vođeni autorovim htenjima, do linije kao bezdan, bez da to hoćemo i načas nam se učini da smo stigli do kraja putovanja. A ono tek počinje, jer, kako autor reče, citirajući Šekspira, putovanja se završavaju susretima ljubavnika. U to se još nisam uverila, / ali sam više no voljna / da verujem da Šekspir jeste /. Vođeni ispovednim rimama i lirskim meditacijama pesnikinje, dok nam peva tužnu pesmu pletisanku i ne primetimo da smo zagledani u zvezdu od skupljenih suza, da slušamo vetar koji fijuče ljubav, koju upoznajemo svakim novim padanjem.

Slušajući polemiku koju gospođa Stanković vodi sa samom sobom, a koju mnogi s pravom nazivaju poezija, čitalac se suočava i sa sopstvenim dilemama i nedoumicama. I pokušava da nađe odgovor na mnoga pitanja, upravo na način na koji to radi ova poetesa.

Nisu daljine tako strašne / niti su grdne. / Daljinu tišina ojača.
Ćutaću sa tvojom tišinom. / Umem i nju da slušam. / Da zajedno daljini / moć dajemo

Možda je vrednost ovih belih stihova, protkanih melodijom, upravo u tim odgovorima koje nam daje autor. Zgusnuti u stih, iskustveni i istiniti, mogli bi obogatiti svaku pesničku riznicu mudrosti:

Kada bi čežnja mogla progovoriti / rekla bi, san ne umire zato što se ne ostvari, / već zato što si prestao da veruješ u njega…/

Postoji li molitva koja nije uslišena? / Ne postoji… / Svaka molitva čeka svoj red

Ali, ima li mudrosti kod onih koji se vole? I da li je njima uopšte potrebna? Odgovor na ta pitanja moramo potražiti sami.
A i šta će nam - ako pronađemo ljubav.

(Veselin Dželetović Pavlov)

Edno golemo blagodaram

Mon, 26 Apr 2010 15:50:11 +0200

Autor: niko650

Poslao: Pon 26.04.2010 15:50

Mozebi vasiot zivot, vo momentot go cuvstvuvate kako brod koj poleka tone, a vie ste eden od patnicite vo nego. Ne gledate izlez, nitu nacin kako da se spasite. Smetate deka site vrati se zakluceni, a klucevite ne se na dofat na vasite race. No zarem za moment ne pomisluvate deka sepak odnekade se pojavuva edna raka, koja vi go podava volsebniot kluc koj ja otklucuva vistinskata vrata i ve poveduva po patot na svetlinata….

Toa e rakata na www.inter-caffe.com i negovite clenovi, na koj navistina im se zablagodaruvam od se srce.

Procvetajte gde god da ste posadjeni

Fri, 09 Apr 2010 19:58:33 +0200

Autor: majra

Poslao: Pet 09.04.2010 19:58

April je mesec idealan da krenete na put sa srecom pod ruku. Zamislte da postoji neki vremenski metro pa da se vase "ja" ukrca i sidje na stanici "april 2010" da vas sretne kao sto se srecu prijatelji. Sta bi video, kako mu je prijatelj, tuzan, rastrzan ili nasmejan i cio?

Zaboravite danas sve sto je ikada trebalo biti zaboravljeno i fokusirajte se samo na ono sto svim srcem zelite. Ne cekajte da se sve kockice sklope, vec upravo danas uradite jednu stvar koja ce vas dovesti korak blize. I ne treba ni sve da resite na pocetku, zato se i zove pocetak - samo krenite inspirisani i prava staza ce ozeleneti preko noci. Nemojte cekati.

Promenite svakodnevne navike koje vas drze ukalupljene: probajte novi put do posla, novi nacin budjenja, jedite nesto novo za dorucak, pricajte sa novim ljudima. Kada se bavite necim novim primecujete mnogo vise stvari oko sebe i u sebi. Nemojte da cekate, nece ovo prolece vise doci.

Ne cekajte neko buduce vreme da bi ste bili nasmejani i radosni oslusnite svoje damare i kristalisite zelje kao suzu. Imajte viziju buducnosti ali necekajte neke buduce situacije da pocnete snove da pretacete u stvarnost. To je poput cveta koji je posadjen na Fruskoj Gori i odlaze cvetanje jer bi zeleo da raste kraj Save. Ne odlazite, sad je pravo vreme za svakoga od nas da cveta upravo tamo gde je posadjen. Maslacak cveta na svakoj livadi i ne razmislja o tome hoce li biti kise ili sunca dovoljno, ugledajte se na njega. Nema srece bez licnog angazovanja ciji je osnovni pogon nada. Tragajte put svoje nade, idite za svojim zeljama, budite dobri ka sebi i drugima i pamtite da je vase samo ono sto pruzite nekome, tamo ostaje cuvano zauvek. Koliko puta ste sreli coveka i pomislili na ono sto vam duguje. A koliko puta ste sreli coveka i pomislili na ono sto vi dugujete njemu?

Budite vredni, predani ali ne zaboravite da osim ovoga na zemlji svojim delima punite i cardak na nebu. Ucite, stvarajte, rastite i cvetajte neka vam dusa mirise pitomom dobrotom kuda god krenete. A, kafu zna se, pijete i dalje sa drustvom na cosku Interneta. Dobra volja je najbolja

Zeleno, volim te zeleno

Sat, 30 Jan 2010 01:32:49 +0100

Autor: virada

Poslao: Sub 30.01.2010 2:32

Otvaram stranice nekog mog starog dnevnika. Kaze, Dragi dnevnice… pa datum taj i taj… danas sam bila tamo u oblacima i tako to, a zatim: puno te voli tvoja Virada!

Slatko se nasmejah. E, to su bila neka slatka vremena. Ali, svako vreme ima svoje lepo, svaki dan, svaka godina. Ne treba ziveti u proslosti, kazu. I to je tacno. Ali, da nema proslih dana, ne bi bilo ni danasnjih. Ima onih kojih ne zelimo da se secamo ali, uglavnom ima onih lepih, na koje nas podseti neka pesma iz tog vremena. A, moze i neki prijatelj da vam vrati srce na svoje mesto i ucini nesto divno za vas.

Setila sam se pesme „Romansa Mjesecarka“, Lorka.

Mnogo me lepih uspomena veze za tu pesmu, a zao mi je bilo jer sam ju totalno zaboravila i nigde je nisam mogla naci, iskreno nisam se potrudila. U tom momentu, jedna divna, divna prijateljica, nadje mi tu pesmu, tiho i necujno, ali samo za mene nadjenu. Mozete misliti sta je ona meni poklonila? Poklonila mi je srecu u srcu i suze radosnice! Sva lepa osecanja koja me mogu prozeti u momentu.

Divna je, mislim da ne moze znati koliko sam joj zahvalna i sta je ucinila tako lepim gestom, jer u poslednje vreme sem tog njenog gesta, radovao me je samo novi dan i osmeh mog deteta. Od ljudi nisam dobijala takve poklone. Naime, pre dvadest pet godina, davno to bese, stajala sam pred mnogobrojnom publikom i recitovala Lorkine stihove „Zeleno, volim te zeleno“… Mirno, bez treme i straha, opusteno, bez treptaja. Sve je to bilo propraceno gromkim aplauzom i lepom nagradom.

Ali, iza same pesme krije se ono o cemu sam razmisljala, a to je samo vreme i moj odnos i stavovi prema zivotu, ljudima, prirodi. Sve ono sto se kod nas menja tokom svih godina zivota, i svaki put i svake godine kao da gledamo drugacije na sve te iste stvari.

Bas tih dana sam bila u guzvi. Spremali smo se za izlozbu „Svetlost u staklu“. Trebamo izloziti vitraze i prikazati ih u najboljem svetlu. U ateljeu napetost i zurba. A kod mene u dusi, zamislite, trema. Ama bas me strefi. I ne pusta, kao da cu tamo ja da se pokazujem. I onda, ponestane mi inspiracije za vitraze, pa odem da porazgovaram opusteno sa mojim prijateljima. I tako dobijem stihove „zeleno, volim te zeleno“ od jedne divne prijateljice. Ne samo da su me podsetili na to, sta sam i ko sam, da u ono vreme nije bilo mesta za tremu, nije se toliko zurilo i bilo sve pod pritiskom. Nekako je sve bilo spontano. Podsetila me i vratila srce moje na mesto.

Vratila mi se ona sigurnost, iako sam sada dvadest pet godina starija. Kada je tada u meni mogla da postoji tolika sigurnost i toliko samopouzdanje, znaci da je ono jos uvek u meni. Pustila sam moje samopouzdanje da se slobodno pojavi, i gle kombinacije! Zrelost plus samopouzdanje jednako je veliki uspeh. Za taj momenat u mom zivotu verujte, bila je dovoljna jedna davno zaboravljena pesma i pravi prijatelj, koji vam da ono sto je potrebno u momentu.

Nostalgija ima raznih, i eto neke cak mogu i da pomognu kada zapne u zivotu.

Romansa mjesecarka

Zeleno, volim te zeleno.
Zeleni vjetar. Zelene grane.
Barku na zelenom moru
Konja u zelenoj gori.
Sa sjenkom oko svog pasa
Ona na terasi sanja,
Puti zelene i kose,
S ocima od srebra hladna.
Zeleno, volim te zeleno.
Ispod ciganskog mjeseca,
Stvari sto je posmatraju
Ona ne moze da gleda.

Zeleno, volim te zeleno.
Velike ledene zvijezde
Doloaze sa ribom sjjene
Sto svitanju put prostire.
Smokva se uz vjetar tare
Grubom korom svojih grana,
A suma iskusna lija,
Ljutite agave svija.
Ko ce doci? I otkuda?
Na terasi ona spava,
Kose zelene i puti,
I o gorkom moru sanja.

Kume ja mjenjati zelim
konja svog za kucu njenu,
konjsku ormu za zrcalo
I svoj noz za njezin veo.
Iz kanjona Kabra kume

Krvareci stigoh evo.
Kad bih ja to momce mogo
sporazum bi sklopljen bio,
ali ja vise nisam ja
kuca vise moja nije.
Kume umro bih na odru
ako moze od celika
zastrtom holandskim platnom
dolicno, ne zalec svijeta.
Zar ne vidis moju ranu
Od grudi do grle cvijeta!
Tri stotine crnih ruza
na bjelini tvog prsnika.
Mirisna ti krv natapa
Pojas oko struka gipka.
Al’ ja nisam vise ja,
Nit je kuca vise moja.
O pusti me da se uspnem
do balkona visokoga;
pusti me uzaci pusti
do balkona zelenoga.
Do balkona mjeseceva
Odakle se voda slijeva.

Dva kuma se vec uspinju
Ka visokim balkonima,
A za sobom ostavljaju
Trag od krvi i od suza.
Trepere na krovovima
Laki limeni ferali.
Hiljadu kristalnih defova
Zoru sto se radja pali.

Zeleno, volim te zeleno,
Zeleni vjetar i grane.
Dva su kuma uspela se.
Raskosni vjetar ostavlja
Cudan okus na usnama
Mente, zuci i bosilja.
Gdje je reci meni kume
Tvoja kcerka miljenica?
Kolko puta cekala te
Na balkonu zelenome!
Kolko puta cekat ce te
Crne kose hladna lica!

Iznad zrcala studenca
Ciganka se njise jedna.
Puti i kose zelene
Ociju od srebra ledna.
Nad vodom je podrzava
Smrzla siga mjeseceva.
Noc je postala intimna
Kao neki trg maleni,
A na vrata udraju
Grubo pijani zandari.
Zeleno volim te zeleno.
Zeleni vjetar. Zelene grane.
Barku na moru zelenom
Konja u gori zelenoj.

Federiko Garsija Lorka
web Nostalgija

Nova godina, po 2010-ti put

Thu, 31 Dec 2009 18:45:35 +0100

Autor: galeksic

Poslao: Čet 31.12.2009 19:45

Eto, dragi moji, bliži se i dve hiljade i deseta po redu godina od one tačke, koja je Početak ose merenja vremena.

Moram vam reći, na početke morate obratiti posebnu pažnju. Ima raznih početaka i raznih završetaka. Znate, nisu svi počeci u stvari nule, već se radi o tome da ih nekako moramo evidentirati.

Matematika vam je fina jedna stvar zapravo, ako se pazi. A ako se ne pazi, onda ima raznih iznenadjenja. Desi se da ne pazimo i onda na završetku vidimo da smo počeli od nule. A ni slutili nismo da je sve bilo nula.

Dakle, zadatak broj jedan u 2010 godini je: obnoviti malo matematiku. Ništa ne košta, a ne može da škodi. Bolje to, nego da se iznenadjujemo stalno. Pa jeste. Znate kako se ono kaže: "kome često prdne iz dupeta u glavu, tome mnogo smrdi iz usta".

Al ajd da ne lajem puno, ako ovo vide one moje administratorke, mrtav sam. Ima vidim čvorku ledja. Nego ajmo mi nešto konkretno.

Što ti ovo čitaš, a?...

A pa da. Sam / sama si i nemaš s kim da slaviš. Pih, katastrofa. Jes redak slučaj, baš. Ti si neki fenomen, jel da?

Napolju se ljudi zezaju, slave, ti sediš čvakaš miša i blejiš po forumima i sajtovima. E do moga i novogodišnja noć, i onaj ko ju je projektovao. Moro je misliti i na nas, jel da?

E pa nije moro, vidiš sad i sam/sama.

Lekcija broj dva za nastupajuću godinu: moraš dobro misliti da bi mogao/mogla dobro živeti. Neka njih, nek slave, njiova je to stvar. Al šta je s tobom? Problem je što imaš ono što si želeo/la.

Dešava se.

Jedna žena u Kosjeriću pala sa kruške i zatrudnela. Dešava se svašta. Mislim da je bila kruška, kruškovo drvo je krto, al nije isključeno da je u pitanju višnja. Mada, nebitno.

Bitno je da ti sad čitaš ovo i razmišljaš o tome kako te sustigla samoća, blejiš po Internetu i misliš da je to nešto strašno.

E pa nije strašno. Dovoljno je samo biti normalan i već se ne uklapaš u ovaj iščašeni svet.

A mnogi ti i zavide. Izgledaš super, bre. Hteli bi da budu ko ti. Oni imaju kraj sebe Djoku, Peru, Lazu, al... kad vide tebe tako, onda bi i oni hteli isto to. Hoće i oni taj tvoj kvalitet, hoće oba, i onaj svoj i taj tvoj. Imaju Djokuperulazu, al puj pike to se ne važi, i oni se osećaju sami.

Svi bi teli biti sami kad se to isplati, al ti sad eto blejiš po Internetu i čitaš šta ovo što sam ja napisao, da ne moš čovek danas ni sam da bude. Čim kažeš da si sam, odma se nadje neko samlji i natrti se ispred tebe. Pa jebga, šta ćeš kad si kul. Čim te nešto zasvrbi, odma se neko naguzi ispred jerbo njega više svrbi.

Lekcija broj tri za nastupajuću godinu: slaži priču. Pusti ti to što osećaš i misliš. Daj naredjaj nešto što prolazi, što može da se proda.

Lekcija broj tri - a: vi koji verujete u ono što živite i pričate, morate se organizovati da vas ne pojedu ovi pozeri. Šta znam, recimo udružite se u sindikat neki i onda grupno počnete da pijete ricinus. Ovi pozeri i snobovi to kad vide, oni će da se ulitaju isto, i kad vide koje su to muke, ima dignu ruke i ostave vas na miru.

Eto to je to. Srećna ti Nova godina, pod broj jedan. Pod broj dva: trudi se da sledeću dočekaš malo drugačije, a ne da tumaraš po Internetu i da čitaš šta su neki šalabajzeri pisali neke gluposti po kojekakim sumnjivim forumima.

Ajmo veselo!

Nova godina 2010 na Inter CAFFE forumu

Sat, 26 Dec 2009 15:42:25 +0100

Autor: galeksic

Poslao: Sub 26.12.2009 16:42

U toku je praznično raspoloženje - prilika da se bez nekog racionalnog razloga ili opravdanja, bude dobre volje i veseo. Svakih trista šezdeset i pet dana to se ponavlja i samo po sebi u tom ponavljanju nema nešto naizgled vredno pažnje, ali je zapravo dobra prilika da vežbamo dobro raspoloženje.

Moramo biti u formi, jer nikad se ne zna kad će nam se desiti nešto lepo.

I tokom te vežbe desi se da u njoj učestvuje i onaj ko nije planirao, ili se nije potrudio. Dese se iznenadjenja, dakle - neko vas obraduje svojom pažnjom i iznenadi vas.

Naizgled, dan kao i svaki drugi, otključavamo poštansko sanduče da pokupimo račune za telefon, struju, onda reklame za picerije, pa dopise kako smo dobili silne pare na nagradnoj igri i tako dalje, i... medju njima, opa - čestitka iz daleke zemlje(!). I to ne jedna, već - dve.

Dragi Inter CAFFE forumaši, čestitku ste dobili iz Makedonije od niko650 i sa Farskih ostrva od Milice i Željka.

niko650 je poslala, nadam se da se vidi na slici, jednu trodimenzionalnu i svetlucavu aplikaciju u vidu razglednice:

Srećna Nova 2010 godina

Neka duhot na novogodišnjata i Božićnata večer vi gi ispuni srcata so radost i sreća.

niko650

A razglednica je predivna i vrlo neobična. Svaka čast onom ko se setio da ovo smisli, to će stajati tokom praznika svo vreme na Inter CAFFE radnom stolu.

Druga nam stiže sa Farskih ostrva, iz Toršavna, koji je najmanji glavni grad na svetu, ali se u njega doselio jedan od najneozbiljnijih automehaničara na celom svetu, Željko, i Milica je otišla gore da pazi na njega.

Dragi naš Gale!

Puno pozdrava sa kraja sveta za tebe i društvo iz našeg omiljenog sajber kafića!

Veliki poljubac za sve!

Milica & Željko

E pa nemož to tako, moramo to ljubljenje da raspodelimo nekako. Dakle: gale, sejač, Lorde, nmtime, enco, nešo (itd...) ljubi vas milica, a: Mikice, jagodice, majra, Otilija, niko650, istocna, virada, Lidija (itd, ko se zatekne...) ljubi vas - zeljkostar.

Hvala niko650, Milice i Željko! Želimo vam da veselo proslavite praznike, a u nastupajućem letu: puno sreće, uspeha i poljubaca!

Ljubav je ta

Sat, 05 Dec 2009 21:44:12 +0100

Autor: virada

Poslao: Sub 05.12.2009 22:44

Cak i u slucaju kada ne postoji nikakva zelja da se voli i kad takoreci sa svih strana postoje stvarni razlozi da se zatvori srce za ljude, cak i onda treba voleti. Cemu nauka o posvecivanju? Cemu sluzi sva ta bozanska filozofija? Necu se valjda zbog nekoliko neuspeha lisiti tog blagoslova “Ljubavi”.

Ljubav je ta koja daje najvece mogucnosti za uspeh, ona nas nacini sposobnijim, svestnijim, prodornijim. Ljubav je ta koja priprema uslove za najuravnotezenije, najkonstruktivnije izrazavanje. Da li se iko bavi ljubavlju? Seksualnom da. Svi su zainteresovani, ali onu bestelesnu, duhovnu zaboravljamo. Nemamo vremena.

Neko ce reci: ”Ma, ti ne zivis u ovom svetu”. Tako to biva. Nemamo vremena ili vremena su teska. A izbor je uvek na nama. Koliko samo malo stvari moze da se uradi da bi ucinili da zivot bude dostojan zivljenja. Da li da budem u kavezu sopstvenih sputavanja ili da izadjem iz tog kaveza? Niko ne drzi kljuc. Kljuc je kod mene i u meni. Mogu sama da biram i odlucujem. Kako poci rasirenih ruku u susret ljubavi, prijateljstvu, ako te ruke nemaju isto toliko da pruze.

Malo je ljudi koji posumnjaju u veliku stetu proizvedenu manijom da se uvek drzimo po strani. Mnoge ljubavi i prijateljstva su prekinuti upravo zbog toga sto stojimo po strani i trazimo mane kod drugih. Treba ziveti sa ljubavlju. Iz ljubavi nastaju najlepsa umetnicka dela , zbog ljubavi se radja ono najcistije u nama, ono tvoracko. Vecita enigma koja nema definiciju, ali ima toliku moc da sve vreme definise nase zivote.

Uvek nadjem opravdanje. Vremena su teska, tempo zivota i sve sto nosi dan . Vremena su uvek bila teska, svako vreme nosi svoju sagu. To nije razlog, to nije opravdanje. Uostalom i vreme, sati, minuti i dani budu lepsi kada dozvolim da kroz mene struji ljubav. Bogatstvo duha. Mudar covek se trudi da uvek vidi obe strane u isto vreme. I smatra da nisu bitne te strane koliko njihova sustina, a sustina je ljubav.

Nostalgija: Ljubav je ta

Otkrovenje leži kodirano u srcu

Sun, 29 Nov 2009 16:19:48 +0100

Autor: galeksic

Poslao: Ned 29.11.2009 17:19

Sasvim slučajno sam, na jednom švedskom sajtu pronašao jedan video klip i prilično me je ganuo, moram priznati. U početku mi se nije činio posebno interesantan, ali u drugom delu ima vrlo dirljivih scena, na koje je teško ostati ravnodušan.

Radi se o dramatizaciji jedne umetničke fikcije - šta bi se desilo kada bi smo, kao jedna razvijena civilizacija, prihvatili te neke činjenice koje svakodnevno ignorišemo, usled brzog tempa života i zbog toga što u sklopu tog života konzumiramo neke dnevno aktuelne i prolazne vrednosti.

Dakle, šta bi se desilo kada bi smo priznali ono što jeste, a ne ono što je najlakše prihvatiti.

Da, to je naša surova realnost. Život nas je naučio da je mišljenje i zauzimanje stava - rizik. Zato reprodukujemo tudja mišljenja i modele koji su bezbedni i isplativi. Postavljamo ih oko sebe kao zamke i čekamo da se u njih upeca što više onih koji pristaju da odigraju ulogu žrtve.

A zašto? Zato što, nažalost, mi u profit ne ubrajamo samo novac, već količinu zadovoljstva koju možemo priuštiti sebi time što ćemo naneti bol ili štetu, ne drugom, već drugima.

A zašto? Zato što to i drugi rade.

A zašto? Zato što se masovna proizvodnja putem medija, iz svoje privredne dimenzije, preslikala i na duhovnu dimenziju ove civilizacije: masovno i lančano proizvodimo i konzumiramo svakim danom sve više sve jeftinijih i sve prizemnijih užitaka.

Ali, pre ili kasnije stići će nas naša dela i ova umetnička fikcija neće biti samo fikcija, već svetlo spoznaje koje raduje svakoga, ko je živeo u skladu sa poverenim mu duhom.

Ako ne verujete meni, izvolite, pogledajte sami, ovaj video klip traje samo minut i po.

Ipak pre toga, moram ovde upozoriti žensku decu od 35 do 45 godina: ovo zaista nije za vaš uzrast. Ovakav jedan umetnički izraz, naime, može poljuljati neku vašu emotivnu harmoniju, koju ste možda sa mukom stekli.

Možda nije hrabrost, ali...

Sun, 08 Nov 2009 19:50:30 +0100

Autor: Maxa

Poslao: Ned 08.11.2009 20:50

Mislila sam da postavim sliku bez teksta i to je to, ali u dnevnik treba nesto i da se zabeleži. Pošto ne znam kako da počnem, krenem od pocetka da čitam ovu temu.

E, na samom početku, Gale objašnjava šta je hrabrost, pored toga što u krofne uvek stavim malo soli ipak mislim da je ovo veća hrabrost. Mada, kako slažem slovo po slovo, još će dok stignem do kraja ispasti, da za ovo ne treba toliko hrabrosti koliko sam mislila da će trebati.

galeksic ::
"Dnevnik jednog foruma" je jedna komplikovana tema. Iz razloga što ne želim da je definišem. Želim da imamo prostor od trista šezdeset stepeni i da pravimo tragove u snegu. Ta sloboda je sad u modi i eto dajemo sebi slobodu da budemo slobodni.

"Sloboda je u modi", koliko god se ponekad odupirala modi, ovaj put ću morati da je prihvatim, tako je to sa stvarima koje mi idu u prilog, lako se prihvataju.

Kraj maja: i , a medju njima se dogodila i .

Probudila sam maxima sa uradjenim pozitivnim testom i pitala ga da li da mu kažem sad ili kad dođe sa posla, samo se nasmejao, dobila sam zagrljaj i , a ja cu svima nama da poklonim našu sličicu iz septembra.

Eto, dala sam sebi slobodu da se ovde osećam kao kod kuće, a svi članovi imaju deo zasluge što imam hrabrost da sebi dajem ovolike slobode i ovlašćenja.

Ne izdvajam nikoga, samo u ovom trenutku imam jedan za majru i jos jedan za niko650.