Onako, slučajno okrenuta ka Suncu - Branka Zeng

Glas protiv

Mon, 22 Apr 2013 13:28:21 +0200

Autor: majra

Poslao: Pon 22.04.2013 13:28

One što bude iz sna
prosute onako bez razloga
možda sa smislom koji ne shvatam
u vremenu ovom trenutku a ni onom
nadolazećem talasu života koji sustiže
neosušene suze tugom izazvane
s radošću novog rađanja ih meša.
Čemu one, one tamne i nerazumne
mahnite furje koje pritiskaju grudi
dah oduzimaju tek onako da bi potvrdile
prisustvo svoje nametnule su mrakom
prikrivajući svetlo koje poziva
svakim novim korakom njih čini
nepotrebnim a ipak su tu.
One tuge tame protiv njih
glas svoj podižem iz dubine
snagom tajnom neotkrivenom
mašem im dok odlaze
protiv njih
nemu reč samo imam.

U suton

Tue, 02 Oct 2012 20:36:10 +0200

Autor: AknarbZ

Poslao: Uto 02.10.2012 20:36

Skida se, ponesena pogledom,
polako, odbacuje, maše odećom,
a sada…
kao da želi sačuvati odbačeno
prikuplja u svom naručju i boji,
boji purpurom i zlatom posipa…
čuva u uzdahu zanosa igre,
Sunca i vetra, upletenih grana…
Ona,
u postelji uspavana milovanjem
talasa, daje se i uzima da bi imala
darivati.

Ona iz sebe

Fri, 10 Aug 2012 22:25:38 +0200

Autor: AknarbZ

Poslao: Pet 10.08.2012 22:25

Odbacila je svoju haljinu
široku cvećem oslikanu
livadu po kojoj se roje
radilice punih torbica.

Korača nečujno obalom
zahvata boju šume i pokriva se
skriva svoju golotinju u lišće
koje ponosna odnosi u mirisu.

Nije se osvrnula
nije oborila pogled
promenila je izgled
a ista je ostala.

Ona koja putuje i vrača se izvoru
kamen u oblik svoj da pretvori
ravnicu da napoji svojim sokom
da rodi sebe a na poklon život daje.

Naga rukama rasutu kosu miri
kapljicama ih ukrašava i plete
pletenice talasima dok stremi
visoko kao da Suncu sebe predaje.

Ona dok ćuti

Sun, 05 Aug 2012 15:45:03 +0200

Autor: AknarbZ

Poslao: Ned 05.08.2012 15:45

Ćuti, pritajila se u nepokretu,
kao da ne diše, očekuje, ili…
možda prikuplja snagu,
izgubljenu negde u putu
kojim je dolazila vremenom
u kojem je urezala bore,
njihov je oblik poprimila
sada dok pod Mesecom samuje.

Žedna

Thu, 26 Jul 2012 23:23:50 +0200

Autor: AknarbZ

Poslao: Čet 26.07.2012 23:23

Upijala je žedna te kapljice
padale su po njoj i nestajale
duboko u njenoj utrobi
sjedinjene su bujale
budila se iz sna
kao da ruke širi
lomila je obale
i potekla je razlivši se
široka nezasita gutala je
nehajno kao bezdušnica
privukla je k’ sebi za postelju
onu koju će već sutra da napusti
kajući se ostaviće talog kao izvinjenje.

Ona se budi

Thu, 05 Jul 2012 21:26:17 +0200

Autor: majra

Poslao: Čet 05.07.2012 21:26

Polako, dodirom budi jutro
pospano, mirisom orošeno.
Usnilo, livade posute laticama
crvenim, izvezenim pletenicama.
Košulju, bačenu onako na podu
rasuto, zrnevlje neće izniknuti.
Na prozoru, pesmu ptice zapisuje
sećanjem, otkriva neminovnost.
Prolazi, oblikuju se osećanjima
ona, napojena u noči kišom.
Budna, umivena, pod Suncem
spokojna, u naručju svih obala.

Zavodnica

Fri, 08 Jun 2012 23:36:49 +0200

Autor: AknarbZ

Poslao: Pet 08.06.2012 23:36

Kupa se u naručju šumnih grana
pod tamno zelenim plaštom od lišća
miluju je talasi a ona razigrana
baca kapljice visoko ka Suncu
duginim bojama da se ogrne
obalu kad blago dodirne
ustukne stidno pritaji se
uz stabla isprepleteno korenje
kose joj umrsilo svojim dodirima
htelo bi da je umiri u igri
nemari ona dok joj je put poput pliša
svojom mekoćom zavela obale
pa se uvijaju i kao da se njišu
u ritmu njenog proticanja.

Zavežljaj

Thu, 17 May 2012 15:40:15 +0200

Autor: AknarbZ

Poslao: Čet 17.05.2012 15:40

Htela sam odavno, u vreme prvih cvetova.
Dok su sokovi plavili, nabreklim izdancima.
Kada je pčela nadletala gladna, nad laticama.
Crvena majska ruža, provirila je preko ograde.
Znatiželjna i nestrpljiva, širila je svoj miris.
Bagrem je još stidljivo otvarao pupoljke.
Spremala se prava gozba, slasnih tučkova.
Sokak je bio tada tih, osluškivao je…
Kaldrmom su odzvanjali koraci, i htela sam…
Ono veče, dok je Mesec kao u smešak, izvio svoj luk.
To veče sa svim zvucima koji su bili prisutni…
Ipak nisam, ponela sam tek reči, reči upakovane…
Onako na brzinu sam njih, ne birajući dohvatila.
Sačuvala u jednom zavežljaju, izvezenoj marami.

Noć

Thu, 05 Apr 2012 22:41:11 +0200

Autor: AknarbZ

Poslao: Čet 05.04.2012 22:41

Noć,
umiva se kapljicama toplim
prosutim milovanjima zatečena
privija se i daje u talasima
gubeći svoju moć da vlada
ona,
krijući se oblacima ogrnuta
skriva svoje obličje i želju
da se raspuštene kose preda
da se obruši kao ptica
nema,
tek šum proticanja nju prati
izdaje je bljesak ukraden
zanosan miris kojim je proleće
probudilo život na njenim obalama.

Ona je, želja

Mon, 20 Feb 2012 23:49:14 +0100

Autor: majra

Poslao: Uto 21.02.2012 0:49

Uzdrhtala od dodira belih kristala.
Razigranih plesača, nečujne melodije,
titraja što ih vodi u zanosu igre.
Ustaje probuđena!
Slika svojim koracima trag i igra.
Prebira prstima ledene kapljice,
prosuto zrnevlje, priču čita.
Odlazi, neodlazeći.
Pod sjajem a u noči, ne sniva.
Razogrnula je svoje, sve je pružila,
ćuti dok klize, otopljeni, sada njeni.
Rosni kristali.
Popiće ih žedna, oterati kletvu bačenu.
Rodiće svoje cvetnice, ukrasiće se vencem,
Ivanjskim cvećem ispletenim, i trajaće.

Privid jednog podneva

Sun, 22 Jan 2012 21:51:51 +0100

Autor: majra

Poslao: Ned 22.01.2012 22:51

Prostrano polje, neprestani hod, umor jednoličnog pogleda, bio je kao zapisan na licu putnika. Torba nehajno prebačena preko ramena, kapa beznačajnog izgleda, tek malo je štitila od sunca… kao da je rešilo da zauvek ostane u istoj tački…

Branka Zeng - Makovi

Zamišljala je njegov lik, posmatrajući valjanje oblaka u daljini. Na tananoj liniji koja je razdvajala, ravnicu i nebo, na trenutak bi razaznala obrise. Niz čelo, veseli uvojak kao da je mamio da pruži ruku…

Senka se lagano pomerala kao da mu je pošla u susret… Uzdahnuo je sa olakšanjem i ubrzao korak.

Kapa se otkotrljala kada je zabacio glavu, ispijajući vodu iz starog, plavog, na bele tufne, emajliranog lončeta. Kovrdžava tamna kosa, nehajno je lepršala na vetru…

Dve tri reči o njoj

Sun, 20 Nov 2011 20:09:59 +0100

Autor: AknarbZ

Poslao: Ned 20.11.2011 21:09

Rekoh da teče tokom, svoje volje

nesputava obalom, ona se razliva,

izliva, plavi svojom voljom osvaja,

prisvaja ne svoje, njeno postaje,

imanje poseduje a nije gazda, ona!

Gospodarica i sluškinja, ista sa drugima

a druga nije ni pred kim, oko ne krije

u tamu, osamu, nikada nije otišla,

tek jednom je bila i ostala onakva,

baš onakva kako je rođena iz izvora!

Posmatra, nepomična, neprimetna,

kao utkana u postojanje isprepletala je

bršljenom, svoju odoru purpurne boje,

zlatnom se krunom krunisala, tajno,

da može svoje nepostojanje, živeti!

Miholjsko leto - 11. i 22.

Sun, 06 Nov 2011 15:43:36 +0100

Autor: majra

Poslao: Ned 06.11.2011 16:43

Sjaj od kojeg je nastala
Senka tvoja i moja

Želju koju sam pratila
Rodjena je samnom

Živim u tvojim rečima
Kao muzika u krošnjama

Letim i nestajem
U smiraju dana

Jedino tako mogu
Vratiti se kao ptica

Skrivena u senci
Tvoga glasa.

22.

Proleća smo probudili
Jesen oživeli kao cvet

Skriveni u laticama
Kupamo se u rosi

Sjedinjene senke postojimo
U mirisu lišća naše postelje

U snu koji živimo
Samo tu na ovoj obali

Sanjam: Neko me drži
U letu koji prerasta

Javu budeći zvuk koji
se boji Tvojim glasom.

Panonska

Sat, 10 Sep 2011 21:02:21 +0200

Autor: AknarbZ

Poslao: Sub 10.09.2011 21:02

Prosula sam, onako u inat…
Mislili su da neču videti, čuti…
Ono sve nakupljeno u čabru,
prekipelo i ode, razli se niz ulicu.

Upija ga spržena, spečena, žedna.
Ućutala kao da očekuje provalu,
ma ne kišu, nego, provalu glasa.
Da vrisak, ali nema tog…

Tiho, polako, sokakom prošeta
ona misao, tik iz grla da prne…
učuti se, pritaji i razlije tišinu.
Zamakne kao senka u podne.

A ono, u inat, to ja onako…
Pomalo za sebe i zbog onih…
prosipam dok vreme ne presudi.
Eh, kada bih sada znala… što ću znati…

Tamis

Tue, 23 Aug 2011 00:05:08 +0200

Autor: AknarbZ

Poslao: Uto 23.08.2011 0:05

Moja je reka
Ponela šumu
sa svoje obale
Toranj Preobraženske crkve
Krov „Gornjeg“ mlina
Nosila ih je do mosta
Pored „Tri šerpe“
Nekako ih je provukla
Ispod zelenog luka
Pa ih je raširila
Kraj kupališta
Da sa terase
„Starog tamiša“
Slušaju tamburaše
Svi zajedno
A onda
Na razigranim talasima
Krenuše ka silosu
„Crvenom magacinu“
I dalje ka
Brodogradilištu
Vesele se pocupkuju
Bečarac se ori
Ljuljuškaju se na talasima
I sve tako
Do kula svetilja
A onda Dunav
Ozbiljan i strog
Ispi svoju čašu
I reće
Fajront!

Sunovrat

Mon, 22 Aug 2011 00:28:04 +0200

Autor: AknarbZ

Poslao: Pon 22.08.2011 0:28

Sumrak sumornih, suvislih
smotuljaka prosutih, odbačenih,
nemilih izgovora, umornog pogleda
pogledanih, usana nemih dočekanih.
Tuga,
uvija, svija, povija, pritiska,
umara, lomi, ne stvara, suza je
skrivena, tinjalica duše u procepu
nazire se, tek čežnja za begom
od nje rađa, postaje, obasjava, traži
svoj put i traje preporođena u reči
koje nastaju nasuprot njoj…
Cveta,
skrivena, blistava, umivena rosom
pleni osmehom, od pogleda urokljivih
krije svoje oči, krunice obarajući ka tlu,
stvara od latica melodiju proleća i živi!

Divno!

Fri, 19 Aug 2011 10:14:52 +0200

Autor: Jelena-Skorpija

Poslao: Pet 19.08.2011 10:14

Prelijepu poeziju pišeš draga Branka.Riječi kao da su vezene samim duginim bojama.Jako mi se dopalo.

Zmaj

Thu, 18 Aug 2011 23:22:37 +0200

Autor: AknarbZ

Poslao: Čet 18.08.2011 23:22

Klasika, krilati,
sa kopljem na repu
šepuri se bljuje vatru
raste u mašti leti.
Sivilo nestaje krila se
svijaju neki se osmeh
skrio negde izbija
strela ljubičasta
uvija se kao mačka
mazno u luku izvija
svoje pršljenove
belasa na svetlu
svoje boje
duga se krije
na kraju puta
kao dete želja
se rađa iz smeha
ili smeh dete
postaje u uglu
usne
kriju tajnu
Zmaj zna
krila skriva
od pogleda
u maštu propušta
tvorca da rađa
leti i stvara
živi želja
da uhvati
boju duge
u šoljici
jutarnje kafe.

Suncu

Sat, 06 Aug 2011 20:42:25 +0200

Autor: AknarbZ

Poslao: Sub 06.08.2011 20:42

Okrenem dlan Suncu
pružim svoju misao
široku kao ravnica
njom prekrijem usnule
cvetove orosim kapima
nalik su rosi rasuti biseri
okitim njihovim sjajem
jutro koje me budi osmehom
razbijem tamu koja mu predhodi
probuđenom pesmom dozovem
dan ovaj koji želim sačuvati
pre nego što postane uspomena!

Posle tuge

Thu, 04 Aug 2011 12:03:16 +0200

Autor: AknarbZ

Poslao: Čet 04.08.2011 12:03

Skinuću onu odoru
tuge prerasla sam je
znaš da iz dana u dan
odeva ona mene
svojim bojama
tamni moj dan
kistom ću sve baš sve
išarati cvetnim dezenom
belinu ću prekriti zvezdama
postaće nebo puno sjaja

Tebi ću pokloniti onu sjajnu
u oku što mi se rađa
neću uzeti ništa a daću
sebe kao osmeh nepresušni
postaću i živeti…
na licu koje se budi.

Noć

Mon, 01 Aug 2011 22:21:11 +0200

Autor: AknarbZ

Poslao: Pon 01.08.2011 22:21

Pokrenem kočiju,
ona zaklopara
razbudi kamen.
Kaldrmom se oglase
glasovi u ciku pretvore.
Topot progutan ehom,
vraća se do okna doksata.
Gvire razbarušene kose,
oči pospane odaju se,
iskricama, lepršaju u letu.
Odem tako u zvuku
nestanem iz vidokruga,
pogleda skrivenih nemih.

Ona, liči…

Sun, 17 Jul 2011 22:21:50 +0200

Autor: AknarbZ

Poslao: Ned 17.07.2011 22:21

Tihi se žubor budi, teče…
spokojna u senci pruženih grana
umivenih rosom, suzama jutra okapane
razgovor tihi čujem, u duši se nemir stišava.

Ona…
prolazi a nepokretna, obalom sputana
lomi svoju snagu od izvora
sakuplja i gubi…

Liči…
nekome ko živi, oslonac postaje
kome...?
Ostaje u trajanju svoja, istina…

Izgovori poput klade, valjaju se ka ušću
lepe uz sebe, odbačene…
Ona…
putuje uporna, nedodirljiva i neosvojiva.

Aga Banatski

Sun, 10 Jul 2011 08:36:55 +0200

Autor: AknarbZ

Poslao: Ned 10.07.2011 8:36

Gledam kako spava pod stolom, trza se... sanja. Bilo bi zanimljivo kada bi mogao da isprića neke svoje doživljaje. Sećam se, pre osam godina, pa da biće u junu. Jedno jutro izađem na avliju, kad tamo ima šta i da vidim. U mene glede umiljato krupne crne oči, male kere, otprilike dva meseca stare. Pomislila sam tad, neka je do večeri. Motalo se ono oko mene dok sam radila po avliji, i eto ga i danas-danj ovde. Ostade ono, ne samo u avliji nego i u kući, a boga mu njegovog i u mom srcu.

Običaj je u našoj kući je da se muške kere zovu Aga a ženske Lesi. Tako je i ovaj mališa crnih očiju dobio ime Aga. Kad je veterinar došo da mu da vakcinu protiv besnila, na potvrdi je napisao da je Aga bele boje.Kasnije sam Agi morala da objašnjavam da je on ustvari žut ali neki to žuto pišu belo. Moja kera, ne zato što je moja, najbolja je kera na svetu.On je čistokrvni Banatski Avlijaner, ili kako bi se to druk’še moglo kasti, Banatski Potkolar. Ma šta da vam kažem, sjajna rasa. Ima ova kera i rodoslov, doduše naš domaći-kućni. On je Aga II. Aga I je davno živeo sa nama, bio je lep i pametan, baš kao i ovaj pospanko. Učeni ljudi kažu da kere za jednu ljudsku godinu prožive sedam, a kako ljudima od nauke treba verovati Aga sad ima 56 godina. Stariji je od mene pa mu se obraćam s dužnim poštovanjem, na primer, go’sn Ago. Kad ga nešto pitam on odgovara mahanjem repa. Ono malo levo desno znći i da i ne, ali kada rep krene da se vrti brzo u krug e to je onda jedno veliko Da. Kada nešto nije po volji ovom vremešnom gosponu on skupi uši i neće da me gleda. Kao ljut je. Ovu keru, učila sam mnogo ćemu, a vala i ona mene. Tako kada sam ga učila da donese bačeno drvo, pa kad posluša nagradim ga komadićem hleba. Ova lola posle neće da trči po drvo, nego sedne ispred mene i ćeka nagradu. Umesto hlebom nagradila bih ga samo pohvalnim rečima i maženjem, a on bi mene liznuo po ruci, kao bila sam dobra.

Aga je pravi kućni ker, sem po nekad kad prorade njegovi hormoni, obićno tako s proleća. Odskita on, pa pri povratku sam otvori kapidžik, a ja kao dobar „gazda“ moram da idem i da ga zatvorim. Ove godine se baš trudi da da veliki doprinos danu svetog Valentina. Jedna moja poznanica reče da ga je videla, srela u Ružinoj ulici. Lepo je prišao i pozdravio se kao pravi drugar. Skakutao je oko nje, kao da je pita, kako je, a onda je veselo mašući repom otišao nekim svojim poslom.

Imao je Aga dragu tu u komšiluku, treča kuća od nas preko puta, e’ to je bila ljubav, puno malih žuto-belih sa krupnim crnim očima trčkaralo je sokakom. Ali ljubav ko ljubav, dođe i prođe. Nova februarska izgleda mori gos’n Agu, onako prava prolećna. meškolji se u snu sigurno sanja o joj.

U našem dvorištu živi i maca Seka. Ala je to uobraženo stvorenje, ta gospoja misli da je svi moraju slušati, Aga naroćito. Ova kera ne deli to mišljenje. Tako ona jednom smisli da kao Aga je mačor pa se ona mazi oko njega, ne bi li komšijske mačore napravila ljubomornim. Ala joj je dasa, jadni mačori gledaju sa tarabe, skočili bi, al’ ne smeju. Opasan je ovaj momak. Aga je mudar, zna on dobro ko kome pripada, pogleda mrko Seku, a mačorima namigne da siđu s’ tarabe, a on sedne sa strane kao da se to njega ništa ne tiće. Posle nam je avlija puna malih mačića. Seka ponekad ulovi miša, donese ga Agi, kao da je on mače, mada Aga zna kako miševe treba loviti i tamaniti. Tome ga je naučila Lesi II.

Vole on i da se igra, donese loptu pa me ćika da se jurimo, al’ kad pomislim kako bi bilo dobro da se kupa, Aga koji to jako „vole“ om’a pobegne pod otoman. Al’ što vole da jede, meso ali ne masno, voće, povrće a bome i slatkiše.

Kada kogod dođe kod nas u goste, prvo pita gde je gos’n Aga, ta to vam je najvažnija ličnost u našoj kući. Donose mu čak i poslastice, a on kao lepo vaspitan, recimo čokoladu neće sam da uzme. Strpljvo ćeka da je otpakujem, pa ondak i ja smem da uzmem komadić. To mi je nagrada što sam dobar „gazda“, isplati se biti poslušan. Uostalom kere i ne smeju da jedu slatkiše. Ali to ne moraju svi da znaju, zar ne. Gle kako se oblizuje, kao da sanja čokoladu.

Mogla bih još puno toga da prićam o ovoj keri, svakog dana on smisli nešto novo. Nasmeje me i kad sam najtužnija, dodir nnjegove male vlažne crne njuške nagrada je za sav moj trud oko njega.Tada kao da kaže: „Dobra si ti, volim takvog gazdu.“

Epilog

Aga je uginuo od starosti u svojoj 14 godini, veran i privržen kao što je bio i prvog dana.Te godine druženja dobila sam na poklon od mog vernog žutog ili kako to veterinari pišu belog psa sa krupnim crnim očima, u kojima sam uvek mogla da vidim neizmernu ljubav i poverenje.

Od pesme do pesme

Sat, 09 Jul 2011 20:02:07 +0200

Autor: AknarbZ

Poslao: Sub 09.07.2011 20:02

Moj naklon, Vama!
Evo me pred Vašim sudom.
„Nauči zanat, kaza mi Čovek“!
Ali ne reče, gde se ta škola nalazi.
Kako naučiti, da ono što tinja,
tu radost,
tugu, taj nevidljivi sjaj
Misli, Kao Reka
što teče, u obliku skulpture izložiti.
U Ram uplesti niti,
koje se kriju kao Tajna.

Dok Jutro,
mirisno zatreperi kao Cvet.
Znam, pomislili ste:
„Uči se od onih koji znaju!
Koji su stvarali stil“.
Eh, Vi ste u pravu!
Ali...

Neću tako!
Hoću da dišem svoj lični stih!
Ja,
Kao Život,
budim se i tečem,
Reka postajem,
Čežnja koja se ogleda
U Tvom Oku, čitam
Tvoje... su reči
kao Kiša koja kupa i napaja
Misli.
Zauvek se gubi
Stid, Ostrvo sam,
ali Žurim, ostavljam Trag.
Da Ne Žurim,
u Jesen biću Inspiracija za Život.
Sutra,
u Spomenar sakrivam Polje,
Vojvodina,
mene rađa!
Grad, čitam kao Dlan.
Razmišljam dok Pesimisti pokazujem
Reči
koje su pesma,
Boja Ljubavi!

Vama se klanjam,
ponizno molim.
Sudite!