Ljubav i prevara

VOLIM KOGA NE SMIJEM

Sun, 21 Apr 2013 20:03:16 +0200

Autor: Lara84

Poslao: Ned 21.04.2013 20:03

Znala sam da nije za mene, oduvek sam to znala..
Ali srce ne slusa razum, kad ga vidi ono ludo zakuca..
Znala sam da je srecan sa njom, jer sve mu je dala - ljubav, porodicu i dom..
Ali srce ne slusa pamet..kad ga vidi, ono zaboravi na sve to..
Oduvek sam bila svesna da nije sam i ako su me ucili da me vodi morala ja bih njemu sve da dam..
Kako je uspeo da sve u sto verujem pogazim za cas..da mi nista drugo nije bitno osim samo nas..
Znam da ne smem da verujem u to znam da nikad ne moze biti moj..ali ipak uprkos svemu ovo ludo srce njega ne zaboravlja, pored svih ostalih oko mene, ono bi samo njemu da pripada..
Pitam ga kako, zasto?? Kad on vec ima nekoga, kad je taka razlika u nasim godinama? Kad nas toliko toga dijeli, sta nas to onda spaja?
Zar moze bit to ljubav, ali u toj ljubavi srce moje nece naci spas..nije neko ko vec ima sve, nije on za nas..kazem sama sebi, zaboravi na njega il se barem smiri, to sto osecas, zelis i pored koga treperis, to ne sme niko da vidi..
Neka to ostane samo tvoja tajna, njegov osmeh, njegovi pogledi i tvoja osjecanja..
Ne zaboravi on vec ima nekog, nije on za nas..
Pitam se, dali bi pobedio razum kad bih ga srela sa njom, njegovom suprugom..
Dali bi zaboravila na njega kad bih ga srela sa svojom djecom, dali bi tada shvatila da je sve to samo san..Ma ne, kad mi se priblizi, kad me dotakne, sve to iz sjecanja moga brise se..i mrzim samu sebe, sramim se svojih osjecanja kako iz svoje koze kad srce razum ne slusa, kako da zaboravim njega, kako da se zaljubim u drugoga???

Neupseh

Thu, 11 Apr 2013 09:22:48 +0200

Autor: sanovnik

Poslao: Čet 11.04.2013 9:22

Nova sama na forumu,malo gresim,ne krivi te me..mozda pomoc kako dalje....razvedena,ostavljena i povredjena,imam cerku.On je nasao drugu,ozenio i stvorio porodicu.DuGO SAM patila,vise se i ne secam koliko,onda pravim sledecu gresku,zaljubljujem se u svog komsiju ozenjenog,svalera i prevaranta..moram da prekinem,samo mi treba snage za to.

Ne, mi više nismo zajedno. Ne čujemo se i ne viđamo. Vrijeme prolazi i nadam se da će s vremenom i moja ljubav umrijeti. Ne, on nije bio onaj pravi. Nažalost. I nije bio ni blizu savršenstva. Imao je mane i znao je jako povrijediti me. Možda nije bio vrijedan mog žrtvovanja za naš odnos. Lagao me je. Razočarao. I još mnogo toga. Ali nikad neću reći da me nije i učinio sretnom,da sam poželjela drugog kad sam s njim. On me znao rasplakat i nasmijat. Ponizit i osvojit. Naljutit toliko da ga poželim otjerat do vraga, ali i zagrlit me tako da poželim da stane vrijeme. Da zauvijek ostane samo moj, da mi da svoje prezime. On je znao sve. Jednostavno je znao sa mnom. I zato nemojte pričat loše o njemu i govoriti kako je bolje što je došao kraj. Nemojte ga spominjati jer još drhtim kad mu čujem ime. On nije bio pravi, ali ja sam željela da bude. Ne dirajte ranu koja boli i zapamtite: Ako nije bio vrijedan moje ljubavi-neka nije,ali nemate pravo da kažete da je bio đubre i da ću naći boljeg jer sam ga voljela i volim ga baš takvog kakav je! Uvijek će on biti tu. Pored svih koji dođu i prođu, on će i dalje biti tu. Iako to možda ne zaslužuje, iako možda nemaš baš nikakvog razloga da ga pamtiš, i da ga voliš tako dugo i toliko puno, on je i dalje tu. Kad te neka nova ljubav razočara, kad navečer legneš u krevet, i listaš njegove stare poruke, gledaš njegove slike, i vraćaš film na to vrijeme kad ste bili zajedno.. Nebitno, da li je to bila jedna noć, jedna tjedan, jedan mjesec ili jedna godina, toliko te stvari veže za njega. Toliko uspomena se vrati pri samom spomenu njegovog imena. Pročitaš poruku i nasmiješ se, a onda u sljedećoj sekundi zaplačeš, jer znaš da je to prošlo, i da se neće više nikad vratiti...

ne krivi te me

Ziveti u miru sa sobom

Fri, 15 Mar 2013 18:53:09 +0100

Autor: majra

Poslao: Pet 15.03.2013 19:53

Kada mi je to priznala rekao sam joj da ako hoće da joj oprostim ima rok od 5 dana da ostavi muža (smatrao sam da je to nemogući rok pošto je godinu ipo nalazila razne razloge da ne čini to).

Od tog dana pokušavam da je ubedim da je ona ta koja je meni slomila srce i da je ona ta koja treba da se potrudi da pređem preko toga. Ona se ponaša kao da je ona žrtva.

Zivot je neizvestan i zahtev da se odvija na onaj nacin na koji "ja zelim" je nerealan. To je suprotno od zelje, jer nas zelja motivise i pomaze da poduzmemo sve one akcije kako bi smo dobili ono sto zelimo.

Svaki covek ima svoj referentni okvir koji grade njegov sistem vrednosti i sistem uverenja, na osnovu koga mi necem dajemo znacaj i znacenje i povodom toga osecamo i dozivljavamo odredjene emocije koje pokrecu - akciju.

Tražio sam da mi se svremena na vreme iz čista mira izvini za to što je uradila (ponavljam joj to na 10 dana) i kad joj to kažem naredna dva dana dobijem "izvini" i već trećeg dana zaboravi na to i opet ispočetka. I tražio sam da se sa dve osobe ne vidja nasamo već u prisustvu dece. Sa jednom osobom se ubrzo videla nasamo i kad sam joj prebacio ona se naljutila.

Da se nasalim, a mozda biste bili sigurniji da ste joj kupili svesku na uske i siroke linije pa da svaki dan napise sto puta "Ïzvini".

Zahtev ( "...to mora..", "...to treba..") je paralisuci, jer posledice nedobijanja onoga sto zahtevamo se dozivljava kao nepodnosljiv poraz iz koga se radja briga, ocaj.. Na svaki zahtev se nadovezuju nove iracionalne misli, koje stvaraju set negativnih, preplavljujucih emocija i tu ste kako i sami kazete u - zacaranom krugu.

Ja sam konstantno nervozan već 4 meseca, ne mogu da izbacim to iz glave, od nje ne dobijam ništa što bi me uverilo da neće ponovo to uraditi.Voleo bi da čujem šta bi drugi uradili na mom mestu...

Stanite na loptu, sedite, uzmite papir i olovku pa sa sobom napismeno rascistite sta zelite sta ne zelite, i shodno tome donesite kao zrela osoba odluku o onome sto Vas muci. Sigurno da nedostatak poverenja ne cini temelj za jedan odnos koji treba da se gradi, a jos manje "policijski nadzor". Ako nesto nije pozeljno, dovoljno je da ga se covek oslobodi.

Covek uvek ima pravo da zeli da ga druga osoba tretira sa uvazavanjem, i da sa njom komunicira na adekvatan i otvoren nacin, koji pri tome ne krsi ista ta prava drugoj osobi, koja smo sebi dozvolili. Niko ne moze obaviti Vas posao - izbor i odluka su uvek i jedno autenticni ako su Vasi. Misao da mozemo podneti neprijatne situacije omogucava da zivimo, nekada dozivimo nesto lepo, nekada ruzno, ali sve u svemu prolazimo kroz zivot sa lepim i manje lepim uspomenama. Zivimo u miru sa sobom.

Potrebno misljenje

Fri, 15 Mar 2013 03:31:21 +0100

Autor: Alex981

Poslao: Pet 15.03.2013 4:31

Ušao sam u vezu sa udatom osobom koja je bila u braku 11 godina. Zaljubio sam se, zaljubila se. Posle godinu ipo veze prevarila je i mene (bio je to samo poljubac ali mi je rekla da joj je bilo krivo što je dobila i što nije mogla da ide dalje). Kada mi je to priznala rekao sam joj da ako hoće da joj oprostim ima rok od 5 dana da ostavi muža (smatrao sam da je to nemogući rok pošto je godinu ipo nalazila razne razloge da ne čini to). Učinila je to i rešio sam da joj pružim šansu da pređemo preko toga.

Od tog dana pokušavam da je ubedim da je ona ta koja je meni slomila srce i da je ona ta koja treba da se potrudi da pređem preko toga. Ona se ponaša kao da je ona žrtva.

Tražio sam da mi se svremena na vreme iz čista mira izvini za to što je uradila (ponavljam joj to na 10 dana) i kad joj to kažem naredna dva dana dobijem "izvini" i već trećeg dana zaboravi na to i opet ispočetka. I tražio sam da se sa dve osobe ne vidja nasamo već u prisustvu dece. Sa jednom osobom se ubrzo videla nasamo i kad sam joj prebacio ona se naljutila.

Ja sam konstantno nervozan već 4 meseca, ne mogu da izbacim to iz glave, od nje ne dobijam ništa što bi me uverilo da neće ponovo to uraditi.

Voleo bi da čujem šta bi drugi uradili na mom mestu, zato sam se i obratio preko foruma jer me je sramota da se žalim ljudima koje poznajem.

Bolje neispituj

Wed, 13 Feb 2013 22:21:31 +0100

Autor: zokss

Poslao: Sre 13.02.2013 23:21

Moj ti je savet bolje neisputuj kada sam krenuo da sve proverim napravio sam sebi pakao od života neznam ni sam dali sam ostao normalan to još nisam utvrdio a kako ću dalje ni sam neznam.

Kako ste uspeli

Wed, 13 Feb 2013 22:15:30 +0100

Autor: zokss

Poslao: Sre 13.02.2013 23:15

Interesuje me kako ste uspeli da ostanete normalni posle toga što vam se desilo sa mužem,jer imam sličan problem sa svojom ženom i isto smo igrom slučaja razdvojeni.
Već otprilike sedam dana znam za njenu prevaru koja je prilično dugo trajala i uhvacena je čudima digitalne tehnologije koja vraća nazad sve što je obrisano sa kartice a tu je imalo šta da se pročita baš.Već 7 dana satima pričamo telefonom i jako je volim imamo dvoje divne dece taj sa kojim je bila ima četvoro ,neznam šta da radim.

sumnja na preljubu

Tue, 22 Jan 2013 00:28:26 +0100

Autor: moso

Poslao: Uto 22.01.2013 1:28

ja sam nov ovde hteo bi jedan savet od vas ako neko zeli da mi pomogne. Ovako, ozenjen sam za zenom zivim 21godinu imamo i decu vec odraslu ali nesto pre 1.5 godine pocela da se naglo menja i svadja samnom za najmanju sitnicu odlazila je na posao svaki dan i meni ispala sumnja da nesto nije uredu kada je pocele i u krevetu da me izbegava i ja sam resio da je pratim jer sam sumnjao da nesto ni je u redu ispala sumnja kada sam je video na biciklo da vozi u duetu sa jednim covekom i pricaju zajedno koga nisam nikada video tada je ispala svadja medju mene i nju, jer sam previse brzo reagovao skoro 3 nedelje nisam ni jeo kako treba ona mi nikako nece da prizna da je bilo nesto u vezi sa preljubom.

Od tog dana se puno promenila, sada je sve kao kada smo i bili mladi ne izbegava me ni u krevetu ni ti se svadja. Molim za savet ako neko moze da mi objasni ovo nikad nisam doziveo ni ti cuo za ovako nesto.ali mi jos nije jasno??

Maja 9393 ne pokušavaj da razumeš

Fri, 07 Dec 2012 09:57:06 +0100

Autor: Mirambina

Poslao: Pet 07.12.2012 10:57

Ne može se u osećanjima mnogo toga razumeti, ipak su to OSEĆANjA. Ako osećaš da je neko loš prema tebi, onda tu nema šta da se razume. Ne muči sebe traženjem krivca i analizom svoje "krivice" za jednu bezazlenu laž. Čak iako je ta laž nešto preko čega ON ne može da pređe, onda nek to jasno kaže i nek to bude kraj. Takvi ljudi, isključivi, nisu za zajednički život. Često je takav njihov stav pokriće za nesigurnost, strahove, predrasude, a često i za njihove laži i prevare. Ako ti takvu sitnicu sad "nabija na nos" i maltretira te 4 meseca pronalazeći nove povode i razloge usput, onda ti nikad u životu ne bi imala podršku takvog čoveka.

Molim pomoć

Tue, 09 Oct 2012 03:31:26 +0200

Autor: maja9393

Poslao: Uto 09.10.2012 3:31

Treba mi neciji savet. Imala sam vezu skoro god dana. Tog sam decka iskreno volela. Sve sam radila da on bude srecan. Cak sam isla i protiv sebe. Desilo se da sam ga jednom slagala da nisam pila, a u stvari sam samo popila casu alkohola. Isto to vece i kada sam ga slagala, rekla sam mu istinu. I pre toga je bilo stalno neke ljubomore i sa njegove i sa moje strane i nepoverenja i svadjica oko sitnica. I mene je uvek krivio za sve. Al ipak mislim da smo imali i nesto prelepo, bar se meni tako cini. Isli smo svuda, probali neke stvari sto nikada nismo. Stalno smo se vidjali i pokazivali da se volimo. Od te veceri je on krenuo da bude losiji prema meni.

A od pre cetiri meseca me zavlaci i ostatak price govori o tome sta se desavalo ta cetiri meseca. Al sam mu opet verovala iako je postojala doza sumnje da nesto postoji. Jer prica da me voli, a imam osecaj da uziva u mojoj patnji. Ta cetiri meseca smo se vidjali samo kada je on hteo i radili smo sta je on hteo. Al je uvek sklanjao mobilni i jedno vece je stavio sifru, pod izgovorom da je to uradio da bi me nervirao. A jutro posle toga sam videla da mu u mobilnom pise da su mu stigle dve poruke, a slagao me je da mu je stigla samo jedna i ja sam sebe ubedila da nisam dobro videla. Vidjali smo se obicno tamo gde nas niko nece videti. Malo prosetamo gradom. Prica mi da me voli, da zeli sa mnom buducnost, al je stalno trazio igovore da ne budemo u vezi, vec da se samo povremeno vidjamo. Meni je smetala njegova proslost, sa kojom sam se vremenom pomirila, al on je mene tih cetiri meseca bas napadao za moju proslost. I za sve me je napadao. Sta god da sam uradila, nije mu valjalo. Al kad god sam krenula da odlazim od njega, stalno me je vracao i pricao da me voli. I nije mi dozvoljavao da odem jer sam svaki put padala na njegove lepe reci. Al kad god sam popustila, krenuo bi da me vredja i pise sve i svasta.

Da bih ga za vikend videla da prica sa nekom, a rekao je da je to drugarica njegovog drugara sa kojim je dosao i da pricaju o tom drugaru, da ne zna ni kako se ta zove, da mene voli, al kada sam ga zvala da krene sa mnom, nije hteo. Da bih ga videla kako igra sa njom i uspeo je da me ubedi da mi se ucinilo. Jesam ja to videla iz daleka, al msm da sam dobro videla. Sacekala sam ga posle grada, iako nije znao i htela sam sa njim da pricam, al on nije hteo sa mnom, vec me je napadao da ja imam nekog. Saznala sam i da je aktivirao profil na faceu, iako smo i on i ja deaktivirali profile posle nekoliko meseci veze. I mislim da je postao prijatelj sa devojkom sa kojom je i bio subotu u gradu. Posto nije hteo da se vidimo, napisala sam mu da sam sve ovo saznala. Poricao je, a onda je poceo da me napada kako je krivo ono vece kada sam ga slagala za alkohol, da misli da ni tokom veze nije uzivao sa mnom, ali da me je voleo kao ni jednu devojku. Da sam ja kriva za njegovo lose ponasanje. I opet me je napadao da sam ga i ja lagala i bila sa drugim, iako dobro zna da to nisam radila.

A pricao mi je pre nekoliko nedelja da je bio sa nekom dev, da bi mi rekao da nije bio vec da je to rekao da bih ja njemu priznala sa kime sam bila. Da bi mi opet rekao da je ta devojka postojala kada smo raspravljali o onome sto sam saznala.
Molim vas za pomoc. Potrebna mi je. Tesko mi je puno jer sam zelela sve sa njim, cak smo i mastali da u buducnosti imamo porodicu. Recite mi sta da radim? Htela bih da ga povredim, al mislim da bi se sve vrtelo u krug..., ja njega povredjivala pa on mene. Htela sam da mi sve kaze i da pokusam da mu oprostim, al kada nije rekao do sada, verovatno ce opet nesto slagati. A dobro je znao da bih mu sve oprostila.

Mislim da je najbolje da ga zaboravim. Al kako kada ga volim i kada ne mogu da se pomirim sa ovim da me je lagao i da jos uvek i ne znam pravu istinu i da je bio sa drugim deojkama, dok je bio sa mnom i pricao da me voli?

Volela bih da cujem necije misljenje jer stvarno mi je bas tesko i ne znam kako da nastavim normalan zivot dalje. I sta je najbolje da uradim i zasto se tako ponasao?
Zahvaljujem unapred!

Ljubavnik

Mon, 17 Sep 2012 19:58:19 +0200

Autor: Myriam

Poslao: Pon 17.09.2012 19:58

Ok, pocecu prva pricu o jednom zgodnom i sarmantnom muskarcu. Divnog septembarskog dana 2005'. godine odlucila sam da prosetam centrom Kragujevca grada, razgledam izloge i mozda kupim jos jednu tasnu, karmin, parfem... Zenski svet bar zna da u kupovini sredstava za lepotu i stil nikada ne traba gledati na sat i cenu. Pri izlasku iz jedne od radnji, primetila sam crn dugacak automobil i najsladje oci na svetu... Nekoliko sekundi je bilo dovoljno da se muskarac, koji je probudio sva moja cula parkira i zaustavi na samo dodir od mene. Bila sam u prilici i ranije da upoznam, tzv. uspesne muskarce, ali nije svaki i podjednako uzbudljiv odnosno sposoban da probudi zenu u meni... Njemu je to poslo za rukom. Visok, uspravan, muzevan, pogleda koji me je prikovao na mestu. Nisam se pomerila dok mi nije prisao i rekao: Ja sam Dragan. Dubok, promukao glas i ruka pruzena u mom pravcu...

Život je jedan - živi ga Fikreta

Sat, 21 Jul 2012 11:08:55 +0200

Autor: Fadila od Mamija

Poslao: Sub 21.07.2012 11:08

Heh... malo je kasno. U naslovu je dio pjesme Zabranjenog Pušenja, nije neki štos biti cijeli život Fikreta... Učinila sam to i ne osjećam se bogzna kako loše. Možda zato što sam malo zamišljala kako je dobro bilo. Da sam ikad znala kako će da bude, a da nisam učinila, vjerovatno bih žalila do kraja života.

Druga stvar - ovog s kojim sam ne volim, rekoh da ne mogu voljeti i time dijelom pravdam ovo, s tim što se slažem, ne treba da gradimo nešto na laži i sve ću to lijepo okončati čim prije. Hvala svima.

odgovor za LordIMXI

Fri, 20 Jul 2012 15:07:00 +0200

Autor: Fadila od Mamija

Poslao: Pet 20.07.2012 15:07

Možeš li tvrditi da si vidio 'pravu vječnu' ljubav i da takva postoji danas????

Nemam mnogo godina; ali to još nisam vidjela da postoji na svijetu. Izuzev filma.

Bez dileme

Fri, 20 Jul 2012 09:18:55 +0200

Autor: ranca

Poslao: Pet 20.07.2012 9:18

Stvar i nije toliko komplikovana koliko to ljudi cesto sebi predstavljaju.
Ako si osoba koja je u velikoj dilemi da li da ucini nesto sto joj je srcu milo nemoj ni pokusavati, pokajaces se zbog ucinjenog i pokvariti sve ono sto je vrijedno. Sa druge strane, ako si u stanju ispuniti srcu zelju i ne razmisljati o ucinjenom, vratiti se u kolotecinu zivota i zaboraviti, onda samo naprijed, ali ti nisi takvog mentalnog sklopa, jer da jesi ne bi postavljala takva pitanja, vec bi setala ulicom sa osmjehom na licu

Za sve postoji dobro i pravo vreme - izbori i odluke

Fri, 20 Jul 2012 07:58:49 +0200

Autor: majra

Poslao: Pet 20.07.2012 7:58

Fadila od Mamija,

vrlo hrabro si iznela ono što te tišti, samo malo zakorači još napred, i videćeš da sama imaš snage i za analizi i suočavanje i za iznalaženje rešenja i odgovora. Možda ga ne vidiš kristalno jasnim u ovom trenutku, ali čim si posegla za tudjim u smislu nepoznatim (o ovome verujem da nisi sela i ovako otvoreno popričala sa partnerom za koga tvrdiš da ne želiš da ga izgubiš), a ujedno zasigurno i subjektivnim mišljenjem bilo koga, jasno ti je da si tražila podršku ili sud, tj. jasno ti je da si odgovornost za donetu (buduću) odluku htela da izbegneš pronalazeći saveznika ili opravdanje, (možemo ga zvati kakogod), no, s obzirom na elokventnost koja je očigledna, i na spremnost na otvoren razgovor sa nepoznatom osobom o ličnom problemu, i sama si došla do zaključka na kraju svoga posta - gde je najuputnije da pokušaš uz nečiju pomoć da sagledaš izvore svojih postupanja. Vidi se spremnost tebe kao osobe da "zagrebeš ispod površine", jer tinja dilema koja niče iz nekog duboko potisnutog nezadovoljstva sopstvenim racionalnim izborima, za koje je sazrelo vreme da se preispitaju.

Može li uopće veza biti super, ako ti sex nije kako treba i je li trebam otići psihologu, sexologu, psihijatru, nekome? Zbog pridavanja ovolike pažnje sexu? Ima li iko ikakav odgovor, savjet? Sebi zvučim kao muškarac; ima li neki muškarac pametan savjet - šta ću i kako ću?

Mi jesmo prijateljski nastrojeni, ali ovo su veoma delikatne stvari i naprosto ne dozvoli da bilo ko svojim subjektivnim stavom kao nepozato lice učestvuje u ovako intimnoj i osetljivoj sferi života jedne žene, a da za to nije stručno osposobljen. Imaš ti snage da se suočiš i rešiš uz nečiju stručnu malu intervenciju sa onim što očigledno jeste došlo na tapet da se postavi tako da tvoja duša bude mirna i zadovoljna i ispunjena izborom partnera.

Nikada čovek ne vara partnera već sebe i svoje srce, a čovek koji tada samo slovi za partnera to istinski nije, već prijatelj čije poverenje izdajete na vrlo nepošten način. Nema poštenog načina iznevere poverenja, postoji samo pokušaj podele osećaja krivice u slučajevima kada se drugome "prizna" čin. Kada se voli čovek, osoba, nema mesta trećoj. Deca su vrlo iskrena, i od njih se može učiti kroz sav život. Sećate li se, da li su tri drugarice (u dečijem uzrastu) mogle da se igraju vez svadje i osećaja izneverenog poverenja? Nisu li tada roditelji priskakali u pomoć svakome od nas da razumemo sebe i emocije koje nas preplave, i pomognu kako da ih kanališemo?

Ne preuzimanje odgovornosti za sopstvene postupke, je odraz nedovoljno zrele ličnosti, što samo po sebi jeste proces u našem razvoju, ali nikako ne bi trebalo zaustaviti sopstveni razvoj na toj razini, a krenuti dalje u uloge radi društvene prihvaćenosti (brak, roditeljstvo i sl.). Ne treba dozvoliti da nas osećaj neadekvatnosti u trenutnoj situaciji učini malodušnim, jer svako pa verujem i Vi u datom trenutku u životu nastoji najbolje činiti što ume. Ako se kasnije i pokaže kao nedovoljno dobro, to je iskustvo iz koga učimo o sebi. Nije to, ili je retko bezbolan proces ali to nosi zrelost - sposobnost da se lišimo nekada stvari koje bi nam trenutno načinile zadovoljstvo zarad ličnih principa i dugoročnijeg sagledavanja situacije, postupanja i posledica istih.

Znam da ti nisam konkretno pomogla napred napisanim, ali nekada i upravo to što izadje neko sa ovakvim stavom pred tebe, jeste ono što nam je zaista trebalo iako smo mi možda mislili tada drugačije.

Nadam se da ćeš napraviti najbolje izbore za sebe koji će pomoći da doneseš odluke koje će ti pružiti ispunjenost emotivnu, duševni mir i podršku koja zaokružuje jedan celovit partnerski odnos.

Razgovor sa psihologom ne može zasigurno pogoršati situaciju. Možete samo dobiti bolje svetlo na sopstvene odluke i njihov koren iz koga niču. Kakve god da budu u konačnosti, one su Vaše i tada će zasigurno nositi stabilnost i zadovoljstvo sopstvenim izborima. Svi smo mi uplašeni najviše od samih sebe.

Želim da sa ovoliko odvažnosti koju ste ovde pokazali iznevši vrlo intimne segmente, budete iskreni ka sebi i svom budućem partneru. To zasiguro zaslužujete.

Nesposobna za vjernost i ljubav?

Thu, 19 Jul 2012 12:12:51 +0200

Autor: Fadila od Mamija

Poslao: Čet 19.07.2012 12:12

Da se jedan život svede na par rečenica; rekla bih otprilike:
- razvedena, samohrana mama.
- karijeristkinja, visokoobrazovana, titulirana.
- odličan posao i odlična situacija.

Gdje je problem? Pa problema nigdje nije bilo dok sam bila solo i borila se za sve ovo što sada imam. Manje-više, ranije sam imala vremena samo za sex i povremenu površnu vezu. Uvijek sam bila iskrena i uglavnom unutar tih okvira čak i veze održavala. Nije moglo drugačije, morala sam postizati obaveze na poslu i biti dobra majka, ostalo je dolazilo mimo toga, ako je bilo vremena.

Sada je sve drugačije, imam odličnu vezu, ozbiljnu, o kojoj svi znaju i više nema nazad. Dijete je dovoljno odraslo da sebi mogu sad ovako nešto priuštiti. Sve je divno izuzev sexa. Možda je moj problem što sam preiskusna u tom pogledu pa će teško bilo koji da zadovolji ono što hoću. On se trudi i uvijek me zadovolji, ali tu nema strasti i svaki put kao da trpim to što moramo obaviti, a to nije normalno jer mnogo volim sex. Druga dimenzija koja me dodatno slama je što čovjek prosto završi prije nego sam i počela, nije mu se to kao događalo ranije... i on je pogubljen i nije mu ni s kim ovako bilo, jednostavno kao pretjerano reaguje na mene.

Tu se pojavljuje ovaj, mnogo stariji i otprilike ravan meni s tog aspekta, to jednostavno osjećam. Isti je ja. Kad ga sretnem ne mogu da mislim ni na što drugo sem na vulgarno iživljavanje tijela. Tu je ono što sam pročitala na početku i što me navelo na registriranje na forumu - ja sam jednostavno ovisna o sexu. Mogu bez sexa danima, ali nakon dobre partije sam danima nasmiješena i prepuna energije.
Elem, mi se poznajemo (ova vrsta ljudi se međusobno prepoznaje) - nevjerojatna količina kemije pri jednom pogledu, svuda bismo istog momenta; u toaletu, na radnom stolu, na podu, bilo gdje, bilo kada...

Ma kako izgledalo ovo moje u kratkim crtama izloženo - alergična sam na prevaru. I sad sam ja tu na raskrsnici i razmišljam - šta ako to učinim? Hoću li moći pogledati ovog divnog stvora u oči, na neki način, ma ne volim ga - nesposobna sam da volim ponovo, više mi je kao izuzetno drag? Hoću li ga moći poljubiti poslije ovoga?
Ako to učinim, hoće li me ovaj poslije pustiti na miru? Hoće li to uopće ostati skriveno? Hoću li ja na koncu moći živjeti s tim?

Nije me strah da se zaljubim, meni se to ne može dogoditi. Strah me je da ne izgubim divnog čovjeka koji je uz mene zbog neke avanture i pukog oduška tjelesnim potrebama?

Već smo razmijenili brojeve. Oboje sami živimo i svakog momenta je mnoštvo vjerojatnosti da ćemo završiti u klinču. Šta da ne/uradim? I kako ću? Nikad nisam varala, trebam li sad to jednom i zdravo? Jednom je, zato što ovaj brzo odlazi odavde. Ako mi ko odgovori na vrijeme, možda i spriječite. A možda i treba ovo da se dogodi da se prestanem zavaravati kako imam super vezu?

Može li uopće veza biti super, ako ti sex nije kako treba i je li trebam otići psihologu, sexologu, psihijatru, nekome? Zbog pridavanja ovolike pažnje sexu? Ima li iko ikakav odgovor, savjet? Sebi zvučim kao muškarac; ima li neki muškarac pametan savjet - šta ću i kako ću? I ma kako glupo zvučalo, dečka ne želim izgubiti, jednostavno je divan prema meni.

Danasnje ljubavi su cudne!

Fri, 29 Jun 2012 11:01:32 +0200

Autor: PrincezaKloki

Poslao: Pet 29.06.2012 11:01

Ne znam vise ni sama zasto sam ovdje, ali evo da podijelim sa Vama i da se posavjetujem.

U braku sam godinu dana, i imamo sina od 5 mjeseci. Bili smo u vezi godinu dana, mada oboje imamo duge veze iza sebe. Da bih u novembru (prosle god) nasla poruke u njegovom telefonu (od njegove velike ljubavi) kako se medjusobno raspituju jedno za drugo i kako se on brine kako joj ide trudnoca (vanbracno dijete)onda nastavak nekih bzv. poruke, ali iz njih (poruka)se osjeca ona bliskost.

Brini me to da li mu je stalo do nje, zivimo u malom gradu i redovno se srijecemo! A ona je neko ko ga i dan danas voli, jedna od onih bogatih tatinih djevojcica koja voli da kupuje poklonima!

Kako to da ja ne zelim da znam, niti me zanima svoj bivsi momaka a cak smo se razisli mirnim putem - valjda jer imam nekog' koga volim zar ne?

Ne volim moderne brakove!

ljubav ce pobediti

Fri, 08 Jun 2012 13:15:26 +0200

Autor: malamar

Poslao: Pet 08.06.2012 13:15

Kasno sam videla datum tvoje price, mislila sa da necu dobiti nikakav odgovor. Ovo je veliko iznenadjenje i hvala ti puno.

Mnogo mi znaci sve to sto si napisala, drago mi je sto ste uspeli sve da prevazidjete i sto si mi dala nadu da ce tako biti i samnom. Htela sam da odustanem od svega, da ga ostavim ali na svu srecu nisam. Jos uvek smo zajedno, on samnom a ja sa njim i njom umislima.Jos nisam oprostila i mislim da mi je to najveci problem.
Nadam se da cu se i ja smejati za nekih pet godina svemu ovom.

Prava ljubav zaista pobeđuje

Tue, 22 May 2012 20:02:16 +0200

Autor: Mirambina

Poslao: Uto 22.05.2012 20:02

Pozdrav Malamar!
Nisam više Mirambo, sad sam Mirambina iz tehničkih razloga Promenila sam mnogo toga u svom životu u poslednjih 6 godina: posao, stan, auto, e-mail, ali nisam promenila MUŽA! Taj isti mi je rekao posle prevare o kojoj sam pisala: za 5 godina će nam sve to izgledati beznačajno, takoreći smešno. Rekao je "za 5 godina" rekao je "nama" i zazvučalo mi je tako umirujuće da sam odlučila da pokušam da zaboravim.

Nisam zaboravila, ni sad mi ne izgleda smešno, ali više ne boli, nimalo. Ti imaš sreće što je tvoj muž mogao da promeni posao, moj nije, oni i dalje rade zajedno, a ja sam mogla jedino da VERUJEM da je među njima sve gotovo. Naravno par puta sam i proverila njegov telefon ponudila da idem sa njim negde gde je nameravao da ide sam, čisto da vidim da li će mu smetati i sl. Zatrpala sam ga obavezama oko dece, nagovorila da nastavi školovanje, prihvatila da ga podržim u nekim planovima koji su poboljšali naš porodični život i dodatno učvrstili naš odnos.

Oprostila sam mu nekih 20 meseci kasnije, kad sam otišla na pričest. Vladika je rekao da se treba pričestiti čistog srca, da treba oprostiti onima koji su nas povredili i ja sam zaista oprostila. Oboma. Pre toga sam nju srela par puta, naravno okrenula bih glavu, ali sve bi u meni proključalo, pokvarila bi mi raspoloženje njena pojava, vratila bi mi se ružna sećanja. Poslednji put kad sam je srela, pre oko godinu dana, za mene je bila samo vazduh i ništa više.

Prava ljubav se ne nalazi, ona se gradi! Prevare i problemi su samo prepreke koje treba savladati, nikako zaobići niti preskočiti. Ja ću moje iskustvo iskoristiti da posavetujem ćerku, ako se nekad nađe u istoj situaciji i naravno.....ako mi se poveri. Ja ovo nikom nisam rekla, samo vama i mislim da je to glavni izvor moje snage. Ne bih podnela sažaljenje, proradio bi moj ponos i napravila bih glupost. Glupost je ostaviti čoveka koji VREDI, prepustiti ga drugoj. Tvoj muž je jedan od takvih, sigurna sam.

Re: Prava ljubav zaista pobedjuje

Mon, 14 May 2012 10:23:14 +0200

Autor: malamar

Poslao: Pon 14.05.2012 10:23

Za MIRAMBO>>>>>>
Prepoznala sam se u tvojoj prici, stavise potpuno je ista. Koleginica sa posla, petoro dece, kada sam mu rekla da sumljam sve je poricao dok se na kraju nije otkrilo suprotno. Sa njom je prekinuo u firmi vise ne radi, kaje se, zna da je pogresio, voli me a zbog naseg dosadasnjeg zivota (koi je bio odlican, lep, pun ljubavi i razumevanja) odlucila sam da mu oprostim. Od tada je proslo godinu dana, i dalje smo zajedno mada ja bas i nisam to prevazisla jos uvek mi je tesko iako je on divan prema meni, deci, ponasa se kao da nam se nista od toga nije ni desilo.

Interesujeme kako se ti nosis sa tim posle svega? Moras priznati da su nam price jako slicne, tako da se nadam da imas neki savet za mene,jer plasim se da nemam mnogo snage da nastavim borbu sa tim.

Pozdrav!

Potraga za ljubavlju

Mon, 09 Apr 2012 15:46:46 +0200

Autor: Wind

Poslao: Pon 09.04.2012 15:46

U potpunosti razumem sve ljudske osjecaje, ma kakvi bili, ali citajuci sve te price bila sam malo zgrozena, ne zbog preljuba nego zbog tolikih zabluda.

Ne mislim niti zelim bilo koga savjetovati, samo cu izneti neka svoja misljenja. Svako ima pravo na svoje misljenje.

Ljubav, prava ljubav, podrazumeva bezuvjetno povjerenje. Tamo gdje postoji vjecita sumnja, proveravanje, kontrolisanje itd. tu nema temelja za ljubav. To je mozda strast, fizicka strast, ili zaljubljenost (jer biti zaljubljen i voleti su dve razlicite stvari), ili prosto zelja za posedovanjem a niko ne zeli da ga neko poseduje.

Svako zeli biti voljen. Ko bi pozeleo da bude necije vlasnistvo? Osecate kako se zidovi stezu oko vas, nemate pravo da popricate, popijete kafu s nekim, pregledaju vam se poruke...Oduzima vam se ljudska sloboda, dostojanstvo, a sve u ime "ljubavi"- ko bi to pozeleo? Partner tada mora potraziti izlaz za beg - retko razgovorom, cesto neverom, neverom da bi to prekinuo jer, mozda ce onaj drugi odustati, ili prosto da sebi dokaze da je jos zivo bice bez obzira sto je to glup nacin dokazivanja.

Ima mnogo vrsta ljubavi. U ovim pricama vidim uglavnom posesivnost. Ako od nekog mozete da radite sta hocete, gde je tu postovanje? postovanje licnosti, postovanje ljubavi?

Ima i nekih "ljubavi" gde je sve jad i patnja, i , na kraju, obicno mrznja ili prezir ili sazaljenje.

Prava ljubav je cista radost. Ona je bezuvjetna, nema tu ljubomore, sumnje, nicega sto bi je moglo uciniti niskom.

Niko ne pomislja na nekog drugog; cemu, kada ima najcistiji osjecaj, sva drugo bi to uprljalo.

Plemenita je - za srecu, slobodu ili zdravlje tog nekog pristali bi i da ga se odreknete, samo da bi taj neko ziveo.

Moze vam pola zivota proci trazeci te oci u gomili, ali ako imate srecu da je nadjete zauvek ce biti u vama. Cak i ako nekim sticajem okolnosti izgubite tog nekog on ce uvek biti pored vas i dalje ziveti.

Najcistija radost.

laz!

Fri, 06 Apr 2012 20:08:26 +0200

Autor: Dan

Poslao: Pet 06.04.2012 20:08

Razumijem te u potpunosti! Prevara i laz nista gore!

Ljubav i prevara

Fri, 06 Apr 2012 19:53:31 +0200

Autor: Dan

Poslao: Pet 06.04.2012 19:53

Novi sam ovdje pa mi nemojte zamjeriti za greske ako ih bude...

Da skratim pricu.U vezi sam sa curom vec dvije godine i stvarno nam je islo odlicno.Ja sam njoj prvi momak u krevetu i zavoljela me je nenormalno kao i ja nju.

Stariji sam od nje 9 godina, ona ima 20,a ja 29 godina.

Imao sam prije nje dvije duge veze i obe veze su pukle zbog LAZI! Tako da sam nju stalno upozoravao i govorio da najvise na svijetu mrzim laz, da bude svaki put brutalno iskrena i da cu je postovati, cjeniti i sve kao nikoga na svijetu...
Prvi put me slagala posle oko 4 mjeseca veze. Plakala je, klela se da nije htjela,da ne zna sta ej mislila,da nije htjela da me povrijedi itd... Oprostim joj posle par dana jer je volim ludo i kao nikoga na svijetu!

Drugi put me slaze posle oko godinu dana veze!

Otkrio sam da se dopisuje sa drugim momcima i to $svakakve poruke a ne samo dopisivanje obicno i jos mnogo stvari koje sam otkrio da je isla sa nekim likom na kafu i da mi je smutila, spetljala itd...Bio sam poludio, opasno! Izgalamim se na nju, onda ista prica, ona place kune se da ako me slaze jos jednom da je ostavim!
Gleda me u oci i obecava mi da nece vise nikada to uraditi jer sam joj sve!

Oprostim joj i nastavimo dalje! Cudno je to koliko se volimo, stvarno cudno..
U medjuvremenu ja dobijem posao u Njemackoj na tri mjeseca, a ona je vec neko vrijeme studira u drugom gradu! 120km od grada u kojem zivimo. Prije nego sto je krenula pitao sam je mozes li biti od rijeci itd.. Sve je rekal da moze jer je niko drugi ne intersuje nego samo ja!

Dan prije dodjem kod nje, prenocim, imali smo prelijepu noc i plakala je jer idem i a sam bio tuzan itd... Prati me na stanicu, zagrlim je jako i kazem ako me sad ljubavi slazes vise nisi moja! Kaze ona, nikada te vise necu slagati to dobro zapamti, ti si mi sve, zelim sa tobom zivot da provedem i taj sjaj u njenim ocima i sve i tako sam joj povjerovao!!! Bio sam tako srecan jer me neko toliko voli i jednostavno nisam vjerovao da ja mogu nekome da budem SVE kao sto je ona meni SVE!!!

Da napomenem da posle druge njene lazi sam bio opravdano sumnjicav i posebno kad sam dosao u Njemacku! Zvao sam je svaki dan, dopisivao se sa njom,s kajp sve sve.. Svaki dan sam je pitao ima li bilo sta novvo sto mi trebas reci, govorila je da nema. Pitao sam ima li nekih momaka na faxu da se druzite,ona je govorila nema jer meni ne treba niko nego samo ti! Provjeravao sam je,trazio sam od nje kada ide u izlazak da se slika i da mi posalje sliku s kim je, sumnjao sam stalno u njene rijeci, jednostavno sam ZNAO da ce me opet slagati! Imao sam nacin da joj provjerim fb i jos neke stvari, nebitno... Jednostavno sam htio da je sacuvam, da sacuvam nasu vezu jer ovo bi bio poslednji put da idem na stranu da radim itd... Da skratim pricu uglavnom pocelo je dopisivanje prica, skontao sam da se nesto promjenilo i provalio sam neke stvari u njenoj prici-nepoklapanje itd... Prizna ona meni da je isla na kafu sa njim! Ja kazem tu je bilo vise stvari i posle pola sata bezobrazluka sa njene strane i upornog ponavljanja da nije nista bilo ona onda prizna da je bila sa njim, znacvi bila sa njim! Ja poludim, podjem se tresti, suza mi krene, vrti mi se u glavi, ludim ne znam sta da kazem, da je napadnem, da je nazivam pogrdnim imenima?!

Ona prica napravice sebi nesto itd, ja je smirim itd... Sutradan joj napisem da smo zavrsili za sva vremena, da joj oprastam za sve sto mi je uradila ali da NAS vise nema i da smo zavrsili! I sad posle 15-tak dana pita me opet da budemo zajedno, ali ja odlucno kazem ne i ne!

Problem je u tome sto ne mogu da spavam, ne mogu da jedem, ne mogu da funkcionisem, svake sekunde, minute je u mojoj glavi samo ona i prisjecam se svake sekunde provedene sa njom, ne mogu da dodjem sebi, tesko mi je nenormalno jer je volim toliko da ne znam sta da radim sa sebe!! Prica mi da samo ja postojim za nju i moli me da joj oprostim, da se pomirimo! Ne znam sta da radim,gdi mi se pomisao da je ljubila drugog, da je ljubio drugi, a zaklinjala mi se na sve na svijetu!
Ne znam sta da radim, pa ako neko ima neki savjet da mi kaze bio bih puno zahvalan jer sam uzasno, znaci uzasno se osjecam! Ja sam jos mjesec dana u Njemackoj i tek se onda vracam! Rekoh skraticu i skratio sam ima tu jos price... Toliko od mene...

Ljubav koju osecam za starijeg coveka

Fri, 23 Mar 2012 13:37:17 +0100

Autor: broken heart

Poslao: Pet 23.03.2012 14:37

Neznam ni sama zasto pisem ove redove ali znam da ovo sto osecam mora izaci iz mene. Nazalost imam osecaje prema starijem coveku koji je u braku. Ja sam isto tako sretno udana. Nemam nikakvu nameru ali zelja za njegovim prisustvom, dodirom je prejaka. Ne verujem da on nesto oseca prema meni, vidi me kao poznanika, ne bih rekla prijatelja posto se ne poznajemo dugo.

Ja na njega mislim stalno. On je moja prva i zadnja misao. Osecam fizicku bol.

Re: Ljubav i prevara

Tue, 13 Dec 2011 23:21:02 +0100

Autor: Maya85

Poslao: Sre 14.12.2011 0:21

Evo posle par meseci da ozivim ovu temu.

Bila sam verena i godinu dana smo ziveli zajedno. U sustini smo se lepo slagali, a dva meseca pre prevare su bila totalno bajkovita, bas kao pred neko zlo.

Ja sam bila na putu 10 dana, a kad sam se vratila sacekao me je totalno drugi muskarac, iako je on i dalje imao istu pricu da sa mnom zeli da provede celi zivot, da zeli brak, da jedva ceka decu itd. Ja sam pokusavala da ubedim sebe u to, ali zena, kao zena uvek oseti kad nesto nije bas u redu.

U medjuvremenu dok ja nisam bila tu, on se vratio kod svojih, navodno samo dok ne dodjem, meni je to vec bilo sumnjivo i licino na neko prikrivanje, ali nisam nikakve odluke htela da donosim dok sve dobro ne proverim.

Dan posle mog dolaska je kristalno cisto objasnio njegovo ponasanje. Meni je rekao da posle posla ide kod oca da mu nesto pomaze i da ce kuci doci tek uvece. To mi nije licino na njega, obicno smo posle posla morali da provedemo neko vreme zajedno, kod njegovih smo isli zajedno itd.

Sela sam u auto, otisla do bolnice gde radi, sacekala ga i pratila. Naravno imala sam sta i da vidim, moj verenik se grli, ljubi, drzi za ruku i seta gradom sa svojom novom "devojkom" tj. zenom koja ima dvoje dece i koja je starija njega 16 god. E, sada, najgore od svega je to sto je on mene video i sto je sve to radio dok sam ja bila tri koraka iza njih. Okrenuo se samo jednom, ja sam se nasmejala i rekla: "Super si" On ni jednog trenutka nije pokazao ni trunku stida, zbunjenosti, soka, ma nista, ravna crta.

Ja sam naravno sve to lepo uslikala i otisla kod njegovih roditelja, on je dosao, tada smo i raskinuli i na tome se zavrsilo. To je bilo pre 10 dana, sinoc mi se bez pardona javio, poslao mi je sms da me navodno pita kako sam, sta radim i da li sam se smirila posle svega.

Eto, to je moja prica. Jos uvek mi je tesko i ne znam koliko ce jos to sve da me drzi, kako ce me proci itd. Razmisljala sam cak da odem i kod psihologa jer tu sliku da zna da sam tu i da se ljubi s njom ne mogu da izbrisem iz glave. Ne mogu da verujem da je bio spreman na tako nesto.