Zapis nepoznatog autora - ljubav, ludost, mudrost...

Lav

Fri, 19 Apr 2013 16:16:55 +0200

Autor: Manjo

Poslao: Pet 19.04.2013 16:16

Lesinara i hijena uvijek je bilo, i jedna i druga vrsta cekaju na otpatke. Oni nikada nece osjetiti ponos lava, ta lav jede samo ono sto sam ulovi.

"Topli kamen"

Thu, 18 Apr 2013 21:29:43 +0200

Autor: majra

Poslao: Čet 18.04.2013 21:29

Prema jednoj legendi, kada je izgorela čuvena Aleksandrijska biblioteka u Egiptu, sačuvana je jedna knjiga. Pošto nije bila posebno vredna knjiga prodata je nekom siromašnom čoveku za nekoliko novčića. Knjiga nije bila ni posebno zanimljiva, ali je izmedju njenih stranica bilo umetnuto nešto veoma zanimljivo. Bio je to veoma tanak papirus na kojem je bila zapisana tajna "toplog kamena".

Topli kamen je mali oblutak koji je mogao pretvoriti bilo koji metal u čisto zlato. Na papirusu je pisalo da je topli kamen negde medju hiljadama drugih sličnih kamenčića koji su skoro istog oblika. Tajna je bila u sledećem: topli kamen širi toplotu, dok su svi ostali hladni.

Odlučivši da krene u potregu za toplim kamenom, čovek je prodao svoju skromnu imovinu, kupio osnovne namirnice, preselio se na obalu mora i krenuo da pretražuje oblutke.

Znao je da bi se moglo desiti da – dok bude tražio svoj magični kamen – uzme jedan isti oblutak mnogo puta. Zato je sve one koji su bili hladni bacao u more. Celi dan je proveo tražeći ali nije našao topli kamen. Ipak nije odustajao. Uzmi kamen. Hladan – baci ga u more. Uzmi sledeći. Baci ga u more.

Tako su se dani nizali u nedelje, nedelje u mesece. Jednog dana je, medjutim, uzeo kamen koji je bio topao. Bacio ga je u more pre nego što je shvatio šta je uradio. Razvio je tako snažnu naviku bacanja kamenja u more da nije ni primetio onaj koji je mesecima tražio.

Jeste li bacili svoj "topli kamen", pre nego što ste shvatili šta ste uradili?

Život dolazi u delovima i više od toga nam nije dato

Wed, 06 Mar 2013 00:23:29 +0100

Autor: majra

Poslao: Sre 06.03.2013 1:23

U jednom selu u Kini živeo je jedan veoma siromašan starac, ali su mu čak i carevi zavideli jer je imao predivnog belog konja. Nudili su mu ogromne sume novca za konja, ali starac bi uvek odgovorio: "Ovaj konj za mene nije samo konj, on je osoba. Pa kako se može prodati osoba, prijatelj?"

Iako je bio siromašan nikada nije prodao konja. Jednog jutra je otkrio da konj nije u štali. Ubrzo su se okupili ljudi iz celog sela, i rekli mu: "Ti nerazumni starče! Znali smo da će ti jednog dana ukrasti konja. Bilo bi bolje da si ga prodao. Kakva nesreća!" Starac je odgovorio: "Nemojte ići tako daleko govoreći to. Jednostavno recite da konj nije u štali. Ovo je činjenica, a sve ostalo je sud. Da li je ovo nesreća ili sreća ne znam, jer je ovo samo deo priče. Ko zna šta će da sledi?" Ljudi su se smejali starcu i rekli da su znali da je pomalo lud.

Međutim, jedne noći, posle petnaest dana, konj se iznenada vratio. Nisu ga ukrali već je pobegao u divljinu. Ali, nije se vratio sam. Sa sobom je doveo dvanaest divljih konja. Ponovo su se ljudi okupili i rekli: "Starče, bio si u pravu. Ovo nije bila nesreća, nego se zaista pokazalo da je sreća." Starac je odgovorio: "Ponovo idete predaleko. Recite jednostavno da se konj vratio... Ko zna da li je to sreća ili ne. To je samo deo priče. Kako možete prosuditi o čitavoj knjizi pročitavši samo jednu rečenicu?" Ovaj put ljudi nisu rekli ništa, ali su u sebi mislili da greši. Najzad, zar mu nije došlo dvanaest prelepih konja?

Starac je imao sina jedinca koji je počeo da dresira divlje konje. Samo sedam dana kasnije pao je sa jednog od njih i slomio obe noge. Ljudi su se ponovo okupili i ponovo su rekli: "O kakva je to nesreća. Tvoj sin jedinac ne može ni da se osloni na svoje noge, a u tvojoj starosti bio ti je jedina podrška. Sada si siromašniji nego ikad." Starac je odgovorio: "Vi neprestano sudite. Ne idite tako daleko. Recite samo da je moj sin slomio noge. Niko ne zna da li je ovo nesreća ili sreća. Život dolazi u delovima i više od toga nam nije dato."

Desilo se da je posle nekoliko sedmica zemlja ušla u rat, i svi mladići iz tog mesta bili su regrutovani. Samo je starčev sin ostao, jer je bio onesposobljen. Ceo grad je plakao i tužio, jer je zemlja gubila rat, i znali su da se većina mladića nikada neće vratiti. Došli su kod starca i rekli: "Bio si u pravu, starče. Pokazalo se da je to bila sreća. Možda je tvoj sin obogaljen, ali je još uvek sa tobom. Naši sinovi su zauvek izgubljeni." Starac im je odgovorio: "Vi uvek iznova sudite. Recite samo to da su vaši sinovi odvedeni u rat, a moj nije. Samo Bog, onaj koji sve poznaje od početka do kraja, zna da li je to sreća ili nesreća."

Ispunjen život

Sun, 17 Feb 2013 12:48:13 +0100

Autor: majra

Poslao: Ned 17.02.2013 13:48

Luksuzna jahta usidrila se u jednom malom meksičkom ribarskom selu. Vlasnik jahte je bio oduševljen kvalitetom ribe i zapitao ribare koliko im vremena treba da ulove tako dobru ribu.

"Ne treba nam dugo" - odgovoriše ribari.

"A zašto ne ostanete duže na moru i ulovite još više?"

Odgovoriše mu da je ono što ulove sasvim dovoljno za njih i njihove porodice.

"Pa šta radite sa tolikim slobodnim vremenom?"

"Spavamo, malo lovimo ribu, igramo se sa svojom decom a popodnevni odmor provodimo sa svojim ženama. Uveče izlazimo u selo, sastajemo se sa prijateljima, popijemo poneko piće i otpevamo par pesama. Naš je život ispunjen."

Gospodin turista im predloži: "Diplomirao sam ekonomiju na Harvardu i mogu vam pomoći: lovite ribu duže svakoga dana, prodajte je i tim novcem kupite veći brod."

"I šta onda?"

"Uz veći brod ulovićete još više ribe, i tim novcem možete kupiti još jedan brod, pa još jedan, čitavu flotu. Umesto da prodajete ribu posredniku, možete pregovarati direktno sa velikim poizvođačima; možete i vi sami postati jedan od njih. Zatim se možete preseliti iz ovog sela u Meksiko Siti, Los Anđeles ili čak Nju Jork! Iz tih gradova možete voditi svoj veliki novi posao!"

"Koliko bi nam vremena trebalo za to?"

"Dvadeset do dvadeset pet godina".

"I onda?"

"Onda? E, prijatelji, sada postaje zanimljivo. Kad vam se posao dobro razgrana, možete početi s prodajom i kupovinom deonica i zaraditi milione!"

"Milione? Stvarno? A onda?"

"Onda možete otići u penziju, živeti u malom selu na obali, spavati dugo, ići na pecanje, igrati se s unucima, provoditi popodneva sa ženom a večeri s prijateljima uz piće i pesmu."

"Svaka čast, gospodine, ali upravo to radimo sada. Zašto bi uzalud potrošili dvadeset pet godina?" - upitaše Meksikanci.

Odlican.com, Sandrina Martinetti - Sreca ili spokojstvo

Srce moje

Mon, 14 Jan 2013 18:17:49 +0100

Autor: majra

Poslao: Pon 14.01.2013 19:17

Jednoga dana, bogataš dade korpu punu smeća jednom siromahu. Siromah mu se nasmeja i ode s korpom.

Isprazni je, očisti i zatim napuni predivnim cvećem. Vrati se bogatašu, pruži mu korpu, bogataš se začudi i reče:

- "Zašto mi daješ tu korpu napunjenu predivnim cvećem, kad sam ja tebi dao smeće?!"

A siromah mu odgovori: "Svako daje ono što ima u srcu."

Odlican.com, Cesljarev - Srce moje

Ikonice od kosti

Fri, 09 Nov 2012 23:58:49 +0100

Autor: majra

Poslao: Sub 10.11.2012 0:58

Mlada žena, starija od svojih godina, dolazila je dva puta nedeljno u mesaru i bojažljivo, kao da se izvinjava, tražila koske, za psa, dodavala je skoro šapatom.
Stari mesar joj je uvek davao lepe koske i čudio se što nikada nije video da šeta psa. Sretao je u parku sa dve lepe devojčice, ali psa nisu izvodili.

Da je mlada zena, tužnog osmeha, izbeglica, bilo mu je jasno. Ostalo je saznao od komšiluka, koji na neki volšeban način sve dozna. Odrasla je u primorskom gradu u velikoj kući punoj portreta slavnih predaka, pomoraca, čije poreklo doseže daleko u prošlost drevnog grada, koji je bujao i razrastavao se po okolnim brdima i gde se sve menjalo pod najezdama turista, a kod njih je ostajalo sve isto. Turizam nije poremetio njihov ustaljeni način života. Oni nisu mogli ni da zamisle da neki nepoznati ljudi stalno dolaze u njihovu kuću. Nepomućeni mir i ustaljeni način života trajao je dugo i lepo, a kad se pod starim krovom začuo plač prvog unučeta, sreća je bila potpuna.

Onda su se roditelji tiho ugasili, jedan za drugim, no imala je porodicu, kao čvrsto uporište i živelo se dalje. Prazninu, nastalu odlaskom roditelja, polako je ispunjavao dečiji smeh. Živeli su u svom malom, izdvojenom svetu i kad su se neke od 26 slika iz jednog filma počele da se odigravaju po ulicama, ona to nije prihvatala kao stvarnost, jer je sasvim suludo, zaumno i u životu se takve stvari ne dogadjaju.

A onda se u predvečerja, umesto sumračka, na kuću spustao nemir, pa strah. Danju u sobe više nisu ulazili raskošni snopovi svetlosti, već su se samo šunjali tračci sunca kroz spuštene žaluzine. Sve je oko nje počelo da se kruni, kao da su neki nevidljivi termiti njihov svet grickalii rastakali iznutra, a srušio se i potpuno raspao onog dana kad joj je muž rekao da ona za njega više nije ni majka njegove dece, ni supruga, već samo osoba druge vere i nacionalnosti. Jednim od poslednjih transporta sa decom je iz grada otišla u neizvesnost.

Od ono malo ponete uštedjevine, koja joj je sada bila sav imetak, iznajmila je sobu u suterenu i dugo je noću svetlelo suterensko okno. Stari mesar je često svraćao kod svog prijatelja antikvara. Voleo je miris prohujalog vremena, koji zadržavaju stari predmeti i partije šaha sa ispisnikom.

To kisno popodne u antikvarnicu niko nije svraćao, pa su se prijatelji udubili u šahovske probleme. Igru je prekinulo ciktavo zvonce sa vrata i antikvar je pošao da usluži mušteriju. Do njega su dopirali glasovi, prepoznao je ženski glas i pogledao je iza pregrade. Nije se prevario, sa njegovim prijateljem je razgovarala žena tužnog osmeha, kako ju je u sebi zvao. Nudila je u kosti rezbarene ikonice.

Povukao se da ga žena ne vidi, da joj ne bude neprijatno. Pomislio je da je ipak uspela nešto da iznese iz roditeljske kuće, a onda je čuo kako objašnjava da to ona izradjuje. Kad je žena otišla, prišao je da bolje pogleda ikonice. Uzeo je jednu, znalački osmotrio, a ruke su počele tako da mu se tresu da umalo nije ispustio krhkog Belog andjela. Poslednja kockica mozaika bila je na mestu. Sklopljena je cela priča.

I dok je antikvar hvalio rad, oduševljavao se prefinjenošću izvedenih likova, čudio se neobičnom sjaju i pitao se "Šta li je samo dodavala u smesu za poliranje?"

Stari mesar je stajao nem. Ništa na njegovom licu nije odavalo da zna zašto ta žena nije šetala psa za koga je uporno nabavljala koske. Nikakav pas nikada nije ni postojao. Ona je od koski kuvala supu i tim su se hranile, a kad su kosti bile sasvim raskuvane i sa njih skinuta poslednja čestica mesa i masnoće, od njih je noćima rezbarila ikonice.

U sebi se duboko poklonio snazi, talentu i hrabrosti te krhke žene, a tajni sastojak dodavan u smesu za poliranje nije otkrio ni svom najboljem prijatelju.
Prigušeni, biserni sjaj ikonica od kosti nastajao je od suza.

Na kraju svakog dana pustite "čašu"

Fri, 12 Oct 2012 19:33:03 +0200

Autor: majra

Poslao: Pet 12.10.2012 19:33

Profesor je započeo predavanje uzevši u ruku čašu punu vode. Podigao ju je u visoko, tako da su je svi mogli videti i upitao:

- Što mislite, koliko je teška ova čaša?

- 50 g… 100 g… 125 g… – nagadjali su studenti.

- Istina je, ustvari, da ni ja sam ne znam. I dok je ne izvažemo, ne možemo biti sigurni – rekao je profesor. Ali ja sam vas hteo nešto drugo pitati. Što će se dogoditi ako držim ovako podignutu čašu, recimo, nekoliko minuta?

- Ništa! – odgovoriše studenti.

- Dobro. A što će se dogoditi ako držim ovako podignutu čašu jedan sat? – ponovo zapita profesor.

- Počeće vas boleti ruka – brzo odgovori jedan student.

- Tačno. A sada, što će se dogoditi ako je držim ovako jedan dan?

- Ruka će vas početi jako boleti, a od takvog napora će vam se možda ukočiti i mišići, pa je čak moguće da vam se ruka parališe. I vrlo verovatno ćete morati hitno otići doktoru.

- Vrlo dobro – nastavio je smireno profesor. – A dok se sve to dogadja, što mislite je li se promenila težina čaše?

- Ne! – odgovoriše svi u glas.

- Pa šta je onda uzrok bola u ruci i grčenju mišića?!

Studenti se nadjoše zbunjeni, situacija im je već ličila na zagonetku i svi zdušno počeše tražiti odgovor.

- Što trebam uraditi da bih se oslobodio bola i tereta u ovoj situaciji? – nastavi profesor.

- Pustite čašu! – čuo se odjednom odgovor iz amfiteatra.

- Daaa, to je to. To je odgovor. Pustite čašu! – poskočio je profesor, – To isto se dogadja i s vašim problemima u životu i s vašim teškim mislima. Misliti o njima nekoliko minuta je normalna stvar, i u tome nema ništa neispravno ili pogrešno. Ali ako ih zadržavate u vašem umu neko duže vreme, osetićete bol. A ako to radite jako dugo, previše dugo – osetićete se paralizovano, tj. nećete biti u stanju raditi bilo što drugo. Vrlo je važno razmišljati o odredjenim dogadjajima ili doživljajima u vašim životima i izvoditi zaključke iz njih, no još je važnije znati kako osloboditi um od tih problema na kraju svakog dana. Bez obzira u kakvoj se situaciji našli, pustite "čašu" na kraju svakog dana.

Žene

Tue, 07 Aug 2012 00:26:15 +0200

Autor: majra

Poslao: Uto 07.08.2012 0:26

Jack se budi sa žestokom glavoboljom posle prisustvovanja Božićnoj zabavi u svojoj kompaniji. Uglavnom ne pije, ali noćasnje piće uopšte nije odavalo ukus alkohola. Čak se i ne seća kako je stigao kući sa zabave.

Razmišljao je šta je mogao uraditi prethodne noći u stanju u kome se nalazio. Morao je naterati sebe da otvori oči i prvu stvar koju je video je nekoliko aspirina i crvena ruža.

Jack ustaje i vidi svoju odeću ispred sebe, čistu i ispeglanu. U sobi, kao i u ostatku kuće, savršen red. Uzima aspirin, ulazi u kupatilo i prepadne se kad ugleda veliku modricu ispod svog oka.

Medjutim primećuje i poruku u uglu ogledala napisanu crvenim ružom i otiskom usana njegove žene na ogledalu:

"Dušo, doručak je u pećnici, izašla sam ranije da kupim namirnice kako bih ti napravila tvoju omiljenu večeru."

Posrćući, dolazi do kuhinje, proverava da li je doručak spremljen, kad tamo je i sa toplom kafom i jutarnjim novinama. Njegov sinčić doručkuje za stolom.

Jack upita: "Šta se dogodilo sinoć?"

Sin odgovara: "Pa, vratio si se kući tri sata posle ponoći, pijan i izbezumljen. Pao si preko stola, polomio ga, posle si povraćao u hodniku i dobio si tu modricu kada si udario o vrata.

Zbinjen upita: "Kako to da je sve u najboljem redu, ruža, doručak?"

"A to! Pa, mama te je odvukla u spavaću sobu i kad je pokušala da te skine, ti si povikao: Ostavi me ženo, oženjen sam!

Odlican.com, Cesljarev - Srce moje

Objašnjenje

Mon, 16 Jul 2012 11:14:21 +0200

Autor: majra

Poslao: Pon 16.07.2012 11:14

Postoji jedna sufi priča o starom učitelju kome je došla žena sa svojim malim detetom i rekla mu:

- "Već sam umorna od ovog dečaka, jede previše slatkiša i bojim se da će se razboleti, da će mu propasti zubi. Uz to, stalno ga nešto boli, želudac, ovo i ono a jede samo slatko i ništa drugo. Učinite nešto. Znam da će poslušati ono što Vi kažete."

Učitelj je pogledao dečaka i rekao ženi: "Dodjite za nedelju dana."

Žena se jako iznenadila, jer kad god bi došla da ga pita nešto teško o životu, smrti, Bogu, nebu i paklu, on bi bio spreman odmah da odgovori. Sada se radilo o tako bezazlenoj sitnici, samo je trebalo da naredi dečaku, a za to mu je potrebno sedam dana! Kad je došla posle sedam dana, učitelj je rekao:

- "Žao mi je. Vratite se za dve nedelje, još nisam spreman ništa da kažem."

Na to se čak i dečak iznenadio. Kada su se vratili posle dve nedelje, učitelj je pogledao dečaka i rekao:

-"Možeš to da postigneš."

- "Zašto su vam bile potrebne tri nedelje samo da biste mi to rekli?", pitao je dečak.

- "Zato jer i ja volim slatkiše. Morao sam da pokušam i vidim mogu li ili ne mogu bez njih, kako bih ti inače mogao da objasnim? To bi bila laž, a teško je, znam."

Dečaka je učitelj počeo veoma da zanima, a žena je rekla:

- "Mogli ste samo da mu naredite, nije trebalo da dokazujete."

- "Ne mogu govoriti o nečemu što nisam sam iskusio. Nikada nisam izgovorio nešto što nisam iskusio, jer kada to učiniš izgovoreno izgubi nešto, u njemu uopšte nema istine. Kada čovek govori iz sopstvenog iskustva to prodire duboko. Ja sam to znao. Pogledao sam te u oči i osetio da bi ti to mogao da učiniš. Ja sam star čovek, ja sam slab, meni su trebale tri nedelje. Ti si mlad, možeš to da postigneš za jedan dan! Takav je moj način"

Ne vredi raditi na silu

Sun, 01 Jul 2012 19:17:52 +0200

Autor: majra

Poslao: Ned 01.07.2012 19:17

Bio jednom jedan drvoseča koji je došao raditi u tvornicu drva. Plata je bila dobra, a uslovi rada još bolji, tako da je drvoseča odlučio dati sve od sebe. Prvog je dana došao pred poslovodju, koji mu je dao sekiru i odredio jedno područje u šumi. Čovek je pun poleta otišao u šumu seći. U jednom danu posekao je osamnaest stabala.

"Čestitam", rekao mu je poslovodja - "Nastavi tako."

Ohrabren poslovodjinim rečima, drvoseča je odlučio sutradan poboljšati svoj rad. Tako da je te noći legao veoma rano. Idućeg jutra je ustao pre svih i otišao u šumu. Uprkos svom naporu nije uspeo poseći više od petnaest stabala.

Sigurno sam umoran, pomislio je. Odlučio je leći sa zalaskom Sunca. U zoru je ustao, odlučan srušiti svoj rekord od osanmnaest stabala. Ipak, toga dana nije uspeo ni pola od toga. Idućeg ih je dana bilo sedam, onda pet, a poslednjeg je dana čitavo popodne pokušao poseći svoje drugo stablo.

Uznemiren zbog toga šta bi mogao reći poslovodja, drvoseča je otišao reći poslovodji šta se dogadja i kleo se da se trudio do granica iscrpljenosti. Poslovodja ga je upitao:

- "Kad si poslednji put naoštrio svoju sekiru?"

- "Naoštrio? Nisam imao vremena naoštriti je: bio sam prezauzet sečom stabala."

Bezumnik

Wed, 20 Jun 2012 03:08:51 +0200

Autor: majra

Poslao: Sre 20.06.2012 3:08

U vrtu jedne ludnice sretoh mladića bledog lika, lepog i čudjenjem obuzetog.
Sedoh kraj njega na klupu, te ga upitah: "Zašto si ovde?"

On me pogleda zapanjeno, pa reče: "Pitanje ti je neumesno, ali ću ti ipak odgovoriti. Moj otac je od mene hteo da načini svoju sliku i priliku, a to je hteo i moj stric. Moja majka htela je da budem baš kao njen uvaženi otac. Moja je sestra isticala svoga muža moreplovca kao savršen primer na koji bi trebalo da se ugledam. Moj brat je mislio da treba da budem kao i on, dobar atleta. Tako su i moji učitelji: doktor filozofije, profesor muzike i logičar, odreda čvrsto rešili i svaki je od njih hteo da budem odraz njegovog lika u ogledalu. E, zato sam došao ovde. Ovde mi sve deluje zdravije. Barem mogu da budem to što jesam."

Utom se iznenada okrenu ka meni i reče: "Nego, reci ti meni, da li su i tebe ovamo takodje oterali obrazovanje i dobar set?"

A ja odgovorih: "Ne, došao sam u posetu."

On reče: "Aha… ti si, dakle, jedan od onih što žive u ludnici s one strane zida."

Narav i navike

Wed, 30 May 2012 18:27:08 +0200

Autor: majra

Poslao: Sre 30.05.2012 18:27

Djevojka zvana Li –Li se udala i otišla da živi kod svog supruga i njegove majke.
Za veoma kratko vreme Li-Li je shvatila da nikako neće uspeti da se složi sa svojom svekrvom. Njihovo ponašanje je bilo toliko različito, da se Li-Li jako ljutila zbog mnogih svekrvinih navika, na šta je svekrva pak odgovarala kritikom.

Prolazili su dani, prolazile su nedelje... Li-Li i njena svekrva nikako nisu prestajale da se raspravljaju i svadjaju. Medjutim, činjenica da je Li-Li, shodno staroj kineskoj tradiciji, dužna pokoravati se svekrvi i ispunjavati njene prohteve, dodatno je otežavala situaciju. Zbog svih tih svadja i nesreća u kući muž je jako patio.

Na kraju Li-Li više nije imala snage da izdrži lošu narav i ponašanje svoje svekrve, pa je odlučila da što pre nešto poduzme. Li-Li je otišla kod očevog dobrog prijatelja, gospodina Huanga koji prodaje čajeve. Ispričala mu je o celoj situaciji i pitala da li bi on imao da joj proda neki otrov, kako bi ona mogla rešiti problem. Gospodin Huang se malo zamislio i na kraju rekao: "Li-Li, pomoći ću ti da rešiš svoj problem, ali moraš me dobro poslušati i ispuniti ono što ti budem rekao."

Li-Li reče: "Da, gospodine Huang, učiniću šta god mi kažete."

Gospodin Huang ode u stražnju sobicu i vrati se nakon par minuta sa paketom čajeva.
Rekao je: "Možes koristiti otrov koji brzo deluje da bi se oslobodila svoje svekrve, medjutim, to može izazvati sumnje kod ljudi. Zbog toga sam ti dao dosta čaja koji će polako trovati njen organizam. Svakog drugog dana pripremi ukusno jelo i stavi pomalo ovih trava u njen obrok. Ipak, moraš paziti da neko ne posumnja na tebe kad ona umre, moraš biti veoma oprezna i promeniti ponašanje prema njoj, budi ljubazna. Nemoj se svadjati, poštuj ono što kaže i odnosi se prema njoj kao da je kraljica."

Odlican.com, Olivera - Set za čaj

Li-Li je bila jako srećna. Zahvalila je gospodinu Huangu i požurila kući da što pre započne sa njenom zaverom. Prolazile su nedelje, prolazili su meseci... Li-Li je svaki drugi dan servirala specijalno začinjeno jelo svojoj svekrvi. Sećala se šta joj je gospodin Huang rekao kako da izbegne sumnju u ljudi, tako da je kontrolisala svoju narav, bila je poslusna prema svojoj svekrvi i ophodila se prema njoj kao prema svojoj majci. Nakon šest meseci cela kućna atmosfera je bila izmenjena.

Li-Li je naučila kako da kontroliše svoju narav toliko dobro da se čak nikad više nije ljutila ili bila nervozna. Nije imala čak ni jedan razlog za to od svoje svekrve tokom poslednjih šest meseci. Svekrva je delovala puno nežnije, pa se obostrano slaganje zaista primećivalo.

Njeno ponašanje prema Li-Li se promenilo, počela je da voli svoju snahu kao svoju rodjenu kćerku. Bez prestanka je pričala svojoj rodbini i prijateljicama kako je Li-Li najbolja snaha koju bi ikad poželela. Li-Li i njena svekrva su se sada mnogo bolje ophodile jedna prema drugoj, baš kao majka i kćerka. Muž joj je bio jako srećan videvši šta se dogadja u poslednje vreme.

Jednoga dana, Li-Li je ponovo otišla kod gospodina Huanga i ponovo ga zamolila za pomoć: "Dragi gospodine Huang, molim vas pomozite mi da sprečim otrov da ubije moju svekrvu! Ona je postala divna žena i volim je kao svoju majku. Ne želim da umre od otrova koji sam joj davala!"

Gospodin Huang se nasmeši i zavrti glavom: "Li-Li, nemoj ništa brinuti. Nikada ti nisam dao nikakav otrov. Čajevi su bili puni vitamina da poboljšaju njeno zdravlje. Jedini otrov je bio otrov u tvojim mislima i ponašanju prema njoj, ali ni toga više nema, jer je tvoja ljubav prema njoj sve izmenila."

Jeste li ikada razmišljali, da kako tretirate sebe, tako će vas tretirati i drugi?

Makeup looks

Sun, 20 May 2012 00:07:14 +0200

Autor: majra

Poslao: Ned 20.05.2012 0:07

Daleko u sumi stajala je jedna stara kucica skoro oronula. U njoj je zivela jedna starica. Zivela je sama, navikla je na takav nacin zivota i nije htela sa decom u grad.

Jednog dana kod starice je dosao njen najstariji unuk. Sa sobom je vodio svoju buducu zivotnu saputnicu. Razlog posete je bio da je baka upozna i kaze mu svoje misljenje, koje je on jako cenio.

Kad ih je srdacno ugosila, pocela je da gleda u devojku. Ona je bila mrsava, lepa, prava lutka iz izloga. Sa puno sminke i svetlog nakita na sebi. Imala je odelo koje je vise otkrivalo nego skrivalo. Cim su usli u kucu pocela je sa ponizenjem da posmatra, skromu staricinu sobu.To se baki uopste nije svidelo. Kad su se ispricali resili su da krenu nazad u grad.

Baka je kao i sve bake otisla da im spakuje dosta stvari koje svaka seoska kuca ima. Da bi ih pratila svojoj deci. Unuk ode pod izgovorom da pomogne baki, da cuje njeno misljenje. Sav ponosit upita baku:"Sta mislis?"

"Znas sine ja sam stara mozda i glupa za te stvari, ali znam da ovde u sumi zivotinje koje su mnogo male i slabe, imaju cesto zarke boje na sebi. One su otrovne i mnogo opasne za ljude. Medjutim postoje i one koje samo imitiraju opasnost a u stvari su bas bezopasne. Ja se iskreno nadam da je ova tvoja jedna od njih i da te nece mnogo zaboleti kad te bude ujela."

Slobodnog biračkog čina

Tue, 17 Apr 2012 09:30:43 +0200

Autor: majra

Poslao: Uto 17.04.2012 9:30

Jednom je u prašumu stigla sova koja je bila u zarobljeništvu pa je objasnila ostalim životinjama ljudske običaje. Ispričala je na primer, kako su ljudi u gradovima vrednovali umetnike na takmičenjima kako bi odlučili ko je najbolji u kojoj disciplini: slikanju, crtanju, vajanju, pevanju…

Zamisao da prihvate ljudske običaje snažno se rasplamsala medju životinjama i možda je baš zbog toga odmah organizovano takmičenje u pevanju, na koje su se ubrzo prijavile gotovo sve prisutne životinje, od stonoge do nosoroga. Predvodjeni sovom, koja je to naučila u gradu, odlučeno je da će nagrada biti dodeljena posle tajnog glasanja svih takmičara i da će na taj način oni biti sami svoj žiri.

Tako je i bilo. Sve životinje, uključujući i čoveka, popele su se na pozornicu i pevale, dobijajući veći ili manji aplauz od slušalaca. Posle su zabeležili svoj glas na papirić i stavili ga, presavijenog, u veliku glasačku kutiju koju je nadgledala sova. Kad je stigao trenutak prebrojavanja, sova se popela na improvizovanu pozornicu i, uz pomoć dva stara majmuna, otvorila glasačku kutiju kako bi počelo prebrojavanje glasova tog "slobodnog biračkog čina", "svečanosti sveopšteg i tajnog glasanja" i "primera demokratskog glasanja", kao što je čula od političara u gradovima.

Jedan od staraca izvukao je prvi glas i sova je, na sveopšte uzbudjenje, uzviknula:

- "Prvi glas, braćo, ide našem bratu magarcu!"

Zavladala je tišina propraćena sporadičnim bojažljivim aplauzom.

- "Drugi glas: magarac!"

Opšte komešanje.

- "Treći glas: magarac!"

Takmičari su počeli da gledaju jedan u drugog, u početku iznenadjeni, a posle sa optužujućim pogledima i na kraju, kako su se nizali glasovi za magarca, sve posramljeniji, osećajući se krivim zbog svojih glasova. Svi su znali da nema gore pesme od magarećeg njakanja. Ipak, jedan za drugim, glasovi su ga birali kao najboljeg pevača. I tako je na kraju prebrojavanja biračkih glasova "nezavisnim izborom nepristranoga žirija" odlučeno da je neujednačeno i bučno magarčevo urlikanje pobedilo. I proglašeno "najboljim glasom prašume i okoline".

Odlican.com., album Cesljarev - Mali mrav

Sova je posle objasnila šta se dogodilo: svaki takmičar, smatrajući sebe nesumnjivim pobednikom dao je svoj glas najlošijem takmičaru, onome koji nije mogao da predstavlja nikakvu prijetnju. Tako da je glasanje bilo jednoglasno. Samo dva glasa nisu pripala magarcu: magarčev, koji je verovao da nema šta da izgubi pa je iskreno glasao za ševu, i čovekov, koji je, a kako i ne bi, glasao za samog sebe.

Benian Kandelabr - ulična svetiljka

Sat, 10 Mar 2012 14:58:53 +0100

Autor: galeksic

Poslao: Sub 10.03.2012 15:58

Firma po imenu Benian ekonomik, inače novinsko izdavačko privredno društvo, održava svoju mailing listu i u jučerašnjem emailu sam primetio nešto što nisam inače vidjao po tim nekim poslovnim mailing listama.

Uz neku svoju poslovnu ponudu, objavili su i nešto što su nazvali "Ulična svetiljka" - nekoliko misli ili izreka, koje se mogu smatrati mudrim ili kako već, zavisi možda kako ko proceni.

Konkretno, to izgleda ovako.

Kandelabr ulična svetiljka

Velika ostvarenja nose i velike rizike.
Govorite sporo, a mislite brzo.
Mala svađa uništava veliko prijateljstvo.
Posao se neće brinuti za Vas kada ste bolesni. Prijatelji hoće. Ostanite u vezi.
Prijatelji su porodica koju smo sami izabrali.
Javljajte se na telefon sa osmehom, Vaš sagovornik će to primetiti.
Šta drugi misle o Vama, njihova je briga.
Vreme sve leči. Dajte vremenu vremena.
Nije bogat čovek koji ima, nego kome je dovoljno.

U svakom slučaju meni ovo deluje dovoljno mudro, i verujem da su u pitanju zapisi nepoznatog autora.

Link: www.benian.co.rs

Životni snovi

Wed, 29 Feb 2012 13:12:07 +0100

Autor: majra

Poslao: Sre 29.02.2012 14:12

Dva čoveka otišla na pecanje, jedan je bio iskusan ribolovac, a drugi nije. Svaki put kada bi iskusni ribolovac uhvatio veliku ribu, stavljao bi je u veliku kutiju sa ledom da bi je održao svežom. Međutim, kada god bi neiskusni ribolovac uhvatio veliku ribu, on bi je vraćao nazad u vodu.

Iskusni ribolovac je posmatrao taj ritual i na kraju dana, umoran od gledanja kako neiskusni ribolovac baca velike ribe nazad u vodu, upita ga:

- "Zašto stalno vraćaš nazad u vodu sve te velike ribe koje upecaš?"

Neiskusni ribolovac odgovori:

- "Zato što imam mali tiganj."

Ponekad smo i mi neiskusni "ribar", odbacujemo naše velike planove, snove i prilike samo zato što je "tiganj" mali za našu „ribu“ tj. zato što je naša vera premalena u vremenu kada nas ophrvaju problemi.

Sok od naradže

Sat, 25 Feb 2012 18:26:36 +0100

Autor: majra

Poslao: Sub 25.02.2012 19:26

Priznati stručnjak na polju ljudskih potencijala držao je predavanje. Nakon uvodnog govora, on uze narandžu u ruke i zagonetno upita publiku:

- "Ako stisnem iz sve snage ovu narandžu, šta će izaći iz nje?"

Neka mlada devojka iz prvog reda dobaci:

- "To vam je jako glupo pitanje. Ako stisnete narandžu onda će iz narandže izaći sok od narandže. To je ono što je unutra. Ne može ništa drugo izaći iz nje."

Stručnjak reče:

- "Tačno. To i jeste odgovor na moje pitanje. A sad ako proširimo metaforu i zamislimo da vas neko tako "stisne". Da vas stisnu problemi, brige, strahovi, da vas neko ogovara, da vas neko uvredi, da vam nanese bol i sl. Iz vas izadju bes, mržnja, prezir, strah, ljutnja, zloba itd. vi biste rekli da to što je izašlo iz vas je zbog toga što vam je neko rekao ovo ili uradio ono, ali prava istina je da ono što iz vas izadje, je ono što vi imate u sebi. Upamtite, iz vas će uvek izaći ono samo ono što je u vama, ako vas neko "stisne".

Iz narandže nikada neće izaći sok od jabuke.

Koze

Fri, 03 Feb 2012 13:19:28 +0100

Autor: majra

Poslao: Pet 03.02.2012 14:19

Poterao kozar koze na pašu. Opazivši da su se tamo njegove koze pomešale s divljim kozama, kad pade veče, utera ih sve u pećinu. Sutradan pak nadođe žestoka zima pa ih nije mogao isterati na uobičajenu pašu, nego ih ostavi u pećini. Pred svoje je koze bacao malo hrane, tek toliko da ne gladuju, a pred divlje gomilao hranu na hrpe ne bi li ih pripitomio.

Kada je minula zima pa ih on sve zajedno izveo na pašu, divlje se koze dočepaju brda i pobegnu. Kozar ih stane koriti zbog nezahvalnosti prebacujući im što ga ostavljaju iako se za njih bolje brinuo, a one mu, osvrnuvši se ka njemu, odgovore:

"Baš se zbog toga još i više čuvamo. Ako si nama koje smo tek juče došle k tebi, dao prednost pred svojim kozama, očito je da ćeš, ako k tebi kasnije dođu još neke druge, njih više ceniti od nas."

Naučeno

Wed, 18 Jan 2012 22:40:21 +0100

Autor: majra

Poslao: Sre 18.01.2012 23:40

Jednom je prilikom belac pozvao svoga prijatelja Indijanca u goste u veliki grad. Poveo ga je u razgledanje grada i dok su se šetali Indijanac najednom reče:

- "Čujem cvrčka!"

- "Nemoguće da od ovolike buke, brujanja automobila i galame ti možeš čuti cvrčka", reče belac.

Indijanac se na to sagne, razgrne grm i pokaže malog cvrčka.

- "Ali kako?" upita bijelac.

Indijanac na to zatraži jedan novčić i ispusti ga na pločnik. Novčić zazveči! Prolaznici se zaustaviše i okrenuše prema mestu odakle je dolazio zvuk palog novčića.

"Ono što si naučio slušati, čućeš, ma kakva buka bila, ma gde bio", odgovori Indijanac. "Vidiš, ovi ljudi su u buci čuli novčić, ali cvrčka nisu čuli."

Ne dajte nikome da vam krade snove

Wed, 04 Jan 2012 22:51:16 +0100

Autor: majra

Poslao: Sre 04.01.2012 23:51

Sve je počelo sa pričom o dečaku koji je bio sin putujućeg trenera konja. Išao je od štale do štale, od trke do trke, od imanja do imanja, uvežbavajući konje. Used toga dečakovo se školovanje stalno prekidalo. Jednom je u školi trebao napisati pismeni sastav o tome šta bi želeo biti i raditi kad odraste.

Te je noći na sedam stranica opisao kako želi jednog dana imati ergelu. Detaljno je opisao svoju nameru, čak je nacrtao podroban plan imanja od 8 hektara, prikazujući položaj svih objekata, štala i staze. Potom je nacrtao precizan tlocrt kuće od 120 kvadrata, koja će se protezati na zamišljenom imanju od 8 hektara. Uneo se u taj zadatak svim srcem i sledećeg dana je predao pismeni sastav nastavniku. Nakon dva dana nastavnik je podelio učenicima ocenjene radove.

Na prvoj stranici njegovog rada bila je velika crvena jedinica sa porukom: "Pričekaj me posle časa".

Dečak sa snom došao je kod nastavnika posle časa i upitao ga:

– Zašto sam dobio jedinicu?

Nastavnik je rekao:

- To nije realan san za dečaka poput tebe. Nemaš novca. Porodica ti se stalno seli. Nemaš sredstava. Ergela zahteva mnogo novaca. Moraš kupiti zemlju. Moraš kupiti rasne konje i plaćati dodatne troškove za rasplodnju. Nema teorije da tako nešto ti možeš postići.

Potom je nastavnik dodao:

– Ako ponovo napišeš sastav s realnijim ciljem, promeniću ti ocenu.

Dečak je pošao kući i dugo i naporno mislio o tome. Pitao je oca za savet. Otac mu je rekao:

– Slušaj sine, tu odluku moraš doneti sam. Ipak, mislim da je vrlo važno šta ćeš odlučiti.

Naposletku, nakon sedam dana razmišljanja, dečak je vratio nastavniku isti pismeni sastav, bez izmena.

Samo mu je ovo rekao: Vi zadržite svoju jedinicu, a ja ću zadržati svoj san.

Ćutnja

Fri, 23 Dec 2011 21:28:06 +0100

Autor: majra

Poslao: Pet 23.12.2011 22:28

Ribari u dubinama ulovili bocu. U njoj papirić, a na njemu sledeće reči:

"Ljudi, spasavajte! Ovde sam. Okean me izbacio na pusto ostrvo.
Stojim na obali, očekujuci pomoć. Požurite. Ovde sam!"

– Nedostaje datum. Sigurno je već kasno. Boca je mogla dugo plutati morem – reče prvi ribar.

– Nije označeno ni mesto. Čak se ne zna ni koji je okean – reče drugi ribar.

– Nije ni previše kasno, ni previše daleko. Ovde su svuda ostrva – reče treći ribar.

Postade neprijatno.

Zavlada ćutnja.

To je odlika opštih istina.

Zovu me...

Wed, 30 Nov 2011 02:33:37 +0100

Autor: majra

Poslao: Sre 30.11.2011 3:33

Možeš me potražiti u šumi kraj potoka. Skrivena sam u magli koja u praskozorja prekriva usnule obale. Tada sam ono što jesam. Niko me ne vidi. Svako me može čuti. Niko me ne može naći. Ja zapravo ne postojim. Možda bih htela da budem zrak svetlosti u tami, eho večnosti u prolaznom svetu. Nisam sumnjiva, ali sumnjam da će me neko otkriti.

Kada spokojni san savlada dete, čuvam njegovu mirnoću, jer duh praznine vazda vreba svoj plen. Moje je da ga obuzdam i pokažem mu njegovo pravo lice. Ja nemam lice, ali imam izraz. Ne mogu da se pokrenem, ali pokrećem druge. U stvarnosti ne postojim, ali me prizivaju da bi stvarnost zavarali.

Ponekad, u pričama kraj tople peći, budim dremljive slušaoce zanesene lepotom izraza. Nikad me niko nije video, ali me naslućuju. Nikad me niko neće naći, ali me i dalje traže. Sudbina mi je odredila samoću. Prihvatam je kao razumno dete neispunjene želje. Većina ljudi misli da mi je ime Tuga. Ne opirem se jer gomila uvek greši. Moje ime ću saopštiti tebi i onom ko uspe da se uspne na vrh grebena sa kojeg se vide more i pustinja.

Tragaoci plove, ili lutaju. Jedni se uljuljkuju znanjem. Drugima je znanje poljuljano. Za sve mene krive. Čekam da se probude oni što znaju i oni što misle da ne znaju, a znaju. Tamo gde se more i pustinja spajaju prepoznat ćeš večnu obalu. Ja sam tanka lelujava linija koja se stalno pomera.

Sada je trenutak da ti otkrijem svoje ime. Ali pre toga, još samo ovo da ti kažem: "Ja sam ona što nestaje i postaje."

Zovu me Mašta.

Hladan vetar

Thu, 13 Oct 2011 23:03:59 +0200

Autor: majra

Poslao: Čet 13.10.2011 23:03

Jednom davno živeo je vrlo siromašan, ali vrlo hrabar čovek po imenu Ali. Radio je za Amara, bogatog starog trgovca. Jedne zimske večeri Amar je rekao:

"Na vrhu planine ovakvu noć niko ne može provesti bez pokrivača ili hrane. Ali, tebi je potreban novac, a ako ti to podje za rukom, dobićeš veliku nagradu. U suprotnom ćeš trideset dana raditi bez ikakve naknade."

Ali je odgovorio: "Sutra ću to pokušati ostvariti."

No, kad je izašao iz prodavnice, opazio je da duva ledeni vetar, pa se uplašio i odlučio da svog najboljeg prijatelja Avdija upita je li suludo prihvatiti takvu opkladu. Avdi je nekoliko trenutaka razmišljao, a tada je odgovorio:

"Pomoći ću ti. Kad sutra stigneš na vrh planine, pogledaj pred sebe. Ja ću biti na vrhu susedne planine, gde ću celu noć provesti uz vatru koju ću zapaliti za tebe. Ti gledaj u nju i misli na naše prijateljstvo – to će te grejati. Uspećeš, a nakon toga ću tražiti nešto zauzvrat."

Ali je izdržao iskušenje, dobio novac i otišao k prijatelju:

"Rekao si mi da želiš naknadu."

Avdi ga je uhvatio za ramena:

"Da, ali ne novac. Obećaj mi da ćeš, ako u mom životu ikada zaduva hladan vetar, za mene zapaliti vatru prijateljstva."

Tudje greske

Fri, 07 Oct 2011 23:52:38 +0200

Autor: majra

Poslao: Pet 07.10.2011 23:52

Jednom je postojala stara krcma "Srebrna zvezda". Krcmar je slabo poslovao, iako je ucinio sve: lepo je opremio lokal, poboljsao uslugu i ponudu, smanjio cene, ali nista nije dalo rezultat. Ocajan, otisao je kod mudraca po savet. Mudrac je rekao:

"Jednostavno je. Treba samo da promenis naziv u "Pet zvona" i da okacis sest zvona na ulazu."

Krcmar ga je poslusao. Svi koji su prolazili, usli bi da ukazu na gresku. Svako je bio ubedjen da je samo on primetio gresku. Kad bi već usli, videvsi lep ambijent i pristojne cene, seli bi da se posluze i krmar ostvari zeljeni prihod.

Nema mnogo stvari, koje mogu toliko da ushite nas ego, kao sto je ispravljanje tudjih gresaka.