Mala apoteka darova prirode - neven, luk, cvekla

Priroda - najsnabdevenija apoteka, otvorena 24 časa dnevno, nedeljom, praznicima. Ponesite gumene čizme, malo dobre volje i uvažite preporuke lekara.

Koliko sam samo puta videla da deda traži koren neke biljike uvek kad nekoga pritiska oko srca, kad oseća neki teret i nikada, ali baš nikada nisam se setila, da ga pitam, da me odvede da vidim kako ta biljka izgleda i na površini, kako u proleće, kako u jesen… Da vas ne lažem, setila sam se da ga pitam, ali uvek bi me nešto odvuklo na drugu stranu.

Htela sam da ovde pišemo o tome, da prikupljamo male mudrosti iz prirode, kako bi imali gde da ih potražimo ako nam zatrebaju u nadi da nam neće trebati.

Potrudimo se da naslovi budu kratki i jasni, kako bi onaj ko traži lakše našao.

Možemo pisati i neke male savete: “bolje sprečiti nego lečiti”

Ovde možemo pitati kad nam nešto vezano za temu zatreba, ima nas dosta, pa će možda neko i znati odgovor.

Ovo nije nikakva zamena za našeg lekara, već samo mala pomoć.

Nemojte eksperimentisati sa svim i svačim, pisaćemo proverene, ali i recepte za koje smo samo čuli od drugih, malo logike uvek nam treba, pa i ovde.

Ako vam komšija stane na žulj, šef posoli ranu ili samo izostane osmeh plavušice sa druge strane šaltera, hoću da kažem dobro je i za smirenje.

Bakin savet

1l crvenog vina, najbolje domaćeg
1kg kristal šećera
25 listova smokve
Sve to kuvati da bude kao sirup, čuvati u tamnoj flaši, van dometa sunčeve svetlosti na hladnom i piti po jednu kašiku na dan.

Tako su se moje koleginice sa posla čeličile, pa kad bi koja došla vidno raspoložena, pitali bi da se nije predozirala, naravno lekom.

Prije nego što pređem na konkretnu priču o jednoj biljci, možda nije loše da se naglasi još jednom ono što je Maxa već spomenula, da ljudi ne smiju pribjegavati ovakvim alternativnim oblicima liječenja bez nadzora svoga doktora. Priroda nam jeste podarila bogatstvo kojeg često nismo ni svjesni i zaista treba uložiti određeni trud da se sačuva nešto od recepture koju su naši stari koristili. Činjenica jeste da su brojne biljke, u svježem ili sušenom obliku pokazale svoja ljekovita svojstva. Ono što bih ja voljela vidjeti u ovoj temi jeste priča o biljkama, biljno-voćnim kombinacijama, receptima za koje ste se lično ili preko svojih najbližih uvjerili u djelotvornost.

Naravno, svaki je čovjek priča za sebe, svaka bolest može imati svoje raznorazne manifestacije, i zato je jako važno, kad se već odlučite na pribjegavanje bilo kojoj od alternativnih metoda liječenja, da to učinite uz otvoreni razgovor sa svojim doktorom koji ima uvid u vaše stanje, kako kroz laboratorijske nalaze, tako i kroz cjelokupnu istoriju vaše bolesti. Jedino tako će moći da vam kaže kakvu će reakciju neki čaj, naprimjer, imati uz terapiju koju trošite i sl. Samo tako ćete biti na ispravnom putu, te potpuno biti uvjereni da ne radite sami protiv sebe.

Vodopija - Cichorium intybus L.

Vodopija ili kako se još može čuti u narodu: cikorija, modar cvijet, konjogriz, zmijina trava, divlja loika, divlji radić, mleč, modica, ženetra. Pripada porodici Cichoriaceae (compositae). Cvijeta u periodu od jula do septembra. Vidjećete je često na mjestima pored puta, na preteženo suhim i kamenim područjima. Biljka je vrlo jaka, korijen ide duboko u zemlju, vrlo je razgranat. Stabljike biljke su jako čvrste, listovi zeleni, cvijet plavo-ljubičast (postoje i vrste sa roskastim ili bijelim cvjetovima). Vodopija može narasti do jednog metra visine.

Jako je važno znati da se ova biljka može posaditi i u vrtu. Važno je zato jer se obično za lijek priprema cijela biljka sa korijenom. Sadi se u proljeće u glinastu vlažnu zemlju, korijen se onda može brati tek nakon druge godine.

U julu mjesecu vodopija je u cvatu, tada se može brati, suši se u hladu, na mjestu na kojem je propuh. Nikada ne smijete ubranu vodopiju sušiti na suncu. Međutim, smatra se da je njen korijen posebno ljekovit u jesenskom periodu, pa je bolje cijelu biljku zajedno sa korijenom baš tada brati i sušiti. Izvađen korijen potrebno je odmah dobro oprati, prepoloviti i tako sušiti. Moj otac praktikuje isjeći vodopiju nakon sušenja na manje komadiće. Čuva se na suhom i tamnom mjestu.

Vodopija ima višestruko dejstvo. Tako su naši stari smatrali da je jako pogodna kod bolesti žuči i jetre, kod pomanjkanja apetita. Posebno se često naglašavala njena upotreba kod pročišćavanja jetre i bubrega, što se i u praksi pokazalo ispravnim. Koristi se i kod akutnih upala bubrega, upala mokraćnih puteva i sl. Zbog svog pročišćavajućeg dejstva brzo smiruje takve upale.

Za djelovanje na navedene upalne procese, način pripremanja ljekovitog čaja bi bio slijedeći:
Jedna supena kašika dobro osušene vodopije se prelije sa pola litra kipuće vode. Poklopiti i ostaviti da odstoji nekih 20 do 30 minuta. Procijediti i piti bez šećera. Preporučena količina je dvije šolje dnevno u periodu mjesec do mjesec i po dana. Nakon toga smanjite količinu, ili uzmite čaj s vremena na vrijeme. U zimskom periodu nije loše makar dva do tri puta sedmično uzeti po jednu šolju. Neka vas ne obeshrabri njegov vrlo opori okus.

Da se radi o nečemu s čim vrijedi pokušati oporaviti svoje zdravlje, uvjerila sam se sama. Hoću samo da napomenem da ne treba pretjerivati, konzumirati čaj u količinama koje se ne preporučuju. Time možete postići kontraefekat. Konzumiranje bilo kojeg čaja u nepreporučenim količinama neće dati dobro vašem organizmu.

Kada se zdravlje naruši, nije kraj svijeta, ali jeste trenutak da pokažete svoju snagu: tražite informacije o svojoj bolesti od doktora koji vas liječi, informišite se na sve moguće načine, morate razumjeti bit bolesti, budite aktivni u traženju lijeka, savjesni i dosljedni u primjeni terapije – vaš će organizam biti zahvalan na uloženom strpljenju.

Fitoterapija, lecenje biljem je prvi oblik medicinske prakse koju je covek poznavao. U svim vremenima i razlicitim kulturama sirom sveta ljudi su koristili na odredjeni nacin biljke kao sredstvo za jacanje oslabljenog organizma, ublazavanje simptoma bolesti ili podsticanje sopstvenie isceliteljske snage u telu.

U svetu se koristi oko dvadeset hiljada lekovitih biljaka od kojih je prouceno samo hiljadu i sto vrsta. Oko dvesta i pedeset vrsta biljaka koristi se za spravljanje savremenih (oficinalnih) lekova. Ranije su se koristile samonikle biljke, danas se one gaje u definisanim uslovima (biodinamicko odgajanje) pa se dobija kvalitetno bilje od koga se spravljaju preparati s definisanim hemijskim sastavom i farmakoloskim dejstvom. Fitoterapija danas predstavlja snaznu baznu podlogu ocuvanja zdravlja i dodatnu mogucnost prevencije i pomocnog lecenja.

Vazno je naglasiti da se pojam biljna droga u farmaciji odnosi na osusene i usitnjene delove biljke koji se koriste za spravljanje fitopreparata. Biljnim lekom se smatra preparat koji kao aktivni sastojak sadrzi usitnjene delove biljaka (droge), balsame, smole, lekovita masna ulja ili ekstrakte biljaka. Ovom definicijom obuhvaceni su i cajevi i cajne mesavine, ali i fitopreparati u formi savremenih farmaceutskih oblika, instant praska, sumecih tableta, pastila, kapi, masti... etc.

Ovakvi preparati nisu nepoznanica, mi se najcesce susrecemo sa ekstraktima vode i u zavisnosti od njene temperature i rabljenih delova biljke (biljna droga) dobijamo razlicite rastvore namenjene unutrasnjoj, peroralnoj upotrebi. Ovi preparati su obicno nestabilni, namenjeni kratkotrajnoj upotrebi te se spravljaju neposredno pre uzimanja

Vodeni ekstrati – Macerata, Infuza, Decocta

U zavisnosti koju biljnu drogu koristimo i od samog nacina pripreme uz pomoc vode kao rastvaraca razlikujemo:

Infuze – podrazumeva ekstrakciju u vreloj vodi meksih biljnih delova: listova (lat. folium), cvetova (lat. flos) nadzemnog dela biljke - stabljike (lat.herba), ploda (lat. Fructus) ili semena. Obicno se propisuju u ukupnoj kolicini od 100 –200gr. Infuze pripremamo tako da biljne droge prelijemo kipucom vodom i pustimo da odstoje poklopljeni 10 –20 minuta, zatim se procede. U svakodnevnici mi ovakve vodene ekstrakte pripremamo kao caj.

Decocte – su vodeni ekstrakti u kojima se rabe cvrsci delovi biljaka, kora (lat. cortex), koren (lat.radix) ili izdanci. Pripremamo ih tako da delove biljke potapamo u hladnu vodu, prokuvavamo ih deset minuta, i ostavljamo da odstoje poklopljeni u toj posudi jos dvadeset minuta a potom procedimo.

Macerati – su ekstrati koji se spravljaju sa destilovanom vodom da bi se ocuvali vredni sastojci a izbeglo oslobadjanje odredjenih sastojaka koji mogu uzrokovati nezeljena dejstava. Pripremaju se tako sto se biljne droge maceriraju u prokuvanoj ali ohladjenoj vodi na sobnoj temperaturi u toku odredjenog vremena specificnog za svaku biljnu vrstu koje moze da se krece od pola casa pa do dvanaest casova, nakon cega se procede i pre same upotrebe blago zagreju. Primer sa kojim se cesto surecemo u praksi je nacin pripravljanja ekstrakta od korena belog sleza.

Ovi preparati se u nasoj zemlji uz preporuku lekara izdaju bez recepta i obicno se koriste za samomedikaciju, sto ne oznacava da se ovi biljni lekovi uzimaju bez prethodne konsultacije sa lekarom!

Racionalna fitoterapija je najsavremeniji koncept primene lekovitog bilja u zvanicnoj medicini, biljni lek, standardnog sastava i delovanja, usaglasen sa strogim kriterijumima farmaceutske kontrole kvaliteta, uoblicen tako da ima svoje decidirano definisane indikacije, da se terapija primenjuje u odredjenoj proceduru koja je definisana na osnuvu klinickih ispitvanja koja su prethodila standardizaciji fitopreparata.

Fitopreparati, uz par izuzetaka nisu namenjeni lecenju urgentnih stanja jer njihov ucinak razvija tek kada se postigne odredjena terapijska doza u krvi. Najcesce je za ispoljavanje efekata nuzno koristiti fitopreparat vise od sedam dana pa shodno tome su i namenjeni kao pomocni tretman oboljenja koji se manifestuju blagim simptomima, laksih funkcionalnih poremecaja koji ne ugrozavaju zivot.

Najucestalije se primenjuju kao pomocna sredstva za stimulaciju funkcije imunoloskog sistema ili kao pomocna sredstva za detoksikaciju organizma. Efikasno se primenjuju u cilju otklanjanja tegoba kod respiratornih infekcija pracenih kasljem, digestivnih smetnji pracenih gorusicom, blazih poremecaja varenja pracenih meteorizmom, urinarnih infekcija izazvanih rezistentnim bakterijskim sojevima, kod cirkulatornih smetnji, potom kao sredstava namenjena lokalnoj primeni (masti, melemi, gelovi) kod hronicnih reumatskih oboljenja ili kao antiinflamatorni agensi kod nekih dermatoloskih oboljenja.

Postoji obilje informacija, cesto neadekvatnih, kontradiktornih ili netacnih, sto moze da navede pojedinca, narocito kada ima odredjene tegobe kojih zeli da se oslobodi na nekriticki odnos prema istima i samim tim i na neadekvatnu upotrebu. Treba znati da su sastojci lekovitih biljaka farmakoloski aktivna jedinjenja koja u organizmu imaju biotransformaciju kao i sintetski lekovi, da sa istima mogu dati i ukrstene reakcije i da je najveca zabluda da su fitopreparati apsolutno bezbedni i da njihovu upotrebu ne prate nuspojave ili nezeljena dejstva.

Zbog kinetike stranih supstanci u boloskim sistemima (sistemi organa, organi, tkiva, medjucelijska tecnost...) uvek treba konsultovati lekara, narocito lica koja boluju od hronicnih oboljenja pa se nalaze vec pod terapijom (oficinalnim lekovima), i posebno vulnerabilne grupe: deca (zbog nezrelosti enzimskih sistema koji ucestvuju u biotransformaciji) i trudnice kako tokom perioda graviditeta tako i tokom perioda laktacije, kako bi se sprecilo potencijalno teratogeno dejstvo na plod, ili intoksikacija novorodjenceta sastojcima fitopreparata koji se mogu naci u majcinom mleku, jer se i tim putem izlucuju.

U vreme pojacanog interesovanja za narodnim iskustvom, za pomocnim lekovitim sredstvima, a takav je trenutak u kojem zivimo, obicno naraste i broj onih koji nude «spasonosne» a cesto i «cudotvorne» recepte cemu smo svi svedocili narocito u zadnjoj deceniji ziveci na prostoru Balkana. Ugled narodne medicine su kompromitovale razne Halupke i Borke-cudotvorke, nemojte nemarno samo prepisati neki recept, duzni ste preuzmite odgovornost, jer vi ne mozete uticati na ono sto se desi, zato i u ovom forumskom obracanju budite svesni cinjenice da ste kokreator stvarnosti.

Narodne lekove drzimo uvek u dve ruke, jedni su vidljivi, a drugi ne vidljivi. Vidljivi su oni koje uzimamo kasikom, a ne vidljvi su oni koje pruzamo drugima deleci im nasa ili preuzeta iskustva.

Da bismo koristili ono sto nam je dostupno moramo biti dobro obavesteni zato apelujem na sve one koji se odluce da daju preporuke za neki fitopreparat da izadju iz pasivnog odnosa ka tematici, i uloze napor da dostave potpunu i validnu informaciju. Ako imate licno iskustvo u koriscenju odredjenog fitopreparata, dakako da je blagotvorno da nam ih iznesete sa svim vasim subjektivnim zapazanjima, ali apelujem na vas da uz to obavezno prilozite sadrzaj uputstva koje ste dobili uz preparat kao i od koga ste dobili preporuku za uzimanje istoga.

Ukoliko zelite da podelite blagotvornost nekog biljnog leka za koji ste saznali iz neke literature tipa «Narodni lekar» molim vas da napistete pratece reference. Svi postovi koji budu stavljeni samo kao obican recept uz dobru argumentaciju ce biti oznaceni kao «bakin savet» u protivnom ce biti trajno obrisani kao nepozeljan sadrzaj. Ni Mocart ni Betoven nisu napisali simfoniju u slavu biljnog sveta, i to je zaista steta nema tako plemenitih prijatelja kao sto su one, zato vas sve pozivam da ispevamo himnu biljkama ali sa dostojanstvom koje im pripada.

Ako se kroz istorijsku prizmu posmatra upotreba lekova i veština lečenja jasno se vidi da drogistička veština čini celinu kulturne istorije čovečanstva. I lekovito bilje je izmedju ostaloga zaoralo duboku brazdu u životu svih naroda, pa svaki ima svoj diskretan i prepoznatljiv “miris” neke jedva vidljive biljčice u gustoj travi svojih livada. Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog sredstva ima u našem narodu bogatu i dugu tradiciju o čemu svedoče brojni spisi od kojih svakako treba pomenuti najstariji kodeks srpske svetovne medicine - Hodoski kodeks u kome se pored ostaloga navodi i raznovrsna upotreba domaćih i stranih biljnih droga, najčešće kima, aloje, tamjana, lanenog i repinog semena, smokvinog korena, korijandera, cveklinog soka, vrbove kore i raznog drugog bilja.

Značaj lekovitog bilja i njegovu terapijsku vrednost uočava i prvi otkriva srpskom narodu naučne pojmove o prirodi i vaseljeni prosvetitelj Zaharije Stefanović Orfelin, koji ustaje protiv neznanja i praznoverica i u “Velikom srpskom travniku” klasifikuje oko pet stotina biljaka dajući svakoj pored latinskog naziva i narodno ime, a u odeljku “polza i upotrebljenije” čitaocu pruža dragocene podatke iz materije medike i terapije. Orfelinov “Iskusni podrumar” ima nekoliko stotina recepata za spravljanje travenih vina i drugih alkoholnih i bezalkoholnih napitaka i lekova. U knjizi se govori o načinu i vremenu berbe i susenja lekovitog bilja i o lekovitosti preparata izradjenih od preko dvesta domaćih i egzotičnih biljaka koje imaju realnu enološku, farmakognozijsku i terapijsku vrednost. Znalačko uputstvo o vremenu i načinu branja, sušenja i čuvanja lekovitog bilja skoro po ničemu ne zaostaje za današnjim principima.

Naš čovek je posebno cenio bilje to se najbolje vidi i iz naših narodnih pesama. Od svih lekova u njima najčešće se pominje lekovito bilje. I to bilje, i mesto gde ono raste, način branja, vreme kada se može i sme brati obavijeno je poetskom žicom i dubokom tajanstvenošću. Taj psihosugestivni karakter mnogih stihova naših epskih pesama ima veliki značaj i često je predstavljalo psiho-terapijski faktor.

Zašto, vilo, da te bog ubije,
Zašt’ ustreli pobratima moga? (Miloš Obilić)
Daj ti bilje onome junaku,
Jer se nećeš glave nanositi
Sta ga vila bogom bratimiti:
Daj me puštaj u planinu živu,
Da naberem po Miroču bilja,
Da zagasim rane na junaku.
Pusti vilu u planinu živu;
Bilje bere po Miroču vila
Bilje bere često se odziva.
Nabra vila po Miroču bilja
I zagasi rane na junaku

(Kraljević Marko i vila)

Upotreba lekovitog bilja

Da bi jedna biljka imala korisno delovanje na koje bi se moglo računati kada se ona bude primenjivala, treba da bude uzbrana na odredjenom mestu, vremenu i na pravilan način. Kako su u pogledu uputstava svi stručnjacu uglavnom složni mi ćemo se poslužiti pravilima koje su izradili Rekli’ i Droz sa nekim dopunama drugih autora.

Da bi se postigao optimalni rezultat lekovito bilje treba biti ubrano u vreme kada su delovi kojima ono deluje u punom razvitku, i naponu. Ovo vreme nije za sve biljke istovetno, pa ni za sve njihove delove koji će se upotrebiti. Delove biljke iznad zemlje treba brati kad je vreme suvo, posle rose, ne za vreme kise, oluje itd… a naročito kada se bere lišće i cveće, koje treba brati pažljivo, a ne da se biljka gnječi. Takodje ne treba suviše natrpavati kotaricu, a naročito ga ne gurati skupa u neku vreću. Biljke je nužno obeležavati odmah na licu mesta, i berač ili biljober čim se vrati s berbe treba odmah prostrti uzbrano bilje u tanke slojeve ili redove da bi se izbeglo usparavanje. Posle se prelazi na pravo sušenje.

Koren, kora, pupoljci i lišće

Koren biljaka najbolje je vaditi pre cvetanja što važi za jednogodišnju biljku. Koren dvogodišnje biljke bere se u jesen kad je prva godina već završena. Za koren višegodišnjih biljaka važi pravilo: ne brati koren takve biljke ako nema već dve ili tri godine.

Kora biljaka skida se sa grana drveta u srednjem dobu njegovog rasta, i s grana koje imaju dve - tri godine u proleće, a ako je kora smolasta u jesen.
Pupoljci se beru u proleće pre njihovog razvića ili kada se počne razvijati biljka, žbun ili drvo.

Lišće se bere u početku leta, u suve dane, jedan ili dva casa po izlasku sunca tj. kada padne rosa u fazi malo pre cvetanja. Ovo iz razloga što je lišće u proleće suviše vodeno, u kasnom letu i jeseni siromašno lekovitim sastojcima.

Cvet, cvetne grane, cvast, plod i rod

Cvetovi se beru veoma često sa sve cvetnom granama u fazi njihovog razvoja, a pre potpunog cvetanja, bukete granja ili stabljika sa cvetovima ne treba držati u vrećama ili dopustiti da se popari, jer u takvoj situaciji kod cveta dolazi do fermentacije.

Plodovi se beru kad potpuno uzri. Plodovi namenjeni sušenju beru se nešto pre potpunog sazrevanja. Semenje i zrnevlje lekovitog bilja upotrebljavaju se samo kada su potpuno zreli.

Sušenje i čuvanje lekovitog bilja

Susenje je delikatan posao koji zahteva mnogo pažnje, nege i čistoću ubranoga bilja, jer od ove faze tretiranja zavisi docnije delovanje. S tim ciljem one se izlažu suncanoj toploti ili se stavljaju u za to namenske pećnice I sušilice, razredjuju se u tanke slojeve na lesi ili po zategnutom platnu, koje treba protresti nekoliko puta dnevno.

Lišće i cele biljke u nedostatku specijalnih sušara, suše se na slobodnom vazduhu ili ambaru. Ovo, lekovito bilje ne sme se sušiti dugo, jer u tom slučaju pocrni, pa je kao takvo lišeno lekovitog dejstva, a ponekad za upotrebu i opasno. Takodje, sušenje ne treba vršiti na suncu, jer sunce razlaže njihove delotvotne sastojke.

Korenje se suši povešano ili poredjano u pogodnoj vazdušnoj sušari pošto se prethodno dobro opere i ispere od zemlje.

Ovako spremljeno lekovito bilje kad bude isušeno treba da se stavi u kese ili u kutije koje se dobro zatvaraju da u njih ne prodire vazduh, vlaga, svetlost i prašina, od čega lekovito bilje gubi svoju lekovitost ili je podložno truljenju pa može biti i škodljivo. Pomenuti način čuvanja je moguć samo u domaćinstvu, drugi koji su pronašli Pero i Goris se vrši u apotekarskim ustanovama.

Spremanje i upotreba lekovitog bilja

Lekovito bilje najčešće se kao lek upotrebljava u obliku čaja. Čaj se dobija prelivanjem biljke ključalom vodom (lišće, cvet, iseckani koren). Biljka se ne kuva i ne ostavlja da ključa. Za pripremu čaja treba upotrebljavati izvorsku ili česminu vodu, a izbegavati bunarsku koja zbog kreča teško prodire u biljke i daje lošiji čaj.

Lekovito bilje, odnosno lek iz predmetnog bilja izvlači se pomoću alkohola (96, 90, 80, pa i 60%). Ako se lek spravlja od sveže biljke imamo tzv. alkoholaturu, a ako je lek dobijen od suve biljke imamo tinkturu. Najzad lekovito bilje sprema se sa vinom, kada se to bilje ostavi da kisne u odgovarajućem vinu 8 do 10 dana zatim se procedi i pije po uputstvu.
Od lekovitog bilja prave se još vodeni ili alkoholni ekstrati (zgustak, talog).
Lek u vidu ekstrata neke biljke dobija se kada iz čaja ili soka odnosne biljke ili njenog alkoholnog rasola ispari tečnost. Tečnost isparava sve dotle dok se ne dobije žitak ili mek talog. Tečan ekstrat je uglavnom jači od mekog ili suvog.

Spravljanje ekstrakata ne sme se vršiti u bakarnim sudovima, već trebaju biti sveži, a čuvaju se u zatvorenom sudu na suvom i hladnom mestu.
I na kraju lekove treba upotrebljavati prema uputstvu kako je dato za svakog od njih, a i uz savet sa lekarom. Lek odnosno čajeve treba upotrebljavati mlake ili tople i ne piti ih na iskap, već u 2 do 3 razmaka, jer tako čaj bolje deluje na stomak. Gorke čajeve ne treba zasladjivati, jer od toga bolesnicima biva muka.

I tako ne gledajući na sav naš razvoj biljobersko pitanje tek ima i treba da se reši. Ko i kako prodaje kod nas lekovito bilje? Neke neumivene žene na tržnicu iz nekih sandučića natrpanih bez reda, gde je sve bilje ispreturano, ko zna kada brano, izloženo prašini i prevrtanju mnogih ruku. Reč ovde nije o registrovanim velikoprodavnicama i licima . U mom rodnom kraju, letnji Sv. Jovan, Ivanjdan (24. juna po starom kalendaru) zvao se Sv. Ivan ili Sv. Jovan Biljober. Tog dana se kod nas bralo cveće, lekovito i ne lekovito, pleli se venci I kitile kuće. Šta je prirodnije i šta više odgovara duhu našega jezika nego da se za one koji ga prikupljaju uzmemo naziv “biljober”? Reč “travar” ne odgovara pravoj istini jer on može da prodaje trave i travke, ali biljober je poznavalac lekovitog bilja, uopšte lekovitog materijala koji daju biljke i on već istupa kao kvalifikovano lice za sakupljanje lekovitog bilja. Stvar je uvek koliko složena toliko i prosta – zavisi samo od čoveka. Biti svestan i savestan čovek je zahtev našeg vremena.

koišćen materijal:
"Lečenje lekovitim biljem" - "Domaća biblioteka", Petar Mirković Beograd, 1973

Aromaterapija podrazumeva korišćenje eteričnih ulja kako bi se postigla fizička, mentalna i duhovna ravnoteža. Eterična ulja se dobijaju iz korena, stabljike, semena,lista i cvetova čak i smole biljaka.

Postoje eterična ulja koja sadrže i preko 150 elemenata i kao takva se ne smeju nanositi na kožu a pogotovo se ne smeju piti. Sadrže veliki broj različitih jedinjenja : kiseline, alkohole, estre, ugljovodonike, aldehide, ketone, fenole, terpene...

Razlikujemo čista prava eterična ulja i sintetizovana.

Zbog toga se koriste u malim dozama, obično razblažena vodom, za kupke i obloge, ili drugim uljima, za masažu. Ulja sa kojima treba mešati eterična ulja su osnovna ulja, a to su kukuruzno, suncokretovo, maslinovo, sojino, bademovo, susamovo, kokosovo, ulje šafranike, lešnika, avokada i semenki groždja.

Uobičajena mešavina je tri kapi eteričnog i 100 kapi, odnosno 5 ml osnovnog ulja, a kod ljudi sa osetljivom kožom jedna kap na 5 ml.

Izazovite svoja čula sledećim :

Mirisne sveće

Stvaraju prijatnu atmosferu prigušene svetlosti i ugodnog mirisa u prostoriji.

Štapići

Polako dogorevaju ispunjavajući prostoriju intenzivni mirisom.

Ulja

Iz bočica možete samo pomirisati, prebrisati predmete po kući , poprskati po grlu lampe.

Isparivači

Su posudice sa eteričnim uljima koje se nalaze iznad plamena sveće i na taj način se širi prijatan miris prostorijom. Postavite keramičke posudice ispunjene vodom sa nekoliko kapi ulja na radijatore.

Kupke

Ne može vas ništa bolje opustiti pred spavanje od kupke sa esencijalnim uljima.

Obloge

Smiruju upale, smanjuju otoke i ublažavaju bol. Na iščašen zglob ili bolna mesta se stavljaju hladne obloge, a za hronična stanja, bolovi u ledjima, zubobolja, reumatizam, previjaju se tople.

Masaža

Kombinovana sa eteričnim uljima ima važno terapeutsko dejstvo, na telo, dušu, misli i osećanja

Inhalacija

Udisanje vodene pare u kojoj se nalaze par kapi eteričnih ulja
Može se i par kapi poprskati po jastuku ili maramici.

Iskoristite ovu zimu na najbolji mogući način.

Kamilica

Karakterističan prijatan miris, sličan jabukovom.
Dejstvo : umirujuće, dezinfekciono, antialergijsko, antidepresivno
Ublažava : akne, ekceme, herpes i druge probleme kože
Čajevi, tople obloge i delimična masaža pomažu varenje i olakšavaju tegobe zbog upale u digestivnom traktu.
Tople obloge se previjaju na inficirano oko ili uho, posekotine i upale kože, a hladne na bolne zglobove, otoke i uganuća.
Kupke i masaža ublažavaju menstrualne bolove i PMS, menopauzu i izbacivanje suvišne tečnosti
Čaj od kamilice i masaža otklanjaju uznemirenost, depresiju i nesanicu.

Ruzmarin

Snažnog i prijatnog mirisa.
Dejstvo : jača, krepi, stimuliše, greje, deluje kao anelgetik i antiseptik.
Dobar je za negu kože i kose, pomaže protiv gojaznosti, gasova, proliva; poboljšava memoriju, snižava holesterol, opušta premorene mišiće.
Inhalacija i masaža mogu ublažiti prehlade, upale sinusa, bronhitits i astmu.
Tople obloge, kupke i masaže sa ruzmarinom smiruju glavobolju, reumatične i artritične bolove.
Ne preporučuje se trudnicama, epileptičarima, osobama koje pate od visokog pritiska ili uzimaju homeopatske lekove

Bosiljak

Osvežavajućeg mirisa. Čest začin u jelima. Uspešno rasteruje insekte
Dejstvo : moćan antiseptik, krepi, podstiče i poboljšava koncentraciju, deluje protiv grčeva, smatra se afroodizijakom.
Dobar je za tonus kože, mišića i cirkulaciju.
Masaža donjeg dela stomaka reguliše menstrualni ciklus, masaža gornjeg dela olakšava varenje, a masaža glave otklanja glavobolju
Inhalacije su dobre za oboljanje disajnih puteva.
Previše bosiljka može izazvati malaksalost i depresiju.
Treba ga izbegavati u toku trudnoće.

Bor

Ima jak miris smole. Prijatan je za osvežavanje i dezinfekciju prostorije.
Dejstvo : snažan antiseptik podstiče cirkulaciju.
Inhaliranjem olakšava bronhitis, upalu grla i sinusa
Delimična masaža tela i kupke ublažavaju reumatske, artritične i bolove u mišićima, pomaže protiv cistitisa.
Čisto esencijalno ulje bora može nadražiti kožu.

Pačuli

Sladunjavog mirisa, sličnog drvetu.
Koristi se protiv zmijskog ujeda i uboda otrovnih insekata.
Dejstvo : antiseptik i afrodizijak, deluje protiv upala
Neguje problematičnu kožu( ekceme, akne, ožiljke, alergije) i kosu.
Smanjuje apetit, otoke i ublažava grozničava stanja.
Kupke, inhalairanje i delimična masaža otklanja uznemirenost i depresiju.

Limun

Jakog i svežeg mirisa, Koristi se u kulinarstvu i za rasterivanje insekata.
Dejstvo : idealan je za masnu kožu i ublažava probleme kože kao što su pege, fleke, čirevi, bradavice, žuljevi
Zaceljuje povrede, posekotine, ubode insekata, modrice.
Pokreće bela krvna zrnca, snižava visok krvni pritisak i temperaturu.
Ulje limuna u kupkama, inhaliranju i delimičnoj masaži ublažava nazebe, bolove u grlu, probleme sa varenjem.
Da bi se izbegla iritacija kože koristi se mešavinaza osetljivu kožu odnosno jedna kap limunovog eteričnog ulja i 5 ml osnovnnog.

Pomorandža

Sveže, slatkaste arome. Koristi se u kuhinji,kozmetici, parfemima, likerima.
Dejstvo : antidepresiv, blagog sedativnog dejstva.
Osvežava i podstiče rad organa za varenje, pomaže protiv zatvorai hroničnog proliva.
Isparivač sa pomorandžinim uljem otklanja nesanicu
Kupke i masaža celog tela oslobadjaju uznemirenosti i depresije.
Preterivanje može nadražiti kožu.

Bergamot

Miriše kao limun. Osvežava prostor i tera insekte.
Dejstvo : odličan antidepresiv i jak antiseptik, deluje protiv virusa, hladi i umiruje.
U kupkama, kao jednoprocentni rastvor, ublažava upale bešike i mokraćnih kanala.
Neguje kožu (akne, rane, herpes) dobar je i u slučajevima bronhitisa, gubitka apetita, depresije.
U kupkama, uljima za masažu ili isparivačima popravlja raspoloženje.
Obavezno koristiti razblažen a posle upotrebe ulja od bergamota se ne treba sunčati jer može da pojača pigmentaciju.

Neroli

Gorko – slatke arome koja podseća na pomorandžin cvet. Dodaje se parfemima.
Dejstvo : antiseptik, antidepresiv, antispazmotik i afrodizijak. Opušta, smiruje,podmladjuje.
Neguje sve vrste kože, posebno suvu. Deluje protiv uznemirenosti, šoka, histerije.
Kupke deluju protiv nesanice, otklanjaju napetost PMS – a.
Kupke i masaža donjeg dela stomaka olakšavaju bolove menopauze.

Lavanda

Prijatnog, osvežavajućeg mirisa. Tera insekte, posebno moljce.
Dejstvo : anelgetik, antiseptik, antidepresiv, antibiotik. Uništava gljivice, zaceljuje opekotine, akne, ekceme.
Inhaliranje pomaže kod plućnih infekcija, prehlade, kašlja, upale sinusa.
Kupke i delimične masaže preporučuju se bolove u mišićima, reumatizam, artritis, glavobolju i nesanicu.
Normalizuje menstruaciju, snižava krvni pritisak.
Isparivači ,kupke i masaže oklanjaju uznemirenost, histeriju, depresiju.

Ruža

Romantičnog, ženstvenog mirisa. Koristi se u kozmetici.
Dejstvo : antiseptik, astringent, popravlja rapoloženje,deluje kao afrodizijak.
Reguliše menstrualni ciklus i druge poremećaje u ženskom reproduktivnom sistemu. Pomaže protiv frigidnosti i impotencije.
Ublažava napetost, tugu i posleporodjajnu depresiju.
Kupkom i masažom lica otklanjaju se mentalni umor i glavobolja
Neguje sve tipove kože, reguliše cirkulaciju i zatvor.
U trudnoći ne treba koristiti eterska ulja ruže.

Tamjan

Jakog prijatnog mirisa
Dejstvo : opušta, krepi, podmladjuje
Inhalacija i isparivači olakšavaju iskašljavanje.
Kupke i delimična masaža pomažu protiv infekcija urinarnog trakta.
Pomaže u slučajevima uznemirenosti i astmatičkih napada.
Masaže celog tela i kupke sa uljem tamjana podmladjuju kožu.

Nana

Jakog, oštrog i osvežavajućeg mirisa. Odbija bube i insekte i koristi se kao čaj, u kozmetici, lekovima, pastama za zube.
Dejstvo : antispazmotik i blag antiseptik, osvežava, snaži, zagreva ili hladi., poboljšava varenje.
Kupke i masaže stomaka otklanjaju mučninu, povraćanje, bolove.
Inhalacija izaziva znojenje i olakšava tegobe prehlade, gripa, groznice.
Na koži se koristi kao jednoprocentna mešavina, za akne.
Delotvorna je protiv mentalnog zamora i šoka
Hladnim oblogama ublažava glavobolju.
Osobe sa osetljivom kožom trebaju koristitit troprocentnu mešavinu ulja.
Trudnice, dojilje trebaju je izbegavati.

Crni biber

Oštrog i opornog mirisa. Koristi se u kuhinji
Dejstvo : antispazmotik, krepi i zagreva, podstiče apetit
Masaža olakšava varenje, snaži mišiće, ublažava umor, bolove, groznicu, pomaže izbacivanje otrova.
Veće doze u uljnim rastvorima mogu izazvati iritaciju kože.

Lovor

Prijatnog, oštrog mirisa. Koristi se u kuhinji, šamponima, parfemima, a žvakanje lista lovora osvežava dah.
Dejstvo : pomaže protiv nesanice, poboljšava varenje.
Inhalacijom ublažava upale sinusa, bronhitis, prehlade, grip
Delimična masaža i kupke sa lovorovim uljem korisne su u slučajevima reumatizma.

Cimet

Jakog, sladunjavog mirisa. Osvežava prostorije i popravlja ukus jelima.
Dejstvo : moćan antiseptik, antispazmotik, zagreva, deluje kao afrodizijak. Posebno je dobar za iscrpljene posle gripa.
Podstiče varenje, rad srca i cirkulaciju
Tople obloge i delimična masaža ublažavaju bolove u mišićima. Pomaže protiv proliva, mučnine i stomačnih bolova kao i umora i depresije
Upotrebljava se u veoma malim količinama.

Žalfija

Svežeg, opornog mirisa. Koristi se u kulinarstvu
Dejstvo : vrlo stimulativna, reguliše menstruaciju i izbacivanje suvišne tečnosti iz tela, zagreva, ublažava bakterijske infekcije i artritis.
Koristi se u malim količinama.
Izbegavati je u trudnoći.

Morač

Prijatnog mirisa. Nalazi se u pastama za zube i nekim lekovima.
Dejstvo : diuretik, pomaže u infekcijama mokraćnih kanala, problemima u menopauzi, celulita, lošeg varenja ( gojaznost, mučnina, gasovi, štucanje)
Smanjuje apetit, ublažava posledice trovanja alkoholom i oslobadja telo drugih toksina.
Ne preporučuje se korišćenje morača epileptičarima i mladjoj deci.

Isop

Oštrog mirisa. Sastavni je deo parfema i likera.
Dejstvo : dezinfikuje, smiruje, krepi.
Isparivačima, inhalacijom i masažom vrata i grudi pomaže protiv infekcija grla i disajnih puteva ( prehlade, kašlja, bronhitisa)
Tople obloge zaceljuju posekotine i modrice.
Upotrebljava se u malim dozama, zbog toksičnosti.
Trudnice, osobe sa visokim krvnim pritiskom i epileptičari ga trebaju izbegavati.

Majoran

Prijatnog, opornog mirisa. Čest začin u kulinarstvu
Dejstvo : antispazmotik i analgetik, smiruje i greje.
Pomaže bolnim mišićima, ukočenim zglobovima.
Masaža celog tela snižava visok pritisak.
Inhalacija smiruje bronhitis, prehlade, astmu
Tople obloge pomažu kod menstrualnih grčeva.
Kupke otklanjaju nesanicu, osećaj tuge i usamljenosti, glavobolju i zatvor.
Previše majorana uspavljuje.
Ne preporučuje se u prvoj polovini trudnoće.

Timijan

Oporog i slatkog mirisa. Koristi se kao začin, ima ga u pastama za zube, kolonjskim vodama i parfemima, osveživačima prostora.
Dejstvo : diuretik, antiseptik, stimuliše i snaži
Dobar je u slučajevima prehlade, kašlja, upale grla, dodaje se vodici za ispiranje usta i grla ili koristi u inhalaciji.
Izbacuje gliste iz creva, podstiče apetit, varenje, proizvodnju belih krvnih zrnaca.
Pomaže kod infekcija mokraćnih puteva, podiže nizak pritisak, otklanja umor, uznemirenost i depresiju, poboljšava memoriju.
Tople ili hladne obloge se koriste kod uboda insekata, bolna ili otečena mesta, reumu.
Kupke i masaža tela protiv nesanice.
Isparivač je dobar kod infektivnih bolesti.
Dečija koža ne podnosi timijan a odrasli moraju u kupkama koristiti razredjeno esencijalno ulje.
Osobe sa visokim krvnim pritiskom i trudnice ga trebaju izbegavati.

Matičnjak

Prijatnog mirisa, donekle sličnog limunu. Koristi se kao začin i kod rasterivač insekata.
Dejstvo : antidepresiv i antispazmotik, pomaže problematičnoj koži, snižava visok krvni pritisak, otklanja migrenu, mučnine i glavobolje.
Oslobadja napetosti i tuge
Inhaliranjem, kupkama i masažom postiže se bolje raspoloženje.
Razblažuje se sa 5 ml osnovnog ulja na jednu kap matičnjaka za masažu da ne bi nadražio kožu, za kupku ne više od 4 kapi.
Ne preporučuje se trudnicama.

Kleka

Ugodnog mirisa, nalik boru. Uobičajen sastojak džina.
Dejstvo : astrigent, steže, antiseptik, diuretik, čisti, osvežava, podstiče i krepi.
Podstiče apetit, cirkulaciju, izbacuje višak tečnosti.
Pomaže protiv grčeva, gasova, kostobolje, urinarnih infekcija, hemoroida.
U kremama i losionima deluje na akne, ekceme, čireve (kožne)
Ublažava kašalj, iscrpljenost, zbunjenost
U kupkama, inhalacijama i masaži tela kleka je dobra za psorijazu, korisna u borbi protiv celulita.
Izbegavati je u trudnoći.

Jasmin

Bogatog, sladunjavog mirisa. Nalazi se u kozmetičkim preparatima, parfemima, osveživačima prostora.
Dejstvo : afrodizijak, zagreva i stimuliše, popravlja raspoloženje, oslobadja napetostii i depresije, straha, otupelosti.
Pomaže protiv frigidnosti i impotencije, ublažava menstrualne grčeve i bolove, olakšava porodjaj i otklanja postporodjajnu depresiju (kupke, inhalacije, masaže)
Dobar je za suvu i osetljivu kožu.
Ne preporučuje se za korišćenje u prvoj polovini trudnoće.

Geranijum

Osvežavajućeg, slatkasto cvetnog mirisa. Ima ga u parfemima i kozmetičkim preparatima. Insekti ga ne podnose.
Dejstvo : astringent, antidepresiv, antiseptik, diuretik, deluje protiv bakterija i upala, osvežava , zaustavlja krvarenje prilikom povreda, pomaže uspostavljanju hormonske ravnoteže.
Olakšava PMS, probleme u menopauzi i urinarne infekcije.
Olakšava izbacivanje tečnosti i uklanjanje celulita.
Masaža ublažava nervnu napetost i depresiju
Kupkama promrzline.

Inicijalna domestikacija davnog (sada izumrlog) pretka kukuruza i hibridizacija sa drugim srodnim vrstama, dogodile su se u dubinama planinskog masiva Sijera Madre u Meksiku, u periodu između 4000. i 3000. godine pre Hrista. Pod uticajem domestikacije kukuruza nestala je glad, a ljudske zajednice koje su naseljavale ovo područje, prestale su da budu nomadske, lovačko-sakupljačke grupe i postepeno poprimile odlike ranih agrarnih društava. U naredne četiri hiljade godina, gajenje kukuruza se iz Meksika proširilo najpre na jug, na visoravni Perua i Bolivije, a zatim, preko Karipskog arhipelaga i Kube, i u Severnu Ameriku.

Prvi Evropljani koji su upoznali kukuruz bili su Španci. U vreme kada su oni stigli na obale Amerike, na celoj njenoj teritoriji (od granica sadašnje Kanade na severu, do Patagonije na jugu), već su postojale sve podvrste kukuruza koje su i danas poznate. /www.farmaceuti.com/

O kukuruzu i njegovim svojstvima moglo bi se naširoko pričati. No, fokus ćemo staviti samo na njegova ljekovita svojstva; tačnije, ljekovito dejstvo kukuruzne svile onako kako se prenosilo s generacije na generaciju po narodnom predanju. Priču o svili ne bih ni počinjala bez da se nisam uvjerila u rezultate koje je čaj spremljen od nje dao; naravno, iskustvo je bilo propraćeno liječničkim nadzorom.

Kukuruzna svila - Maydis stigma

Kukuruzna svila u svježem obliku sadrži masna i eterična ulja, smolu, gumu, alkaloid koji ima osobinu da steže krvne sudove, hlorofil, fosfornu kiselinu i dosta kalijuma i mangana.

Inter Caffe, flickr.com

Kukuruzna svila osušeni je žig tučka ženskog cvijeta kukuruza. Sastoji se iz tankih, smeđkasto-žutih ili svijetlosmeđih vlati, različite dužine. Uobičajena je praksa da je najbolje skupljati ju u vrijeme cvijetanja biljke, na način da se odvoje dijelovi ovojnih listova na vrhu klipa i žigovi odsijeku pri samom vrhu. Svila se suši tako što se njene vlati razvuku u tankom sloju, ostave se da odstoje u hladu, na mjestu na koje dopire propuh. Ni svježa ni suha kukuruzna svila nema neki intenzivan miris, dok je okus čaja prilično neugodan i bljutav.

Kada je prvi put moj otac pripremao svilu za čaj, pripremao ju je baš ovako kako sam opisala, međutim, kasnije je čuo da se može brati i u vrijeme kad je kukuruz dozreo za branje, pa se samo prije njegove upotrebe, svila odstranjuje, suši i sprema kao čaj.

Ono o čemu treba posebno da se vodi računa jeste da stajanjem suha kukuruzna svila gubi svoja diuretska svojstva. Stoga uvijek pitajte kada je sušena i koliko dugo stoji svila koju ste dobili ili ćete je kupiti.

Dejstvo

Čaj od kukuruzne svile u narodu se smatra jednim od najjačih prirodnih diuretika. Kod bubrežnih oboljenja, hroničnog i akutnog nefritisa (koja se znaju manifestovati stvaranjem edema prvenstveno na nogama ali i na drugim dijelovima tijela, kod poremećanog odnosa bjelančevina u urinu i krvi - oboljenja poput glomerulonefritisa), kod cistitisa i drugih hroničnih i akutnih upala organa urinarnog sistema - dozirana upotreba čaja može doprinijeti bržem izlučivanju urina čime se organizam oslobađa viška fosfora i bjelančevina. Sa vodom će se izlučiti i druge štetne materije.

Inače, čaj od kukuruzne svile djeluje ublažujuće kod reumatičnih tegoba, tegoba kod gihta; smanjuje grčeve bubrega, pomaže kod rastvaranja kamenca u bubrezima. Njegovo ljekovito dejstvo se povezuje i sa poboljšanjem cirkulacije, funkcije rada jetre, kao i kod snižavanja šećera u krvi.

Način spremanja čaja

Jedna kašika dobro osušene kukuruzne svile prelije se šoljom vrele vode, ostavi petnaestak minuta da odstoji. Procijedi se i pije bez šećera. Okus je vrlo opor, ali nakon par dana navići ćete se. Napominjem da nije preporučljivo čaj zaliti kipućom vodom.

Ovdje ću ponoviti isto ono što sam već rekla za vodopiju: čaj ne smijete konzumirati bez nadzora liječnika, pogotovo ne ukoliko već trošite određenu terapiju. Onda kad vam liječnik da zeleno svijetlo da možete da pijete ovaj čaj, trošićete ga opet vrlo oprezno, po jednu šolju dnevno u periodu od mjesec i po do dva. Izuzetno, ali samo izuzetno, kad su tegobe vrlo izražene, čaj se može konzumirati u većim količinama, tada se sprema na litar, a potrebno vam je oko 25gr kukuruzne svile na jedan litar vode. U tom slučaju se čaj pije umjesto vode; ali – isključivo pod liječničkim nadzorom!

Ljekovita svojstva mnogih biljaka trebaju i moraju biti naučno i stručno dokazana. I konstantno se radi na tome da zvanična medicina naučno potvrdi ono što se vijekovima primjenjuje u praksi. Tradicionalna medicina mnoge je biljke i njihova svojstva uzdigla na pijedastal, nekad zasluženo, nekad ne; ovdje moram da dodam da je čovjekova neodgovornost umnogome pridonijela lošem glasu tradicionalne medicine. Međutim, krivicu na drugoga lako je prebaciti, ali samo je čovjek misaono biće; ne dozvolite sebi da drugi misle umjesto vas. Zdravlje je nešto za što se često trebamo izboriti, ali to vas ne oslobađa odgovornosti da tek tako pribjegnete svakom sredstvu koje vam je ikad iko spomenuo. Naprotiv, borba za zdravlje treba da pojača vašu odgovornost prema sebi i onima koje volite. Zato - oprezno i s pažnjom se odnosite prema onome što je neprikosnovena vrijednost, a to je zdravlje.

Jacmenot e drevna zitarka, koja se odgleduvala uste vo kamenoto vreme, 5-6000 god.pr.n.e. Starite Grci go pocituvale kako dar na bozicata Demetra i vo nejzina cest pravele kolaci od jacmenovo brasno. Isto taka i Hipokrat go posocuval kako edna od najlekovitite bilki.

Nutritivni belezi na jacmenot

Jacmenot sodrzi 35% nezasiteni masni kiselini koi se korisni za namaluvanje na holesterolot vo krvta. Gi sodrzi site vitamini od B-grupata, no karakteristicno za jacmenot e toa sto so odredena fermentaciska postapka moze da se naglasi prisustvoto na vitaminot B12, koj obicno go ima vo mesoto i e problematicen za vegetarijancite i makrobioticarite. Imeno od jacmenoviot slad, koj se dobiva niz proces na fermentacija na jacmenovoto zrno i se koristi vo pivskata industrija, moze da se dobie brasno koe sodrzi visoka koncentracija na B12. Bogat e i so minerali. Sodrzi kalium, fosfor, kalcium. Posebno se preporacuva vo periodot na rastenje poradi negovoto pozitivno dejstvo vrz kalcifikacijata na koskite. Osven toa bogat e so magnezium, natrium, sulfur, zelezo, mangan, cink, kobalt, fluor i dr.

Vo odnos na orizot, jacmenot e poveke jin zitarka, no poradi ubavata umerena energija, predizvikuva osvezuvacki i relaksiracki efekti. Negovata energija e najsoodvetna za proletniot period.

Caj od jacmen

Eden fildzan jacmen (pozelno e nelupen) se przi na suvo za da pozolti, a potoa se vari 10 minuti vo 1 litar voda. Se ostava da se oladi, se proceduva i mu se dodavaat nekolku kapki sok od limon.