Lepa kuca iz 1902, pod zastitom drzave i feng shui

Tragovi u kuci

Bilo da imam kucu, stan ili pak jednu sobu, cinjenica je da se svakodnevno sluzim velikim brojem stvari i predmeta u svom prostoru. Jasno mi je da treba u svom zivotnom prostoru uvek odrzavati sklad i harmoniju, da bi nam svima u kuci to sluzilo na dobrobit. Ali primetila sam jos nesto, veoma vazno, a to je da se svakom predmetu u kuci, prostorijama u kojima boravim, njihovim zidovima trebam posvetiti i lepim osecanjima iz sebe, isto toliko koliko i skladnim rasporedom.

Ako dozvolim da moji zidovi upiju bes, mrzovolju i nezadovoljstvo, onda ce se uvek osecati neprijatnost i uznemirenost kada budem zelela da mi taj prostor pruzi opustanje i unutrasnji mir. Primetila sam da, i ako neke kutke namestim po pravilima feng-shui-a, moram isto toliko dati i od sebe i iz sebe. Tek kada sam pokusala da prizovem sve ono svetlo, cisto i lepo, da bi se svi predmeti koje koristimo u kuci, sve prostorije oslobodile negativnih uticaja, poceo je izrazito da se oseca pozitivan ci.

Tada bi sve predmete i prostorije posvetila jednoj vrlini, jednoj bitnosti, da me pozitivan ci pocastvuje svojim prisustvom. Da se potpuno nastani na ta mesta i da se utisne na predmete koje koristimo, kako bi sve celokupno pozitivno uticalo na moje dete, muza, i mene. Na nase zdravlje i intelekt. Jedno vreme sam to neprestano radila i pokazalo se veoma povoljnim.

Lepa kuca je veoma stara. Pisala sam o tome sta sve kriju moji zidovi. Zamislite samo koliko je tu godinama i decenijama utisnuto smeha, suza, tuge, bola, besa, radosti. Ma koliko svaka generacija menjala boje zidova, podloge, osecaji i ona energija koju su oni ispoljavali ostaje. Verujte, dugo sam radila na ovome, sto zovem "intuitivno", i ma koliko losih stvari utisnutih u prostorije od prethodnika koji su tu ziveli, mogu se otkloniti samo svojom upornoscu i svakodnevnom utiskivanju u sve prostorije i zidove u kuci. Treba biti uporan sve dok pozitivna energija ne preplavi svaki kutak, i to postane jedna rutina, ali lepa na nasu korist i dobrobit, jer kako mi damo kuci i prostoru u kome zivimo tako ce i ona nama vracati. Preporucila bih svima ovaj metod, ne znam kako bih ga drugacije nazvala do metod. Naviknite se da to primenjujete i videcete koliko cete se osetiti pomognutim, podrzanim, ojacanim.

Mi zaista ostavljamo otiske svuda gde prodjemo, i na svemu cega se dotaknemo. Zato treba pazljivo sa puno ljubavi pristupiti predmetima i prostorijama u kojima zivimo. Sve sto radimo u toku dana ostavlja tragove u prostoru u kome boravimo, to su otisci, sve secanje koje je tu upijeno po zidovima, na namestaju, po predmetima. Svejedno je hocemo li dodirivati predmete ili ne, opet cemo uticati na njih pozitivno ili negativno svojim prisustvom i onim sto izlazi iz nas.

Na njima ostaje trag cak i bez dodira. Svojim mislima i osecanjma mozemo utisnuti, dobro ili zlo, svetlost ili tamu. Zato je potrebna i neka vrsta kontrole i strpljenja. Sve jedno po jedno, bas ono sto je glavni princip feng-shui-a. U feng-shui-u postoji lek, koji se takodje koristi za ociscenje prostora, i to je veoma vazno kada se neko tek useljava u kucu ili stan koji su vec imali prethodne vlasnike. Pre no sto se prespava prva noc u stanu ili kuci gde ste se preselili, treba upaliti sva svetla, otvoriti, sve prozore i pustiti vodu sa svih slavina da tece. To traje sat vremena, mada sam na nekim mestima procitala da moze i po pola sata da traje. Svrha ovoga je da se procisti prostor od prethodnika i ispuni pozitivnom energijom - ci.

Zato ako dodjem sa posla nervozna ili neraspolozena, uzdrzim se dok prodjem kroz kucu, pa odem prvo do kupatila pod tus. Tusiram se veoma dugo, zamisljajuci kako voda odnosi sve moje nemire sa sobom kroz slivnik. Kada postignem unutrasnju ravnotezu i unutrasnji mir, tek onda nastavim dalje. Uvek pocinjem sa laganom muzikom koja se cuje u svim prostorijama. Muzika je carobna i takodje mi je veoma vazna. I tako nastavim harmonicno i nesmetano sa svim kucnim poslovima. Mislim da ipak treba voditi racuna o tragovima koje ostavljamo u svom zivotnom prostoru.

Jesen u lepoj kuci

Dolazi nam jesen. Vec se moze osetiti u svakom dahu prirode kako se priprema za san. Sedim u lepoj kuci pa gledam ambijent. Sada je svaki kutak ispunjen ovim dobom, ovim vremenom i nama. Kako je ova prostorija izgledala nekada i sta joj je bila namena, znam poprilicno dobro. U ovoj prostoriji u kojoj sada sedim i pisem nekada je bila "kuca u kuci" ili kao sto bi mi danas rekli dnevni boravak.

S jeseni su moji preci sedeli ovde, i sada pokusavam da docaram sebi sliku svakog od njih i tog vremena. Sve od njihove price, reci i pokreta mogu zamisliti. Sedeli su ovde pijuckajuci caj jer je kafa u to doba bila precenjena i sluzila se samo u specijalnim prilikama i kada dodju gosti. Sedeci tako navece obicno s jeseni pravili su dogovore bas na ovom mestu. Dogovarali se oko svega onoga sto im donosi jesen, uglavnom obavezama.

Kako je intuicija mocna. Kada sam prvi put usla u lepu kucu, zastala sam u ovoj prostoriji i rekla "ovo ce biti nas boravak". Tek kasnije sam saznala da je to zaista i bio boravak odvajkada; da su se tu donosile i neke vazne zivotne odluke. Kako nabaviti ogrev, pripremiti povrce i voce, sve potrebne namirnice za mirnu i bezbriznu zimu. O svemu ovome mozda i ne bi pisala, da nisam pronasla prabakine zapise recepata koje ljubomorno i sa nostalgijom cuvam.

Ovo su njeni recepti za slano i slatko, pa i za neizostavnu zimnicu. Bilo je veoma tesko cuvati sve te namirnice preko cele zime, jer naravno frizidera nije bilo. Pa je ona recimo meso solila krupnom solju koja se zvala salitra i pakovala u drvene cabrove da bi se meso ocuvalo preko cele zime. Tako usoljeno meso se moglo cuvati i po godinu dana. Praziluk i sargarepu su zatrpavali u pesak u posebnom uglu podruma, da bi povrce ostalo sveze tokom cele zime, jer ono u pesku vegetira i ostaje sveze.

Ostalo povrce osim krompira koje je stavljala u trapove odnosno ogromne drvene sanduke, stavljala je u tursiju. Tu je bilo vec raznih stvari, paprika tursijara punjena kozijim sirom, kornisoni, zeleni paradajz, karfiol i jos koje povrce. Ajvare, ljutenice i pindzure je pripremala u podrumu koji je tada bio uredjen bas za ostavu i spremanje namirnica za zimu. U istom podrumu je cuvala i voce. Dzemove, slatka, pekmez od sljiva i sokove od domaceg voca.

Podrum je tada imao jedan veliki zidani sporet sa velikom tablom, dubokim lozistem i ogromnom rernom. Tu je baba pekla paprike za u teglu sa belim lukom. Celom duzinom podruma, u pravcu sporeta nalazile su se police sa svakojakim teglama. U samom podrumu su bila tri do cetiri stola, na kojima je baka spremala zacine za tursiju i ostale djakonije i jedan sto za leciderske kolace, jer se deda bavio leciderskim poslom i tu se nalazila presa za bombone i medenjake. I naravno svud po stolu bakini recepti.

Dok ovo pisem i prisecam se, vec osecam mirise esencije, paprike, mirise sljiva i dunja. U danasnje vreme retko mogu to osetiti, jer i sama ne spremam sve kao nekada. Ponekad se prevarim pa uzmem bakinu knjigu recepata i otvorim je pa citam i vec mi misli odu u daleku proslost. Vec vidim kako lonci na starom zidanom sporetu pustaju paru koja mirise na sljive. Prevaricu se i ove godine pa pogledati bakine zapise. Spremicu nesto lepo za ovu zimu. Nesto staro, a nama nepoznato.

O hrani ne moram govoriti koliko je vazna. Po nacelima feng-shui-a, mesto na kome se priprema hrana mora biti osvetljeno i uredno. Domacica koja priprema hranu ili vec zimnicu, mora to raditi sa zadovoljstvom i na mestu koje joj prija. Pripremajuci hranu sa paznjom i ljubavlju, domacica sve to prenosi na ono sto priprema. Kada se takva hrana, pripemljena sa puno paznje i zadovoljstva domacice unosi, ona to sve prenosi na ostale ukucane. Tako kaze feng-shui. A moja baka je upravo tako radila. Volela je da se posveti pripremanju sa zadovoljstvom. Volela je da radi u tom podrumu, koji tada nije licio na podrum, vec na svetlu kuhinju iz starih vremena.

Dobro mesto

Po pravilima feng-sui -a, ukoliko se tek planira izgradnja kuce, veoma je vazno mesto na kome ce se ona nalaziti. Treba proveriti detaljno to mesto na kome se treba napraviti novi dom u kome planiramo provesti citav zivot sa svojom porodicom. U drevnoj Kini pre pet hiljada godina zivot je bio veoma tezak. Ljudi su uglavnom ziveli u blizini mora ili reka hraneci se ribom i pirincem.
Konfucije, cuveni kineski filozof dao je ljudima dubokomisaoni savet kada je rekao:
" Za jelo imam prost pirinac, za pice samo vodu, kao jastuk svoju podvijenu ruku, i ja sam srecan."

On je zeleo da kaze da potpuna sreca potice pre od bogatog duhovnog zivota i zadovoljstva u sebi nego materijalnih stvari. Ljudi u Kini u to vreme su se neprekidno suocavali sa nestasicom hrane i raznim nevoljama, ali znali su feng -sui i kako da ga primenjuju. Tako je bilo pre pet hiljada godina, ali nevolje se provlace stalno, kroz svako vreme i u svakom mestu u svetu. Ovo me je zaintrigiralo i navelo na razmisljanje, sta se dogadjalo ovde kod nas, i da li smo i mi imali nekada bilo kakvo pravilo ili verovanje pri izboru mesta za izgradnju kuce.

Pocela sam od lepe kuce. Kroz nekoliko razgovora sa starijim ljudima, saznala sam jos puno zanimljivosti, koje su ljudi ne tako davno koristili pri izboru mesta za gradnju svoje kuce.Oni su imali neko svoje verovanje, koje su koristili nekada davno, za otkrivanje dobrog mesta. Nisu znali za feng- sui, ali slusajuci njihove price uvidela sam puno slicnosti. Moram opet naglasiti da je feng- sui mudrost i nauka, i nemoze se porediti sa narodnim verovanjima. Ali postoji jedna crta slicnosti, a ja sam je nasla u toj istoj ljudskoj zelji da kuca bude izgradjena pored vode ili bar blizu nje.

Jedan stariji covek iz moje okoline mi je pricao o tome kako su nekada ljudi u mom kraju birali mesto za svoj novi dom. Gledali su da nadju mesto koje je suvo, ocedito mesto na suncanoj strani, u blizini izvora ili potoka. Verovali su da kucu ne treba graditi na raskrscu, medji, ili mestima gde je nekada bilo groblje ili crkva. Recimo da je na nekom mestu nekada bilo veliko drvo, pa je poseceno ili se samo osusilo, nikako nije dobro mesto za gradnju.

Za njih je dobro mesto bilo tamo gde bi nasli mravinjak, da se mnoze ukucani, kao i tamo gde petao peva, jer su smatrali da gde petao peva tu ima i srece. Takodje su pustali ovce i cekali da one polegaju, kada i ako se to desi, smatrali su to dobrim mestom. Na mestu odredjenom za gradnju, pojedini su znali i da zakotrljaju pogacu, pa ako se pri zaustavljanju okrene na lice, shvatali su to kao dobro mesto.

Neki su pak, uvece na mestima gde ce biti uglovi kuce postavljali cetiri kamena. Sutradan su pod kamenjem trazili da se pojavi neki zivi stvor, bilo bubica ili mrav, bilo bi to za njih dobro mesto. Pogodno mesto za gradnju kuce proveravali su i po zvuku. Ako od udaranja u ledinu predeo odzvanja onda je i to mesto dobro. Najvaznije je bilo da se u blizini nalazi reka ili potok. Postoji jos puno narodnih verovanja iz mog kraja koja su ljudi koristili za trazenje dobrog mesta za svoj novi dom.

Kada sam pitala i svoju baku, zna li ona za nesto od ovoga, rekla mi je da joj je veoma poznato sve to , ali da se ona jasno seca kako su oni radili. Pre no sto izadje sunce, domacin ode na mesto izabrano za gradnju, sedne i pazljivo slusa. Ako sa tog mesta prvo cuje pesmu od nekuda, to je znacilo da je mesto dobro, ali ako cuje neciju prepirku ili plac, odmah bi trazio drugo mesto. Kada smo skoro prekinule razgovor, baka se nasmeja na sve to pa jos i dodade da je dobro mesto i pored drveta na kome se cesto zaustavlja roj pcela. Pitala me je jos samo:" Biraju li danas ljudi mesto za gradnju kuce na ovaj nacin?" Odgovorila sam joj da cu se raspitati i nista vise.

Ovo su samo neka verovanja koja su ljudi koristili nekada za odabir mesta na kome ce ziveti. To nije mudrost, to je nesto sto se samo prepricava sa generacije na generaciju. Mislim da je zanimljivo saznati. Mada, kada se posvetim uporedjivanju, uvidim i neke logike u tome. Sve shodno vremenu u kome se zivi. Kao sto na pocetku teksta rekoh, stari kinezi su takodje gradili svoje kuce blizu reke ili mora, ali su oni imali mudrost i nauku koja zove feng- sui.

Davni počeci

Mesec oktobar jos uvek ima da pokloni po koji topao i suncan dan. Otvorila sam sve prozore na kuci kako bi kroz kucu prostrujala jesen i svez vazduh. Sedela sam sama u lepoj kuci, svi su nekud otisli. Osecao se neki mir i tisina. Bas sam se uzelela malo te tisine. Nisam htela da bilo sta narusi tu tisinu u momentu. Cak sam i razmisljala u sebi tiho da tu tisinu ne narusim ni svojim mislima.

Trgnuse me zvoncici na vratima. Kineski zvoncici za zastitu od negativnog ci-a. Blagi jesenji vetar ih je zanjihao. Njihov zvuk se bas uklopio u tu tisinu, i nije mi smetao. Pocela sam razmisljati o tome kako je ova kuca nekada bila puna ljudi. Koliko li je samo puta kapija lepe kuce bila kicena cvetnim vencima o praznicima i vencanjima?

Kada se gradila 1902.godine, znam da su veliku paznju posvetili temelju. Njihova verovanja su bila da kao i covekove noge, temelj treba biti cvrst, siguran i suv. Kada su gradili temelj prvo su ga osvestali svetom vodom, radi srece i zdravlja ukucana. Verovali su da se buducnost kuce i ukucana odredjuje vec pri gradnji temelja.

U temelj kuce su takodje uzidali vino i so, kako bi u kuci uvek bilo hrane i pica, jedan komadic drena, kako bi bili zdravi, i metalni novcic da bi kuca bila bogata. Opet to je bilo jedno njihovo verovanje i neizostavni obicaj. Temelj kuce uvek ima svoju posebnu vaznost. Od temelja sve pocinje.

Cetiri generacije mladih nevesta bilo je preneseno preko praga ove kuce. Kako je to bilo divno. Uglavnom su uzivali u mnogim blagodetima. Deda je uvek govorio, da je svaki pocetak vazan. Imao je njegovu recenicu koju je cesto koristio, "krenuti dobrom nogom". To je znacilo da kad nesto pocnemo, pocnemo onako kako treba i bicemo na dobrom putu.

Temelj kuce je zato bio veoma vazan, jer je predstavljao pocetak i to veliki pocetak. Imali su ta neka svoja shvatanja i verovanja i kada pokusam da shvatim tu njihovu zivotnu filozofiju koja je veoma jednostavna, sve vise uvidjam da je sreca zaista u jednostavnosti, mudrosti i iskustvu.

S jeseni su bila vencanja u ovoj kuci. U jesen je ova kuca bila narocito puna ljudi. Dolazili su prijatelji, dogovarali se o novim pocecima, ugovarali veridbe i svadbe, pravili cajanke. Bilo je to jedno vreme. Sve jeseni su iste, menjaju se samo generacije i njihova shvatanja i razumevanja zivota. Mi koji smo njihovi naslednici sada ne brinemo o temelju kuce, jer su ga oni izgradili za nas. Verovatno krenuvsi dobrom nogom.

Jesenji vetar se pojacava, cujem to po zvoncicima na vratima, vidim po zavesama. Moracu zatvoriti prozore i nastaviti uzivati u miru i tisini.

Jesenji pupoljci

Jesenji dani su sve vise hladniji, prosarani, vetrom i kisama. Prave jesenje boje se sada jasno vide. U svakom opalom listu onog kajsijinog drveta u dvoristu lepe kuce, vidim jesen. Gledajuci ulazna vrata kuce, koja su do skoro krasile saksije sezonskog letnjeg cveca, videh bas jesen i pozeleh da nesto promenim.

Jesen je lepa, sem zute, braon i zlatne boje, jesen ima jos mnogo boja. Samo ih treba potraziti. Postoji ukrasno bilje, kako za baste tako i za saksije, koje moze biti lepo citave jeseni pa i zime. Setila sam se zimskih ruza, vrste hrizantema.

Prema feng-suiju drevnoj kineskoj filozofiji zivljenja, hrizantema je simbol srece i bezbriznog zivota. Hrizantema je jedna od biljki koja dobro podnosi hladne jesenje dane, zahvaljujuci svom jakom korenu moze se odrzati i u zimskim danima. Zato je u narodu i zovu jesenjom ruzom, jesenjom lepoticom, zavodnicom.

Idealan je ukras za terase i dvoriste. Pomislih, sada je pravo vreme, jer su sada hrizanteme u fazi cvetanja. Kako je po feng-suiju hrizantema simbol srece, moram ih nabaviti. Posla sam u potragu za ovim cvecem i prijatno se iznenadila ugledavsi u cvecari veliki izbor hrizantema u saksijama raznih boja.

Cvecara je bila puna prelepih zbunova. Boje su bile uglavnom, zuta, bela, bordo i crvena. Odlucila sam se za bele i zute zbunove hrizantema. Jesen ipak nema samo nekoliko nijasi boja. I jesen je sarena, samo je treba obojiti i naci sve te boje.

Stavila sam ih ispred ulaznih vrata kuce. Ostale saksije poredjah duz stepenika. Veoma lepo. Tako ce me ove jeseni kad god dodjem odnekud cekati lepa dobrodoslica. I moji gosti uzivace u dobrodoslici cveca. Komsije vec uzivaju u lepom okruzenju.

I jesen ima svoje pupoljke. Divan prizor. Jesen je, a pred vratima lepe kuce pupoljci hrizantema. Sada je pravo vreme ukrasiti svoju terasu ili bastu ovim jesenjim lepoticama. Sada su im cvetovi jos u fazi pupoljaka. Obojite svoju jesen. Oplemenite je jesenjim lepoticama, koje su po feng-suiju simbol srece i bezbriznog zivota.

Ulazna vrata

Prostor u kome zivimo je mesto na kome mozemo biti potpuno svoji i zaboraviti na sve brige, probleme, svakodnevnicu. Zato i kazem da mnoge najsrecinije trenutke provedem u svom domu. Primenom feng suia mozemo da uradimo veoma male izmene u razlicitim delovima doma da bi smo uneli vise uspeha i srece u zivot.

Posle izvesnog vremena provedenog u svom domu, tesko nam je da ga posmatramo nepristrasno. Ipak, dobro je to povremeno uciniti. Verovatno bi se iznenadili sta bi sve neki posetilac primetio u vasem domu, a pored tih stvari mi svakodnevno prolazimo i ne primecujemo ih.

Veoma je vazno da vasi posetioci s lakocom mogu da prodju do vasih ulaznih vrata. Najveci deo pozitivnog cia dolazi nam kroz ulazna vrata.

Zainteresovalo me to veoma, jer sam ovih dana imala prepravke oko ulaznih vrata, te sam se pre pocetka radova detaljno upoznavala sa principima feng suia u vezi toga, pritom koristeci i svoju intuiciju. I sve to zbog jednog komplimenta, svoje gosce koja je izjavila kako joj se dopada drvece koje stoji u odnosu na ulazna vrata moga doma, sto ja iskreno nisam primetila.

Po feng suiju prevelika ulazna vrata stvaraju finansijske poteskoce. Mala ulazna vrata obicno guse ukucane i dovode do trvenja, napetosti i rasprava. Treba stati na ulazna vrata i pogledati napolje, da li je na njih uperen neki sar. Koliko sam upucena u feng sui, sarove najcesce cine linije krova susednih kuca, ograde, bandere ili izuzetno velike zgrade u blizini.

Ulazna vrata su najvaznija u feng suiu, pa je stoga vazno popraviti svaki sar lekovima feng suia. Drvece i zidovi su lekovi koji mogu zastiti ulazna vrata od raznih sarova. U feng suiu, to su delotvorni lekovi. Kod mojih ulaznih vrata, stojeci i promatrajuci, pronasla sam nekoliko sarova uperenih u vrata svoje kuce. Sarovi su dolazili iz pravca dvorista komsijine kuce.

Odmah sam videla da su ti sarovi neutralisani, i to drvecem, koje je zasadjeno pre mnogo godina. Na moje zadovoljstvo, nisam trebala mnogo tu menjati, jer su moji preci vec zasadili to drvece koje stoji tu decenijama, daje nam plodove u sezoni i ujedno sluzi kao stit od sarova.

Ulazna vrata takodje ne bi smela da gledaju na stepeniste koje vodi na gore ka vratima, jer to zbunjuje pozitivan ci. To takodje moze znaciti da se clanovi porodice po ulasku na vrata direktno upucuju na licne prostorije radije nego da provode vreme sa ostalim ukucanima. Sto znaci da dolazi do nekog otudjenja medju ukucanima.

Po feng suiu lek za ovakav raspored je da se stavi kristal ili luster na tavanicu, na pola puta izmedju ulaznih vrata i stepenista. Ovo ce privlaciti pozitivan ci dalje od stepenica. Treba voditi racuna i o tome da vasi gosti sa ulaznih vrata ne mogu direktno videti kuhinju. Pozeljno je da se na neki nacin zakloni pogled na kuhinju, nekim paravanom, ili jednostavno opet staviti kristal na tavanicu izmedju ulaznih vrata i kuhinje.

Naravo, ne moze sve biti idealno i odmah davati rezultate, ali se sve sto nas okruzuje u domu treba sagledati, osetiti i prilagoditi, nesto svojom intuicijom i naravno feng suiem, koji ima lek za sve nepravilnosti u rasporedu naseg doma. Ono sto me je navelo da razmislim o ulaznim vratima je to sto su pojedini posetioci primetili a sto ja ne bih. Iako toliko vremena tu zivim, ipak mi je promaklo kako skladno stoji drvece u odnosu na moja ulazna vrata, i sta to predstavlja.

Kao sto rekoh na pocetku, mozemo se iznenaditi koliko stvari u nasoj kuci posetioci mogu primetiti. Iako godinama zivim u toj kuci, nisam gledala odnos svojih ulaznih vrata u odnosu na sarove, kao i to da ih drvece stiti od negativnog cia. Nekada treba obratiti paznju i na komentare prijatelja i posetioca.

Sve je to veoma vazno za jedan skladan, kvalitetan i uspesan zivot. Dobru komunikaciju i odnose sa sa svojim bliznjima u kuci, pa i sa prijateljima. Sve se to odrazava na licne uspehe i zadovoljstva.

Vreme praznika

Vreme je praznika. Ono vreme kada je porodica na okupu. U lepoj kuci decenijama postoji tradicija, pogotovu kada su praznici, poput badnjeg dana, Bozica, krsne slave.

Jedno lepo vece provedeno sto osmi put za redom u lepoj kuci bilo je badnje. Nakon vecere ukrasene badnjakom, lepotom mira i secanja predaka razgovaralo se o nekim godinama ranijim, kada je ova kuca bila puna dece. O obicajaima i tradiciji koju ova kuca ima.

Na badnji dan, nekada, baka bi ustala rano kao po obicaju. Od ranoga jutra pripremala bi posne djakonije, mesila presne hlebove. Post dugo traje i postilo se sve do ponoci dok se ne doceka najradosniji praznik Hristovog rodjenja. Par nedelja ranije stavljala bi zito u tanjiric sa vodom da proklija 10 -15 santimetra do badnjeg dana.

Vezivala bi zito crvenim koncicem u krug i iznosila ga na trpezu. To zito je bilo neizostavni detalj, i danas predstavlja detalj i simbol zdravlja, srece, blagorodnosti. Tiha vatra sa ognjista svojim plamenima davala je jos svecaniji prizor, iz kog se osecala toplina doma i zajednistva.

Deda je badnjak donosio ujutro, kao i svi domacini i stavljao bi ga pred kucu kako bi se videlo da ova kuca slavi bez obzira na politicke prilike tog vremena. Pre vecere, deka bi unosio badnjak u kucu, a baka bi ga docekivala recima:
”Dobro mi dosao badnjace ti stari rodjace, sta mi to donosis?”
A deda je odgovarao:
”Donosim ti mir, blagostanje, srecu i zdravlje u kucu domacice.”

Tada bi baka kitila badnjak slatkisima, a deku bi darivala novim vunenim rukavicama. Deka bi obavezno decu darivao slatkisima i ponekom paricom. Kuca bi tog dana mirisala sve vrema na kuvanu rakiju. Na pod bi rasprostrli slamu u koju bi baka stavljala slatkise, orahe, leciderske lulice i svilene bombone.

Deca kao i svake godine najvise su se radovala ovom prazniku. Nezna se jesu li se vise radovali rasprostrtoj slami ili igri u njoj. Ko ce skupiti vise? I jedno i drugo su dozivljaji za svako dete. Ove godine sam pokusala da verno docaram svom detetu ove dozivljaje i radosti, srce mi se smesilo dok sam ga gledala, koliku radost ima na licu trazeci bombone po slami. To je bila veca radost, nego otvoriti poklon sa najskupljom igrackom. Iz te igre u slami dok sam posmatrala svoje dete, mogla sam cuti u daljini razdragani smeh nekadasnje decice, koja su njegovi preci.

U ponoc bi svi ukucani zajedno sa decom isli u crkvu na ponocnu liturgiju kako bi docekali najradosniji praznik u zajednickom obracanju Bogu molitvom, za zdravlje, spasenje, blagostanje. Kada se zavrsi pricest, dosli bi kuci ali nije bilo spavanja. Slavilo se po citavu noc. Dvoriste lepe kuce bilo je ispunjeno mirisima pecenja, pilo se vino i kuvala rakija, pucalo se prangijama.

Baka bi u ranu zoru, za Bozic pocela da proprema njene djakonije, ali najpre je volela da napravi cesnicu, slavski kolac sa paricom i jos nekoliko detaljcica koje nisam upamtila, ali znam da simbolisu bericet, mir i blagostanje. Pre pocetka mesenja cesnice, baka bi se prvo okupala, umila i obukla novu odecu. Zatim bi se pomolila izgovarajuci molitvu “oce nas”. Tek onda bi pocela da mesi cesnicu u koju je obavezno stavljala i malo svete vodice bogojavljenske.

To je bio ritual, koji je sa radoscu, svake godine radila, kada je u pitanju i krsna slava kuce. Njena kci kaze da se jasno seca njenog lica dok je pripremala cesnicu. Kaze da je sjajila, taj mir na njenom licu nije mogla docarati, ali ga dugo pamti. Ovaj kolac je bio najlepsi, najukusniji kolac u godini. Ukrasen bakinom mastom, pletenicama ljubavi i smirenosti koja kao da je od Boga prolazila kroz nju. To je bio dozivljaj koji je ostao zapamcen u ocima njene dece. Na kraju bi stavljala pecat sa Hristovim znakom, poskurnikom.

Taj njen poskurnik, pecat Hristov znak, cuvam jos uvek. Ove godine sam ga upotrebila za svoju cesnicu, nisam brinula hoce li ispasti lepa i ukusna, radila sam sa tom nekom smirenoscu, ljubavlju za svoje dete, za nas koji smo sada tu. Moje misli tako pocnu da lutaju po proslosti, pokusavajuci da odrzim tradiciju ili sacuvam deo onoga sto je bilo.

U trenucima, igre mog deteta u slami i njegovoj radosti, moje misli su lutajuci kroz proslost toliko verno odlutale da sam mogla osetiti te mirise, deciji smeh iz daljina. Bozicnu caroliju i sve radosti u lepoj kuci. Leciderska srca, svilene bombone, lulice i deciji osmesi u momentu kada ih nadju, odavajuci izgled cistote i iskrene radosti. Tako je izgledalo lice i mog decaka koji se igrao u bozicnoj slami.

Sva ta nasmejana lica, otisla su u zaborav, tek o praznicima ih se setimo. Ali ostavili su tragove, ne samo na starim fotografijama, ostavili su potomstvo, tradiciju i ovu kucu. Lepa je ova kuca jer ima dusu, sacuvani duh vremena i tradicije. Koliko god da je stara, ona po sto osmi put stavlja osmeh na lica. Ovoga puta su to nasa lica i podseca nas na draga i voljena bica. Kako bih sacuvala delic vremena od zaborava ukoliko to ne napisem u nasoj riznici, cuvaru vremena?

Voda koja mirno tece

Ricard Vebster pise o tome kako je gledao emisiju o nekada bogatom gradjevinskom preduzimacu koji je izgubio sav novac i vratio se da zivi u istoj maloj seoskoj kuci u kojoj je i zapozeo da gradi svoju impriju. U svemu tome ovaj covek je otkrio da sreca bas i nema velike veze sa novcem. Dosao je do zakljucka da je srecniji u maloj kucici nego sto je ikada bio u luksuznom stanu.

Feng sui je izvanredno dobar za privlacenje izobilja i bogatstva. Ljudi su uvek zainteresovani za poboljsanje svog materijalnog statusa, sto je sasvim normalno u danasnje vreme, te cesto postavljaju pitanja sta da urade i kako uz pomoc feng suia da poboljsaju svoju materijalnu situaciju. Vecina ljudi veruje da bi bili srecniji kada bi imali vise novaca. Naravno to se odrazava na kvalitet zivota.

Kinezi veruju da moraju da uspeju u zivotu, kako bi preci bili ponosni na njih i da bi potomcima obezbedili dobru osnovu za zivot. Tako razmislja vecina ljudi i danas. Licno verujem da je sreca stanje duha. Mi mozemo odluciti hocemo li biti srecni bez obzira na zivotne okolnosti. Prirodno, ukoliko nam je neki blizak rodjak bolestan ili smo na putu da izgubimo dom, tesko je biti srecan. Ali to je moguce ukoliko se ponasamo pozitivno, mi ne samo da pomazemo sebi, vec podizemo moral i ljudima koji su nam bliski.

Voda koja mirno tece uvek je dovodjena u vezu sa novcem. Ona stvara blagotvornu energiju ci i doprinosi da zemlja oko nje bude plodna. Na sve ovo me navodi potok koji prolazi pored lepe kuce. Uvek se smatralo da dom sa pogledom na vodu koja mirno tece predstavlja magnet, koji privlaci uspeh u poduhvatima, srecu i bogatstvo. Moji preci su voleli da zive pored reke, ne zato sto su znali za feng sui vec jednostavno iz puno drugih razloga kao sto je lakse navodnjavanje baste i jos puno toga.

Nekada je u dvoristu lepe kuce pored onog vocnjaka postojala basta, i u njoj je bilo svacega, vodu su uzimali sa potoka i zalivali je u vreme suse. Ali ta basta je prehranila, puno ljudi u teskim ratnim vremenima i raznim situacijama koje su bile krizne u lepoj kuci.

Element vode utice na svakog coveka, bez obzira koji je njegov licni element. Cinjenica je, voda koja mirno tece donosi bogatstvo. Ipak pobesnela bujica moze doneti sasvim suprotno. Imam licno iskustvo sa kupatilom u kuci. Pre par godina, cevi i slavine su stalno kapale, i nikako nismo nalazili vremena da pozovemo majstora i resimo taj problem. U tom periodu, dolazili smo u razne situacije, kada jednostavno nismo ni bili svesni, kud nam novac ode. Kasnije sam procitala, kada sam se upoznala sa feng suiem, da nesredjene cesme u kuci, zatim kupatilo u kome curi voda nekontrolisano, dovode upravo do situacija bespotrebno potrosenog novca ili njegovog nedostatka.

Moj savet je, proverite slavine. Redovno to radim, iako mi je kuca stara citav vek i vise, ima novo kupatilo i nove slavine, koje uvek treba na vreme srediti kako u kuci ne bi doslo do bespotrebne besparice, i onog pitanja, a gde mi ode sav novac?

Najbolja voda je ona koja se nalazi u prirodi, potok, reka, jezero. Ricard Vebster kaze da ukoliko voda tece iza kuce, to oznacava finansijski povoljne prilike, koje mozemo da vidimo ali ne mozemo da dohvatimo. Cesto je dobro podici zid koji ce sakriti potok ili reku koja tece iza kuce, jer se na taj nacin uspesno otklanja nepovoljnost. Na srecu potok o kome govorim, nalazi se ispred, a ne iza lepe kuce.

Takodje, potok ili reka, ne bi trebali biti okrenuti direktno kuci jer to stvara sar, otrovnu strelu, koja moze da nanese stetu. Setajuci danas po dvoristu kuce iz 1902 godine, dosetala sam do tog potoka i malo sebi dala oduska, te me je sve to kao i Ricard Vebster navelo da napisem nesto o tome.

Zainteresovao me je taj potok i njegov uticaj na moj dom, te sam detaljno istrazila sta i kako, sta kaze feng sui za ovaj moj potok.

"Dobro je imati novca i stvari koje
mogu da se kupe novcem, ali isto tako
dobro je povremeno proveriti stanje
i uveriti se da niste izgubili stvari
koje se ne mogu kupiti novcem"

Dzordz Horas Lorimer