Poetski tonovi u lepezi zivota - M.Dragica

Radjam se
svakim danom iznova,
kao jutro
iz noci izlazim
ka zracima sunca,
uzdahom proslih juce...
Ruka moje neobuzdane nade,
moja vrpca,
okorela pratilja,
me radja
svakim danom iznova,
kao jutro
iz noci izlazim....

Sapat duse

U srcu
treperi zica duse,
nemi sum
struji sapat zelja,
korak odzvanja,
vetar prisluskuje,
ritam gubi takt
i nestaje
u jesenjoj magli,
dusa se nasmesi
i pohita
stici vetar.

M. Dragica

Idi mili dok je vreme,
tisti moje srce zelja
savija ga proslo breme
i potiska sva veselja.

Dusu meni reci kobe
kao ljubav, kad zarezi,
kivne rane slutnjom robe,
od cemera moga bezi!

Proslost dodje, pa me seca
da u dusi romor luta,
uz mene ti nije sreca,
idi mili dok je puta.

M.Dragica

Nadjoh se u vremenu
Vestacke svile i brokata
Slova i reci zarobise sume
Piratskim brojanjem dukata!

Pod sjajem preradjene coje
Krije se svrab necistog runa
Kao suga ovladava dobom
A zlatnici instrumenta struna!

Ne volim pesme bez nota
Ples namecu turbo kolovodje
Korakom bez takta i smisla
U dobu mesa, koska se glodje!?

M.Dragica

Ljudi moji paznja, paznja
Pobeglo je prase s'raznja!
Tu se negde blizu krije
Preko puta kod komsije!?

Komsa brke besno mrsti
Na tu glupost samo krsti
Klima glavom, prstom preti
Uvredu ce da osveti!

Preko plota psovke lete
Nakudise grdne stete
Pa odose pod terase
Da proklinju i to prase!

Gledaju se krivo cutke
Kad dva Kera vuku butke!?
Sad komsije bruka mori
Kako da se progovori!?

M.Dragica

Gospode, u Cvetniku bivas
Dal' lati suzama zalivas
Dok smrtnika brige slusas
I svemocnima slavu pustas?

Kasno je umrlom biti Bog
Kraj Svete Majke i Oca svog
Gresniku treba casna ruka
Vrati nadu Zemlji jauka!

Ne zali pohlepu muci
U Srce, Ljubav im uvuci
Razbudi zamrlo ljudstvo
Suznji doba hrle u ropstvo!

Bosih nogu Slovom sveti
I stapom razuma pripreti
Zagrli i rame milosti pruzi
Nek' Zivot tece, ne kruzi!

M.Dragica

Kad Bozicnu noc
Zvezda obasja
Svetlom ce doci
Sveti Mesija
Kao nekad u pecini
Kraj maloga stada
Blizu Vitlejema grada!
Slavimo praznik
Ljubavi i mira
Oprostaja i dodira
Volju i ruku ponudi
Otvori vrata,
Mir Boziji
Hristos se rodi!

Zima otkad

Zima otkad
snega nema,
taj Bog
nesto drema,
pobrljao
i on doba,
il` nas
samo proba!?
Pa za Bozic
sve zaveje,
snegom Zemlju
on zaseje,
na vrata kucne
i probudi,
"Hristos se rodi,
cistite sneg ljudi!"

M.Dragica

U mehuru cudi
Kovitla duh duse
U odsjaju zida
Prolazni kliz nudi.

Uperenog prsta
Putem ogledala
Prividjenih slika
Ka prohtevu brsta.

Daljinu koraka
Mekom svilom skriva
Pod srcem zamet svoj
I dukat zla mraka.

Bljes venama ziga
Kolut put okrene
Na prag ruku spusti
Ka kljucu veriga.

M.Dragica

Sokakom detinjstva
Vidim slike ciste
Neke izmenjene,
A druge me tiste.

Okrecene kuce
U roze su tonu,
Kao da se nadje
U ceskom reonu.

Mnoge oronule
Ko predjesnji dvorci
Kule zvrlje prazne,
Kucaju ih cvorci!

Nikad doradjene
Ciglane palate,
Seljaku bi vazno,
Da nebo dohvate.

Dodje vreme kriza
I prohtevnih snaja,
Pa i grubih svadja,
Sramotnog mog kraja!

Ne zbori se mnogo
Vec nekuda beze,
Kolima projure,
U sanac se leze!

Nadjoh se u svetu
Izgubljenih dusa,
Sto uz vetar svira,
Kad rakiju kusa!

Rike bih da pustim,
Niko nece cuti,
Samo sokak stari
Pod asfaltom zuti!

M.Dragica

Kad niz sokak krenem
Ka glavnome putu
Na cupriju stanem,
Gledam vodu zutu!

Ostar smrad se siri
U ocima pece,
Dubreta li raznog,
Uzdah gadno sece!

Bezbroj mehurica,
A boje su razne,
Fekalije plove,
Tu se jame prazne!?

Nit' kreketa zaba,
Nit' nekog zivota,
Mozda koji pacov
Glodje mrtvog skota!?

Kraj livadskog puta
Nastanjene firme
Modernog dizajna,
Svaka nosi ime!

Blizu svih tih zgrada
Deponije prave,
Bacenog gomile,
Krsa preko glave!

Mestani sve nose
Od svog praga dalje,
Truju Zemlju, sebe,
Jaruge i polje!

Zalost je velika
Da su ljudi svinje
Sa jezikom prostim
Bez svoje svetinje!

Zakon odobrava,
Stoka je i tamo,
Mozda Kuga moze
Da probudi samo!

U lice se smeju
Sto me sve to cudi,
Pa Beograd ceo
U Dunav se nuzdi!?

Da sam s'Marsa pala
Manje bi bolelo,
Ne mogu cutati,
Rodno mi je selo!

Odzaci se dime,
Ugalj svod pokriva,
O Evropi Srbin
Moz' samo da sniva!

M.Dragica

Nestaju sinori
U parlogu leze,
Zarasli prizori
Bokore, i vreze.

Tek, po neki vocnjak
Kvari sliku sklada,
Ko okrpljen dronjak
Sto se modi nada.

Priroda dah siri,
Trnje sumi polja,
Vetric vazduh piri,
Divljina sve bolja.

Divljaci na pretek,
Slika, kao bajka,
Sta li jede covek?
Dal' ga doji majka!?

M.Dragica

Vera opet ozive
Renesansu dozive,
Ne moli vise kradom,
Vec zajedno sa vladom.

Oltare izglancase,
Ikone opajase,
Sve mantije plajaju
I kandila vitlaju.

Vodicom kuce svete,
Pred slave, svi razlete,
Pa cesto i zacudi
Usta veruju ljudi?!

Nas Popa se prepao,
Pred Svetcem nem ostao,
Ikona visi snazna
Medj' golotinjom vazna!?

Pomocnik, mladi momak,
Gura smeh sve u stomak!
Pop sapnu, sta da radi?
"Ajd' lepo, sve okadi!"

M.Dragica

Put plese
Kraj niza stabla,
Dal' to bese
I stop tabla?!

Klatim peske
U sitne sate,
U nogama greske,
Pa se splicu brate.

Kapija skripi,
Djavo nek' je srusi,
Da moja ne ripi,
Pa me razbarusi!

O Jelooo-Jeelena
Na zici tvoja
Bluzica crvena,
Eee-sad je moja!

Bolje da cutim,
Al' mi vino ne da,
Au, gde su vrata,
Pozadi, il' spreda?

Ja napred,
Prozor tamo,
Ja nazad,
Kad, Jela tamo!

Ne kudi me Jelo
Iako sam kriv,
Cuce te selo,
Kako ostati ziv?!

Sramota moja,
I bice svasta,
U pijanci boja,
Obori me tasta!

M.Dragica