Platonska ljubav

To je možda moja privatna stvar što smatram da nešto kao "prva ljubav" i nešto kao "platonska ljubav" ne postoji. I da je besmislenije od besmisla iz kojeg je nastalo i lažnije od laži iz koje je iscurelo. Mislim da je u redu to samo da pomenem, da bih makar sebi dokazao da ne želim da kvarim ovu priču, tj. ovu temu.

Ali, koliko sam primetio, termin "platonska ljubav" se rabi onda kada se hoće govoriti o nekoj toj plemenitoj bliskosti i u isto vreme nekoj distanci, izostanku fizičke prisutnosti.

I onda je ta ljubav kao čistija, nema one vrste želje koja prati onu "prljavu" neplatonsku ljubav, već je fina jedna mirna, bestrzajna i skoro apsolutno bezbedna ljubav. I ta, platonska ljubav, ne postavlja pitanje uzvraćanja ljubavi, zar ne?

Ako ne grešim, kad imamo nešto što se zove brakom i ili ljubavlju, a pojavi se nešto drugo, aseksualno ili ne - svejedno, ali ako postavljamo pitanje uzvraćenosti, ako ima rok trajanja, ako postoji ta neka napetost i naboj u fizičkoj prisutnosti, to može valjda da bude nova ljubavna opcija, ali ne platonska ljubav.

Jer platonska ljubav, navodno, nije osiromašena ljubav, nije ljubav kojoj nešto fali niti neki niži oblik ili niža faza sa kojom se treba pomiriti dok "to" ne preraste u "pravu" ljubav.

Moje iskustvo je bilo otprilike slicno vasem. Ispostavilo se da sam imala iluzije i sve ono na cemu sam to sagradila srusilo se kao kula karata. Ja sam imala jedna vidjenja, razmisljanja i ocekivanja, on neka druga. Na kraju su ostale neke mrvice koje sam pokusala da sacuvam - ne znam ni sama zasto. Kao kad se cuva draga uspomena iz detinjstva.

Nisam imala snage pa ni zelje da presecem taj gordijev cvor. Bas zapetljano. I ja sam se pitala sta mi je to sve trebalo, ali eto ponekad se covek ponese necim. Ponekad u tim ljudima prepoznamo delove sebe, zbog cega nam je i bilo potrebno takvo iskustvo. Ako nista drugo to je za mene bilo surovo suocavanje s realnoscu.

U drugoj situaciji, kada sam prema nekim ljudima gajila prijateljska osecanja, oni su ipak imali malo vise nego prijateljska osecanja, da sam se na kraju morala odreci prijateljstva. Naravno, bilo je i situacija kada smo uspeli da prijateljstvo ipak ostane prijateljstvo, odnosno - platonska ljubav.

Mozda zaista platonska ljubav u smislu ljubavi i ne postoji, mozda je to stanje neostvarenih zelja za necim i nekim. Pa umesto da prihvatimo svoj poraz, lakse je da je da to definisemo kao platonsku ljubav, kao nesto posebno sto se ne sme konkretizovati, jer ce izgubiti u svojoj cistoti, koja je u krajnjoj liniji - samo u nasim glavama.

Iskreno, u svojoj "platoskoj vezi" se cesto pitam sto je ne realizujem, a mogu, a sustina je izgleda u tome sto bi to bila samo jos jedna propala veza, neuspeo odnos, jer znam duboko u sebi da me konkretno on ne moze zadovoljiti u duhovnom i emotivnom smislu.

S druge strane, on mi je i most izmedju sadasnjosti i nekog ranijeg vremena, u kome sam bila mladja, bezbriznija, vremena u kome se bolje zivelo, bolje zezalo u kome su bili moji prijatelji, mesta na koja sam volela da izlazim, a kojih vise nema, jednom recju - Beograd koji sam volela i zivela punim plucima.

On simbolizuje ceo jedan period mog zivota, i zato mi je vazno da ostane onako cist i neukaljan pa bar u mojim mislima. Tako mi je vredniji, nego da bude jos jedan od bivsih. I zato to tako ljubomorno cuvam.

Nije pošteno da se završi na ovome - da ti samo priznaš da to možda nije platonski, ali da je lakše tako to definisati.

Ispoštovala si ovaj auditorijum - treba hrabrosti da se kaže ono što se misli. I to je vrlo bitna stvar za nas, jer to naše druženje izdiže iznad nivoa čoporativnih vidova komunikacije.

Eto, samo to sam hteo da dodam, da ima čistoće u ovome što si rekla i da želim da se to ceni ovde.

Načitah se po raznim forumima i sajtovima objašnjenja kako je platonska ljubav manje - više neostvarena ljubav, osećanje koje je javlja kod inhibiranih, asocijalnih osoba i sl. Možda će neko pomisliti da sam pregrub u iznošenju mojih stavova te ako se to desi unapred se izvinjavam. Namera mi nije da izvređam već da objasnim i skromno "prosvetlim".

Da se vratim na temu. Na teret onima koji veruju u platonsku ljubav se još stavlja i to da je ona plod idealizovanja osobe koja je “daleko te da je kao takva nerealna itd. Takvih "pametnih" teorija ima mnogo a po pravilu ih šire oni koji nisu sposobni da dožive platonsku ljubav. Jednostavno nisu rođeni za to. Platonska ljubav je bogom dana stvar kao i bilo koji drugi dar ili talenat. Nisam vernik, mogao sam upotrebiti i termin "prirodni dar" ili nešto slično.

Prva i osnovna stvar kojom napadaju one koji veruju u platonsku ljubav kao jedinu ljubav je kao što već rekoh da nameću idealizovanje određene osobe kao ono što vodi ka platonskoj ljubavi. Upravo je suprotno – oni koji propagiraju "pravu" ljubav zapravo idealizuju osobu koja ih seksualno privlači i to čine kao robovi nagona. Seksualno uzbuđenje koje proizilazi iz nagona za produženjem vrste ih podsvesno tera da u jedinki suprotnog pola vide samo ono što ih seksualno uzbuđuje. Prirodi je cilj da dođe do parenja a klasičari onda opijeni tim idealizovanjem kojem je cilj samo i isključivo da dođe do seksa umišljaju da je to ljubav. Oni tu fokusiranost na drugu osobu, tu želju da budu sa njom, da je dodirnu, imaju, prisvoje tumače kao ljubav.

To je toliko plitko i naivno da je ravno tvrdnji da se i životinje zaljubljuju što apsolutno nije tačno. Klasičarska "ljubav" je upravo ravna onome što se javlja kod životinja u sezoni parenja a karakteriše je apsolutna posesivnost, želja da se što pre dođe do te osobe što ukazuje na njen ovozemaljski, neuzvišen karakter jer je podložna svesti o prolasku vremena koje je neprijatelj procesa razmnožavanja. Što pre u krevet, ako može još prvu noć... zvuči li vam poznato? Žurba je odraz nekontrolisanog nagona, robovanja istom, dokaz da oni kojima se žuri da što pre dođu do seksa to što rade po uticajem hormona, nagona i straha od prolaznosti vremena.

Telo se ne voli, prema telu se može osećati samo požuda. Tu dolazimo do one moje tvrdnje da klasičari idealizuju osobu prema kojoj osećaju seksualnu privlačnost. Zašto to tvrdim? Odgovoriću pitanjem. Ako već tako vole tu osobu, seks sa tom osobom, telo te osobe, sve na njoj...da li vole i sve u njoj? Probavni trakt te osobe, izlučevine te osobe, akne, čireve, znoj, naslage na zubima?... Naravno da ne.

To je dokaz da ne vole čak ni celo telo te osobe već samo ono vidljivo i opipljivo što je neophodno za psiho-fizičko doživljavanje seksualne privlačnosti tj. uzbuđenja i ništa više. Zato je praktično moguća prostitucija, porno glumci i glumice, švalerke pa i silovanje, seksualno zlostavljanje. Kao što onaj koji uživa seksualno sa prostitutkom nema nikakve emocije prema njoj tako isto onaj koji siluje takođe nema nikakve emocije. Da bi se uživalo u seksu i nečijem telu emocije uopšte nisu potrebne, sve odrađuje nagon odnosno biohemija. Upotrebite logiku. Klasičari idealizuju osobu upravo na taj način da sve što pripada toj osobi a nije seksualno privlačno guraju pod tepih, ignorišu, ne primećuju, ne razmišljaju o tome.

Platonska ljubav se u životu može javiti samo jednom i naravno ne prema osobi u smislu bića već upravo prema osobi, prema ličnosti, prema onom umnom i duhovnom koje je samo jedno vreme u telu. Da nije tako onda bi nakon smrti tako voljene osobe prestajale i emocije odnosno ljubav prema njoj. Činjenica da platoničari vole i kada njihove voljena osoba umre, upravo najviše potvrđuje da ljubav sa telom odnostno sa seksom nema nikakve veze.

Najgore od svega, kada klasičari krenu da negiraju platonsku ljubav onda obično pominju nedostatak dodira, blizine i sl. Može im se pričati godinama ali nikad neće shvatiti da neko ko voli platonski apsolutno ne oseća potrebu za telesnim kontaktom, dodirima, ljubljenjem a posebno ne seksom. Osoba koja voli platonski ne pati, shvatite to. Njoj ne nedostaje ono što nedostaje klasičarima kada se nađu u situaciji neuzvraćene ljubavi (po njihovoj definiciji ljubavi). Kada volite platonski vi ne možete da patite jer ne očekujete ništa. Vi volite i to je ljubav. Činjenica da postoji osoba koju volite je apsolutno sve što vam je potrebno. Na takvu ljubav ne utiče ni daljina, ni godine, ni prolaznost vremena, ni smrt. Shvatite platonsku ljubav kao bljesak svetlosti upućen u pravcu svemira koji će uvek od negde biti vidljiv.

Još jednu stvar bih hteo da istaknem. Osoba koja nekog voli platonski je apsolutno sposobna za flert i sve druge pojavne oblike interakcije sa suprotnim (ili istim) polom koji vode ka seksu. Za razliku od klasičara platoničari nemaju grižu savesti niti poput većine traže alibi u vidu obavezivanja, veze, braka da bi imali seks. Šta više, platoničari imaju mnogo neopterećeniji i potpuniji seks, mnogo čulniji i intenzivniji.

Koliko ste samo puta čuli frazu tipa "nestalo je sloge u krevetu pa nema više ni ljubavi..." ili "nema više strasti pa se veza gasi i gubi smisao"? Naravno da je tako jer to nikada ni nisu bili odnosi i veze bazirane na uzvišenim emocijama već samo banalni odnosi bazirani na prirodnim nagonima.

Kod klasičara imate situaciju da niti mogu da dožive pravu ljubav (jer im je čin parenja podsvesno imperativ) niti mogu da dožive potpuno nesputan seks.

Od svih komentara na internetu na ovu apsolutno najmanje smisla imaju oni polovični, komentari onih koji radi sopstvene utehe i želje da veruju da su sposobni za platonsku ljubav jasno potvrđuju postojanje platonske ljubavi, čak tvrde i da su je i sami iskusili ali tvrde i da joj fali "ostvarenje" ili da se platonska ljubav vremenom gubi po onoj "daleko od ociju daleko od srca" što je potpuna zabluda. Platonska ljubav traje zauvek. Onog trenutka kada se spozna postala je večna i to koliko će, kako će i gde će osoba koja je oseća i prema kojoj je oseća živeti apsolutno ne može imati uticaja na platonsku ljubav. Ona je trenutak koji se pri nastanku pretvara u nešto večno.

Mogao bih još mnogo reči utrošiti ali suština je ta da ništa telesno ili materijalano ne može biti povezano sa nečim bestelesnim i nematerijalnim kao što su emocije. Ljubav je samo emocija. Kada vam se u osećanju pojave strast i požuda znajte da to nije ljubav, već da se priroda opet igra sa vama.

Za kraj malo statistike za neverne Tome. Osobu koju volim nisam video 15 godina, zadnji put sam sa njom razgovarao pre više od 20 godina, nikada je nisam poljubio niti zagrlio a i sada je toliko volim da bih u svakom trenutku za njeno dobro ako treba stao pred streljački stroj, dao ne jedan nego oba bubrega, srce ili bilo šta drugo. Pitam bilo koga od vas koji "volite" na po vama pravi način da li bi ste učinili isto?

Nisam siguran, jer u tome što vi nazivate ljubav ne vidim nikakvu uzvišenost ni spremnost na žrtvovanje koje ne uključuje neku dobit, protivuslugu, korist i sl. Platonska ljubav ne zna za posesivnost a klasičarskoj je posesivnost upravo osnova. Posesivnost rađa ljubomoru – još jednu kategoriju potpuno nepoznatu platonskoj ljubavi jer kada volite platonski onda znate da ste jedini, da ste srodna duša, te uopšte ne strahujete jer ne postoji razlog za to.

Da li mi je bitno sa kim sada spava? Ne, bitno mi je da je živa, zdrava i sretna. Da li ste ikada čuli da ne neko iz platonske ljubavi počinio ubistvo iz ljubomore? Ja nisam a vrlo često se da pročitati o klasičarima koji su zbog ljubomore ne samo u stanju ubiti suparnika već i osobu koju navodno "vole". Takvi slučajevi apsolutno dokazuju potpuno odsustvo postojanja iskrenih, plemenitih i dobronamernih emocija u klasičarskom pristupu koje se najčešće sublimiraju u reč - ljubav.

Da se ne bi niko osećao prozvan ili uvređen reći ću da klasičarski pristup kao takav nije zlo jer sam po sebi sledi prirodne zakone te je u tom smislu dobar ali je u odnosu na platonsku ljubav nešto sasvim drugo. Mogao sam da vas lažem i ulepšavam stvarnost ali ako je smisao svakog pa i ovog foruma diskusija radi dosezanja do neke istine onda nisam mogao a da ne iznosim ono što smatram za istinu.

Naravno ovo sve je samo moje mišljenje.

ps: Zaboravih pomenuti i mogućnost da dve osobe koje jedna prema drugoj osećaju platonsku ljubav budu zajedno, viđaju se ili pak žive zajedno. Šanse za obostranu platnonsku ljubav jesu zaista male jer je i broj ljudi sa takvim emocijama veoma mali ali zar nije tako sa svim stvarima na ovom svetu, nije li sve veoma dragoceno istovremeno i veoma retko?

Platoničaru, dobrodošao na forum. Vrlo je zanimljivo to što pišeš, pa evo da odgovorim na tvoj tekst.

Dakle, po tvojoj priči, platonska ljubav podrazumeva ljubav u kojoj ne postoji potreba za fizičkim kontaktom. Sa tom definicijom bih se složila, međutim, u svetu u kome živimo, mislim da je to samo jedna teorija. Nalazimo se u fizičkoj trodimenzionalsnosti i mislim da samo ljudi koji su na jako visokom stupnju duhovnog razvoja,a koje možeš nabrojati na prste mogu da osete tako nešto. Svi drugi koji misle da razumeju ili da osećaju platonsku ljubav, a da im pri tome nije potreban fizički ili drugi kontakt, mislim da zapravo maskiraju neki svoj dublji problem (strah od razočarenja, od fizičkog kontakta, itd.)

Postoje jako mnogo vrsta ljubavi. Ljubav roditelja, ljubav prema prijateljima, ljubav prema bratu, sestri, ljubav prema partneru, itd. Sve to jeste ljubav, ali ono što ih razlikuje a što je najuočljivije je razlika u odnosima. Jedini međusobni odnos gde pored ljubavi postoji i sex je onaj između dva partnera. Takav odnos ima i najstrastvenije emocije zbog potrebe za razmnožavanjem i tu bih se složila da postoji požuda prema telu. Ove vrste ljubavi su zapravo u ovom svetu nepotpune, jer na nivou Boga/Svemira/Prirode, ljubav je savršena i potpuna.

platonicar ::

Seksualno uzbuđenje koje proizilazi iz nagona za produženjem vrste ih podsvesno tera da u jedinki suprotnog pola vide samo ono što ih seksualno uzbuđuje. Prirodi je cilj da dođe do parenja a klasičari onda opijeni tim idealizovanjem kojem je cilj samo i isključivo da dođe do seksa umišljaju da je to ljubav. Oni tu fokusiranost na drugu osobu, tu želju da budu sa njom, da je dodirnu, imaju, prisvoje tumače kao ljubav.

Ovo može da napiše samo muškarac. Sa ovim se ne slažem u potpunosti. Kod žena je upravo suprotno. Recimo da na primitivnom nivou ženu privlači neka osoba radi produženja vrste, ali kod žene sex nije imperativ. Naprotiv, žena će posmatrati druge kvalitete kao na primer, kakva je ličnost njen partner, koliko je inteligentan, da li je dobar,loš i čak će posmatrati to da li njen partner ima finansijsku sigurnost kojom bi njoj i njenoj deci doneo siguran život. Dakle, tačno je to da postoji nekakvo vrednovanje potencijalnog partnera i kod muškog i kod ženskog partnera radi produženja vrste, ali su ta vrednovanja potpuno drugačija. Daleko od toga da žena nema potrebu za seksom, samo joj to nije na prvom mestu, kod nje to nije prvi impuls, kao kod muškarca. da ne bih zvučala kao neko ko odvaja muški i ženski pol, reći ću da se vrednovanja razlikuju od osobe do osobe, neovisno o polu.

platonicar ::

To je toliko plitko i naivno da je ravno tvrdnji da se i životinje zaljubljuju što apsolutno nije tačno. Klasičarska "ljubav" je upravo ravna onome što se javlja kod životinja u sezoni parenja a karakteriše je apsolutna posesivnost, želja da se što pre dođe do te osobe što ukazuje na njen ovozemaljski, neuzvišen karakter jer je podložna svesti o prolasku vremena koje je neprijatelj procesa razmnožavanja. Što pre u krevet, ako može još prvu noć... zvuči li vam poznato? Žurba je odraz nekontrolisanog nagona, robovanja istom, dokaz da oni kojima se žuri da što pre dođu do seksa to što rade po uticajem hormona, nagona i straha od prolaznosti vremena.

Biti zaljubljen i voleti nekoga su različite stvari. Ono o čemu ovde pišeš je najčešće slepa zaljubljenost koju je većina ljudi iskusila u pubertetu ili kasnije.

platonicar ::

Telo se ne voli, prema telu se može osećati samo požuda. Tu dolazimo do one moje tvrdnje da klasičari idealizuju osobu prema kojoj osećaju seksualnu privlačnost. Zašto to tvrdim? Odgovoriću pitanjem. Ako već tako vole tu osobu, seks sa tom osobom, telo te osobe, sve na njoj...da li vole i sve u njoj? Probavni trakt te osobe, izlučevine te osobe, akne, čireve, znoj, naslage na zubima?... Naravno da ne.

Ovo je previše banalizovano. Ljudi ne moraju da vole nečije telo samo radi požude prema telu. Živimo u fizičkoj realnosti i kao takvoj, potrebno nam je da imamo nešto opipljivo kako bismo to identifikovali kao nekoga ili nešto. Naravno, to je primitivnost ovog našeg sveta,ali to je tako. Osim toga, duša u potpunosti odgovara frekvenciji i genetici tela, tako da zapravo kada nas neko fizički privlači to nije samo fizički već je i delimično ili potpuno duhovno. Kada jednoga dana budemo na višem nivou,tada će ljubav među nama biti mnogo profinjenija.

Kada nas neko privlači fizički, a kasnije se ispostavi da nam ta osoba ne odgovara psihički, to ne znači da smo bili u iluziji i da nam ta osoba nikada nije odgovarala. Ljudi se menjaju, uče jedni od drugih, i vrlo često se razilaze kada više nemaju šta jedno od drugog da nauče. Zvuči poznato,zar ne?

Dve osobe se privlače zato što jedna od druge imaju nešto da nauče, pa čak iako je to samo za jednu noć. Nažalost, problem je u tome što je većina ljudi na ovoj planeti ovog nesvesna,pa stoga vrlo retko i analizira ovakve stvari. Što se tiče nekontrolisanog seksualnog nagona, mislim da to ljudi koji su zreliji i koji su prošli dosta iskustava mogu da kontrolišu. Da nije tako, verovatno bismo se svi sa svakim, kad god se ukaže prilika. Kao što to rade na primer šimpanze.

platonicar ::

To je dokaz da ne vole čak ni celo telo te osobe već samo ono vidljivo i opipljivo što je neophodno za psiho-fizičko doživljavanje seksualne privlačnosti tj. uzbuđenja i ništa više. Zato je praktično moguća prostitucija, porno glumci i glumice, švalerke pa i silovanje, seksualno zlostavljanje. Kao što onaj koji uživa seksualno sa prostitutkom nema nikakve emocije prema njoj tako isto onaj koji siluje takođe nema nikakve emocije. Da bi se uživalo u seksu i nečijem telu emocije uopšte nisu potrebne, sve odrađuje nagon odnosno biohemija. Upotrebite logiku. Klasičari idealizuju osobu upravo na taj način da sve što pripada toj osobi a nije seksualno privlačno guraju pod tepih, ignorišu, ne primećuju, ne razmišljaju o tome.

Ponovo, fizičko telo je u skladu sa svim drugim aspektima ličnosti, duhom, energijom,genetikom itd. ako nas neko privlači, to nije samo zato što ima dobre sise ili nešto drugo.

Silovanja i švalerke, zlostavljanja itd. apsolutno imaju koren u psihičkim problemima ili nezadovoljstvu u životu i uopšte u umnim šemamam čoveka. Silovatelj je često i sam bio žrtva silovanja. Onaj koji vara svog bračnog partnera to radi jer je nezadovoljan svojim odnosom sa svojim bračnim partnerom ili ima nekakav kompleks, recimo ima potrebu da stalno dokazuje svoju muškost odnosno ženstvenost ili nešto slično. Pornografija je najviše usmerena na muške korisnike upravo zato što su oni sposobni da potpuno dožive ženu kao fizičko. Da li ste ikad gledali pornić za žensku populaciju? Mislim da se muškarcima ne bi baš svideo.

Kada već pričamo o seksu, način na koji neko voli da ima seks govori dosta o tome kakva je ta osoba u životu. Npr: Sadisti i mazohisti su najekstremniji primeri, ali i u manje ekstremnim primerima ljudi vole da su dominantniji ili podređeni u seksu. To je zato što oni i sami sebe doživljavaju kao nekog ko voli da je dominantan ili podređen u svom životu.

platonicar ::

Platonska ljubav se u životu može javiti samo jednom i naravno ne prema osobi u smislu bića već upravo prema osobi, prema ličnosti, prema onom umnom i duhovnom koje je samo jedno vreme u telu. Da nije tako onda bi nakon smrti tako voljene osobe prestajale i emocije odnosno ljubav prema njoj. Činjenica da platoničari vole i kada njihove voljena osoba umre, upravo najviše potvrđuje da ljubav sa telom odnostno sa seksom nema nikakve veze.

Ne razumem zašto samo jednom.

Mogu da razumem da se meni neće ponoviti isto iskustvo sigurno, jer ga ja neću dozvoliti.

Ovde su se stvari malo izmešale. Sasvim je logično da ljudi vole svoje drage i nakon smrti, ali to nema veze sa platonskom ljubavlju o kojoj ovde govorimo.
Žena kojoj je muž umro je ipak imala fizički kontakt sa njim, komunikaciju, mnoga zajednička iskustva itd. Upravo se o tome i radi. Ja ne mogu da shvatim ljude koji vole nekoga a da im nije potrebno da imaju nešto više sa tom osobom. A to nešto više uopšte nije samo seks. To naravno kao po pravilu većina muškaraca ne razume. U pitanju su zajednička iskustva, vreme provedeno zajedno, stvari stvorene zajedno, i sav trud i napor da se ta veza izgradi i bude uspešna. Da je samo seks u pitanju, čisto sumnjam da bi brak kao institucija opstala.

platonicar ::

Najgore od svega, kada klasičari krenu da negiraju platonsku ljubav onda obično pominju nedostatak dodira, blizine i sl. Može im se pričati godinama ali nikad neće shvatiti da neko ko voli platonski apsolutno ne oseća potrebu za telesnim kontaktom, dodirima, ljubljenjem a posebno ne seksom. Osoba koja voli platonski ne pati, shvatite to. Njoj ne nedostaje ono što nedostaje klasičarima kada se nađu u situaciji neuzvraćene ljubavi (po njihovoj definiciji ljubavi). Kada volite platonski vi ne možete da patite jer ne očekujete ništa. Vi volite i to je ljubav. Činjenica da postoji osoba koju volite je apsolutno sve što vam je potrebno. Na takvu ljubav ne utiče ni daljina, ni godine, ni prolaznost vremena, ni smrt. Shvatite platonsku ljubav kao bljesak svetlosti upućen u pravcu svemira koji će uvek od negde biti vidljiv.

Ovo jako lepo zvuči i ja bih volela da je to tako, ali mi je to teško da razumem i mislim da je to gotovo nemoguće. Ja mogu na taj način da volim roditelje, brata, prijatelje itd., ali ako je to moguće osećati prema nekom ko bi mogao da bude potencijalni partner, hmmm...zašto da ne, nemam nisšta protiv, samo što to onda za mene predstavlja ljubav prema prijatelju,a ne partneru. Zašto? Zato što takav platonski odnos ima svoje granice koje se ne prelaze,isto kao i drugi međuljudski odnosi (sa šefom nećete razgovarati o seksu npr.), a to onda više liči na nekakvu ljubav iz daljine,idealizovanje osobe. Zašto idealizovanje osobe? Zato što te granice koje se ne prelaze postavljaji određenu distancu koja onemogućava da se osoba sagleda na pravi način, da se zaista upozna. To onda uopšte i nije ljubav prema duhu,ličnosti i suštini te osobe,već samo jedna površna slika koja će se idealizovati. Svako od nas vidi u potencijalnom partneru ono što želi da vidi i da veruje. Ljubav prema nekome na ovom fizičkom planu a da nam je pri tome suština te osobe prilično poznata je moguća samo kada postoji direktna i otvorena komunikacija na svim nivoima i međusobno razumevanje. Na višim nivoima postojanja je moguća bez svega ovoga,jer tamo postoji direktno prepoznavanje putem telepatije i sl. pa stoga ne postoje laži,maske, iluzije ili nerazumevanje.

platonicar ::

Još jednu stvar bih hteo da istaknem. Osoba koja nekog voli platonski je apsolutno sposobna za flert i sve druge pojavne oblike interakcije sa suprotnim (ili istim) polom koji vode ka seksu.

Pa sposobni su i drugi, ali je razlika u tome što se u ovom svetu ceni vernost,pa se stoga kontrolišemo da ne flertujemo, a platoničari to rade nesmetamo jer ne postoji bojazan da bi tu neko bio povređen.

platonicar ::

Koliko ste samo puta čuli frazu tipa "nestalo je sloge u krevetu pa nema više ni ljubavi..." ili "nema više strasti pa se veza gasi i gubi smisao"? Naravno da je tako jer to nikada ni nisu bili odnosi i veze bazirane na uzvišenim emocijama već samo banalni odnosi bazirani na prirodnim nagonima.

Ovo je takođe pojednostavljeno. Neslaganje u krevetu nije samo iz gore navedenog razloga. Često i to vrlo često je u pitanju to što je međusobna duhovna veza bila zapostavljena, što se greške od početka nisu ispravljale i što se veza nije gradila već je stagnirala. To znam iz ličnog iskustva. Mislim da seksualna strast ne traje dugo, najduže godinu-dve. Nakon toga zaljubljenost prestaje a ostaje ono što ostaje,a to je ili ljubav ili ništa. Uživanje u seksu i dalje postoji, ali nema strasti koje je bilo u početku. I seks u vezi treba negovati. Ako veza stvarno puca zbog lošeg seksa, pa, postoje gomila načina kako obogatiti seksualan život. Brakovi i duge veze pucaju najčešće jer ljudi uzimaju jedni druge zdravo za gotovo i onda se uopšte i ne trude da se veza održi. Komunikacija se polako gasi,a onda naravno prestaje i seks. Većina ljudi onda sve prepiše nedostatku seksa ili prebacuje partneru, a zapravo je nedostatak seksa samo posledica,a uzrok je u oba partnera.

platonicar ::

Od svih komentara na internetu na ovu apsolutno najmanje smisla imaju oni polovični, komentari onih koji radi sopstvene utehe i želje da veruju da su sposobni za platonsku ljubav jasno potvrđuju postojanje platonske ljubavi, čak tvrde i da su je i sami iskusili ali tvrde i da joj fali "ostvarenje" ili da se platonska ljubav vremenom gubi po onoj "daleko od ociju daleko od srca" što je potpuna zabluda. Platonska ljubav traje zauvek. Onog trenutka kada se spozna postala je večna i to koliko će, kako će i gde će osoba koja je oseća i prema kojoj je oseća živeti apsolutno ne može imati uticaja na platonsku ljubav. Ona je trenutak koji se pri nastanku pretvara u nešto večno.

Ako je to definicija platonske ljubavi, onda mi ovde govorimo o pogrešnim stvarima. Mi svi ovde govorimo o neostvenju nekih ljubavi.

Izraz "Daleko od očiju daleko od srca" prosto znači da neodržavanje kontakta gasi odnos,pa kakav god on bio, a ne da će se emocije nužno izgubiti.

platonicar ::

Mogao bih još mnogo reči utrošiti ali suština je ta da ništa telesno ili materijalano ne može biti povezano sa nečim bestelesnim i nematerijalnim kao što su emocije. Ljubav je samo emocija. Kada vam se u osećanju pojave strast i požuda znajte da to nije ljubav, već da se priroda opet igra sa vama.

Ljubav i požuda apsolutno nisu jedno te isto. Emocije jesu bestelesne zato što ih mi ne vidimo kao fizičke,ali one nisu neovisne od fizičkog tela isto kao što nije ni duša. Ovo je zapravo teško objasniti, ali najlakše mi je ako napišem da je sve što postoji u Svemiru sastavljeno od iste esencije, i opipljivo i nevidljivo i da je sve u interakciji jedno sa drugim. Kakva ti je genetika, takva je i tvoja suština, pa i emocije.

platonicar ::

Za kraj malo statistike za neverne Tome. Osobu koju volim nisam video 15 godina, zadnji put sam sa njom razgovarao pre više od 20 godina, nikada je nisam poljubio niti zagrlio a i sada je toliko volim da bih u svakom trenutku za njeno dobro ako treba stao pred streljački stroj, dao ne jedan nego oba bubrega, srce ili bilo šta drugo. Pitam bilo koga od vas koji "volite" na po vama pravi način da li bi ste učinili isto?

Ja to ne razumem. Ja mogu isto tako da kažem da mi je bivši dečko drag i da mu želim sve najbolje i da tvrdim kako je to platonska ljubav,jer nemam potrebu da budem sa njim fizički,a plus nismo razgovarali nekih šest godina. Ako ne postoji kontakt bilo kakav,makar i verbalna komunikacija,a to je ono što si naveo, onda je to za mene idealizovanje. Jedino što mi je najbliže ovome što si napisao,a što mi pomaže da to razumem je moja ljubav prema mom preminulom ocu.

Moje iskustvo koje sam ja nazivala platonskom ljubavlju je iz razloga što mi je ta osoba duhovno izuzetno odgovarala,ali ne i fizički(jer žene ne stavljaju seks na prvo mesto). Čak me seksualno nije ni privlačila,a mislim da bi i potencijalni zajednički život bila prava katastrofa. Međutim, pošto se ta osoba meni prikazivala delimično, to je bilo sve što sam ja i videla. Iz toga sam sama sastavila ostatak slike,onako kako je meni odgovaralo. Za mene je to bila platonska idealizovana ljubav, jer se nije bazirala na potrebi za seksom već prosto na potrebi za jačim kontaktom tj. za dubljom komunikacijom koju je ta osoba meni uskraćivala.

platonicar ::

Nisam siguran, jer u tome što vi nazivate ljubav ne vidim nikakvu uzvišenost ni spremnost na žrtvovanje koje ne uključuje neku dobit, protivuslugu, korist i sl. Platonska ljubav ne zna za posesivnost a klasičarskoj je posesivnost upravo osnova. Posesivnost rađa ljubomoru – još jednu kategoriju potpuno nepoznatu platonskoj ljubavi jer kada volite platonski onda znate da ste jedini, da ste srodna duša, te uopšte ne strahujete jer ne postoji razlog za to.

Da li mi je bitno sa kim sada spava? Ne, bitno mi je da je živa, zdrava i sretna. Da li ste ikada čuli da ne neko iz platonske ljubavi počinio ubistvo iz ljubomore? Ja nisam a vrlo često se da pročitati o klasičarima koji su zbog ljubomore ne samo u stanju ubiti suparnika već i osobu koju navodno "vole". Takvi slučajevi apsolutno dokazuju potpuno odsustvo postojanja iskrenih, plemenitih i dobronamernih emocija u klasičarskom pristupu koje se najčešće sublimiraju u reč - ljubav.

Da, ponašanje ljubomore i posesivnosti po meni spadaju u primitivnije oblike ljubavi. Postoji strah da će se voljena osoba izgubiti. Ovo je jako zanimljiva tema koju proučavam i mislim da nisam ni ljubomorna,a ni posesivna. Ako u platonskoj ljubavi ovakve emocije ne postoje, zašto se ljudi ne bi potrudili da neutralizuju takve emocije i u ne-platonskoj ljubavi.

E sad. Kažeš da u platonskoj ljubavi nema ljubomore i posesivnosti. Naravno da nema. Jer ne postoji bojazan da će se izgubiti voljena osoba i da će onaj koji voli biti povređen. Zato treba dobro razmisliti da li je stvarno u pitanju platonska ljubav ili podsvestan strah da ćemo biti odbačeni, povređeni ili da će veza biti neuspešna. Što se tiče toga što pišeš o požrtvovanju, to jo kompleksno. Da li će se neko žrtvovati jer za to zaista postoji objektivna potreba,ili zato što ima u sebi umnu šemu nekoga ko ima potrebu da se žrtvuje?

platonicar ::

ps: Zaboravih pomenuti i mogućnost da dve osobe koje jedna prema drugoj osećaju platonsku ljubav budu zajedno, viđaju se ili pak žive zajedno. Šanse za obostranu platnonsku ljubav jesu zaista male jer je i broj ljudi sa takvim emocijama veoma mali ali zar nije tako sa svim stvarima na ovom svetu, nije li sve veoma dragoceno istovremeno i veoma retko?

Lepo rečeno i slažem se.

I sve ovo što sam ja napisala je samo moje mišljenje koje je proizašlo iz ličnih iskustava. Ne smemo zaboraviti da koliko je ljudi toliko i ćudi i da svi mi ovo čitamo iz lične perspektive.

platonicar ::

Za kraj malo statistike za neverne Tome. Osobu koju volim nisam video 15 godina, zadnji put sam sa njom razgovarao pre više od 20 godina, nikada je nisam poljubio niti zagrlio a i sada je toliko volim da bih u svakom trenutku za njeno dobro ako treba stao pred streljački stroj, dao ne jedan nego oba bubrega, srce ili bilo šta drugo. Pitam bilo koga od vas koji "volite" na po vama pravi način da li bi ste učinili isto?

Nisam siguran, jer u tome što vi nazivate ljubav ne vidim nikakvu uzvišenost ni spremnost na žrtvovanje koje ne uključuje neku dobit, protivuslugu, korist i sl. Platonska ljubav ne zna za posesivnost a klasičarskoj je posesivnost upravo osnova. Posesivnost rađa ljubomoru – još jednu kategoriju potpuno nepoznatu platonskoj ljubavi jer kada volite platonski onda znate da ste jedini, da ste srodna duša, te uopšte ne strahujete jer ne postoji razlog za to.

Želim da dodam nešto. Sve što pišeš Platoničaru me je potaklo na razmišljanje, tako da je to uprkos neslaganju pozitivna stvar.

Govoriš o žrtvovanju? O tome kako bi dao bubreg za osobu koju nisi video 15 godina? A šta si ti za tu osobu uradio u toku tih 15 godina? Lako je sedeti u fotelji i maštariti o osobi sa kojom i ne kontaktiraš i misliš da bi se žrtvovao za nju? Sumnjam.

Pravo žrtvovanje je upravo ono što je ključan faktor u vezama koje su opstale. Žrtvovanje koje uključuje konstantan napor i trud da se veza održi. NE POSTOJI NI JEDNA VEZA KOJA KLIZI GLATKO! Ona može da krene glatko,ali će na putu uvek biti različitih problema i konflikta koje treba rešiti. Ako se ljudi ne angažuju oko napredka veze, ona će se sigurno urušiti ili će stagnirati.

Izvini ako sam gruba, ali meni se čini da ti puno vremena provodiš u svojoj sobi, da si sam sebi dovoljan i da si svoje znanje najviše stekao zahvaljujući knjigama. To je sve ok i u svakom slučaju cenim ljude koji puno rade na sebi. Ali neke stvari ne mogu da se nauče iz knjiga. Upravo su direktna iskustva odgovorna za učenje na ovoj planeti.

To za mene nije surogat ljubavi, to meni simbolise strah od prave ljubavi koja podrazumeva i telesnu ljubav. Kako je tada covek zarobljenik sopstvenog zalutalog duha isti se oslobadja verovatno nekim spiritualnim programom.

Često se za aseksualnu ljubav koristi pojam "platonska ljubav" iako je ovaj pojam, potpuno neadekvatan. Platon je u svojoj Gozbi predstavio grupu muškaraca koja raspravlja o smislu i o suštini ljubavi, i pripisao određene stavove o ljubavi Sokratu, glavnom liku ovih dijaloga, zbog čega je, zahvaljujući kasnijim interpretacijama, platonska ljubav dobila ime. Medutim, nama se čini da su Platonovi odnosno Sokratovi argumenti bili pogrešno shvaćeni od strane čitalaca i tumača, upravo zbog toga što oni nisu pravili razliku izmedu zaljubljenosti i ljubavi.

Ono što su kritikovali, Sokrat, odnosno Platon, jeste zaljubljenost, stanje opsednutosti koje vodi u neslobodu i iracionalnost, čemu su suprotstavili ljubav odnosno ljubav pod kontrolom volje. lako čitalac saznaje da je Sokrat u jednoj situaciji odbio seksualni poziv njemu drage osobe, to je upravo čin samokontrole, a ne nekakva osuda seksualnosti. Ovi dijalozi ne nude nijedan dokaz da je Sokrat u drugim prilikama seksualno apstinirao.

lako su i drugi govornici u Platonovoj Gozbi zastupali svoja uverenja o ljubavi, platonska ljubav je posebno promovisana krajem srednjeg veka i, kasnije, u renesansi. Koncept aseksualne ljubavi se mnogo više uklapao u dominirajuću hrišćansku doktrinu od drugih koncepcija, jer je doprinosio potiskivanju telesnosti, strasti i seksualnosti. Postoji jasan kontinuitet od aseksualne ljubavi prema drugom čoveku, preko ljubavi prema Bogu u drugom čoveku do ljubavi prema samom Bogu.

U XII veku je nastupio tektonski poremećaj u odnosu prema ženi koja je do tada na Zapadu bila poistovećena s grešnom Evom za čije grehe je trebalo da se iskupi, a koja, od tada, počinje da se poistovećuje s čednom Bogorodicom. Nakon što su krstaši sa svojih pohoda doneli vizantijski kult obožavanja Marije odnosno Gospe, od tada se uobličava nova arhetipska predstava o ljubavi. Reč je o čistoj ljubavi ili, preciznije, o čistoj zaljubljenosti, u kojoj vitez obožava plemenitu, nedostupnu gospu tako što u slavu njenih vrlina i u slavu svoje ljubavi čini dobra dela.

Ova dvorska, udvorna, viteška ili trubadurska ljubav imala je veoma jasna etička pravila koja su odgovarala tadašnjem duhu vremena. Samo po sebi se podrazumevalo da je ovakva ljubav, bar na nivou ideala, morala ostati "čista, dakle bez seksualnih odnosa, kao i da je morala ostati tajna jer je gospa najčešće bila udata. Pošto je tako velika distanca izmedu muškarca i žene postojala i kod uzvraćene čiste ljubavi, ona je pogodovala idealizaciji u oba smera: dragi je u svojim pesmama idealizovao svoju dragu i njenu čednost, dok je ona idealizovala njegovu hrabrost i druge viteške vrline. Pošto su ovakvi obrasci protkali poeziju i literaturu, oni su stekli svoj život koji je nastavljen, ako ne do naših dana, onda sigurno do "seksualne revolucije".

„Čista" ljubav i seks

Pošto smo rasvetlili predstavu o aseksualnoj ljubavi, postavlja se pitanje šta se dešava sa seksualnim impulsima i seksom u kontekstu rascepljenih predstava.

Pošto seksualne aktivnosti nisu povezane s odnosom partnerske ljubavi, onda je moguće uspostaviti kvalitetan odnos ljubavi bez seksualnih odnosa. U tipičnom obrascu je žena ta koja zastupa predstavu o čistoj ljubavi i koja od muškarca očekuje da joj dokaže da je voli tako što je neće seksualno želeti.

Ukoliko ipak pristane na seks, ona seksualni odnos shvata kao dužnost, kao ustupak muškarcu ili kao "rad" na dobijanju deteta. Iz seksološkog aspekta ona postaje frigidna ili, kako se to danas zove, ona pokazuje inhibiciju seksualne želje. Ona je ravnodušna prema sopstvenoj i partnerovoj seksualnosti, kao i prema seksualnim atributima drugih ljudi. Ovaj tip osoba je naprosto isključio svoju seksualnost i s tim se dobro oseća.

Drugi tip su one osobe koje potiskuju svoju seksualnost, troše energiju kako bi svoje impulse održale pod kontrolom i izvan svog svesnog života. Takva osoba ima predstavu o samoj sebi kao o nekome ko pored svoga Ja u svojoj prirodi nosi jednog prikrivenog seksualnog manijaka koji, kada bi se izmakao kontroli, potpuno zavladao njenom ličnošću. Za ovaj tip su karakteristične projekcije, odnosno hroničan utisak osobe da drugi ljudi u njoj gledaju seksualni objekt na šta ona reaguje s gnušanjem.

Često osoba koja ima rascep između predstava o ljubavi i o seksu, primećuje kod sebe čudan obrazac: kada nekoga voli, tada za njega gubi seksualno interesovanje, odnosno seksualno je zainteresovana samo za one osobe koje ne poznaje ili prema kojima oseća odvratnost. Obrazac se svodi na to da objekti ljubavi nisu i seksualni objekti, a da seksualni objekti nisu objekti ljubavi. Tada se seksualni partner traži izvan odnosa ljubavi, a sam izbor partnera može biti čudan ili bizaran, kao što i sama seksualna praksa može biti krajnje perverzna.

Postoji još jedan tip osoba koje svoj rascep izmedu ljubavi i seksa pretvaraju u međupartnersku dinamiku. Reč je o osobama koje se projektuju na partnera po tipu "svetica i kurva", odnosno "dzentlmen i manijak", a što se ogleda u fazama idealizacije partnera, kada se on voli ali kada se gubi seksualno interesovanje, i u sledstvenim fazama obezvrecnjivanja partnera, kada se on doživljava kao nedostojna osoba, a što je praćeno snažnim seksualnim impulsima usmerenim ka njemu. Ovaj mehanizam nalazimo uglavnom kod osoba s graničnom organizacijom ličnosti i u nekim prepsihotičnim stanjima.

Osnovna antiteza je ona koja vodi ka integraciji seksualnosti i partnerske ljubavi, kao, na primer: "Seks je prirodan način izražavanja stvarne ljubavi." U većini slučajeva, medutim, potrebna je psihoterapijska intervencija usmerena ka istom cilju.

(Dr Zoran Milivojević)

Ili vodjenje ljubavi na platou oblika slova n.
(Ovo, koliko da ne budem štreber)

Da li postoji ili ne, kako za koga? Ko veruje, postoji. Ako ne veruješ onda je i nema. Normalno je da nam svima ponekad, a kasnije sve češće slušanje razgovora na ovu temu bude toliko nezanimljivo da lutamo po svojim mislima, a ovo što čitamo ili slušamo i ne konstatujemo. To se baš sada meni dešava, pokušavam danima da nateram sebe da vidim šta su drugi ovde rekli, ali misli me ne slušaju. Nisam tražila ovde nečije mišljenje da uporedim sa svojim, pa da se složim sa nekim, htela sam više da vidim šta to podrazumeva platonska ljubav da ne bih pisala ovde kakve gluposti, ali šta god da pročitam ne verujem da mogu stvoriti realnu sliku o njoj, tj. tačno razgraničiti platonsku ljubav od nekih sličnih odnosa.

Ali -
znam za njegov osmeh i osmeh moj, znam da ni on ni ja ne tražimo ništa više, malo reči puno pogleda i meni je to dovoljno da ga gledam drugim očima, ne želeći nikakav fizički kontakt, ali želeći osmeh i ohrabrenje jedno za drugo, ohrabrenje pogledom.

Razmišljala sam da to možda nije neki vid drugarstva,
ali drugar se ne smeška tako.

Razmišljala sam da li ga možda gledam kao brata,
ali bratu se ne smeškam tako.

Razmišljala sam i osmesi su se stopili...

Dok smo u slučaju ljubavi - seksa razmatrali situaciju kada neko potpuno preklapa pojmove ljubav i seks, sada je potrebno nešto reći o onim situacijama kada neko ljubav i seks doživljava kao dve pojave koje nisu ni u kakvom medusobnom odnosu, kao što je to slučaj s aseksualnom ljubavlju. Reč je o potpunom rascepu izmedu ljubavi i seksa. Formula ove predstave o ljubavi je: ljubav – odnos bez seksa.

Zbog toga, pojava partnerove seksualne želje ili seksualne inicijative postaje "dokaz" da nije reč o ljubavi: seksualna želja – neljubav. Pošto je za osobu seks tako definisan da ga osoba nikako ne može obuhvatiti definicijom ljubavi, njena dilema u vezi s procenom odnosa svodi se na pogrešnu dihotomiju tipa "ili/ili" ili ljubav ili seks

U pitanju je, u stvari, tročlana jednačina jer osoba prvo seks definiše kao nešto negativno, a zatim to koristi kao dokaz za zaključak o isključenju ljubavi. Jedan od primera je sledeći sklop: seksualna želja - interesuje ga samo seks – nema ljubavi. Nije redak slučaj da se tokom detinjstva i rane mladosti izgradi iskrivljena predstava o seksu u kojoj je seksualni čin povezan s nečim što je nespojivo s ljubavlju. Tako, na primer, često se seks poistovećuje s nasiljem, a nasilje isključuje ljubav, što, na kraju, dovodi do toga da seks isključuje ljubav.

Pošto je seks uglavnom tabu tema u razgovorima roditelja i dece, korišćeni delimične, iskrivljene informacije i svoj nezreo način razmišljanja, deca često dolaze do veoma iskrivljenih predstava o seksu. Tako smo, na primer, kod jednog mladog muškarca koji se žalio da je impotentan u krevetu s voljenom partnerkom, dok istovremeno dobro seksualno funkcioniše sa seksualnim partnerkama koje mu ne znače mnogo, ustanovili predstavu o seksu kao nasilju. Sve je počelo jedne noći u detinjstvu kada je imao četiri godine i kada su ga probudili krici iz sobe njegovih roditelja. Uplašeno je povirio i video u slabom svetlu kako "tata davi mamu" dok ona jeca i plače. Pobegao je u svoju sobu plačući i sakrio se ispod kreveta gde je konačno i zaspao.

Dakle, reč je o onome što je Frojd nazvao "primarna scena", a što se svodi na to da dete gledajući seksualni akt svojih roditelja stiče veoma iskrivljenu predstavu o seksu. Kasnije, kada je ovaj muškarac ostvario polnu zrelost i kada je počeo da voli svoju partnerku, početak seksualnog odnosa je u njemu izazivao osećanje krivice jer "kako može da radi to nekome koga voli."

Sličan primer je slučaj jedne mlade žene koja je u svojoj jedanaestoj godini povezala defloraciju s kidanjem tkiva u karlici, s iskrvavljenjem i sa smrću. Njen stav bi se mogao izraziti rečima: "Kako neko ko me voli može da pomisli da mi nešto tako učini." Ovakav njen stav prema seksu je sprečio da u pubertetu dode do integracije seksa u već postojeću predstavu o ljubavi. Ona je, zbog toga, zadržala prepubertetsku, infantilnu i aseksualnu predstavu o ljubavi.

Obrasci ponašanja

Osoba čije su predstave o seksu i ljubavi rascepljene, može manifestovati nekoliko tipirnih sklopova ponašanja. Tipično je da ovakve osobe u fazi udvaranja izbegavaju svaku situaciju u kojoj bi moglo doći do seksualnog zbližavanja. Ukoliko partner prihvati da svoju ljubav dokazuje tako što se odriče seksualnih zahteva, ovakav odnos koji liči na igru mačke i miša može trajati godinama. Ove osobe često imaju fantaziju da bi ostvarenje seksualnog odnosa dovelo do raskida, tako što bi ih partner, kada bi konačno dobio ono što, u stvari, želi - ostavio. Ukoliko partner postane suviše nasrtljiv, tada ove osobe raskidaju vezu. Kada oba partnera dele predstavu o aseksualnoj ljubavi, njihovi odnosi mogu biti skladni, oni se mogu venčati i dugo godina živeti zajedno, ali bez seksualnih odnosa i, sledstveno tome, bez dece. Ovaj fenomen je u medicinskoj literaturi poznat pod nazivom neiskorišćeni ili nekonzumirani brak (Eric,1993). Fridman (1962), koji se posebno bavio ovom problematikom, izdvojio je tri tipa supruga.

• Prve su "uspavane lepotice", veoma infantilne, s dečjom aseksualnom predstavom o ljubavi, koje od svog supruga očekuju da im zameni oca, a na šta on pristaje.

• Druge su "amazonke", u stalnoj borbi da dokažu kako su ravnopravne i jednakovredne kao i mu karci, s tim što seks doživljavaju kao neprihvatljivo predavanje i potčinjavanje muškarcu.

• Treće su "puritanke", koje seks doživljavaju kao nešto prljavo i koje od svog dzentlmena zahtevaju da ih ne "valja po blatu."

Pojam "platonska ljubav" jasno ukazuje da osoba koja ga zastupa ima velike šanse da upropasti svoj ljubavni život, jer je disfunkcionalan ako se želi ostvariti plodna partnerska ljubav.

Diskusija o ljubavi bilo platonskoj, fenomenu zaljubljenosti, pravoj ljubavi kada se i medeni mesec zavrsi, uvek dodjem do odgovora, da je ljubav u svakom mogucem obliku misterija. Postoje mnoga pitanja na koja nije lako odgovoriti. Jasno je da platonska ljubav i fenomen zaljubljenosti predhode pravoj ljubavi. Ima puno pitanja koja namerno izostavljamo ili skratimo kada pisemo o ljubavi.

Kada moj dragi stoji nag preda mnom, izlozen mom pogledu, kroz mene prostruji osecaj strahopostovanja. Zasto? Ako seks nije nista drugo nego instikt, zasto se ja u tom momentu ne osecam gladnom, uzbudjenom? Takva jednostavna glad bi bila sasvim dovoljna da osigura nastavak vrste. Cemu strahopostovanje? Zasto seks komplikovati postovanjem? Objekat iskrene ljubavi uvek mora biti licnost. To je ono sto odredjuje lepotu platonske ljubavi i zaljubljenosti, prave ljubavi, mada nije samo licnost ta koja daje lepotu ljubavi ima tu jos stvari, kao sto je fizicka privlacnost i tome slicno, a sve je to ipak u globalu licnosti. Ljudi imaju duh sposoban za sazrevanje, ali se zapitam sta je sa najfinijim kreacijama majstora u drvetu ili najboljim skulpturama srednjevekovnih madona. U prisustvu lepote i radosti cesto delujemo paradoksalno, to sam primetila nebrojeno puta. Uglavnom se jave suze ili neka neobjasnjiva tuga.

Postoje dimenzije ljubavi o kojima smo puno ovde govorili i koje je veoma tesko razumeti. Ljudi koji o tome najvise znaju su proucavaoci misterija. Uvek se nadjemo pred paradoksom. Ne dolazimo mi ljubavi, ljubav dolazi nama u bilo kom obliku. Moze se desiti da je ne trazimo, a da nam ona jednostavno dodje. Suprotno tome, mozemo svesno zeleti platonsku ljubav, zaljubljenost, pravu ljubav, a onda pronaci mnogo kamenja za spoticanje na svome putu. Na nekom nivou mi odlucujemo dali cemo se odazvati pozivu ljubavi ali uglavnom neko ili nesto za nas to bira.

Kroz nauku smo dosli do saznanja da zivimo na malenoj planeti jednog solarnog sistema izgubljenog u ogromnim dimenzijama spoljnog univerzuma, nauka nas je i navela na zakljucak da smo bespomocno detreminisani spoljnim silama koje ne podlezu nasoj volji. Ipak treba uzivati u svim oblicima ljubavi. Sve ljubavi su lepe. Platonska ljubav nam daje mnogo lepih osecanja koja prijaju dusi. Zaljubljenost kao mocni osecaj ljubavi tanji u nama sve niti koje nas sputavaju da bi konacno imali onu pravu ljubav koja traje i posle medenog meseca.