Platonska ljubav

Šta to beše "platonska ljubav", zna li neko da mi objasni? Ovo vreme svega "opipljivog", vreme novca, vreme kulta tela, vreme bez pravih prijatelja, vreme bez vremena... vreme bez emocija.

Hodati stazom života, ceo život poznata staza, ceo život jedna čvrsta ruka, ceo život ljubav. Ljubav. Ljubav sa dodirom, ljubav začinjena svim sokovima života, brigama, vaspitanjem dece, ratovima, ljubav sa dosta začina i na razne načine. I, čovek je zadovoljan. Zadovoljan jer ne zna da ima i bolje, da ima drugačije, zadovoljan je jer misli da je samo taj put pravi, ne skreće ni desno, a ni levo. Zadovoljan je jer to "tako treba".

I onda, slučajno, kako to uvek i biva, iznenada i sasvim slučajno se desi. Pojma nemaš da si u priči i da se nešto "mota" oko tebe. Pojma nemaš da su oni slučajni susreti, tamo negde u svemiru, ustvari putevi koje si sledio jer te Bog vodio nekom nevidljivom rukom. I, pojma nemaš da je muzika koju ste "tamo negde" slušali zajedno, tanka nit koja vas spaja. I, pojma nemaš da je poezija koju volite oboje još jedna nit, koja spetljana preko niti, one što te muzikom spaja, čini tanke niti neraskidivim. I, pojma nemaš da će svaka nekada izgovorena reč imati neko posebno mesto u tvom srcu, a reč nije bila ljubavna, nije bila onako filmski zavodnička, bila je sasvim obična topla prijateljska reč. I pojma nemaš, to shvatiš tek kasnije, da si ceo život bio upleten u sopstvenu mrežu koja ti je vezala sve; ruke, noge, misli, emocije. I pojma nemaš da si ceo život bio u oklopu i još dodatno držao štit ispred sebe, da te neko slučajno ne dotakne.

A onda, kada tanke niti, one što muzikom spajaju tanke niti poezije, što ojačavaju one niti iz muzike preplitanjem preko istih, tanke niti što one obične neljubavne reči pričvrste za tvoje srce, i onda kada ti ništa nije važno, ni oči, ni ruke, ni ime, ni grad, onda shvatiš i znaš da postoji platonska ljubav.

Platonska ljubav je čista, iskrena, neokaljana dodirom, novcem, nedostatkom pažnje i vremena. Platonska ljubav je kada ti neko udje u dušu, onako duboko, tiho, neosetno, a da to ni ne primetiš. Platonska ljubav je kada patiš sam, onako uz muziku koja te vezala tankim nitima. E, da, i platonska ljubav produbljuje tugu. I izgleda da baš postoji, a ko bi rekao?

Većini se desi da dožive čuvenu platonsku ljubav zaljubimo se u osobu sa kojom nikada nismo imali fizicki kontakt? Da li je moguce iskreno, duboko, voleti nekoga a da ta osoba nije fizicki prisutna u vasem zivotu? Sta ustvari treba da podrazumeva platonsku ljubav? Uvek postoje diskusije naširoko i nadugačko na ovu temu.

Postoje ljudi koji su doživeli platonsku ljubav, oni koju veruju u njenu moć, a ima i drugih, koji nisu još doživeli ovu vrstu ljubavi te i sami ne veruju u takvo nešto, ili se dvoume. Postoji li ili ne.

Zainteresovala sam se malo i pronašla neke podatke o frazi platonske ljubavi.
Fraza platonska ljubav potiče od italijanskog filozofa Marsilija Fičina (1433-1499), glavnog protagoniste platonizma i neoplatonizma u renesansnoj Firenci. Njegovi komentari Platonove „Gozbe“ smatraju se izvorom sintagme „platonska ljubav“.

Ona se podrazumeva kao ljubav koja ne teži seksualnom iskazivanju nego se zadovoljava razumevanjem, a to je najčešće forma ljubavi zaljubljenih koji nemaju intimne odnose. Psihoterapijska praksa je pokazala da je platonska ljubav među polovima mnogo češća nego što se to misli. Mislim da je u tom slučaju platonska ljubav divna.

Živimo u takvom vremenu kada nam tempo života nameće svakodnevne stresove i samim tim, jednostavno zaboravljamo na ono što prija duši, svakom biću na planeti, a to je pažnja, razumevanje, lepe reči pune predivnih osećaja koje platoničari prenose jedan drugom.

bubastra ::

Da li vam se vec dogodilo da se zaljubite u osobu sa kojom nikada niste imali fizicki kontakt? Da li je moguce iskreno, duboko, voleti nekoga a da ta osoba nije fizicki prisutna u vasem zivotu?

Sta ustvari treba da podrazumeva platonsku ljubav?

To je nešto tako blizu, a tako daleko. Tako stvarno, a tako neostvareno. Nešto za čim čeznem, a čega se bojim. Nesto što me pokreće da pišem najlepše stihove.

Taman pomislis da si preboleo tu simpatiju, a ona se uvek iznoza pojavljuje u srcu i mislima e onda shvatis da je to vise od simpatije.

sendi ::

Taman pomislis da si preboleo tu simpatiju, a ona se uvek iznoza pojavljuje u srcu i mislima e onda shvatis da je to vise od simpatije.

I pokvarena ploca se vrti, i opet se cuje isti zvuk, iznova, iznova, iznova, ali, sustina je da je pokvarena...

Cista,najcistija moguca Ljubav.

Pitam se zasto je ta ploca pokvarena, kao sto kazes. Onda sam shvatila da postoji vise razloga za to.

Prvo, zato sto je platonska ljubav uvek nekim svojim delom neostvarena.
Drugo, zato sto ce se nesto pokvariti i ako se ostvari i ako se pokusa zaboraviti, a dok se ploca vrti stvara bol.

Zivot mi namece neke nove okolnosti da ne bih mislila na njega i da bismo se malo udaljili, ali znam da ce ostati pecat na srcu ispisan slovima njegovog imena.

Nisam zavisnik, ali sam saznala sta znaci odvikavati se od ljubavi kao od psihoaktivnih supstanci. Svaki put je sve teze. Medju nama postoji jaka duhovna veza zvana prijateljstvo, ali za mene je to ljubav najsnaznija. Postoji i fizicka privlacnost,
ali sve se to ne moze recima iskazati.