Unutrašnje ja

(Prebacujem temu sa "Nosim pistolj, ulazim u kafic besan")

Ok, kao prvo, mislim da imas odlicnu komunikaciju sa unutrasnjim "ja". Sanjati, znaci komunicirati sa samim sobom, sa svojom pravom sustinom. Sve sto je u nama nesvesno, odrazava se kroz snove.

Cesto ne znamo zasto imamo nocne more, zasto sanjamo isti san vise puta,zasto ne mozemo da se setimo snova pa nam se cini da ne sanjamo uopste. Sve ovo se desava zato sto su u nama "blokade", koje sami postavimo kada ne zelimo da se suocimo sa problemima, kada zelimo da zaboravimo da neke ruzne dogadjaje ili kada nismo svesni da je ono sto radimo u zivotu pogubno za nas.

Dakle, sanjati je veoma zdravo, a narocito ako mozes da se setis sna u toliko detalja koliko si mi sada opisao u ovom zadnjem snu. Zadivljujuce, zaista (tumacenje sledi u sledecem postu). Nemoj ni slucajno da mislis kako je to lose, naprotiv, treba da verujes da ce se ta komunikacija izmedju tebe i "tebe" jos vise poboljsati, ako budes nastavio da dovoljno obracas paznju na ono sto ti tvoje unutrasnje "ja" porucuje.

Unutrasnje "ja" nikada ne laze. Ono uvek govori istinu i nikada nece pokusati da je iskrivi. Ono je objektivno i uvek ce prosuditi najidealnije bilo kakvu situaciju.

Nas svesni deo je sposoban da laze. Mi smo u stanju sami sebe da ubedimo kako je ovo ili ono dobro za nas, kako je to sto radimo neki posao koji zapravo ne volimo za dobrobit porodice, kako je to sto se lose hranimo, pusimo i pijemo alkohol nesto sto nema uticaja na nase zdravlje, kako je to sto varamo partnera ok, itd...

Ali nas nesvesni deo, on belezi svaki nas korak i kroz snove nam salje signale ukoliko gresimo. Poruke su jasne, problem je samo kako nauciti jezik kojim nase nesvesno govori.

Ja jednostavno toliko nisam verovao u snove, ali svoje "PODSVESNO JA", toliko mi je dalo odgovora da nisam znao ni sam da ih nadjem

Sto se tice lika kojeg sam jurio nemam pojma ko je
:

Molim te kako da ti pusti pp, pokusavao sam ali nece.

a kako da se stvori ta odlicna komunikacija sa "untrasnjim ja"?

da li ima neki poseban nacin za to?
ili vec kako?
:

Odlicno pitanje!

Pre svega, mora se biti spreman raditi na sebi. Unutrasnje "ja", guseno je celog zivota svetom koji nam namece pravila. Idemo u skolu, ucimo mnogo stvari koje su zapravo laz, uvereni smo kako sreca lezi u poslovnom uspehu i novcu... Vremenom,nase unutrasnje "ja", potpuno je baceno usenku, i nasa prirodna intuicija se gubi. Neki ljudi imaju vise izrazenu intuiciju, neki manje. Neki uopste ne veruju u intuiciju.

Tu je pocetak!

Prvo - morate biti spremni i verovati da zelite da ostvarite sto bolji kontakt sa unutrasnjim ja.

Drugo - svakodnevno ili makar sto cesce, obracati se unutrasnjem "ja", razgovarati sa njim sto vise,traziti od njega savet, traziti odgovore. Svi odgovori su zaista u nama, samo je potrebno traziti ih tamo.

Trece - Biti spreman i verovati u intuitivan osecaj. Cesto ce intuicija da se kosi sa logikom. Sledite intuiciju! Ona nikada ne gresi! Moze pogresiti samo vas los stimung sa intuicijom. Sto vise obracate paznju na ono sto vam unutrasnje bice govori, to ce "stimung" biti bolji.

Cetvrto - Obracajte paznju na svaki "znak", svaki pokret, svaku misao, svako osecanje unutar vas. I najmanja truncica moze biti znak na putu.

PETO - nemojte biti fanatici! Opustite se! Uzivajte u otkrivanju samih sebe.

ok ovo prvo sam vec delom savladala.

ali drugo mi nikako ne ide u glavu. kako da se obratim samoj sebi? mislim stvarno mi nije jasno. jel to mozda treba da znaci, da uvek slusamo svoje predosecaje, intuciju? meni to bas i ne deluje kao pravi nacin donosenja nekih odluka u zivotu?...

hm... a trece tek na razumem. kako da napravim razliku izmedju logike i intuicije? kako da razaznam te "glasove"?

e da... sta znaci biti "fanatik"? u svakom slucaju molim te, objasni mi sve sto sa te pitala, jer zaista dosta toga i ne znam.

zakljucno pitanje bi bilo - kako uopste uociti unutrasnji glas?

_srculence_ ::

OK ovo sam prvo vecim delom savladala :mrgreen: ali drugi mi nikako ne ide u glavu Kako da se obratim samoj sebi?

Tako lepo, bukvalno Bukvalno kazes sama sebi: "Ja sam u svakom momentu povezana sa svojim unutrasnjim "JA" i u svakom momentu sam spremna da primim savet od njega". Svako ima razliciti nacin na kojem se obraca unutrasnjem ja. Unutrasnje ja je mnogo vise povezano sa svemirom, Bogom,prirodom, kako hoces, nego mi sami.

_srculence_ ::

Mislim stvarno mi nije jasno, jel' to mozda treba da znaci da uvek slusamo svoje predosecanje, intuiciju? Meni to bas i ne deluje kao pravi nacin donosenja nekih odluka u zivotu?

Tako je.
E pa probaj pa ces da vidis. U pocetku se moze dosta gresiti, dok je ne iskristalise osecaj za intuciju.

_srculence_ ::

Hm... a trece tek ne razumem kako da naprvim razliku izmedju logike i intuicije? Kako da razaznam te "glasove"?

Logika je kada krenes da svesno analiziras situaciju, i to mi svi radimo. Intuicija je kada prosto imas "osecaj" da treba da postupis na odredjen nacin, cak iako se to kosi sa logikom stvari. Taj "osecaj" se razvija polako, ali sto vise zelis da ga razvijes, i sto vise obracas paznju na njega, to ce on vise poceti da izbija iz naseg unutrasnjeg "Ja". Kakav je to "osecaj", to je tesko opisati. To se samo moze doziveti.

_srculence_ ::

E da... sta znaci biti "fanatik"? U svakom slucaju molim te objasni mi sve sto sam te pitala, jer zaista dosta toga i ne znam

Fanatik je osoba koja se previse opterecuje sa odredjenim nacinom razmisljanja, toliko se opterecuje sa time da zapravo sam sebe blokira i prestaje da objektivno sagledava druge okolnosti i mogucnosti. Opterecivanje sa jednim nacinom razmisljanja je povezano sa verovanjem "da je to tako i nikako drugacije". Mnogi verski fanatici su toliko zarobljeni u svojim uverenjima, da oni nikada nece dati sebi mogucnost da proucavaju i neke druge oblasti, koje se naravno kose sa njhovim uverenjima. Fanatik je prosto receno neko ko non - stop razmislja o istoj ideji i opsednut je do te mere da to prakticno opterecuje njegov zivot. Postoje razne vrste fanatizma, ljudi koji su optereceni izgledom,svojim partnerom itd.

_srculence_ ::

Zakljucno pitanje bi bilo: kako uoste uociti unutrasnji glas?

He, pa to je tesko objasniti. To je taj "osecaj" o kojem pricam.

Ali recimo da se pocinje tako sto se moze zatraziti pomoc od svojeg unutrasnjeg ja. Zovi to kako hoces, ponavljam, svemirom, Bogom, prirodom, obracaj se kako hoces, kako ti odgovara. Bitno je da zatrazis pomoc. Nije nimalo naivno kada se ljudi mole Bogu i traze da im "pokaze znak na putu". Meni se znakovi na putu redovno pojavljuju, samo ih treba znati pratiti.

Svima nama se znakovi na putu pojavljuju, ali vecina ljudi nije spremna da veruje u njih, jer se to prosto receno, kosi sa logikom.

Hvala beskrajno, bubastra

Bas lepo i opsirno objasnjenje, za sada dosta sam toga i razumela.

ali, pitanja uvek ima:

- da li je unutrasnje ja neka mesavina nase podsvesti, duse i savesti?

- a sta ako se covek zezne i bude uveren da ima predosecaj u vezi necega, a u stvari to nije tako, vec je umislio sta onda?

- i da li poslusati unutrasnje ja zapravo znaci poslusati srce, a ne glas razuma, osloniti se na svoju emotivnu stranu i osecanja? jer u danasnje vreme mora se razmisljati glavom, a ne emocijama.

Izvini na ovolikim pitanjima, ali to unutrasnje ja je veoma komplikovano i detaljno, a bas bi mi koristilo da znam nesto o tome.

_srculence_ ::

ok. hvala beskrajno, bubastra

bas lepo i opsirno objasnjenje. za sada dosta sam toga i razumela.

ali, pitanja uvek ima...

Koliko god hoces, samo pitaj

_srculence_ ::

- da li je unutrasnje ja neka mesavina nase podsvesti, duse i savesti?

otprilike

_srculence_ ::

- a sta ako se covek zezne i bude uveren da ima predosecaj u vezi necega, a u stvari to nije tako, vec je umislio? sta onda?

Nista, ako se zezne - zezne se. Tako se uci. To se desava ponekad u pocetku, dok se zaista ne razvije dovoljno intuicija. Ako se zaista prepozna intuicija i veruje se, onda se ne moze pogresiti. No sto je zaista potrebno je da se zaista veruje u intuiciju. Ako postoji sumnja, tada se moze pogresiti.

_srculence_ ::

- i da li poslusati unutrasnje ja zapravo znaci poslusati srce, a ne glas razuma, osloniti se na svoju emotivnu stranu i osecanja, jer u danasnje vreme mora se razmisljati glavom, a ne emocijama.

Upravo nas je razum i doveo do provalije. Ja se ne slazem da treba samo razumom razmisljati. To je malo teze razumeti, ali nadam se da ce biti dovoljno zainteresovanih ljudi koji ce zeleti da pokrenu ovakvu temu. I sta je razum zapravo? Ako se ne uskladi sa emotivnom stranom, razum gubi smisao.

Da, upravo tako. Treba slusati srce. Problem je u tome sto ljudi cesto ne razumeju znacenje toga kao na primer kada volis nekoga, i sad zato sto ga volis ti mislis kako treba da ostanes sa tom osobom, a tamo negde zakopano u tebi, ti znas da ta osoba nije dobra za tebe i da ta veza nema buducnost. E upravo o tom osecanju ja govorim. Kada jednostavno znas, bez ikakvog logicnog objasnjenja.

_srculence_ ::

izvini na ovolikim pitanjima, ali to unutrasnje ja je veoma komplikovano i detaljno, a bas bi mi koristilo da znam nesto o tome.

Mene zaista raduje sto ima ljudi koji su spremni da postavljaju pitanja o ovakvim i slicnim stvarima

Uh, mislim da je to isuvise zamrseno za mene.

Nasa intuicija je prava istina i ona nikad ne gresi. Razum je nesto sto nam je povezano preko ociju. Kad god sam poslusala intuiciju misam zazalila. Da nasa intuicija, nase unutrasnje JA i nasa podsvest su usko povezani sa zvezdama, vasionom, bogom...
hellgirl

konacno neko ko zna o cemu govorim

Hm... Mene moja intuicija smiruje ili uznemiruje

Uglavnom citava mi se utroba okrece kad ce se dogoditi nesto lose, npr. u vezi sam i sve je sjajno lepo ali nemam mira - znam da ce se pre ili kasnije nesto dogoditi... i dogodi se prevara, raskid bez najave (ovo su samo primeri).

Ono sto je meni tu interesantno jeste to da mene intuicija upozori na nesto ali bez da znam o cemu se radi i kako da se postavim, da je poslusam... Tako je i sa dobrim stvarima.

Kroz nju uvek kao da unapred znam... E, sad po navedenim objasnjenjima mozda ovo moje i nije intuicija? Zna li ko?