Ljubav i prevara

Pitanje koje mi se vrzma po glavi zadnjih par meseci je: kako preziveti posle prevare?

Udala sam se iz ljubavi i rodila mu troje dece koja su vec odrasla, tako da se podrazumeva da sam dugo u braku. I jesam, 24 godine. Nije mi bio prvi ali smo se vrlo mladi uzeli i ziveli i kod njegovih i kod mojih.S vasta je tu bilo. U jednom momentu sam se razbolela i otisla sam na oporavak.

U tom ludilu od mog zivota(tada sam bila 17 god.u braku), upoznala sam mladjeg muskarca od sebe i za vreme mog boravka tamo, bila sam sa njim tj. prevarila sam muza. Primetio je da nesto nije u redu ali me nikada do pre par meseci nije pitao. Kada smo zapoceli razgovor, rekla sam mu za moju prevaru. Reakcija je bila prilicno burna ali smo ostali zajedno.

Ne treba da govorim da me voli jer je to ocigledno. Da se ne pravdam nikome, ja njega(muza) i dalje volim ali me izjeda sramota i kajanje zbog ucinjenog i ne znam kako da olaksam i sebi i njemu ovu katastrofu. Molim za savet.

Evo posle par meseci da ozivim ovu temu.

Bila sam verena i godinu dana smo ziveli zajedno. U sustini smo se lepo slagali, a dva meseca pre prevare su bila totalno bajkovita, bas kao pred neko zlo.

Ja sam bila na putu 10 dana, a kad sam se vratila sacekao me je totalno drugi muskarac, iako je on i dalje imao istu pricu da sa mnom zeli da provede celi zivot, da zeli brak, da jedva ceka decu itd. Ja sam pokusavala da ubedim sebe u to, ali zena, kao zena uvek oseti kad nesto nije bas u redu.

U medjuvremenu dok ja nisam bila tu, on se vratio kod svojih, navodno samo dok ne dodjem, meni je to vec bilo sumnjivo i licino na neko prikrivanje, ali nisam nikakve odluke htela da donosim dok sve dobro ne proverim.

Dan posle mog dolaska je kristalno cisto objasnio njegovo ponasanje. Meni je rekao da posle posla ide kod oca da mu nesto pomaze i da ce kuci doci tek uvece. To mi nije licino na njega, obicno smo posle posla morali da provedemo neko vreme zajedno, kod njegovih smo isli zajedno itd.

Sela sam u auto, otisla do bolnice gde radi, sacekala ga i pratila. Naravno imala sam sta i da vidim, moj verenik se grli, ljubi, drzi za ruku i seta gradom sa svojom novom "devojkom" tj. zenom koja ima dvoje dece i koja je starija njega 16 god. E, sada, najgore od svega je to sto je on mene video i sto je sve to radio dok sam ja bila tri koraka iza njih. Okrenuo se samo jednom, ja sam se nasmejala i rekla: "Super si" On ni jednog trenutka nije pokazao ni trunku stida, zbunjenosti, soka, ma nista, ravna crta.

Ja sam naravno sve to lepo uslikala i otisla kod njegovih roditelja, on je dosao, tada smo i raskinuli i na tome se zavrsilo. To je bilo pre 10 dana, sinoc mi se bez pardona javio, poslao mi je sms da me navodno pita kako sam, sta radim i da li sam se smirila posle svega.

Eto, to je moja prica. Jos uvek mi je tesko i ne znam koliko ce jos to sve da me drzi, kako ce me proci itd. Razmisljala sam cak da odem i kod psihologa jer tu sliku da zna da sam tu i da se ljubi s njom ne mogu da izbrisem iz glave. Ne mogu da verujem da je bio spreman na tako nesto.

Neznam ni sama zasto pisem ove redove ali znam da ovo sto osecam mora izaci iz mene. Nazalost imam osecaje prema starijem coveku koji je u braku. Ja sam isto tako sretno udana. Nemam nikakvu nameru ali zelja za njegovim prisustvom, dodirom je prejaka. Ne verujem da on nesto oseca prema meni, vidi me kao poznanika, ne bih rekla prijatelja posto se ne poznajemo dugo.

Ja na njega mislim stalno. On je moja prva i zadnja misao. Osecam fizicku bol.

Novi sam ovdje pa mi nemojte zamjeriti za greske ako ih bude...

Da skratim pricu.U vezi sam sa curom vec dvije godine i stvarno nam je islo odlicno.Ja sam njoj prvi momak u krevetu i zavoljela me je nenormalno kao i ja nju.

Stariji sam od nje 9 godina, ona ima 20,a ja 29 godina.

Imao sam prije nje dvije duge veze i obe veze su pukle zbog LAZI! Tako da sam nju stalno upozoravao i govorio da najvise na svijetu mrzim laz, da bude svaki put brutalno iskrena i da cu je postovati, cjeniti i sve kao nikoga na svijetu...
Prvi put me slagala posle oko 4 mjeseca veze. Plakala je, klela se da nije htjela,da ne zna sta ej mislila,da nije htjela da me povrijedi itd... Oprostim joj posle par dana jer je volim ludo i kao nikoga na svijetu!

Drugi put me slaze posle oko godinu dana veze!

Otkrio sam da se dopisuje sa drugim momcima i to $svakakve poruke a ne samo dopisivanje obicno i jos mnogo stvari koje sam otkrio da je isla sa nekim likom na kafu i da mi je smutila, spetljala itd...Bio sam poludio, opasno! Izgalamim se na nju, onda ista prica, ona place kune se da ako me slaze jos jednom da je ostavim!
Gleda me u oci i obecava mi da nece vise nikada to uraditi jer sam joj sve!

Oprostim joj i nastavimo dalje! Cudno je to koliko se volimo, stvarno cudno..
U medjuvremenu ja dobijem posao u Njemackoj na tri mjeseca, a ona je vec neko vrijeme studira u drugom gradu! 120km od grada u kojem zivimo. Prije nego sto je krenula pitao sam je mozes li biti od rijeci itd.. Sve je rekal da moze jer je niko drugi ne intersuje nego samo ja!

Dan prije dodjem kod nje, prenocim, imali smo prelijepu noc i plakala je jer idem i a sam bio tuzan itd... Prati me na stanicu, zagrlim je jako i kazem ako me sad ljubavi slazes vise nisi moja! Kaze ona, nikada te vise necu slagati to dobro zapamti, ti si mi sve, zelim sa tobom zivot da provedem i taj sjaj u njenim ocima i sve i tako sam joj povjerovao!!! Bio sam tako srecan jer me neko toliko voli i jednostavno nisam vjerovao da ja mogu nekome da budem SVE kao sto je ona meni SVE!!!

Da napomenem da posle druge njene lazi sam bio opravdano sumnjicav i posebno kad sam dosao u Njemacku! Zvao sam je svaki dan, dopisivao se sa njom,s kajp sve sve.. Svaki dan sam je pitao ima li bilo sta novvo sto mi trebas reci, govorila je da nema. Pitao sam ima li nekih momaka na faxu da se druzite,ona je govorila nema jer meni ne treba niko nego samo ti! Provjeravao sam je,trazio sam od nje kada ide u izlazak da se slika i da mi posalje sliku s kim je, sumnjao sam stalno u njene rijeci, jednostavno sam ZNAO da ce me opet slagati! Imao sam nacin da joj provjerim fb i jos neke stvari, nebitno... Jednostavno sam htio da je sacuvam, da sacuvam nasu vezu jer ovo bi bio poslednji put da idem na stranu da radim itd... Da skratim pricu uglavnom pocelo je dopisivanje prica, skontao sam da se nesto promjenilo i provalio sam neke stvari u njenoj prici-nepoklapanje itd... Prizna ona meni da je isla na kafu sa njim! Ja kazem tu je bilo vise stvari i posle pola sata bezobrazluka sa njene strane i upornog ponavljanja da nije nista bilo ona onda prizna da je bila sa njim, znacvi bila sa njim! Ja poludim, podjem se tresti, suza mi krene, vrti mi se u glavi, ludim ne znam sta da kazem, da je napadnem, da je nazivam pogrdnim imenima?!

Ona prica napravice sebi nesto itd, ja je smirim itd... Sutradan joj napisem da smo zavrsili za sva vremena, da joj oprastam za sve sto mi je uradila ali da NAS vise nema i da smo zavrsili! I sad posle 15-tak dana pita me opet da budemo zajedno, ali ja odlucno kazem ne i ne!

Problem je u tome sto ne mogu da spavam, ne mogu da jedem, ne mogu da funkcionisem, svake sekunde, minute je u mojoj glavi samo ona i prisjecam se svake sekunde provedene sa njom, ne mogu da dodjem sebi, tesko mi je nenormalno jer je volim toliko da ne znam sta da radim sa sebe!! Prica mi da samo ja postojim za nju i moli me da joj oprostim, da se pomirimo! Ne znam sta da radim,gdi mi se pomisao da je ljubila drugog, da je ljubio drugi, a zaklinjala mi se na sve na svijetu!
Ne znam sta da radim, pa ako neko ima neki savjet da mi kaze bio bih puno zahvalan jer sam uzasno, znaci uzasno se osjecam! Ja sam jos mjesec dana u Njemackoj i tek se onda vracam! Rekoh skraticu i skratio sam ima tu jos price... Toliko od mene...

U potpunosti razumem sve ljudske osjecaje, ma kakvi bili, ali citajuci sve te price bila sam malo zgrozena, ne zbog preljuba nego zbog tolikih zabluda.

Ne mislim niti zelim bilo koga savjetovati, samo cu izneti neka svoja misljenja. Svako ima pravo na svoje misljenje.

Ljubav, prava ljubav, podrazumeva bezuvjetno povjerenje. Tamo gdje postoji vjecita sumnja, proveravanje, kontrolisanje itd. tu nema temelja za ljubav. To je mozda strast, fizicka strast, ili zaljubljenost (jer biti zaljubljen i voleti su dve razlicite stvari), ili prosto zelja za posedovanjem a niko ne zeli da ga neko poseduje.

Svako zeli biti voljen. Ko bi pozeleo da bude necije vlasnistvo? Osecate kako se zidovi stezu oko vas, nemate pravo da popricate, popijete kafu s nekim, pregledaju vam se poruke...Oduzima vam se ljudska sloboda, dostojanstvo, a sve u ime "ljubavi"- ko bi to pozeleo? Partner tada mora potraziti izlaz za beg - retko razgovorom, cesto neverom, neverom da bi to prekinuo jer, mozda ce onaj drugi odustati, ili prosto da sebi dokaze da je jos zivo bice bez obzira sto je to glup nacin dokazivanja.

Ima mnogo vrsta ljubavi. U ovim pricama vidim uglavnom posesivnost. Ako od nekog mozete da radite sta hocete, gde je tu postovanje? postovanje licnosti, postovanje ljubavi?

Ima i nekih "ljubavi" gde je sve jad i patnja, i , na kraju, obicno mrznja ili prezir ili sazaljenje.

Prava ljubav je cista radost. Ona je bezuvjetna, nema tu ljubomore, sumnje, nicega sto bi je moglo uciniti niskom.

Niko ne pomislja na nekog drugog; cemu, kada ima najcistiji osjecaj, sva drugo bi to uprljalo.

Plemenita je - za srecu, slobodu ili zdravlje tog nekog pristali bi i da ga se odreknete, samo da bi taj neko ziveo.

Moze vam pola zivota proci trazeci te oci u gomili, ali ako imate srecu da je nadjete zauvek ce biti u vama. Cak i ako nekim sticajem okolnosti izgubite tog nekog on ce uvek biti pored vas i dalje ziveti.

Najcistija radost.

Za MIRAMBO>>>>>>
Prepoznala sam se u tvojoj prici, stavise potpuno je ista. Koleginica sa posla, petoro dece, kada sam mu rekla da sumljam sve je poricao dok se na kraju nije otkrilo suprotno. Sa njom je prekinuo u firmi vise ne radi, kaje se, zna da je pogresio, voli me a zbog naseg dosadasnjeg zivota (koi je bio odlican, lep, pun ljubavi i razumevanja) odlucila sam da mu oprostim. Od tada je proslo godinu dana, i dalje smo zajedno mada ja bas i nisam to prevazisla jos uvek mi je tesko iako je on divan prema meni, deci, ponasa se kao da nam se nista od toga nije ni desilo.

Interesujeme kako se ti nosis sa tim posle svega? Moras priznati da su nam price jako slicne, tako da se nadam da imas neki savet za mene,jer plasim se da nemam mnogo snage da nastavim borbu sa tim.

Pozdrav!

Pozdrav Malamar!
Nisam više Mirambo, sad sam Mirambina iz tehničkih razloga Promenila sam mnogo toga u svom životu u poslednjih 6 godina: posao, stan, auto, e-mail, ali nisam promenila MUŽA! Taj isti mi je rekao posle prevare o kojoj sam pisala: za 5 godina će nam sve to izgledati beznačajno, takoreći smešno. Rekao je "za 5 godina" rekao je "nama" i zazvučalo mi je tako umirujuće da sam odlučila da pokušam da zaboravim.

Nisam zaboravila, ni sad mi ne izgleda smešno, ali više ne boli, nimalo. Ti imaš sreće što je tvoj muž mogao da promeni posao, moj nije, oni i dalje rade zajedno, a ja sam mogla jedino da VERUJEM da je među njima sve gotovo. Naravno par puta sam i proverila njegov telefon ponudila da idem sa njim negde gde je nameravao da ide sam, čisto da vidim da li će mu smetati i sl. Zatrpala sam ga obavezama oko dece, nagovorila da nastavi školovanje, prihvatila da ga podržim u nekim planovima koji su poboljšali naš porodični život i dodatno učvrstili naš odnos.

Oprostila sam mu nekih 20 meseci kasnije, kad sam otišla na pričest. Vladika je rekao da se treba pričestiti čistog srca, da treba oprostiti onima koji su nas povredili i ja sam zaista oprostila. Oboma. Pre toga sam nju srela par puta, naravno okrenula bih glavu, ali sve bi u meni proključalo, pokvarila bi mi raspoloženje njena pojava, vratila bi mi se ružna sećanja. Poslednji put kad sam je srela, pre oko godinu dana, za mene je bila samo vazduh i ništa više.

Prava ljubav se ne nalazi, ona se gradi! Prevare i problemi su samo prepreke koje treba savladati, nikako zaobići niti preskočiti. Ja ću moje iskustvo iskoristiti da posavetujem ćerku, ako se nekad nađe u istoj situaciji i naravno.....ako mi se poveri. Ja ovo nikom nisam rekla, samo vama i mislim da je to glavni izvor moje snage. Ne bih podnela sažaljenje, proradio bi moj ponos i napravila bih glupost. Glupost je ostaviti čoveka koji VREDI, prepustiti ga drugoj. Tvoj muž je jedan od takvih, sigurna sam.

Ne znam vise ni sama zasto sam ovdje, ali evo da podijelim sa Vama i da se posavjetujem.

U braku sam godinu dana, i imamo sina od 5 mjeseci. Bili smo u vezi godinu dana, mada oboje imamo duge veze iza sebe. Da bih u novembru (prosle god) nasla poruke u njegovom telefonu (od njegove velike ljubavi) kako se medjusobno raspituju jedno za drugo i kako se on brine kako joj ide trudnoca (vanbracno dijete)onda nastavak nekih bzv. poruke, ali iz njih (poruka)se osjeca ona bliskost.

Brini me to da li mu je stalo do nje, zivimo u malom gradu i redovno se srijecemo! A ona je neko ko ga i dan danas voli, jedna od onih bogatih tatinih djevojcica koja voli da kupuje poklonima!

Kako to da ja ne zelim da znam, niti me zanima svoj bivsi momaka a cak smo se razisli mirnim putem - valjda jer imam nekog' koga volim zar ne?

Ne volim moderne brakove!

Da se jedan život svede na par rečenica; rekla bih otprilike:
- razvedena, samohrana mama.
- karijeristkinja, visokoobrazovana, titulirana.
- odličan posao i odlična situacija.

Gdje je problem? Pa problema nigdje nije bilo dok sam bila solo i borila se za sve ovo što sada imam. Manje-više, ranije sam imala vremena samo za sex i povremenu površnu vezu. Uvijek sam bila iskrena i uglavnom unutar tih okvira čak i veze održavala. Nije moglo drugačije, morala sam postizati obaveze na poslu i biti dobra majka, ostalo je dolazilo mimo toga, ako je bilo vremena.

Sada je sve drugačije, imam odličnu vezu, ozbiljnu, o kojoj svi znaju i više nema nazad. Dijete je dovoljno odraslo da sebi mogu sad ovako nešto priuštiti. Sve je divno izuzev sexa. Možda je moj problem što sam preiskusna u tom pogledu pa će teško bilo koji da zadovolji ono što hoću. On se trudi i uvijek me zadovolji, ali tu nema strasti i svaki put kao da trpim to što moramo obaviti, a to nije normalno jer mnogo volim sex. Druga dimenzija koja me dodatno slama je što čovjek prosto završi prije nego sam i počela, nije mu se to kao događalo ranije... i on je pogubljen i nije mu ni s kim ovako bilo, jednostavno kao pretjerano reaguje na mene.

Tu se pojavljuje ovaj, mnogo stariji i otprilike ravan meni s tog aspekta, to jednostavno osjećam. Isti je ja. Kad ga sretnem ne mogu da mislim ni na što drugo sem na vulgarno iživljavanje tijela. Tu je ono što sam pročitala na početku i što me navelo na registriranje na forumu - ja sam jednostavno ovisna o sexu. Mogu bez sexa danima, ali nakon dobre partije sam danima nasmiješena i prepuna energije.
Elem, mi se poznajemo (ova vrsta ljudi se međusobno prepoznaje) - nevjerojatna količina kemije pri jednom pogledu, svuda bismo istog momenta; u toaletu, na radnom stolu, na podu, bilo gdje, bilo kada...

Ma kako izgledalo ovo moje u kratkim crtama izloženo - alergična sam na prevaru. I sad sam ja tu na raskrsnici i razmišljam - šta ako to učinim? Hoću li moći pogledati ovog divnog stvora u oči, na neki način, ma ne volim ga - nesposobna sam da volim ponovo, više mi je kao izuzetno drag? Hoću li ga moći poljubiti poslije ovoga?
Ako to učinim, hoće li me ovaj poslije pustiti na miru? Hoće li to uopće ostati skriveno? Hoću li ja na koncu moći živjeti s tim?

Nije me strah da se zaljubim, meni se to ne može dogoditi. Strah me je da ne izgubim divnog čovjeka koji je uz mene zbog neke avanture i pukog oduška tjelesnim potrebama?

Već smo razmijenili brojeve. Oboje sami živimo i svakog momenta je mnoštvo vjerojatnosti da ćemo završiti u klinču. Šta da ne/uradim? I kako ću? Nikad nisam varala, trebam li sad to jednom i zdravo? Jednom je, zato što ovaj brzo odlazi odavde. Ako mi ko odgovori na vrijeme, možda i spriječite. A možda i treba ovo da se dogodi da se prestanem zavaravati kako imam super vezu?

Može li uopće veza biti super, ako ti sex nije kako treba i je li trebam otići psihologu, sexologu, psihijatru, nekome? Zbog pridavanja ovolike pažnje sexu? Ima li iko ikakav odgovor, savjet? Sebi zvučim kao muškarac; ima li neki muškarac pametan savjet - šta ću i kako ću? I ma kako glupo zvučalo, dečka ne želim izgubiti, jednostavno je divan prema meni.

Fadila od Mamija,

vrlo hrabro si iznela ono što te tišti, samo malo zakorači još napred, i videćeš da sama imaš snage i za analizi i suočavanje i za iznalaženje rešenja i odgovora. Možda ga ne vidiš kristalno jasnim u ovom trenutku, ali čim si posegla za tudjim u smislu nepoznatim (o ovome verujem da nisi sela i ovako otvoreno popričala sa partnerom za koga tvrdiš da ne želiš da ga izgubiš), a ujedno zasigurno i subjektivnim mišljenjem bilo koga, jasno ti je da si tražila podršku ili sud, tj. jasno ti je da si odgovornost za donetu (buduću) odluku htela da izbegneš pronalazeći saveznika ili opravdanje, (možemo ga zvati kakogod), no, s obzirom na elokventnost koja je očigledna, i na spremnost na otvoren razgovor sa nepoznatom osobom o ličnom problemu, i sama si došla do zaključka na kraju svoga posta - gde je najuputnije da pokušaš uz nečiju pomoć da sagledaš izvore svojih postupanja. Vidi se spremnost tebe kao osobe da "zagrebeš ispod površine", jer tinja dilema koja niče iz nekog duboko potisnutog nezadovoljstva sopstvenim racionalnim izborima, za koje je sazrelo vreme da se preispitaju.

Može li uopće veza biti super, ako ti sex nije kako treba i je li trebam otići psihologu, sexologu, psihijatru, nekome? Zbog pridavanja ovolike pažnje sexu? Ima li iko ikakav odgovor, savjet? Sebi zvučim kao muškarac; ima li neki muškarac pametan savjet - šta ću i kako ću?

Mi jesmo prijateljski nastrojeni, ali ovo su veoma delikatne stvari i naprosto ne dozvoli da bilo ko svojim subjektivnim stavom kao nepozato lice učestvuje u ovako intimnoj i osetljivoj sferi života jedne žene, a da za to nije stručno osposobljen. Imaš ti snage da se suočiš i rešiš uz nečiju stručnu malu intervenciju sa onim što očigledno jeste došlo na tapet da se postavi tako da tvoja duša bude mirna i zadovoljna i ispunjena izborom partnera.

Nikada čovek ne vara partnera već sebe i svoje srce, a čovek koji tada samo slovi za partnera to istinski nije, već prijatelj čije poverenje izdajete na vrlo nepošten način. Nema poštenog načina iznevere poverenja, postoji samo pokušaj podele osećaja krivice u slučajevima kada se drugome "prizna" čin. Kada se voli čovek, osoba, nema mesta trećoj. Deca su vrlo iskrena, i od njih se može učiti kroz sav život. Sećate li se, da li su tri drugarice (u dečijem uzrastu) mogle da se igraju vez svadje i osećaja izneverenog poverenja? Nisu li tada roditelji priskakali u pomoć svakome od nas da razumemo sebe i emocije koje nas preplave, i pomognu kako da ih kanališemo?

Ne preuzimanje odgovornosti za sopstvene postupke, je odraz nedovoljno zrele ličnosti, što samo po sebi jeste proces u našem razvoju, ali nikako ne bi trebalo zaustaviti sopstveni razvoj na toj razini, a krenuti dalje u uloge radi društvene prihvaćenosti (brak, roditeljstvo i sl.). Ne treba dozvoliti da nas osećaj neadekvatnosti u trenutnoj situaciji učini malodušnim, jer svako pa verujem i Vi u datom trenutku u životu nastoji najbolje činiti što ume. Ako se kasnije i pokaže kao nedovoljno dobro, to je iskustvo iz koga učimo o sebi. Nije to, ili je retko bezbolan proces ali to nosi zrelost - sposobnost da se lišimo nekada stvari koje bi nam trenutno načinile zadovoljstvo zarad ličnih principa i dugoročnijeg sagledavanja situacije, postupanja i posledica istih.

Znam da ti nisam konkretno pomogla napred napisanim, ali nekada i upravo to što izadje neko sa ovakvim stavom pred tebe, jeste ono što nam je zaista trebalo iako smo mi možda mislili tada drugačije.

Nadam se da ćeš napraviti najbolje izbore za sebe koji će pomoći da doneseš odluke koje će ti pružiti ispunjenost emotivnu, duševni mir i podršku koja zaokružuje jedan celovit partnerski odnos.

Razgovor sa psihologom ne može zasigurno pogoršati situaciju. Možete samo dobiti bolje svetlo na sopstvene odluke i njihov koren iz koga niču. Kakve god da budu u konačnosti, one su Vaše i tada će zasigurno nositi stabilnost i zadovoljstvo sopstvenim izborima. Svi smo mi uplašeni najviše od samih sebe.

Želim da sa ovoliko odvažnosti koju ste ovde pokazali iznevši vrlo intimne segmente, budete iskreni ka sebi i svom budućem partneru. To zasiguro zaslužujete.

Ok, pocecu prva pricu o jednom zgodnom i sarmantnom muskarcu. Divnog septembarskog dana 2005'. godine odlucila sam da prosetam centrom Kragujevca grada, razgledam izloge i mozda kupim jos jednu tasnu, karmin, parfem... Zenski svet bar zna da u kupovini sredstava za lepotu i stil nikada ne traba gledati na sat i cenu. Pri izlasku iz jedne od radnji, primetila sam crn dugacak automobil i najsladje oci na svetu... Nekoliko sekundi je bilo dovoljno da se muskarac, koji je probudio sva moja cula parkira i zaustavi na samo dodir od mene. Bila sam u prilici i ranije da upoznam, tzv. uspesne muskarce, ali nije svaki i podjednako uzbudljiv odnosno sposoban da probudi zenu u meni... Njemu je to poslo za rukom. Visok, uspravan, muzevan, pogleda koji me je prikovao na mestu. Nisam se pomerila dok mi nije prisao i rekao: Ja sam Dragan. Dubok, promukao glas i ruka pruzena u mom pravcu...

Treba mi neciji savet. Imala sam vezu skoro god dana. Tog sam decka iskreno volela. Sve sam radila da on bude srecan. Cak sam isla i protiv sebe. Desilo se da sam ga jednom slagala da nisam pila, a u stvari sam samo popila casu alkohola. Isto to vece i kada sam ga slagala, rekla sam mu istinu. I pre toga je bilo stalno neke ljubomore i sa njegove i sa moje strane i nepoverenja i svadjica oko sitnica. I mene je uvek krivio za sve. Al ipak mislim da smo imali i nesto prelepo, bar se meni tako cini. Isli smo svuda, probali neke stvari sto nikada nismo. Stalno smo se vidjali i pokazivali da se volimo. Od te veceri je on krenuo da bude losiji prema meni.

A od pre cetiri meseca me zavlaci i ostatak price govori o tome sta se desavalo ta cetiri meseca. Al sam mu opet verovala iako je postojala doza sumnje da nesto postoji. Jer prica da me voli, a imam osecaj da uziva u mojoj patnji. Ta cetiri meseca smo se vidjali samo kada je on hteo i radili smo sta je on hteo. Al je uvek sklanjao mobilni i jedno vece je stavio sifru, pod izgovorom da je to uradio da bi me nervirao. A jutro posle toga sam videla da mu u mobilnom pise da su mu stigle dve poruke, a slagao me je da mu je stigla samo jedna i ja sam sebe ubedila da nisam dobro videla. Vidjali smo se obicno tamo gde nas niko nece videti. Malo prosetamo gradom. Prica mi da me voli, da zeli sa mnom buducnost, al je stalno trazio igovore da ne budemo u vezi, vec da se samo povremeno vidjamo. Meni je smetala njegova proslost, sa kojom sam se vremenom pomirila, al on je mene tih cetiri meseca bas napadao za moju proslost. I za sve me je napadao. Sta god da sam uradila, nije mu valjalo. Al kad god sam krenula da odlazim od njega, stalno me je vracao i pricao da me voli. I nije mi dozvoljavao da odem jer sam svaki put padala na njegove lepe reci. Al kad god sam popustila, krenuo bi da me vredja i pise sve i svasta.

Da bih ga za vikend videla da prica sa nekom, a rekao je da je to drugarica njegovog drugara sa kojim je dosao i da pricaju o tom drugaru, da ne zna ni kako se ta zove, da mene voli, al kada sam ga zvala da krene sa mnom, nije hteo. Da bih ga videla kako igra sa njom i uspeo je da me ubedi da mi se ucinilo. Jesam ja to videla iz daleka, al msm da sam dobro videla. Sacekala sam ga posle grada, iako nije znao i htela sam sa njim da pricam, al on nije hteo sa mnom, vec me je napadao da ja imam nekog. Saznala sam i da je aktivirao profil na faceu, iako smo i on i ja deaktivirali profile posle nekoliko meseci veze. I mislim da je postao prijatelj sa devojkom sa kojom je i bio subotu u gradu. Posto nije hteo da se vidimo, napisala sam mu da sam sve ovo saznala. Poricao je, a onda je poceo da me napada kako je krivo ono vece kada sam ga slagala za alkohol, da misli da ni tokom veze nije uzivao sa mnom, ali da me je voleo kao ni jednu devojku. Da sam ja kriva za njegovo lose ponasanje. I opet me je napadao da sam ga i ja lagala i bila sa drugim, iako dobro zna da to nisam radila.

A pricao mi je pre nekoliko nedelja da je bio sa nekom dev, da bi mi rekao da nije bio vec da je to rekao da bih ja njemu priznala sa kime sam bila. Da bi mi opet rekao da je ta devojka postojala kada smo raspravljali o onome sto sam saznala.
Molim vas za pomoc. Potrebna mi je. Tesko mi je puno jer sam zelela sve sa njim, cak smo i mastali da u buducnosti imamo porodicu. Recite mi sta da radim? Htela bih da ga povredim, al mislim da bi se sve vrtelo u krug..., ja njega povredjivala pa on mene. Htela sam da mi sve kaze i da pokusam da mu oprostim, al kada nije rekao do sada, verovatno ce opet nesto slagati. A dobro je znao da bih mu sve oprostila.

Mislim da je najbolje da ga zaboravim. Al kako kada ga volim i kada ne mogu da se pomirim sa ovim da me je lagao i da jos uvek i ne znam pravu istinu i da je bio sa drugim deojkama, dok je bio sa mnom i pricao da me voli?

Volela bih da cujem necije misljenje jer stvarno mi je bas tesko i ne znam kako da nastavim normalan zivot dalje. I sta je najbolje da uradim i zasto se tako ponasao?
Zahvaljujem unapred!