Ljubav i prevara

Pitanje koje mi se vrzma po glavi zadnjih par meseci je: kako preziveti posle prevare?

Udala sam se iz ljubavi i rodila mu troje dece koja su vec odrasla, tako da se podrazumeva da sam dugo u braku. I jesam, 24 godine. Nije mi bio prvi ali smo se vrlo mladi uzeli i ziveli i kod njegovih i kod mojih.S vasta je tu bilo. U jednom momentu sam se razbolela i otisla sam na oporavak.

U tom ludilu od mog zivota(tada sam bila 17 god.u braku), upoznala sam mladjeg muskarca od sebe i za vreme mog boravka tamo, bila sam sa njim tj. prevarila sam muza. Primetio je da nesto nije u redu ali me nikada do pre par meseci nije pitao. Kada smo zapoceli razgovor, rekla sam mu za moju prevaru. Reakcija je bila prilicno burna ali smo ostali zajedno.

Ne treba da govorim da me voli jer je to ocigledno. Da se ne pravdam nikome, ja njega(muza) i dalje volim ali me izjeda sramota i kajanje zbog ucinjenog i ne znam kako da olaksam i sebi i njemu ovu katastrofu. Molim za savet.

Evo posle par meseci da ozivim ovu temu.

Bila sam verena i godinu dana smo ziveli zajedno. U sustini smo se lepo slagali, a dva meseca pre prevare su bila totalno bajkovita, bas kao pred neko zlo.

Ja sam bila na putu 10 dana, a kad sam se vratila sacekao me je totalno drugi muskarac, iako je on i dalje imao istu pricu da sa mnom zeli da provede celi zivot, da zeli brak, da jedva ceka decu itd. Ja sam pokusavala da ubedim sebe u to, ali zena, kao zena uvek oseti kad nesto nije bas u redu.

U medjuvremenu dok ja nisam bila tu, on se vratio kod svojih, navodno samo dok ne dodjem, meni je to vec bilo sumnjivo i licino na neko prikrivanje, ali nisam nikakve odluke htela da donosim dok sve dobro ne proverim.

Dan posle mog dolaska je kristalno cisto objasnio njegovo ponasanje. Meni je rekao da posle posla ide kod oca da mu nesto pomaze i da ce kuci doci tek uvece. To mi nije licino na njega, obicno smo posle posla morali da provedemo neko vreme zajedno, kod njegovih smo isli zajedno itd.

Sela sam u auto, otisla do bolnice gde radi, sacekala ga i pratila. Naravno imala sam sta i da vidim, moj verenik se grli, ljubi, drzi za ruku i seta gradom sa svojom novom "devojkom" tj. zenom koja ima dvoje dece i koja je starija njega 16 god. E, sada, najgore od svega je to sto je on mene video i sto je sve to radio dok sam ja bila tri koraka iza njih. Okrenuo se samo jednom, ja sam se nasmejala i rekla: "Super si" On ni jednog trenutka nije pokazao ni trunku stida, zbunjenosti, soka, ma nista, ravna crta.

Ja sam naravno sve to lepo uslikala i otisla kod njegovih roditelja, on je dosao, tada smo i raskinuli i na tome se zavrsilo. To je bilo pre 10 dana, sinoc mi se bez pardona javio, poslao mi je sms da me navodno pita kako sam, sta radim i da li sam se smirila posle svega.

Eto, to je moja prica. Jos uvek mi je tesko i ne znam koliko ce jos to sve da me drzi, kako ce me proci itd. Razmisljala sam cak da odem i kod psihologa jer tu sliku da zna da sam tu i da se ljubi s njom ne mogu da izbrisem iz glave. Ne mogu da verujem da je bio spreman na tako nesto.

Neznam ni sama zasto pisem ove redove ali znam da ovo sto osecam mora izaci iz mene. Nazalost imam osecaje prema starijem coveku koji je u braku. Ja sam isto tako sretno udana. Nemam nikakvu nameru ali zelja za njegovim prisustvom, dodirom je prejaka. Ne verujem da on nesto oseca prema meni, vidi me kao poznanika, ne bih rekla prijatelja posto se ne poznajemo dugo.

Ja na njega mislim stalno. On je moja prva i zadnja misao. Osecam fizicku bol.

Novi sam ovdje pa mi nemojte zamjeriti za greske ako ih bude...

Da skratim pricu.U vezi sam sa curom vec dvije godine i stvarno nam je islo odlicno.Ja sam njoj prvi momak u krevetu i zavoljela me je nenormalno kao i ja nju.

Stariji sam od nje 9 godina, ona ima 20,a ja 29 godina.

Imao sam prije nje dvije duge veze i obe veze su pukle zbog LAZI! Tako da sam nju stalno upozoravao i govorio da najvise na svijetu mrzim laz, da bude svaki put brutalno iskrena i da cu je postovati, cjeniti i sve kao nikoga na svijetu...
Prvi put me slagala posle oko 4 mjeseca veze. Plakala je, klela se da nije htjela,da ne zna sta ej mislila,da nije htjela da me povrijedi itd... Oprostim joj posle par dana jer je volim ludo i kao nikoga na svijetu!

Drugi put me slaze posle oko godinu dana veze!

Otkrio sam da se dopisuje sa drugim momcima i to $svakakve poruke a ne samo dopisivanje obicno i jos mnogo stvari koje sam otkrio da je isla sa nekim likom na kafu i da mi je smutila, spetljala itd...Bio sam poludio, opasno! Izgalamim se na nju, onda ista prica, ona place kune se da ako me slaze jos jednom da je ostavim!
Gleda me u oci i obecava mi da nece vise nikada to uraditi jer sam joj sve!

Oprostim joj i nastavimo dalje! Cudno je to koliko se volimo, stvarno cudno..
U medjuvremenu ja dobijem posao u Njemackoj na tri mjeseca, a ona je vec neko vrijeme studira u drugom gradu! 120km od grada u kojem zivimo. Prije nego sto je krenula pitao sam je mozes li biti od rijeci itd.. Sve je rekal da moze jer je niko drugi ne intersuje nego samo ja!

Dan prije dodjem kod nje, prenocim, imali smo prelijepu noc i plakala je jer idem i a sam bio tuzan itd... Prati me na stanicu, zagrlim je jako i kazem ako me sad ljubavi slazes vise nisi moja! Kaze ona, nikada te vise necu slagati to dobro zapamti, ti si mi sve, zelim sa tobom zivot da provedem i taj sjaj u njenim ocima i sve i tako sam joj povjerovao!!! Bio sam tako srecan jer me neko toliko voli i jednostavno nisam vjerovao da ja mogu nekome da budem SVE kao sto je ona meni SVE!!!

Da napomenem da posle druge njene lazi sam bio opravdano sumnjicav i posebno kad sam dosao u Njemacku! Zvao sam je svaki dan, dopisivao se sa njom,s kajp sve sve.. Svaki dan sam je pitao ima li bilo sta novvo sto mi trebas reci, govorila je da nema. Pitao sam ima li nekih momaka na faxu da se druzite,ona je govorila nema jer meni ne treba niko nego samo ti! Provjeravao sam je,trazio sam od nje kada ide u izlazak da se slika i da mi posalje sliku s kim je, sumnjao sam stalno u njene rijeci, jednostavno sam ZNAO da ce me opet slagati! Imao sam nacin da joj provjerim fb i jos neke stvari, nebitno... Jednostavno sam htio da je sacuvam, da sacuvam nasu vezu jer ovo bi bio poslednji put da idem na stranu da radim itd... Da skratim pricu uglavnom pocelo je dopisivanje prica, skontao sam da se nesto promjenilo i provalio sam neke stvari u njenoj prici-nepoklapanje itd... Prizna ona meni da je isla na kafu sa njim! Ja kazem tu je bilo vise stvari i posle pola sata bezobrazluka sa njene strane i upornog ponavljanja da nije nista bilo ona onda prizna da je bila sa njim, znacvi bila sa njim! Ja poludim, podjem se tresti, suza mi krene, vrti mi se u glavi, ludim ne znam sta da kazem, da je napadnem, da je nazivam pogrdnim imenima?!

Ona prica napravice sebi nesto itd, ja je smirim itd... Sutradan joj napisem da smo zavrsili za sva vremena, da joj oprastam za sve sto mi je uradila ali da NAS vise nema i da smo zavrsili! I sad posle 15-tak dana pita me opet da budemo zajedno, ali ja odlucno kazem ne i ne!

Problem je u tome sto ne mogu da spavam, ne mogu da jedem, ne mogu da funkcionisem, svake sekunde, minute je u mojoj glavi samo ona i prisjecam se svake sekunde provedene sa njom, ne mogu da dodjem sebi, tesko mi je nenormalno jer je volim toliko da ne znam sta da radim sa sebe!! Prica mi da samo ja postojim za nju i moli me da joj oprostim, da se pomirimo! Ne znam sta da radim,gdi mi se pomisao da je ljubila drugog, da je ljubio drugi, a zaklinjala mi se na sve na svijetu!
Ne znam sta da radim, pa ako neko ima neki savjet da mi kaze bio bih puno zahvalan jer sam uzasno, znaci uzasno se osjecam! Ja sam jos mjesec dana u Njemackoj i tek se onda vracam! Rekoh skraticu i skratio sam ima tu jos price... Toliko od mene...

U potpunosti razumem sve ljudske osjecaje, ma kakvi bili, ali citajuci sve te price bila sam malo zgrozena, ne zbog preljuba nego zbog tolikih zabluda.

Ne mislim niti zelim bilo koga savjetovati, samo cu izneti neka svoja misljenja. Svako ima pravo na svoje misljenje.

Ljubav, prava ljubav, podrazumeva bezuvjetno povjerenje. Tamo gdje postoji vjecita sumnja, proveravanje, kontrolisanje itd. tu nema temelja za ljubav. To je mozda strast, fizicka strast, ili zaljubljenost (jer biti zaljubljen i voleti su dve razlicite stvari), ili prosto zelja za posedovanjem a niko ne zeli da ga neko poseduje.

Svako zeli biti voljen. Ko bi pozeleo da bude necije vlasnistvo? Osecate kako se zidovi stezu oko vas, nemate pravo da popricate, popijete kafu s nekim, pregledaju vam se poruke...Oduzima vam se ljudska sloboda, dostojanstvo, a sve u ime "ljubavi"- ko bi to pozeleo? Partner tada mora potraziti izlaz za beg - retko razgovorom, cesto neverom, neverom da bi to prekinuo jer, mozda ce onaj drugi odustati, ili prosto da sebi dokaze da je jos zivo bice bez obzira sto je to glup nacin dokazivanja.

Ima mnogo vrsta ljubavi. U ovim pricama vidim uglavnom posesivnost. Ako od nekog mozete da radite sta hocete, gde je tu postovanje? postovanje licnosti, postovanje ljubavi?

Ima i nekih "ljubavi" gde je sve jad i patnja, i , na kraju, obicno mrznja ili prezir ili sazaljenje.

Prava ljubav je cista radost. Ona je bezuvjetna, nema tu ljubomore, sumnje, nicega sto bi je moglo uciniti niskom.

Niko ne pomislja na nekog drugog; cemu, kada ima najcistiji osjecaj, sva drugo bi to uprljalo.

Plemenita je - za srecu, slobodu ili zdravlje tog nekog pristali bi i da ga se odreknete, samo da bi taj neko ziveo.

Moze vam pola zivota proci trazeci te oci u gomili, ali ako imate srecu da je nadjete zauvek ce biti u vama. Cak i ako nekim sticajem okolnosti izgubite tog nekog on ce uvek biti pored vas i dalje ziveti.

Najcistija radost.

Za MIRAMBO>>>>>>
Prepoznala sam se u tvojoj prici, stavise potpuno je ista. Koleginica sa posla, petoro dece, kada sam mu rekla da sumljam sve je poricao dok se na kraju nije otkrilo suprotno. Sa njom je prekinuo u firmi vise ne radi, kaje se, zna da je pogresio, voli me a zbog naseg dosadasnjeg zivota (koi je bio odlican, lep, pun ljubavi i razumevanja) odlucila sam da mu oprostim. Od tada je proslo godinu dana, i dalje smo zajedno mada ja bas i nisam to prevazisla jos uvek mi je tesko iako je on divan prema meni, deci, ponasa se kao da nam se nista od toga nije ni desilo.

Interesujeme kako se ti nosis sa tim posle svega? Moras priznati da su nam price jako slicne, tako da se nadam da imas neki savet za mene,jer plasim se da nemam mnogo snage da nastavim borbu sa tim.

Pozdrav!