Kada god je mozdana kora aktivna postoje neki dozivljaji – svesni smo pojava oko nas i u nama samima imamo razlicite vrste kognitivnih, emocionalnih i konativnih dozivljaja. Tako je uvek u budnom stanju, ta svest moze biti jasnija - kao pri dozivljajima sa paznjom, a moze biti i manje intenzivna i jasna – kao pri opustenosti i sanjarenju. No, u budnom stanju uvek postoji trajan tok svesti. Aktivnost mozdane kore a time i stanje svesti podleze cirkardijalnom ritmu i shodno tome u toku spavanja se smanjuje ali ne prestaje – to potvrdjuju snovi. Snovi su normalna pojava, pa su i prirodno stanje svesti, ali drugacije od svesti u budnom stanju.
Onirologija je nauka o snovima, njihovoj tajanstvenoj prirodi i tumacenju njihovog znacenja se nije mnogo razvila. San kao dusevni fenomen je marginalizovan u svim aspektima iako nedvojbeno izaziva nasu paznju. Prvo sistematsko objasnjenje sadrzaja snova je dato 1899-e godine kroz delo Siegmunda Freuda “Tumacenje snova”. Njegova istrazivanja na polju nesvesnih psihickih procesa su iznedrile teze i u izvesnoj meri podarile snu kao fenomenu dignitet. Po njemu snovi predstavljaju prvenstveno ispunjenje zelja, i to pre svega onih cije se zadovoljenje sprecava vladajucim drustvenim normama – odredjenih seksualnih i agresivnih zelja.
Druga im je funkcija da cuvaju spavanje; zato na primer ako smo otkriveni i hladno nam je sanjamo da pada sneg. Frojd je isticao da je nuzno razlikovati manifestni sadrzaj o kom neposredno znamo od latentnog, skrivenog sadrzaja koji je pravi smisao sna. Manifestni je zamaskirani latentni sadrzaj. Maskiranje se ostvaruje delovanjem super-ega, tj. usvojenih moralnih principa, a obradom – prerusavanjem osoba i zbivanja, njihovim sazimanjem i pretvaranjem u metafore, posebno koriscenjem simbola i pred samim sobom se sakriva pravi smisao snova. Analizirajuci manifestni sadrzaj koristeci postupak slobodnih asocijacija (navodjenje prvih misli koje nam se jave u vezi sa manifestnim sadrzajem) razotkriva nesvesne teznje i zelje koje su izvor snova. No Frojdovo nastojanje da se ovaj fenomen uklopi u poznati panseksualni koncept su iscrpljivala misiju sna.
Razvoj psihoanalitickog pokreta je doneo i prva eksperimentalna istrazivanja gde se uz pomoc dijagnostickog metoda poznatog kao elektroencefalogram pokazalo da san poseduje pre kvalitet dogadjaja nego misli, jer spavac sadrzaje koje sanja cuje i vidi identicno culnoj percepciji na javi. Ova istrazivanja ukazuju da je san autonomni kreativni proces koji se zbiva u nesvesnom i koji simbolickim elementima tendenciozno pokusava da se obrati ili prodre u ljudsku svest.
Ovo u velikoj meri ide u prilog Jungovoj interpretaciji sna kao manifestacije ispod praga svesti, koja ima tendenciju da postane realna. Kreativni proces u kome dusevni sadrzaji nastoje biti inkorporirani u svest i rabljeni u realnosti. Zbog svog snaznog simbolickog i vrlo cesto nejasnog sadrzaja najcesce ga odbacujemo kao trivijalnu pojavu lisenu smislenosti, a samo oni snovi koji su snazno emocionalno nabijeni i iz kojeg se budimo imajuci osecaj da se to stvarno dogodilo, uspevaju „zakaciti“ kariku nase realnosti i po budjenju nas zaustave, i navedu na razmisljanje. Kada je strepnja zbog vidjenog sadrzaja velika mnogi posegnu i za tumacenjima uz pomoc sanovnika, prepricavanjem prijateljima i pokusajem da putem komparacije iznedre smisaonost i poruku.
Postoji vise teorijskih argumentacija zasto se snovi kao dusevni fenomen pojavljuju, od opste poznate kognitivne po kojoj su oni nuspojva procesa sortiranja informcija, preko aktivaciono sinteticke u kojoj su oni rezultat (spontane promene akcionog potencijala i posledicnog sinaptickog prenosa impulsa („neutralne buke“) u vise strukture) nastojanja mozdanih struktura da organizuju i shodno postojecim iskustveno pohranjeniim resursima daju smislenu formu (u zavisnosti od mesta praznjenja oni dobiju smisao poznatih sadrzaja, akcija, tipa trcanja, padanja...etc.), do teorijskih pretpostavki da se mozak tokom spavanja oslobadja nepotrebnih informacija koje sakuplja u budnom stanju i da kao produkt reciklaze nastaju informacije - snovi. Teorija o snovima se namnozilo, ali jos uvek nema zvanicnog konsenzusa koji bi imao naucnu potvrdu. Nastojanja da se po sadrzaju kategorizuju uglavnom se definisu sa nekoliko grupacija.
Vrste snova
Obicni ili mozdani snovi
Najucestaliji, banalni produkt percepcije svakodnevnih dogadjanja i informacija kojima smo izlozeni putem mas-medija. U tim snovima se mogu prepoznati i detektovati komponente sa kojima se dolazi u kontakt na javi. Sadrzajem takodje vrlo cesto oponasaju neka zbivanja koja su dozivljena kao konfliktna na javi, ali u drugom kontekstu. Vrlo cesto se desava obrada situacije koja je u dnevnim zbivanjima uzrokovala neki oblik frustracije, s tom razlikom sto se fabula radnje obicno odvija dijametralno drugacije. Naprimer, ako ste u toku dana imali razgovor u kome ste procenili da je za vas najbolje da se povucete pa ste se tako i ponasali (uprkos emotivnom naboju koji ste potisnuli), u snu mozete doziveti slicnu a ponekada i identicnu situaciju ali sa varijacijama na temu vase reakcije.
Na ovaj nacin opetovanom obradom primljenih informacija svest pokusava na „bezbednom terenu“ da napravi procenu gde leze zamke i da simulira moguci razvoj i ishod dogadjaja pri odredjenom postupanju. Mozdani snovi se odnose i na banalne snove koji nastaju kao rezultat obrade nepotrebnih informacija za egzistenciju jedinke (tipa trivijalnih razgovora, informacija koje sakupite culima dok se krecete – slike izloga, ulomci recenica tudjih razgovora, naslovne strane casopisa sa trafike dok ste bacili letimican pogled...) i ovakve snove vecina ljudi definise kao konfuzne bez pocetka i kraja u smislu razvoja, najcesce propraceni osecajem smusenosti i umora („Spavao sam ali kao i da nisam, jos sam umorniji“).
Kosmarni snovi
Snovi prepoznatljivi po snaznom emocionalnom naboju i negativnom prizvuku sadrzaja. Svojim sadrzajem spavaca stavlja u situacije u kojima je vidno fizicki ugrozen. Dominantan je osecaj straha, panike i bespomocnosti zbog cega se spavac budi vidno uznemiren, oznojan, sa ubrzanim radom srca, a ponekada ga probudi sopstevni vrisak ili udarac zbog motornih pokreta (snevanje da se fizicki obracunava sa drugim osobama ili cudovisnim bicima). Po budjenju osoba ima osecaj da se dogadjaj stvarno odigrao, tj. prepricavajuci sadrzaj kojeg se seca u detalje naglasava da je bilo „tako stvarno“a osecaj panike i prestrasenosti je i dalje prisutan. Obicno i u toku dana osoba se cesto vraca na sadrzaj i kaze „da nosi ceo dan san“, iako se svesno trude da ga zaborave.
Objasnjenje koje prati ovu grupaciju snova ukazuje da su oni produkt obrazaca koje smo kroz zivot preuzeli a ne koriste nam u nasem razvoju, emocije koje nismo odradili ili emocionalne povrede i traumaticna iskustva koja smo zbog osecaja bespomocnosti koji su ih pratili potisnuli u nesvesno da bi stvorili prividnu zastitu. No, ono sto ih plasira na povrsinu je vaznost koju smo im pridali dok su bila aktuelna i cinjenca da smo svesno odbili da se suocimo jer nismo bili spremni na posledice nase akcije pa smo je okarakterisali kao nevaznu i potisnuli. No, ono sto je kljucno u genezi ovakvih snova je da nismo bili iskreni ka sebi, da smo pokusali lazirati dogadjaj kao manje vredan nase paznje zbog straha od moguceg ishoda ako odreagujemo i suocimo se. U tome lezi i cinjenica da se ovakvi snovi umeju ponavljati, i to ne uvek identicni po sadrzaju, slikama ali uvek markirani osecajem ugrozenosti, teskobe i panike.
Zivotne traume, egzistencijalni problemi, nerazumijevanje okoline, neprihvacenost u okruzenju, atakovanje na vas sistem vrednosti, na licnost, pa cak i fizicki integritet ukoliko se na svesnom planu ne razlozi i ne resi konfliktna situacija nalazice „put“ da se kroz snove imitirajuci snaznom simbolikom pokusa sagledati izvesnost buducnosti ako bi ste se odvazili na odredjen tip akcije; to je kao „generalna proba“ pred premijeru, jer sve dok zaista ne resite ono od cega ste pobegli tenzija ce se prenositi i isplivavati kroz snove koji ce sadrzajem uvek biti „nocne more“.
Ponovljeni snovi i san u snu
Sanjanje snova koji se svojim sadrzajem naslanjaju na predjasnji u odredjenom pravilnom ili nepravilnom ritmu ili vremenskoj distanci (spavac moze da se probudi i da nakon kratkog perioda budnosti nastavi spavanje pri cemu se i san nastavlja kao filmska vrpca) ilistruju intenzivan i dugotrajan proces koji personu prati duzi vremenski period (nekada i godinama) tipa bolesti, lecenja, oporavka; psihickih kriza iz kojih se samostalno ne ume naci izlaz. U ovakvim snovima zbog unetih elemenata kompenzacije kriticni kvantum budne svesti cesto pokusava istrazivati sam sadrzaj sna da bi ga integrisao u budnom stanju u stvarnost i tada se desava fenomen “sna u snu”. Spavac nakon budjenja ima jasnu percepciju sadrzaja i obicno je glavni akter pri cemu se u snu sam obraca sebi (“ovo ja sanjam…”) i to posebno naglasava prilikom prepricavanja sadrzaja sna (“probudio sam se u snu”).
Snovi stvarnosti
Sanjanje sadrzaja koji su identicni sadrzajima kojima je persona izlozena na javi, poznatih mesta, ljudi, srodnih okolnosti u kojima se u svakodnevnici osoba nalazi (radno okruzenje, dom, prevozna sredstva…) s tim da se pojavljuju elementi koji nemaju logicku povezanost (pevate u kancelariji, ili vam je sused u snu partner…) tj. ne odgovaraju istini. Na ovakve snove se gleda kao na sredstvo pomoci u objektivnijem sagledavanju stvarnosti, oni se smatraju “znakovima obavestenja” da nije sve bas kako se cini na javi, i upucuju snevaca da u budnom stanju obrati pozornost na svoju percepciju i da je preispita.
Snovi sa telesnim dozivljajem
Snovi u kojima je sadrzaj indukovan nefizioloskim polozajem celokupnog tela, ekstremiteta, ili pak kompromitujuceg polozaja kao posledice pritiska vlastite tezine na neki od organa. Ponekada su oni produkt i objektivnih zdravstvenih smetnji (cirkulatorne smetnje…) ali i objektivnog okruzenja u kome se spava (sat sa klatnom – otkucaji indukuju da snevate da marsirate). Svi ovi sadrzaji su indikativni za stanje telesne napregnutosti koja je percepirana kroz san. Takodje, snovi u ovog grupaciji mogu imati erotski sadrzaj tzv. “vlazni snovi” za koje se smatra da predstavljaju kanal za praznjenje nagomilanog seksualnog fluida, detalji njihovog sadrzaja mogu odrazavati komplekse osobe (Edipov, Elektrin…), te duboko intimne odnose sa vlastitim i suprotnim polom i njihovu problematiku. I jedni i drugi generalno ukazuju da tenzija ( dugotrajno prigusivanje istinskih potreba) koja se nosi dozivljava konverziju kroz sadrzaj koji se sanja
Prekognicijski snovi
Ovo su snovi ciji se sadrzaj najcesce iz pobranog iskustva ili uz pomoc sanjarice identifikuju kao predskazivaci buducih dogadjanja. Vizije koje spavac ima dogadjaju se na samoj granici izmedju budnog stanja i snivanja. No, grupacija se teorijski navodi ali jos uvek ne postoji nacin da se njihov sadrzaj pretoci u egzaktnu percepciju bilo kojih dogadjaja u buducnosti. Takodje na validnost njihove kvalifikacije upitnost stavlja i atribucija predskazivaca samo nepovoljnih dogadjanja, jer nema podataka da se i srecna zbivanja jednako predskazuju.
Istina je da je svaki san jedinstven, elementarno neponovljiv, isti elementi u snovima dve osoba generisu se iz sasvim drugacijeg korpusa licnosti i iz drugacijeg zivotnog miljea, tako da bilo kakvi pokusaji simbolicke generalizacije su bespredmetni. Za dijagnosticko sagledavanje sadrzaja snova nuzno je imati uvid u objektivnu stvarnost same osobe ciji je san, kao i podatak o njenom subjektivnom dozivljaju sanjanog sadrzaja i svoje realnosti. Kada se ovako pristupi tematici jasno je da ne postoji univerzalno primenjiv (sheatizovan) koncept za tumacenje simbolike snova niti da su pokusaji uvida u iste uz pomoc generalizovane simbolike kakve sadrze sanovnici smisleni.
Internet Content
www.inter.rs is
Klub ljubitelja