Telepatija

hehe bas super a u kom ti se vidu vracalo, jel te grizlo nesto ili si samo onako sebe jela sto si to radila?

Ja iskreno tako nesto nikad nisam ni pomislio (nije mi palo na pamet, al hvala na ideji hehe) pa neznam, ustvari u zadnje vrijeme nemam vremena ni sebi dovljno da se posvetim, jebiga obaveze...

Koje mi razlike ako grizem samu sebe ili me grize savest

Šćela ti ja da manipulišem a, ono mi se vratilo! Nemoj ni da pokusavaš, iskreno ja sam se malo izgubila u svemu tome i dugo me je pratila uznemirenost posebno nocu pre nego sto cu zaspati, snovi, mentalne slike kojih nisam mogla da se oslobodim... na kraju sam skapirala da je to ona unutrašnja tamna strana mene koju sam tim vidom bila forsirala i aktivirala... bla..

Nego, posvetiti se svom unutrašnjem biću, pretpostavljam da je to stanje. tj. volela bih da se dovedem u to stanje, a da to ne bude samo čin koji zahteva vreme i dobru organizaciju.

Mislim da su ljudi i previše okupirani trkom za materijalnim tj.ono za čim se najviše težimo najviše odnosi energije, zato treba zastati bar za početak..

Ono što se ponavlja bez određene vremenske pravilnosti je da se budim iz sna u dubokim noćnim satima bez vidljivog povoda (naprostro kao kada se prirodno probudite nakon dobro prospavane noći) i kako se spavanje neuspešno nastavlja posegnem za daljinskim TV kojeg inače iznimno retko gledam (nekada prođu i nedelje a da čarobnu kutiju ne upalim, imama otpor ka dnevno serviranom paketu informacija upućenih nikom i svakom).

I svaki put kada upalim TV u te sitne noćne sate redovno ide naučno obrazovna emisija na RTS 2 sa glavnim gostom doktorom koji se bavi homeopatskim pristupom lečenja, a kojeg inače lično poznajem. Život nas je odvodio na različite strane, ali se nekako uvek dešavalo da nam se putevi ukrste kada je za to bilo najmanje logike i kada se ljudi već izgube iz vida da uopšte postoje.

Ja sam bila u osnivačkoj skupštini udruženja za klasičnu homeopatiju »Hahnemann», no kako se na samoj skupštini pojavilo iks osoba koje nisu završile klasičnu medicinu od kojekakvih "travara" i lažnih alternativaca kojima je bio omogućen pristup upisa u dvogodišnje studije, ja sam se povukla jer mi je sve to u datom trenutku učinilo kao varijanta da brojne osobe različitih pobuda dođu do cilja tj. do papira koji bi bio pokriće za njihovo šarlatanstvo.

Sve ovo iznosim samo zbog činjenice da je taj kolega nekoliko godina kasnije na opšte čuđenje većine poznanika otišao na Tibet i tamo proveo pet godina, vrato se u London tamo završio studije na prestižnom univerzitetu za alternativnu medicinu i danas je jedan od vrlo uglednih stručnjaka koji se bavi homeopatskim lečenjem.

Znam da moja buđenja i ponavljani "susreti" preko TV ekrana nose određenu poruku koju ja ne mogu da dokučim, a ona se ponavljaju sve češće i češće, pa sam u prilici da gledam reprizne emisije u kojima je on bio gost a koje su snimane ko zna koje godine, sve liči kao na retrospektivu njegovog profesionalnog života u deceniji iza nas o kojoj ja nisam imala nikakvih informacija.

Reprizni program nakon buđenja sa uvek istim glavnim akterom nosi poruku, koju ja ne umem da spoznam, a nekako nisam spremna da ga kontaktiram mada je u blizini. Vaše mišljenje je, telepatija ili šta?

Telepatija, kao ekstrasenzorna percepcija je naucno priznati fenomen, poznato je da se ona ne javlja samo u budnom stanju coveka. Telepatija je prisutna i u snovima, prepoznajemo je u kategoriji »malih«, svakodnevnih i situacionih snova, zatim u snovima koji bude i narocito, u tz. »krupnim snovima«.

U svakodnevnim, sitnim snovima, koji se odnose na uobicajene prilike, telepatska veza se ispoljava samo izmedju ljudi kojih se tice »ista« dnevna situacija i koji su medjusobno bliski. Npr. ukoliko zena vidi razresenje problema u snu koji sneva, tako da u njemu mora da ucestvuje i njen suprug, ona ce mu telepatskim putem »iskazati« sta treba da ucini i on ce upravo sanjati takvu situaciju – resenje.

Ukoliko ujutro nakon budjenja, ispricaju jedno drugom sta su sanjali, iznenadice ih »veza – lanac« kojim su povezani i dok spavaju. Medjutim, njihova bliskost u snovima ne proizilazi samo kao rezultat uzajamne intimnosti i zajednickog zivota, vec i kao sposobnost psihe jednog bica, da odredjenom vrstom energije prenese svoje »poruke« drugom bicu.

Kada je rec o snovima koji bude, prepoznajemo ih po kriterijumu da li se u istom momentu probude oba snevaca. Npr. ako je jedna osoba u opasnosti, ona ce prirodno potraziti pomoc od osobe koja joj je bliska, u koju veruje da ce joj pomoci i njoj ce se »obratiti« u snu. To »obracanje«, kod druge osobe moze da izazove ili san u kome se isitice opasnost u kojoj se nalazi prva osoba koja je poslala poruku, ili da izazove samo budjenje. U oba slucaja se radi o telepatiji u snu. Ilustrovacemo primerom jednu situaciju ove vrste telepatske veze.

M.M. je jedne noci usnula dve zene i jednog muskarca kako je nagovaraju da sidje niz stepenice u podrum. Njoj se to nije dopalo i plasila se da sidje, jer je prepostavljala da je dole ceka neka smrtna opasnost. Ali, kako su njih troje uporno navaljivali (narocito zena koja se u snu prikazala kao stara) ona je pocela da silazi. Kada je stigla do polovine stepenica, zastala je, jer je ponovo osetila da je ocekuje velika opasnost. Onda je stvarno videla da je dole ocekuju neke »stravicne zveri«. U velikom strahu i panici nije znala sta da radi, osecala se besmopocno. Dole su je ocekivale zveri, a nazad i gore nije mogla da se vrati, zbog one tri osobe koje joj to nisu dozvoljavale. Iznenada »spas« je stigao – u budjenju.

Ali, ona se nije probudila zbog sopstvenog straha, vec usled neke cudne buke koju je izazvalo bucno hrkanje njenog supruga koji je lezao pored nje. U psiholoskoj rekonstrukciji ove situacije, sta se zaista dogodilo?

U momentu velikog straha i panike M.M. je svoj san »uputila« svom suprugu, tako da je i on sanjao potpuno isti san (kako se naknadno utvrdilo), identican cak i do detalja. Shvativsi u kakvoj se opasnosti nalazi njegova supruga, znao je da mora da joj pomogne. Ali, na koji nacin kada i on spava? Jedino sto se dosetio, bilo je da je probudi glasnim hrkanjem, sto je i ucinio.

Zahvaljujuci telepatiji u snu, odnosno prenosu sadrzaja jednog upozoravajuceg sna sa jednog snevaca na drugog, M.M. je izbegla opasnost. Pri tome, ovaj san, kao san upozorenja, je naglasen i po tome sto ga je sanjala jos jedna osoba (suprug). Zatim, san je bio i prekognitivan, jer su se kasnije u realnosti stvari i dogadjaji odvijali, upravo onako kao sto je san predvideo. Mozda je i zbog toga bilo potrebno da se sadrzaj koji je jedna osoba videla u snu, prenese u san druge (i njoj bliske) osobe, kako bi zajedno bolje sagledali poruku sna.

U »krupnim snovima«, snevac se susrece sa psihickim sadrzajima sireg znacenja. Stoga, ovi snovi su veoma impresivni, bazirani na duhovnom iskustvu i iskazani su jezikom simbila u kategorijama kolektivnog (drustvenog) dozivljavanja. Obicno se izrazavaju kroz simbole prastarih slika i prevazilaze vremenske okvire. Buduci da po svojoj definiciji pripadaju kolektivnom nesvesnom, oni su po svojoj osnovi i telepatski.

S tim, sto se u ovim slucajevima telepatska veza medju snevacima ne mora nalaziti iskljucivo izmedju bliskih (emotivno, rodjacki i sl.) osoba, vec i izmedju osoba koje su lisene neposredne veze, ali zato imaju neke druge, sustinske i bitne zajednicke crte. Takve osobe svoja velika (upozoravajuca, strasna, prorocka, bozanska ili druga dobra) predvidjanja buducnosti, vide u svojim snovima kroz slike bogate simbolima iz »bogate riznice proslosti«. I upravo te slike ce poneti i »utisnuti« u snove drugih snevaca.

Buduci da je svaki covek, kao jedinka i deo ukupnog covecanstva od praistorije do danas, on poseduje i zajednicke niti podsvesti tako da ih moze preneti drugima kada za to postoji potreba. Zato vise ljudi (onih koji se cak i ne poznaju) mogu da sanjaju »isti san«, koji je bitan za sve njih. Samo je pitanje: da li je ta telepatska nit potekla od jednog od njih, ili je ona stigla iz »daleke proslosti«.

Kada se coveku desavaju znacajni dogadjaji, oni se mogu odslikati u snu njegovih bliznjih, ma koliko oni bili daleko (prostorno) udaljeni ili neupuceni u situaciju. U stvari, desava se da dogadjaji telepatskim putem (vezom) dospevaju do njih, zato sto osoba kojoj se nesto izuzetno krupno dogadja ne moze a da ne misli na projekciju svega toga, ili na one koji zauzimaju vezno mesto u njenom zivotu.

Dakle, telepatija u san nekog snevaca dolazi ili iz necijeg podsvesnog bica (druge osobe), ili iz svesnog covekovog misljenja. U svakom slucaju, postoji telepatska veza koja stize iz svesnog ili nesvesnog dela necijeg bica ka drugom (ili drugima, grupi) snevacu.

Poznato je da osoba putem verbalne komunikacije potencijalno moze da saopsti "sve sto zeli", tj. moze da masta i laze koliko zeli ili koliko ima maste, potencijala, volje. Ali, tokom neverbalne komunikacije to je skoro nemoguce (iskljucujemo glumacke uloge i neke mentalne poremecaje).

Odnosno, svako razmislja o tome "sta zeli da saoposti", zatim "koju poruku zeli da uputi" ili "kakav utisak zeli da ostavi", a reci uvek predstavljaju sjajno orudje ili oruzje da se ostvari namera.

Konkretno, na necije pitanje uvek moze da se odgovori (verbalno) iskreno ili lazno. Medjutim, sta god da iskazemo recima (verbalno), "telo" nas "odaje", a to su odredjeni nesvesni pokreti, tikovi, trzaji, neverbalni -- telesni znakovi ...

Covek ne moze svesno da utice na telesne znakove ili da ih kao reci (u verbalnoj komunikaciji) stavi u funkciju svojih ciljeva, pa tako i lazi. Dakle, covek ne moze da kontrolise tikove na licu, mimiku, gestikulaciju, zatim ceskanje (iza uha, nosa, vrata ...), crvenilo, bledilo, treptanje, obaranje pogleda, znojenje dlanova, prekrstanje nogu ...

Svi ovi znaci u neverbalnoj komunikaciji "mnogo otkrivaju", ukoliko se pazljivo prate i tumace.

Dakle, osoba moze da "tvrdi" jedno, a ustvari da misli, zeli i oseca nesto sasvim drugo ili cak, suprotno! Ponekad, cak ni sama osoba nije svesna svojih unutrasnjih konfikata ili sukoba na relaciji svesno i nesvesno.

Neverbalna komunikacija ima posebno znacenje u psiholoskoj analizi i odredjivanju profila licnosti, jer mnogo govori o nasim osobinama, sklonostima i namerama, cesto ukazuje i na odredjene psiholoske smetnje ili poremecaje.

Postoji grupa psihoanaliticara koja podrzava teoriju i naglasava (posebno analizira), da je potencijalno vaznije u odredjenim situacijama ono sto se ne kazuje, nego ono sto se govori ili saopstava recima.

Dakle, sve predstavlja jezik simbola na odredjenom komunikacijskom nivou. Medjutim, pitanje je koliko smo pravilno ovladali upotrebom i razumevanjem razlicitih simbola u komunikaciji.

ovo je moj licni stav ,a sto ga ne kontaktiras, igurna sam da ce reci prilikom susreta biti presudne dali je telepatski kontakt u vezi sa njim i neka najnovija saznanja, ili je on samo simbol, to budjenje u isto vreme, repriza programa mozda ukazuje na nesto drugo, na ponavljanje situacije u kojoj si uhvacena, mozda treba da zivot usmeris u drugom pravcu, da preuzmes neke radikalne korake kao sto ih je on ucinio, pokusaj kontaktiraj ga susret ce reci dali ima logike ili ne.

Mnogobrojnim experimentima su se naucnici potvrdili da ipak postoji citanje misli. Deset godina ispitivana teza, o funkciji telepatije pokazuje da nas svet poseduje morfogenetska polja preko kojih smo nevidljivo povezani.

To dokazuje da svi imamo sposobnost telepatije i to sedmo.culo se moze istrenirati. Zivotinje takodje poseduju tu sposobnost, cak izrazeniju nego kod ljudi.

Test sa papagajem

Jedan senzacionalan experiment je sproveden u Engleskoj. Papagaj je naucio oko petstotina reci i, odveden je na drugi sprat kuce a vlasnica je bila u podrumu. Njoj su dali slike koje je trebala gledati i misliti o njima. Papagaj je tacno govorio sta gleda gazdarica , dakle citao joj je misli. Stoga dobro cuvajte ljubimce, ako ne zelite da vam procuri sadrzaj

Odlazila sam iz kuce mojih roditelja. Jos sam bila pored ograde kada sam osetila strasnu bol i pecenje u grudima. Okrenula sam se i zamolila majku da nazove mog brata, ali odmah.
Kasnije se ispostavilo da se tacno u to vreme borio za zivot. Gusio se. Bio je 10.000 km daleko.
Nije preziveo.
I to nije bio san.

Fetus prima osecanja zene koja ga nosi, a u pitanju su vec dve zasebne jedinke. Trudnoca je kolevka telepatije.

Ja sam cula da telepatija postoji samo izmedju najblizih krvnih srodnika, a da je sve ostalo samo slucajnost i dugogodisnja povezanost-poznanstvo.

Nije tako mali broj ljudi koji veruju da bi u zaista pravoj ljubavi trebalo da postoji neka vrsta telepatskog odnosa izmedju dva voljena bića. Zbog toga neki parovi mistifikuju koincidencije kada se dogodi da su istovremeno pomislili, izrekli ili uradili istu stvar, jer "telepatija", na izvestan način, "dokazuje" da je njihova ljubav zasnovana na parapsihološkom prožimanju. U ovome nije teško prepoznati fragmente arhetipa ljubavi - stapanja: duševno prožimanje i sjedinjene dovodi do toga da dve duše rade kao jedna. Ako zanemarimo telepatiju na koju se partneri pozivaju kada su razdvojeni, dolazimo u carstvo neverbalne komunikacije koja se tako živo i intenzivno odvija izmedju dva bića koja se vole.

Osnovno komunikacijsko pravilo glasi da dve osobe koje se nadju u zajedničkom komunikacijskom polju ne mogu a da ne komuniciraju. Kada je reč o bićima koja se vole, koja jedno drugom poklanjaju veliku pažnju i koja su, bar delom svoje svesti, često koncentrisana na drugog, punoća neverbalne komunikacije u ovakvom odnosu postaje nam jasnija. To znači da kada dva voljena bića "ćute", ona samo živo "razgovaraju" na neverbalnom nivou.

Svaki par, tokom odredenog vremena, razvije sistem kodova koji odredenim neverbalnim signalima daju definisano značenje. To je unutrašnji sistem razmene neverbalnih signala koji oba partnera umeju da svesno iIi intuitivno tačno definišu. U tim situacijama reči nisu potrebne, jer je svaki signal jasno označen i za onoga ko ga šalje i za onoga ko ga prima. Mogli bismo reći da je svaki par koji je proveo dovoljno vremena zajedno razvio jedan, samo njima svojstven "telesni govor para." Ovaj sistem kodiranja i dekodiranja neverbalne komunikacije razumljiv je samo tom paru, tako da stranac u njega nema pristup.

Iako boja i intenzitet glasa, način govora, izrazi lica, pokreti, položaj tela, telesna distanca kao i sve ono drugo što spada u neverbalnu komunikaciju jeste veoma bitan način opštenja, neverbalna komunikacija nikada ne može zameniti preciznost verbalne komunikacije. Ko ima sklonost da precenjuje ulogu i značaja neverbalne komunikacije, neka se seti mladalačke igre "pogadanje naslova filmova", u kojoj je cilj neverbalno objasniti naslov nekog filma, pa će shvatiti svu moć i nemoć neverbalne komunikacije. Reči ne samo da svojom preciznošću i jasnoćom definišu samo jedno značenje, čime uklanjaju mogući nesporazum, nego nam omogućuju da saopštavamo apstraktna značenja.

Dakle, reč služi da se subjekt koji ju je izgovorio jasno i nedvosmisleno odredi. Sve dok nam neko rečima ne opiše šta misli i kako se oseća, mi ne možemo znati šta on doživljava. Ljudi koji veruju da mogu samo na osnovu neverbalnog signala pouzdano znati za neko unutrašnje stanje druge osobe (misao, osećanje, želju, nameru itd.), angažuju se u takozvanom čitanju misli. Na osnovu neverbalnih signala ne može se znati šta druga osoba misli iako se neko značenje može pretpostaviti. Svaka reč ima odredeno značenje koje joj pridaju i onaj ko je upućuje i onaj ko je prima. Ono što govor čini govorom jeste upravo opšti dogovor, saglasnost o značenju odredenih zvukova. Kada su u pitanju neverbalni signali, to nije tako. Samo odredeni pokreti ili postupci imaju takvo značenje koje im pripisuju svi pripadnici odredene za ednice, pa se samo u tom slučaju može govoriti o "telesnom govoru" ili "govoru tela". U svim drugim slučajevima, odredeni telesni signal može biti shvaćen na različite načine, pa ako insistiramo na postojanju jednog univerzalnog "telesnog govora", padamo u zamku brojnih mogućih nesporazuma.

Razlika izmedu pretpostavke i istine je veoma velika: to je razlika izmedju hipoteze i činjenice. Pošto uvek postoji mogućnost da smo nečiji spontani pokret pogrešno protumačili kao odredenu neverbalnu "poruku" ili da smo stvarnu neverbalnu poruku sasvim pogrešno protumačili, jedini način na koji možemo proveriti naše zapažanje jeste da drugu osobu direktno pitamo. Dakle, neverbalni signal predstavlja samo orijentir o mogućem unutrašnjem stanju druge osobe, ali da bi se tačno znalo, ta osoba mora verbalno potvrditi pretpostavku. To što nekada na osnovu neverbalnog ponašanja tačno pretpostavimo šta druga osoba doživljava, ne poništava prethodni stav. Pošto je osoba koja se oslanja na čitanje misli uverena da "zna" šta drugi doživIjava, ona ne traži da drugi verbalno potvrdi ili ospori njeno znanje. Šta više, takva osoba ostaje uverena u ono što "zna" ili "oseća" o drugome čak i onda kada to drugi verbalno negira.

Čitanje misli nalazimo u dva oblika: kada osoba čita tudje misli na osnovu neverbalnih signala, i kada osoba šalje odredjene neverbalne signale u očekivanju da će ih drugi tačno "pročitati". U oba slučaja subjekt odustaje od verbalne komunikacije. Kada osoba veruje da je razumevanje u odnosu ljubavi isto što i odlično neverbalno sporazumevanje, ona je samo delimično u pravu. Sasvim je tačno da neki parovi imaju veoma dobar sistem neverbalnog komuniciranja, ali, da bi se to ispravno shvatilo, potrebno je znati da kod tih parova obično možemo identifikovati sledeća tri momenta: dugo vremena žive zajedno; u početku odnosa je verbalna komunikacija bila veoma zastupljena; u početku odnosa neverbalna komunikacija nije bila tako dobra.

Objašnjenje ovih zapažanja je jednostavno: ljudi koji se razumeju dobro se medjusobno poznaju, poznavanje je rezultat procesa upoznavanja, a tokom upoznavanja oni su razgovarali i otkrili kakvo značenje imaju odredeni neverbalni signali koje jedno drugom upušuju. Dakle, neverbalno razumevanje je pro izvod dugogodišnjeg odnosa ljubavi, a ne pretpostavka ili uslov za započinjanje odnosa ljubavi.

Ponekad je to razlika koja odvaja mentalno zdravlje od mentalne bolesti. Ono što ovde nazivamo čitanje misli, u psihozama postaje sumanuta ideja odnosa. Osoba koja je odrasla gledajući svoje roditelje kako se odli čno neverbalno razumeju i koja je na osnovu toga izgradila uverenje da je ljubav isto što i neverbalno razumevanje, tražiće takvog partnera koji će je u prvom kontaktu neverbalno "razumeti." Kod osoba koje veruju da je "čitanje misli" dokaz ljubavi nalazimo još jedan mehanizam: oni veome teško verbalizuju partneru ono što im treba ili što žele. Ako partner nije prepoznao i ako je ignorisao subjektov neverbalni signal u kome je kodirao odreden zahtev ili poruku, to je već dovoljan dokaz nerazumevanja i izvedeno, nedostatka ljubavi. Kada je ignorisan neverbalni zahtev, tada bi trebalo da usledi verbalni zahtev, ali subjekt se ustručava: samu činjenicu da nešto mora verbalno saopštiti uzima kao poraz ljubavi. Ukoliko ima i uverenje da ljubav isključuje konflikt medu partnerima, tada je neizražavanje direktnih zahteva još prisutnije. Subjekt se boji da bi izražen zahtev mogao biti odbijen od strane partnera, a kako ne razlikuje odbijanje zahteva od odbacivanja sebe kao ličnosti, to bi za njega bio definitivni dokaz da ga partner ne voli.

Bliskost, razumevanje i razgovor

Odnos ljubavi koji je zasnovan na bliskosti i koji teži medjusobnom razumevanju, mora uključiti slobodu razmene reči. Pojam "bliskost' u većine ljudi izaziva pogrešnu predstavu o dvoje ljudi koji se u tišini drže za ruke i žive u harmoniji i razumevanju. Biti blizak s nekim prvenstveno znači negovati odnos u kojem je subjekt onakav kakav stvarno jeste. To znači da bliskost pored nežnih osećanja podrazumeva i konflikt, ljutnju i zahteve. Možemo reži da se odnos bliskosti upravo prepoznaje po tome što se u njemu slobodno traži i zahteva. To je sasvim različito od privida bliskosti koja se može stvoriti samo na osnovu jednog pogleda ili osmeha nepoznate osobe, kao što je slučaj one vrste zaljubljivanja koji bismo mogli nazvati "potpuno "potpuno razumevanje na prvi pogled".

Razvojni koreni ljubavi - telepatije

Ukoliko u individualnoj istoriji pojedinca potražimo pramodel njegovog zahteva da mu partner "telepatski" čita misli dolazimo do odnosa majke i preverbalnog deteta. Pošto dete još nije ovladalo govorom, ono nije u mogućnosti da verbalno izrazi svoje potrebe, zahteve i unutrašnja stanja, tako da je majka prisiljena da pomoću svoje intuicije "čita misli" detetu i da definiše razne neverbalne i preverbalne signale koje dete emituje. U tom smislu, u korenu predstave o pravoj ljubavi kao o potpunom neverbalnom razumevanju nalazimo sliku majke koja daje svoju ljubav preverbalnom detetu.

Drugi koren predstave o ljubavi - telepatiji nalazimo u svim onim mitovima koji u sebi sadrže arhetip ljubavi - stapanja. Dva bića koja teže da se kroz ljubav stope u jedno, zajedničko biće, ograničeni svojom anatomijom, stapaju svoje duše tako da se uspostavlja jedna, zajednička duša.

Antiteze

* Nema bliskosti bez direktnog traženja.
* Medjusobno razumevanje je posledica razgovora.
* Nemojte tražiti da vam neko čita misli.
* Neko vam može dobro čitati misli iako vas ne voli.
* Ono što se dobije kad se traži vrednije je od onoga što se dobije kad se ne traži.

Danima unazad imam izrazenu potrebu da napisem nesto o telepatiji. Sta napisati posle ovako divnih postova u kojima je skoro sve receno? Necu prilaziti telepatiji sa naucne ili hipoteticke strane. Pisacu sta mislim. Ustvari, ne sta mislim, vec svoja iskustva.

Telepatija kao impuls se prenosi i razvija medju bliskim osobama. Znaci li to da smo telepatski povezani sa vise osoba jer svi imamo vise bliskih osoba? Moje iskustvo mi govori da telepatska povezanost postoji samo medju karmicki povezanim ljudima, tj. medju srodnim dusama.

"Karmicki povezane" osobe se osete koliko god da je fizicka udaljnost medju njima. Godinama unazad, bilo je dovoljno samo da pomislim na telefon, da bi zazvonio istog momenta. Svakodnevne sitnice i dogadaji koji su me telepatski spajale sa mojom srodnom dusom su zaista zanemarljive jer se to podrazumeva pod normalno.

Postoje neke druge krupnije odluke koje su u jednom momentu izgledale nemoguce, ali smo, upravo, oboje razmisljali istovremeno o istim stvarima. Dok sam se pripremala "za nastup", birajuci trenutak kako da saopstim, osoba sa kojom sam bila na istoj "talasnoj duzini" je zapocinjala iznosenje svoje ideje, ali uvek recima: "Znas, nesto sam mislio..." Pre nego sto je izgovorio sta je mislio, znala sam vec jer sam upravo razmisljala o tim stvarima. Nije bilo sporadicnih slucajeva. To je bilo pravilo!

Ako ovaj post doprinese temi, bice mi veoma drago.
Ne bih iznosila slikovito primere, zvucalo bi pateticno, a to ne zelim.

Dakle, telepatija postoji medju srodnim dusama. Izrazena je maksimalno, tako da izgledaju i funkcionisu kao jedna osoba!