Da li verujete u sudbinu?

Slažem se i ja sa vama

Jedino mi nije jasno kako bubastra mislis da smo birali sami ovaj život?

Nismo mogli da utičemo na to gde cemo da se rodimo i ko ce nam biti roditelji, braca, sestre... Sve ostalo da! Biramo prijatelje, posao, opredeljujemo se i usmeravamo tok svog života, bas kao sto si i rekla svojom slobodnom voljom!

Ma ne postoji sudbina, mislim da je to nesto na sta se slabi ljudi oslanjaju a i oni koji kad im lose ide u životu izigravaju žrtve sudbine!

Leda,

mi smo birali ovaj zivot, zato sto je ovo samo jedan od zivota koji smo proziveli. Mi uvek biramo koji zivot cemo da zivimo i koga cemo da upoznajemo.

Kada nismo u materijalnom obliku, mi imamo mnogo vise informacija i znanja kojih se ne secamo u fizickom obliku.

Kako, postupcima ili nekako bas svesno, to mi nije jasno?

Извини што касним, има свашта новога па нисам могао раније.

Проширење раније реченог:

- Прво, сматрам да људи имају унапред задате предиспозиције, то учимо из биологије, мама и тата су били такви па кад им се помешају гени добију наше из којих ми црпимо своје особине приликом психо-физичког развоја. А ли то је далеко од коначног стања ствари, јер то су предиспозиције а шта ће стварно од тога настатати обликује се под разним утицајима: родитељска пажња, околина, исхрана, разни догађаји и преломни моменти у животу итд.

- Друго, поред добијених и оформљених особина од стране других чинилаца, тј. чинилаца на које не можемо да утичемо, постоји и могућност самоуправљања и самооформљивања своје личности. Ово нам омогућује један изванредан дар, а то је дар одлучивања.

Тај дар је кључан за сваког појединца и предстаља једини начин да се избалансира наша личност. Е, сад пре свега морамо да схватимо да једног човека сачињавају две дијаметрално различите ствари материјално тело које тежи да се распадне и присаједини осталој материји и нематеријалне душе која је вечна. Да би особа владала сопственим потенцијалима мора да ограничи своју душу материјом али ни на који начин не сме да душу подреди материји.

И то је сад већ чист аскетизам. Али морам приметити да су по бројним записима они који су се подвргли аскетизму успевали да помере границе познатог света. Пре свега бих истакао мошти светих људи, они су својим умом тако овладали телом да и више векова после њихове физичке смрти, одвајања душе и тела, тело јошувек одбија да се распадне по природним законима. То је један од најбољих примера како својом вољом човек утиче на свет.

- Треће је оно што је можда и најважније, начин на који ми посматрамо дешавања у свету око нас. Сви ми најчешће сматрамо да је потребно да променимо свет да би ствари биле боље у њему, а не видимо да је неопходно променити себе да би смо могли дати показатељ свету како је правилно поступати.

Увек нам је крив неко други: држава, пријатељ, непријатељ, штрокава шалтеруша, ђаво, па и сам Бог. Никада се не сетимо да смо томе и сами својим чињењем или нечињењем допринели. А и лакше је тако, свалимо кривицу на другога и све је лепо! "А шта ће јадан, таква му је судбина!" Судбина је добар изговор за нерад и несавесност.

Надам се да ме нећете погрешно разумети, постоје прилике у које западнемо и без своје воље, постоје догађаји који нас значајно уздрмају и оптерете а нисмо могли да их предвидимо и избегнемо. Али погрешно је такве ствари сврстати у нешто "записано", унапред одређено, јер тако себи одузимамо право да се боримо против тога. А ако се не боримо против невоља у које западамо онда нема начина ни да се изборимо са њима.

Дакле да закључим, слободна воља постоји јер ако можемо да променимо себе можемо и свет да променимо.

Ne verujem u sudbinu, sve je to splet srećnih ili nesrećnih okolnosti.

Ponašanje u datim okolnostima je rezultat našeg genetskog koda ili stečenih osobina. Neko će jedan susret ili događaj pustiti da prođu skoro neopaženo, drugi će od toga napraviti ljubav ili poslovni uspeh.

Živeti ŠIROM OTVORENIH OČIJU dovoljno je za sreću, sudbina je izvikana stvar!

to o cemu pricas jeste sudbina,ali je ti drugacije definises,nista vise..
mnogo je slozeno i ne mozes je ograditi nekim svojim pretpostavkama,koje su koliko vidim na temeljima nauke,dokaza itd.
sreca je nekad tu-nekad nije..ako i pazljivo posmatramo stvari oko sebe,necemo je dovuci..to je apsurdno..

izraz "splet okolnosti" je na neki nacin potcenjivanje..ali nema veze..ti ga tako nazivas,mada ono ima nezamislvo veci znacaj i moc..

Ja bas nesto i ne verujem u sudbinu, mislim da je sami sebi stvaramo i da sami uticemo na dogadjaje, doduse verujem da postoji nesto u nasim zivotima sto je konstantno i sto se ne menja, sto je onako kako je i sto bilo kojim delom ne mozes promeniti.

Iz dugih razgovora koje sam na moju veliku radost bila u prilici da vodim sa jednim izuzetnim čovekom koji se dvadesetak godina bavi temom parapsihologije, koja je da podsetim, zvanično grana psihologije, čiji je predmet istraživanje paranormalnog u čoveku i životinjskom svetu, tj.onoga što se ne može objasniti utvrđenim naučnim saznanjem i principima, jer ne postoje metodološke mogućnosti da se ponove i kontrolišu paranormalni fenomeni na egzaktan način, a ne postoji ni teorijski sistem koji bi obuhvatio i klasirao brojne i raznovrsne fenomene, ipak parapsihologija ima otvorenu ili prećutnu podršku mnogih kompetentnih ljudi.

Njegove priče za laika neobične i pomalo čudne su meni pomogle da nađem usmerenje:

- Da ne budem praznoverna i neselektivna.
- Da shvatim princip setve i žetve.

Od njega sam primila učenje o sudbini. JA sejem i ja prema svojoj setvi - žanjem!

Sudbina su oni događaji koje mi sami stvaramo. Zavisi samo od naše kreacije. Neko kreira iz Ega I Nesvesnog, a neko kreira Svešću.

Jedino je u tome razlika.

Sve ostalo je isto, a to znači da sudbina podrazumeva kasnije namirenje naših postupaka. Dovoljno je reći sebi: da pokušaj uticanja na nečiju slobodu izbora (psihu) i to protiv njegove volje (nije tražio nikakvu uslugu, čak nije ni znao)? predstavlja posejan kukolj i on će jedino sam sebe da umnoži, i da te preplavi.

Mi smo ti koji kreiramo! Jer naša prošlost je nekada bila upravo trenutak sadašnjosti; ovo danas je trenutak budućnosti.

Mi smo ti koji su tadašnjim trenucima stvarali tu budućnost, koja se zove: sada i ovde. To je jedini način stvaranja budućnosti.

Sa sudbinom se ne moze igrati ni jedna igra, pa čak ni igra rečima.

I zato kada kazem da me "grize savest" ja prihvatam greh na sebe, a on me je naučio da to mogu postići samo poništavanjem sopstvene samovažnosti, odnosno ne pokušavanjem da se zaštitim bilo kakvim opravdanjem svog neispravnog postupanja.

Naučio me da ću jedino tako biti spremna da se svojim pokajanjem iskupim, o čemu(kada i koliko) ne sude ljudi.

Ono što čini imperativ moga života od tada je SAMOODGOVORNOST za sopstveni život!

"Spasiće te samo ono što izneseš iz sebe." - Isus Histos

Da, sudbinu mi sami kreiramo!

Po meni ako je sudbina u pitanju,sudbina je samo niz dogadjaja koji su bili ili slede tako da je sudbina i formulom izracunata, a na tebi je ostavljeno najmanje dve solucije da izaberes sta dalje, e to je sudbina.
Sloboda je osnovni faktor koji upravlja zivotom postavlja neki koeficient i neki pozitivni deo sudbine a na sve to se dodaju dogadjaji .Posle toga ostaje samo da sabiras ili oduzimas pozitivne ili negativne dogadjaje koji deluju na tvoju sudbinu.Znaci dogadjaji odredjuju sudbinu ,za dogadjaje smo najmanje mi krivi. Sabrajmo sta i koliko nam se desavalo i desava onda shvatis da si ti najmanje tu koji upravljas sudbinu i trazis tj gradis put, NE,samo biras da ili ne.Zavisni smo od dogadjaja i samo smo posmatraci sta se desava.
Dogadjaji su uglavnom nametnuti,dogadjaji povezuje sudbine tako i da uticu jedno na drugu,a i sami smo jedna promenljiva koja se vremenom trosi e eto to nam je sudbina.
Svi smo mi u masini, samo otvori oci.

Ima tu par interesantnih nepoznanica, vezanih za koncept "sudbine".

Prva je: da li se naš sveukupni referentni sistem, šta god to bilo, manifestuje kao linearan, radijalan, spiralan ili, čak, haotičan. Ukoliko nije linearan, onda ni zakon "uzrok-posledice" ne važi pa ni ona priča o setvi i žetvi.

Ukoliko pretpostavimo da je sistem linearan, tj. da deluje po zakonu "uzroka i posledice", nameće se sledeća nepoznanica: u kom se vremenskom okviru dešavaju "setva i žetva". Da li je moguće nešto posejati u nekom od prethodnih inkarnacija pa žnjeti u ovoj. Takodje, i u okviru jednog života. Ukoliko ne uspostavimo tačnu vremensku relaciju izmedju uzročnog i posledičnog, nećemo biti u mogućnosti da donesemo zaključak o samom postojanju uzročno-posledičnog sistema, jer se sve, ipak, meri u odnosu na parametar "vreme".

Vedska nauka, koja detaljno razmatra ovu tematiku, kaže da postoji nepromenljiva i promenljiva "sudbina" (ajd da je tako nazovemo). Na prvu nemamo ama baš nikakvog uticaja, sve do nivoa visokog stepena prosvetljenja, dok na drugu, promenljivu, možemo uticati. Koliko ona nepromenljiva sudbina uslovljava ovu promenljivu i koliko smo mi, realno, u mogućnosti da i ovom drugom vladamo, treća je nepoznanica.

Uprošćeno, Vedska nauka kaže da je Karma (sudbina, u nekom smislu) nešto čega se trebamo težiti osloboditi. Poznato je da svaka akcija proizvodi Karmu. Ukoliko je, po definiciji, Karma nešto nepoželjno, logički izvodimo zaključak da, ukoliko želimo napredovati i biti "bolji", trebamo činiti što manje. Tj. sedeti mirni, kao bik Ferdinand i mirisati cveće.

Eto rešenja!

P.S. Takodje, ima i jedna postavka, meni veoma simpatična, koja tvrdi, vezano za teoriju "uzrok-posledica", da "mi nismo kažnjeni zbog svojih dela već njima samima"

neki ne veruju u svoju sudbinu ali svaka osoba ima svog partnera zivota ja barem kazem SVAKA SERPA NADJE SVOJ POKLOPAC ipak ne moze covek sam ziveti ja tako mislim jel dosadan zovot ga ziveti sam.Zato ja mislim u subinu jel svako svoju subdinu ima neko lose neko bolje.To zavisi od coveka.