Da li verujete u sudbinu?

Verujem da nesto postoji iznad svih nas, na ovaj svet dolazimo bez svoje volje, a isto tako ga napustamo protivno sopstvenoj volji.
Tok dogadjaja u zivotu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali nacin na koji cemo dogadjaje podneti iskljucivo zavise od nas.

Mislim da sudbina itekako postoji, ali da nije prosti tunel kroz koji trebamo proci. Vise je zamisljam kao put iznad kojeg tece vreme, za kojim ne mozemo zaostati. Oko tog puta je proplanak, malo dalje sumarak, suma, pa dzungla. Idemo tim putem ili ne. Vecina nas u nekom momentu skrene sa njega, zavedena necim iz tog proplanka, sumarka,... Ukoliko smo blize putu, lako ce se vratiti na isti, a ako zalutaju... proci cemo kao Crvenkapa - mnogo problema ce nastati.

A vreme tece... i moramo ga stici. A prepreka je sve vise. Ne sluze one da kazne nasa prethodna dela (mada iz njih proisticu), vec da na njima naucimo nesto za ubuduce. Kod svake prepreke moramo se zapitati zasto je bas tu i takva i vratiti film unazad. Moramo je shvatiti i izboriti sa njom. Vecina je ljuta na te prepreke, retko ko se zamisli nad njima. Ali one uticu na nas razvoj. Uvek kazem da bi nam bilo veoma dosadno da je sve ravno, poceli bi da licimo na biljke. Mada ponekad imam utisak da su tu da nas zaustave u nasem pokusaju da pogresimo.

Ako to shvatimo na vreme, poci cemo drugim putem, ako ne imacemo posla sa njom... Nista se ne desava slucajno. Mi imamo samo pocetnu tacku (u ovom zivotu rodjenje) i krajnju (fizicka smrt). Put kojim cemo tu razdaljinu preci zavisi iskljucivo od nas.

Verujem u karmu, ali to je izgleda jedno te isto.

Pa neki kazu da smo se slozili sa zivotom koji cemo ziveti jos pre rodjenja.

Cula sam i vjerujem u to, da 90% ljudi ima svoju sudbinu a samo 10% ljudi je zasluzilo da odlucuje o svojim ciljevima i o buducnosti, tj. sasvim normalno da zivi po tzv. skromnim pravilima zivota i sam zasluzi da odlucuje i stoji iza svijih odluka..

Od sudbine se ne može pobeći, pa samim tim verujem u sudbinu.
Samo ne znam kakva mi je sudbina, i to je po meni žar mojeg postajanja, ne znati šta će biti sutra, a živeti za danas, jako najjače.

Ja verujem u neku karmu,ali karma nije isto sto i sudbina..odnosno da li je sudbina odredjena karmom koju je covek stekao,pa mu je sada zacrtano da mu tako i tako bude.Ako covek moze dobrim delima da rastereti karmu to znaci da moze i uticati na svoju sudbinu..

Neka visa sila sigurno postoji. E sad. To se moze uporediti sa ravnotezom. Ravnotezu mozemo kontrolisati,ako nam je Bog dao zdravlje.Ali mozemo se napiti ili nesto trece. Tad gubimo kontrolu nad ravnotezom,t.j svojim telom.Svesno smo poceli da pijemo jednu drugu pa trecu.A kad nas je oborilo nismo hteli priznat da smo sami krivi.Sudbine ima.Sigurno.A mi je kontrolisemo.A ako namerno skocis sa 10tog sprata,to je kao kada si se namerno opio i pao jer si izgubio ravnotezu u tom trenutku.A ako iz nekog razloga na neki drugi nacin pogine onda je sudbina.Dakle nije sve sto nam se desi sudbina.Jer smo mi odgovorni kako smo vodili racuna o njoj.Sudbinu svaki covek ima,a mi je trebamo kontrolisat.

Iz moje perspektive sadašnjost je projekcija naših prošlih misli. Smatram da smo odgovorni gotovo za sve što nam se dešava u životu. Izbora uvek ima, samo treba imati hrabrosti za iste.
Tako da ne verujem da mi je životni put "negde zapisan". Ja sam slobodan čovek, ja svoj sam pišem.