Dusko Radovic - Beograde, dobro jutro

Dušan Radović je mislio da poezija treba da obraduje a ne da zbunjuje čitaoce. Deci je pružio dobro književno štivo, zdravu pouku, igru i oslobodio maštu. Voleo je rad, istinu, a prezirao nerad i sve što laže sebe i druge. Običnim, razumljivim jezikom pomaže da u životu sagledamo ono što je istinito, pravo i da razvijamo moderan književni ukus. Prema deci se odnosi sa poštovanjem kao prema odrasloj, ozbiljnoj publici. Njegov rad je riznica pouka i poruka kao što su:

- 'Poštovana deco, budite iskreni i strogi prema svima koje volite, do kojih vam je stalo a lepo vaspitani za sve druge prema kojima ste ravnodušni',

- 'Ko ume da se raduje - ima čemu da se raduje', 'Radost je privilegija onih koji misle skromno o sebi a lepo o životu',

- 'Ne morate vi trčati - neka trče deca, deci je to lakše i prirodnije',

- 'Imati prijatelja, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati - nema prijatelja',

- 'Neko iz detinjstva ponese samo uspomene a neko sačuva u očima, ušima, u srcu još malo one radoznalosti i nemira pa ume da se igra i raduje malim stvarima',

- 'Ne morate biti ni dobri ako vam je dobrota jedina vrlina. Lenji i dobri, nesposobni i dobri, ravnodušni i dobri samo su kompromitovali dobrotu'.

Dragi moj čitaoče!

Ako nekada budeš pisao, moraćeš o nečemu da pišeš. A to o čemu ćeš pisati dešava ti se baš sada u sedmoj, desetoj ili trinaestoj godini. Zbog toga nemoj žuriti sa pisanjem. Neka ti se sada što više dešava. Pisati se može samo iz bogatog života. Zaposli sada što više svoje oči, uši, ruke i noge. Gledaj, čitaj, traži, prevrći, premeći. Kasnije će sve to progovoriti iz tebe kroz tajnu koja se zove pesma.

Ja nemam drugi dnevnik iz detinjstva sem svojih pesama i priča.
Ja sam zaista srećan čovek.
Mi smo srećni gosti života...

Po rasporedu sudbine, ovaj petak bice najlepsi dan necijeg zivota.
Kada bi smo znali cijeg, mogli bi smo mu javiti. Da ne ispadne i sa njim kao sa nama - da nismo imali pojma.

Četvrtak je prozviždao kao metak. Nigde ga nema. Ovo je opet početk dana koji se zove petak. Petak, peti septembar.

Sunce, belo i hladno kao petodinarka, kotrlja se nebeskom nizbrdicom. Ko ga nađe - njegovo je.

Na beogradskim pijacama ovog jutra možete dobiti svež i hladan luk, sveže i hladno cveće, sveže i hladne novine, sveže i hladne cigarete.

Nisko nebo, ružno jutro.
Deco, ako vam je otac došao jutros umesto sinoć, evo vam razbrajalice kojom ćete ga malo razonoditi: eci-peci-pec, ja sam mali zec, ti si mala propalica, eci-peci-pec!

Na železničkoj stanici nosači i taksisti naplaćuju ulaznice svima koji na ta vrata ulaze u Beograd.

Autobusi Jata, pre nego što prebace putnike u avione, naprave jedan krug ispred Crkve Svetog Marka. Za svaki slučaj.

Beogradske ulice liče na nogavice farmerki, sa belim štepom preko šavova.

Malo para kvari telo a mnogo para kvari dušu.
Čovek je na velikoj muci.
U čemu da čuva dušu ako pokvari telo? Šta da čuva u zdravom telu ako ostane bez duše?

Blago babama i dedama, koji imaju unuke. Teško nama, koji imamo decu.

Dan je okrugao kao Zemlja.
Iznenadićete se kada na kraju današnjeg puta ugledate krevet iz koga ste jutros krenuli ili tek treba da krenete.

Sumorni neki dani.
Sad je dobro imati prijatelja, jednostavnog,
vedrog, veselog, lekovitog.
Da nas nauci sta je vazno a sta nevazno
u zivotu.
Da nas lupi sakom po ramenu i da od tog
udarca ozdravimo.

Zivot prolazi, a mi ne znamo sta bismo
sa njim.
Mrzi nas ili ne umemo da zivimo.
Najradije bismo ga ustupili nekom drugom
i uzivali gledajuci kako je lep nas zivot
kad ga drugi zive.

Rodio se novi dan. Probudio se ceo
Beograd da ga vidi.
Cestitajte jedni drugima.
Radovali ste se i manjim uspesima.

Odlican.com, caci seker - na Struga most da imam 8

"Svako ima nekoga koga nema", – tako je govorio čovek lav namrgodjen i ljut sav sa dušom od pamuka. Branko Ćopić ima jedan epigram: "Svaki Dušan je vredan, al’ Radović je samo jedan."

Duško Radović se godinama oglašavao sa vrha Beogradjanke, svako jutro. Budio je uspavane savesti i zamrle nade. Budio je čoveka u ljudima. Budio ih je pesmom "U ranu, ranu zoru" koja je bila i špica njegove emisije i himna njegovog života. Uvek je na posao dolazio peške, a tamo je imao durbin sa kojim je sa 23-eg sprata osmatrao šta se to dešava toga dana u Beogradu.

Beograd nema dovoljno zanatlija
Kada smo zacrtavali budućnost
Zamišljali smo je bez kvarova.

Duška su slušali usput a pamtili za sav život. Njegov glas ulazio je u uši, srca, dušu i savest mnogih.

Bolje nam je bilo dok smo sami bili deca
Nego sad kad imamo decu.
Deca su bezobrazna i nezahvalna.
Ako od majke nemate više nikakve koristi
Zakunite se u nju – pa slažite.

Duško Radović je voleo male stvari i u njima umeo da spozna velike istine koje je sasipao u etar.

Kada više ne bude vas i vaših privilegija, vaša deca će prodavati Dedinje deci fudbalera, pevača i nakupaca posle kraće pauze Dedinje će ponovo postati ono što je nekada bilo.

Kada je pozvan da se vrati na radio rekao je samo jednu rečenicu: "Ja jesam mali čovek sa radia, ali se ne palim i ne gasim na dugme."

Ono što Dušan Radović nije podnosio to su tri stvari: glupost, laž i nepravdu. Govorio je: "Mene su u porodici vaspitavali, nije me društvo vaspitavalo. Ja imam časne roditelje, časnu porodicu i oni su mene vaspitavali da budem častan čovek."
Voleo je da izgovorene, napisane reči i rečenice budu razgovetne a ne uvijene.

Jaki i zdravi ljudi se takmiče
A stari i nemoćni im sude.
Vi mislite da život muči vas
Al’ imam utisak da vi mučite život.
Niko nema više od jednog života
Ali ima više onih koji pored svog troše i nekoliko tudjih.

Bio je dobar čovek čija je duša tkana od najfinijih struna, zato je valjda i umeo da uzme u kafani violinu i zasvira pesmu "Jedno dete malo bez majke ostalo..."

Bio je uvek pun duha, raspoložen, veoma različit od utiska koji odaje na svojim fotografijama. Oko sebe sakupljao ljude kojima je trebalo topline, malo duše, to danas rade njegova dela. Svojim prvim pesmama, pre svega pesmom "Strašan lav" je počela moderna srpska književnost. Svi koji su čitali znaju da se one mogu posmatrati samo uslovno dečijim pesmama.

Voleo je flomastere a nije dočekao kompjutere, sigurno bi bio najčitaniji bloger i sada kada se peva:

"Oj djevojko iz Rovaca
Fejsbučiš li kod ovaca."

On bi sigurno bio bard Interneta. Dušan Radović je bio bard radia na kome je sa malo reči govorio o svemu: o ljubavi, o porodici, o našim manama i vrlinama, o našim glupostima i slabostima. O svemu što čini život.

Za ljubav su zgodni: malo vremena, nezgodna mesta, teskoba, niz otežavajućih okolnosti. Tada je ljubav lepa, samo tada cveta.Što je više vremena i prostora i raznih drugih pogodnosti, ljubav gubi draž. Nigde se tako ne mrze kao u velikim, lepo nameštenim i dobro zagrejanim stanovima.

Sa dvadeset knjiga Radović je ušao u srpsku književnost i u antologije, ušao je u istoriju radia i televizije, u dečije čitanke i dečije duše, u misli i sećanja mnogih od nas.

Nemožemo živeti bez drugih ljudi
Jedni nam stvaraju probleme
A drugi rešavaju probleme.
Vi vredite samo onoliko koliko ste potreni drugima.
Imati prijatelja to znači pristati da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelje.

Stasavali smo uz njegovog "Plavog zeca" i "Strasnog lava", imali smo sreću da u našem narodu bude rodjen čovek sa toliko intelektualnog poštenja, takvog morala i talenta.

Šta je na kraju srede? Četvrtak.
Šta je na kraju četvrtka? Petak.
Na kraju svih krajeva uvek je novi početak.
Krajevi se potroše, počeci traju.
Početak – eto šta je na kraju.

Četvrtak, trideseti novembar.
Drugi dan prazničnog odmora.
Bajate novine, bajat hleb, iz radijatora nas greje neka ustajala voda.
Ono što imamo, ne jede nam se.... Ono što bismo jeli, toga nema.
Pokušavamo da razgovaramo, ali ni to više ne umemo.
Zašto se ne odobri eutanazija, bar za praznike?

Život liči na tramvaj.
Menjamo saputnike, stalno neko ulazi i izlazi. Jedno vreme smo zajedno da bismo na kraju ponovo ostali sami.

Ako ne možete da nadjete izlaz iz ove situacije, promenite situaciju. Ima situacija sa izlazom.

Ima muškaraca koji sa bolesnom strašću troše novac.
Pomozite im ovih dana, dok su u kući.
Naplaćujte im sve što zatraže.
Biće vam zahvalni i još ćete dobiti bogat bakšiš.

Govorite šta hoćete ali pre nego što donesete odluke, pitajte ipak one koji ćute.

Oni koji se ne vole, i ovog jutra treskaju vratima, a svaki tresak odjekuje kao pucanj. Tako pucaju vratima jedni na druge, ranjavaju se, a zatim beže iz kuće da se negde zaleče i nastave rat.

Sneg i Nova godina pogadjaju se ko će pre. Štab za doček Nove godine je brojniji i agilniji od štaba za doček snega. Možda je ipak bolje da prvo dočekamo Novu godinu.

Nova godina će, razume se, stići i onima koji je ne budu čekali. Medjutim, sva čar i jeste u čekanju, a ne u Novoj godini. Lepo je čekati nešto u šta ste sigurni da će doći.

Čekali smo u životu razne stvari, to svi znamo, a uvek su nam i sigurno dolazile samo Nove godine.

Kao da je poslednji dan života, a ne stare godine. Sve što smo imali, i što smo ukrali, i što smo pozajmili, i što smo podigli na kredit – sve smo uložili u ovu noć.

Zaboravili smo: nećemo samo dočekati Novu godinu, već ćemo i živeti u njoj.

Na kraju ove i na početku nove godine,
mogli bismo se kao deca zakleti i reći makar sebi:
neću nikad više,
ili ću manje nego do sada,
ili ću samo onoliko koliko moram,
jer sam takav, kakav sam.

Nemojte se danas boriti za ono protiv čega ste se nekada borili;
Nemojte nikada tuđim greškama objašnjavati i pravdati svoje

Nemojte raditi ono čega bi se Vaši roditelji stideli,
I čega će se Vaša deca stideti.
Nemojte sebe proglašavati jedinima i najboljima.
Najbolji nisu više živi, a mi smo tu samo zato što njih više nema.

Oslobađajte se slugu.
Pomozite im da ne budu sluge čak i onda kada bi to hteli da budu.
Poštujte druge ljude, nemojte ih proglašavati prijateljima samo onda kada su Vam potrebni.

Nemojte se dokazivati pred gorima od sebe,
pred ravnodušnima,
pred onima kojima bi trebalo platiti piće da bi Vas slušali i da bi Vam verovali.

Nemojte stalno vikati i tražiti još.
Ponekad racite: "Dosta! Neću više! Ni ovo nisam zaslužio!"
Nemojte tražiti da Vam se unapred plati ono sto ćete tek uraditi.
Mogli biste pre toga uraditi ili vratiti ono što ste već uzeli.
Budite skromni zato što Vi tako hoćete,
a ne samo zato što Vam drugi ne daju."