Pusenje, zdravlje i odvikavanje - zavisnost ili losa navika

Za razliku od ostalih ove cigarete imaju posebne otvore za ventilaciju na filterima, cigarete sa sadržajem katrana od 6,5-14,4mg su označene sa light,a manje od 6,5mg - ultralight. Iz tog razloga su reklamirane kao manje opas ne za zdravlje.

No, u najvećem broju slučajeva, duvan u light cigaretama je isti kao i u običnim ali zbog ventilacionih otvora na filteru kroz koje prilikom pušenja ulazi vazduh i pri tome razređuje duvanski dim pa se pri merenju dobije manja vrednost katrana i nikotina. Ova merenja su vršena pomoću mašina koje "puše" no ljudi se ipak ponašaju drugačije neznajući da postoje ovi otvori oni ih blokiraju prstima usnama ili pljuvačkom i pretvaraju u obične cigarete.

Vremenom razvijaju zavisnost od nikotina,tako da se velikom broju dešava da prelaskom sa običnih na light cigarete pušači dublje udišu dim brže i češće puše da bi postigli zadovoljavajući efekat. Na taj način se razlika potpuno poništava. Dakle ako ste pušač zapamtite da brojevi i miligrami na paklicama cigareta nisu realne vrednosti. Nema razlike u nivou toksina pa ni u rizicima i posledicama. Studije su pokazale još jednu činjenicu: u ubeđenju da im je zdravlje manje ugroženo osobe koje puše light cigarete se teže odvikavaju od pušenja.

Osvestite lažni osećaj sigurnostii pređite u nepušače!

Statisticki podaci govore da je broj pusaca u odrasloj populaciji smanjen za pet odsto u odnosu na 2000. godinu. Na kampanju Ministarstva zdravlja najbolje je odreagovala muska polovina Srbije – broj aktivnih pusaca smanjen je sa 48% na 39%. Svedoci smo da se televizija cesce obraca gledaocima sa molbom da stariji ne puse u prostorijama u kojima su deca, takodje na pakovanju cigareta su veoma upecatljiva utisnuta upozorenja koja sudeci po mojoj okolini ne ostavljaju ravnodusnima ni najokorelije pusace; no covek je vrlo cesto rob svojih navika i cini mi se da gotovo trazi da neko nad njim vrsi teror da bi se oslobodio necivilizacijskog zla.

Posebno zabrinjava podatak da je broj mladih i to zenskoga pola koji aktivno pusi u porastu Tuzno je videti ucenike, posebno ucenice i uopste mlade devojeke kako drze cigareta sa ponosom, umesto da se bar (ako se ne stide) osećaju neprijatno sto to rade javno. Nekada se da puse na ulici,od zenskog sveta, mogla videti samo neka starija Romkinja, a danas su i to uspeli da podvedu pod emancipaciju zena. Po broju zena koje drze zapaljenu cigaretu Srbija se i dalje nalazi na prvom mestu u Evropi.

Zastrasujuce je videti trudnicu sa cigaretom, kao i majku koja doji dete!
U Italiji je sankcionisano zakonom pusenje u prostoriji u kojoj boravi dete.
Ona usvajaju navike oponasajuci odrasle i mislim da niko od nas nema prava da im ostavlja cigaretu u predanje. Zato i smatram da teziste akcije treba premestiti na animiranje najmladjih upravo na onim mestima gde se oni okupljaju. Ucinite nesto u svojoj okolini; izdejstvujte da se postavi bar jedna tabla u najblizem parku sa natpisom:

Molim vas ne pusite pored deteta, pogotovo sa detetom u krilu!

Zar nam oni nisu svetinja u zivotu?! I u utrobi se bune da im ne oduzimamo dah!

Pa i ja sam jedam od malo njih koji su ipak uspeli da ostave cigarete. Sada skoro cetiri godine mogu da kazem da jos uvek ostavljam pusenje. Sta se time dobija, a sta gubi eto.

Posle prvih par nedelja postao sam strasno razdrazljiv tako da sam vec posle mesec dana dobio jednu paklu od svoje zene da bi sacuvali brak. Da dabi ipak pronasao neki lek ovome poceo sam da grickam lesnike, orahe, semenke, tada mi je vec jezik otekao sav u ranama, presao sam na bombone pa sam na kraju poceo da prozdirem i cokoladu koja mi je ipak davalo navecu utehu, a pored toga dobijo sam prozdrljivsku maniju grckanja pa sam prosirio i svoj apsortiman stapici ribice cips kikiriki krekeri karamele

Ali i dalje sam stojao iz svega da cu ipak ostaviti cigarete. Vremenom poceo sam da menjam i garderobu pa sam na svoj pocetku konfekcijski broj L poceo da dopisujem i XX. Posle svega uspeo sam vise ne osecam zelju za cigaretom, ali sada imam 20 debelih razloga da ostavim ostavljanje.

Sta mi je sve ovo trebalo, Hmmmmmm

nandi ::

Sta mi je sve ovo trebalo, Hmmmmmm

Samo je heroinska zavisnost intezivnija od teske hemijske zavisnosti na nikotin, pa ti sad razmisli da li ti je to trebalo?! Da li dovoljno odgovoran covek ima pravo dovesti sebe, a i svoje dete u situaciju da od 40. godina dobije infarkt, Ca pluca?!

Prestani da bi ziveo!

Pa lepo receno, ali ni jedna zavisnost nije ni laksa ni manje boli, droga boli svakako pa jos je i nezakonitno a alkohol, nikotin, pa cak i cokolada, koka kola, slatko, hrana, ma sve ako se preteruje pa se jos i navuce na sve to svako zavisnost je tragican pravac samo sto je taj put malo kraci ili duzi.

Problemi infarkta je manje vezan za cigarete, najvise je uzok stres a pored toga i cetiri bele boje a to su mast, secer, brasno i so, toga bi se trebalo cuvati a ima i malo genetika.

Na srecu jos uvek niko nezna koje nam je vreme trajanja ali se treba paziti.

Svi smo veoma svesni cinjenice da se s pusenjem pocinje jos u skolskom dobu, pa se postavlja pitanje zasto mladi puse. Oni najcesce pocinju tako sto oponasaju starije i odrasle, zbog drugova koji puse kao i zbog tolerantnosti roditelja prema pusenju u kuci.

Stav roditelja je jako bitan u zivotu mladih. Medjutim, mnogi roditelji zbog obaveza koje zahtevaju odsutnost od kuce i porodice, ponekad ne znaju sta se dogadja sa njihovim detetom; nemaju vise vremena za ni za razgovore, ni za izmene svakodnevnih iskustava, nego "dragom i poslusnom detetu" daju dzeparac mozda i veci nego sto bi trebalo, sto ce ono cesto bez kontrole uloziti u razna stetna sretstva najcesce ne znajuci dovoljno o njihovim destruktivnim svojstvima.

Posle toga roditelji se pitaju u cemu su pogresili pa im je dete propusilo.

Cesto se desava da tog zapitkivanja i nema jer roditelj i nije upoznat sa svakodnevnim aktivnostima svog deteta.

Moramo znati i to da razlicite kucne zabrane, pritisci i veoma stroge mere nisu kljucna resenja. Prisustvo roditelja i razgovor u "cetiri oka" mogao bi biti mnogo uspesniji nacin, jer tako upucujemo dete u pravi zivot.

Kako odgojiti nepusaca?

Saveti roditeljima su

vaspitavati dete da samostalno odlucuje o prihvatanju postupaka koji koriste njihovom zdravlju, odnosno - odbijanju postupaka koji narusavaju zdravlje.

nauciti dete da zivi s ogranicenjima, da nije potrebno imati sve i da se ne mora sve doziveti. Dete koje ne nauci da zivi s odredjenim ogranicenjima, pozelece da ima sve i da sve proba, pa tako i cigarete, ali i druga sredstva koja izazivaju zavisnost.

razviti osecaj poverenja i sigurnosti u roditelje, kako bi roditeljima poverili svoje dozivljaje i poteskoce. Naravno neophodno je i poverenje roditelja u dete.

podsticati razvitak"hobija" i ukljucivanje deteta u razne korisne aktivnosti. Razviti naviku svakodnevnog razgovora sa detetom o svemu sto mu stvara osecaj licne vrednosti.

Praktikujte razgovor sa detetom a ne govor detetu!

Najlakse se moze ostaviti na sledeci nacin.

Pod broj jedan prvo se uzme kutija cigarete vasnika tj. strasnog pusaca.Posle se picentom u skalperom otvori kutija i iz nje se polako izvadi jedna cigareta.Isto ona se polako izvadi iz kutije i sadrzaj cigerete se zameni eksplozivnom petardom srednje jacine ,postavi se u cigaretu i sakrije sadrzaj da nebi bio primetljiv.Nakon toga treba je staviti natrag u kutiju da bi bila cigareta potpuno identicna sa ostalima.Pusacu treba dostaviti informacija da se u jednoj kutiji nalazi BUMMM.Svaka sledeca ako se i zapali bice popusena u muci, strahu i neizveznoscu, pa koliko traje zivci.Zivci traje kratko i eto pusenje je ostavljeno.

Jedna oblast u mozgu odgovorna je za postojanje yelje za cigaretom kod pusaca, objavljeno je u casopisu Sajens. Istrazivanje je inspirisano je pacijentom koji je preziveo CVI, posle cega je potpuno "zaboravio" svoju naviku da pusi dve kutije cigareta dnevno, i to bez odluke da prestane.

Istrazivaci su zato skenirali mozak kod 69 pusaca i bivsih pusaca, kako bi mapirali tu oblast mozga. Zahvajujući tim rezultatima, naucnici sada pokusavaju da nadju novi nacin odvikavanja od pusenja, tako sto ce uticati na mali deo mozga koji se zove insula. Pretpostavlja se da ona da igra kljucnu ulogu i u nekim drugim vrstama zavisnosti.

Pretpostavlja se da je insula deo mozga gde se telesne reakcije pretvaraju u osecanja, poput osecanja anksioznosti. Kada su takve reakcije posledica unosenja odredjene supstance u organizam, insula se ponasa kao neka vrsta glavnog centra za osecanje potrebe za tom supstancom. Istrazivaci ce pokusati da razviju lekove koji blokiraju nikotinske receptore u insuli, ali upozoravaju da ce pusaci morati da na taj pronalazak cekaju verovatno nekoliko godina.

Nakon 30 godina 30 decembra 2006 godine posle odvratnog kaslja
ostavljam cigarete i do danas 26 aprila 2007. nisam zapalio ni jednu cigaretu ne upotrebljavajuci nikakve tablete ili flastere. Vodila me samo zelja da dobijem bitku sa sobom i jednom losom navikom koja mi je polako ali sigurno unistavala zdravlje. Nisam se nesto posebno ugojio i promenio u ponasanju, nervoza i sl. Moram priznati da sada kupujem zvake i ljute bonbone. Ali se nadam da mi to nece preci u stalnu naviku.

Mozda ce i moj primer podstaci one koji govore da se ne moze ostaviti
duvan. Moze. Pokusajte, odredite se prema sebi i svi razlozi koje istaknete, da ne mozete ostaviti cigarete, su samo dobro smisljeni izgovori.

shljokica ::

.....inace samo jedno sam htela da napomenem pusac se ne oseca na dim ako nece,...ako vodi racuna redovno o higijeni i ostalome onda ne moze ni da se provali da je pusac....Napominjem uvek krecem od sebi....nadam se da se niko nece uvrediti zbog mojih reci.....

Ovde nije poenta u “ne osećanju na dim” niti u tome “da li će neko da provali da je neko pušač ili neće”, nego u tome “zašto treba ostaviti pušenje?”. I ja sam pušač ali ne mogu da kažem da sam srećna zbog toga. Naime, suprug I ja smo čvrsto rešili da ostavimo cigarete I do sada smo uspeli a sigurna sam da nećemo ponovo ni počinjati; zarad svoje dece, sebe, našeg zdravlja a I budžeta. Svaki put kada kupim kutiju cigareta, grize me savest, zato što sam za taj novac mogla deci da kupim nešto mnogo korisnije.
Posle svega sto sam ovde pročitala, a naročito posle tekstova koje je majra napisala, o tome ŠTA zaista sadrži jedna obična cigareta ubedjena sam da nikada neću ni počinjati ponovo sa ovom odvratnom navikom.

Dzabe sve ovo sto pisete zar mislite da ce iko da vas poslusa pa makar i procita ovo?Onaj ko je hteo da bude pusac on je poceo da pusi onaj ko je hteo da ostavi pusenje on ce ostaviti ili je vec ostavio onaj ko je antipusac on nece pusiti.Dzabe ovo pisete retko ko ce ovo uzeti da procita.....

Tako da nije ovo sve džabe napisano, I ne verujem da će se baš retko ko obazirati na sve ovo, ja sam poslušala, pročitala i odlučila.
Hvala vam unapred.

Evo da se i ja prijavim. Zelela bih da podelim svoja iskustva i razmisljanja sa onima koje bi to zanimalo ili imaju dileme. Pocela sam da konzumiram cigarete jos u gimnaziji (gde vecina, da slucajno ne izostanem, tu i ja; pa jos zabranjeno, ih). Da ne pricam kako mi u pocetku uopste nije prijalo, malo je falilo da se onesvestim, ali bila sam uporna (bas sam u tome nasla da budem ). I tako godinama.

Kada sam ostala u drugom stanju, momentalno sam ostavila cigarete. Bila sam oduvek svesna da to nije dobro, ali do tada sam bila samo ja u pitanju pa to nije bilo toliko bitno (ha), a od tog februara sam bila pred dilemom da li imam pravo da trujem jos nekog ili je to malo bice zasluzilo sansu da se rodi zivo i zdravo. Doduse, nije tu ni postojala dilema. Verujte da mi uopste nije bilo tesko ostaviti duvan. Na zalost nisam bila dovoljno uporna i posle deset meseci sam nastavila sa starom navikom. Mogla bih da navedem razlog, ali to u svakom slucaju nije opravdanje, pa to necu uciniti.

Jos jedan pokusaj je bio u leto 1991. godine. Nije proslo sjajno. Trajalo je oko tri meseca, a onda su mi pozvali brata u rezervu pa sam udruzila snage nikotina i bensedina u pokusaju da prezivim taj period. Opet nije opravdanje Pre sest godina i nekoliko meseci sam dobila unuka. Prvo sam ogranicila pusenje samo na trpezariju (dok je bio sasvim mali), a kada je poceo da seta u hodaljci izgnala sam (i samoizgnala) sebe i zeta na terasu. Bilo je dobro dok je bilo toplo, ali kafica i cigarete u sneznom okruzenju, hmmm pa ne mogu bas reci da je prijatno, ali sve smo izdrzali i ostali na pusackom kursu. Tvrda vera... ha

Pre tri godine sam se nesto prehladila i nije mi bas prijalo "dimno" okruzenju, ali sam se zaista trudila. Kada sam videla da nikako ne ide, resila sam da se strpim dan, dva dok se prehlada ne smiri. Nekako sam izdrzala. Onda sam pomislila da probam jos jedan dan bez cigareta, pa jos jedan. Posle nedelju dana je to postalo vec "ozbiljno". U pocetku sam mislila da je dobro da malo pauziram (svaki dan dobro dodje), ali sam se uskoro nasla pred dilemom. Shvatila sam da sam dovoljno uporna da ne zapalim cigaretu, ali sam morala da rascistim sama sa sobom da li zaista zelim da prekinem. Nisam imala zdravstvenih problema (vidljivih) tako da nije postojao nikakav pritisak. Bilo je to samo stvar volje i zelje. I odlucila sam u korist nekog, ako nista drugo, a ono, barem mirisnijeg zivota. Daaa, jer mozete se prati, mirisati i sto god hocete, uvek cete se osecati na duvan. Ja sam kosu prala svaki dan jer nisam podnosila da kada legnem da spavam osetim "miris" duvana umesto mirisa sveze oprane, ciste posteljine.

Da ne bi bilo dileme: u vreme kada sam ostavila duvan, trosila sam u proseku 30-ak cigareta dnevno, i imala iza sebe pusacki staz 2/3 dotadasnjeg zivota. 11.11. sam "proslavila" tri godine kako nisam zapalila ni jednu cigaretru. A verujte da se osecam kao da nikada nisam ni bila pusac (i to vrlo brzo po prestanku). Imala sam par kriznih momenata, npr kada sam izasla iz autobusa posle (relativno) duze voznje, i (pusaci to znaju ) ) navika da odmah izvadim paklu i zapalim cigaretu. I onda ono: hej, pa ja ne pusim!!!, dobro sam se setila!!!. Ali, brzo je proslo. Jedino sto vise nisam imala potrebu za crnom kafom, koju sam do tada pila na litre i volela.

Kada sam vec ovde, mogla bih da napisem nesto i o svom iskustvu iz roditeljskog ugla. Pricala sam ja mojoj cerki o stetnosti pusenja, ali nisam bas bila primer kako odoleti iskusenju. U vreme kada je vec bila srednjoskolka, saznam da je i ona postala pusac. Nisam bila sretna, ali sta sam drugo mogla i ocekivati? Sta sam joj mogla reci? Kupila sam joj kvalitetnije cigarete i rekla da se ne krije, hajde, zajedno cemo popiti kafu, zapaliti cigaretu, nema problema... I to je tako trajalo oko mesec dana, a onda je gospodjica shvatila da je pusenje izgubilo car kradje zabranjenog voca i prestalo je da joj bude interesantno. Postalo je taaaako obicno i bez veze (). I od tada nije vise pusac.

Sada sam vas dovoljno ugnjavila, ali osetila sam potrebu da, mozda, podrzim nekog ko pokusava da se resi te lose i opasne navike, ili podstaknem nekoga na razmisljanje o tome da li mu je ta cigareta zaista neophodna. Verujte, nije to toliko tesko. Samo je bitno da sami sa sobom porazgovarate i bez nekog magareceg pritiska krenete. Svaki dan bez cigarete je veliki uspeh i korak dalje od bolesti koje ova navika moze izazvati. Pa vi vidite koliko daleko zelite da odete. Uostalom, bolje da sami to uradite, pre nego sto se pusenje zabrani na svim mestima. Kako cete se osecati kada odete na pice, veceru, a ono: hop, nema pusenja ().

Cestitam svima koji su uspeli da odole iskusenju, bilo to u samom pocetku ili posle dugog trovanja sopstvenog tela (a rodjeni smo sasvim normalni i zdravi, sa lepim ruzicastim plucima). O trovanju svoje okoline, posebno porodice i dece (naglaseno) da ne pricam.