Olovka pise srcem - decje pesme, misli i dosetke

Danas sam se oduševila i moram to podeliti sa vama, možda vam bude i dosadno, ali šta da radim. Našla sam pesmu, za koju sam milsla da ne postoji, a sad vidim da ima i muzika za nju, pesmu koju nam je tetka pevala, ko zna koliko puta. Možda mi je zbog ponavljanja i dosadila, jer sam slušala kako je peva, kasnije, mlađoj deci, ali sada ne mogu da verujem koliko mi je drago da sam pesmu čula ponovo.

Moja soba je u neredu
totalnom neredu
ja bi je htjela
što prije pospremiti
da se mogu što duže
igrati u njoj
sa lutkama
a sa slagalicama se šaliti
moja soba je lijepa
trebali bi je okrečiti
bojom narančastom.

Petra, 6. godina

Sa dve godine

„Unesi se u sobu“ - udji u sobi;
„Bio jednom jedan čovek i imao motku i onda je poludeo...“ - prepričavanje knjige „Čardak ni na nebu ni na zemlji“
„Mikiandjeo“ - Mikelandjelo;
„Doble su masline u njima ima tamina“ – vitamina;
„Margarina“ - mandarina
„Čokolada sa kokoškom“ – čokolada sa kokosom
„Hajde da me kokaš“ - nosi me na krkače

Sa tri godine

- „Deda jel imaš ti ribidžona?“ - : )
- „Pokvarila si mi živce“ - pokidala si mi živce
- „Mama, spavaj lepo na poslu“ - pozdrav pred odlazak na posao
-„Arlapača“ – alapača

Sa cetiri godine

„Idu dve dlake ulicom, jednu zgaze kola a druga kaže – uh za dlaku“ - prvi vic
„Mama imam za tebe pun džep ljubavi“ : )
„ Ima zgodnih žena, ti mama nisi zgodna, ali imaš dobre sise“ : )
„Zašto krava muče – zato što joj je muka“ - prvi izmišljen vic

i tako dalje, smesnije, ludje, sokantnije... i dan danas : )

Moj mali andjeo, koja ima dvanaest godina, prateci tehniku slikanja na netu, naslikala ovo malo remek delo za nas i vas

Ko zna, mozda se njeno ime nekad nadje u rubrici - Remek dela veoma popularnih slikara.

Ovaj zadatak je vrlo omiljen, a uspesno ga izvodi i mladji i stariji uzrast. Sto je slika sa manje elemenata i blize shvatanju odredjenog uzrasta, bice uspesnije prihvacena kao podsticaj za nalazenje fabule. Najinteresantnije su slike naivnih umetnika, koje su vec po nacinu izrazavanja bliske svetu decije maste.

Primer je slika 'Petao' Ivana Rabuzina

Sjeme zivota

Dva puta vode ka plodu zivota.

Iako je njihov pravac razlicit, pogled ih razlikovati ne moze. Njihov put vodi ka plodu zivota, fragmentu iz drugog svijeta. Plod koji je padao u bijegstvu od njegovih posmatraca… i stigao je u prazninu…

Pao je u neutralan svijet, i poceo je da stvara. Plod je zelio da se vrati, zeljeo je krila… Morao je da absorbuje zivot, ali zivot se krio pod zemljom… I, na kraju, zelio je krunu, da bi svom bicu dokazao da je vladar…Jedna sjemenka, koja je uspijela da sklizne kroz saku gospodara… koja je uspijela da stvori novi zivot, i koja je zudjela da se vrati svome stablu… Iz njegove zelje nastalo je bice sa krvavo crvenom krunom, sa ocima koje zude za zivotom, ali, nije nikada uspio da poleti…

Oslijepljen svojom zeljom za moci, njegova misao je postala previse teska da bi napustila taj svijet… I iako je nastavio da oblikuje svoju misao, nije uspio da stvori svoje snove, stvorio je samo jednu zudnju… I zauvijek je ostao kao vladar novoga svijeta, zatvoren u svome gnijezdu, pokusavajuci da pobjegne od stvarnosti.

Svijet koji je stvorio bili su njegovi snovi, zivot koji je nastao bila su njegova sjecanja. I dok se njegov raj razvijao oko njega, on je ostao da vlada u pustoj proslosti…

I dalje postoje dva puta… njih vid ne moze razlikovati, samo srce ostaje vijerno svoga puta, dok izgubljene nade idu drugim putem… u proslost… ka centru misli… ka kralju koji je pratio svoju tugu, I ostao izgubljen, u proslosti.

Marko Lucic, 13 god

Lubenica mudrosti

Kada su naucnici rekli svoje, novinari su kazali: "Nemoguce". Ali, bilo je moguce.

Radilo se o sledecem: u nekim iskopavanjima na Severnom polu arheolozi su nasli... lubenicu. O tome kako je lubenica dospela tu govorili su neki spisi. Naime, pisalo je da je neki stari narod zakopao tu lubenicu pred propast svoje civilizacije.

Kada su novinari pitali kako je lubenica postala toliko velika naucnici su rekli da istrazuju i da ce uskoro znati. Sta se, u stvari, desavalo u toj laboratoriji novinari nisu znali. A u njoj su se mogli videti strasni eksperimenti. Naucnici su zivotinjama davali semenke lubenice i one bi se povecale mnogo puta. U laboratoriji je bio pacov velicine svinje i pas veliki kao slon.

Ali, najinteresantniji test je bila kokoska. Nju su toliko hranili da je narasla 10 m u visinu i 5 m u sirinu. Prvo su hteli da njom nahrane svu gladnu decu, ali kada su otkrili da moze da govori, njihovi planovi su se promenili. Naime, lubenica je bila blagoslovena od strane bogova. I kad bi neko pojeo seme te lubenice dobijao bi znanje bogova, svih civilizacija, sveg kosmosa. Posto su naucnici to shvatili, hteli su da zakolju kokosku i da pojedu njeno meso.

A kokoska, uplasena za svoj zivot, zgrabila je lubenicu i odletela u najzabacenije mesto na Zemlji... u pustinju, pa kad je stala na lubenicu nebo se otvorilo i bogovi su se spremili da je prime. Ali, ona je prethodno zamolila slikara da je naslika kako stoji na lubenici i odlazi bogovima da sa njima ravnopravno zivi.

Srdjan Kovacevic, 13 god

Deca su ukras sveta i veliko bogatstvo. Svakodnevno nam donose osmehe u srcima i na licima. Njihov pogled na svet je čist i iskren. Deca iz svoje perspektive vide svet svojim očima, nama ponekad smešno i simpatično, ali je puno logike.

Ko je Ivo Andrić?

Deca kažu:

- On je bio zidar i napravio je najveći most na Drini, al mu nisu platili.
- On je pisao o jednoj Jeleni, koju je izgubio pa je tražio po kamenju.
- On je izmislio saobraćajne znakove.
- Imao je puno knjiga i šešira.
- Svi imaju samo jedan spomenik, a on ih ima mnogo.
- To je mamina prva ljubav i kad se udala za tatu o njemu puno priča, a tati svejedno.

Šta radi matičar?

Deca kažu:

- Matičar radi nešto romantično.
- Uči decu matematici
- Matičar je kao neki čovek što ispituje mlade.
- On kaže, samo malo sačekaj da ovu ženu i ovog supruga nešto pitam pa ću posle da potpišem.
- Pita dali pristaješ ti i on. On kaže da i onda bude aplauz. Onda pita devojku, da li ti pristaješ da se udaš za njega, ona kaže da i ponovo bude aplauz.

Šta je kompijuter?

Deca kažu:

- Kompijuter je igračka od struje.
- Kompijuter je sprava za razmišljanje.
- Kompijuter je sive boje i ima cvetove na ekranu i ume da odgovara na pitanja.
- Kompijuter je robot koji daje podatke ali ne hoda.

Ne gledajte na dete kao na neki dragulj, već se trudite da ono to postane.

Lanca del Vasto

Nasa deca pevaju i francuski

J`ai allumé une joli bougi de l`Avent
pour voir passer le temps.
Elle annoncait au parfum de cannelle.

Chaque jour, je lài allumée un p`tit moment
ma bougie de lÀvent.
Tres patiemment je lài regardée se consumer
et diminuer.

Brille, brille, jolie bougie
Eclaire-nous, réchauffe-nous, fais-nous rêver.
Brille, brille belle bougie
ta robe dòr brille plus fort
pour nous enchanter...

Prepev

Ja palim jednu lepu svecu za Avent da mi prodje vreme
Ona najavljuje miris cimeta.

Svaki dan ja palim moju svecu za Avent.
Veoma strpljivo ja je gledam kako se smanjuje i izgara

Sijaj, sijaj, lepa sveco osvetli nas, grej nas i daj nam san
sijaj, sijaj lepa sveco, tvoja haljina od zlata
sija jako da nas odusevljava...

Knjige su uvek odani prijatelji i nasi najmladji zahvaljujuci svojim izvrsnim pedagozima su na najbolji moguci nacin uvedeni u svet knjiga - posetom biblioteci. Gradska biblioteka u Veveju ima poseban odel za decu i predstavlja pravu riznicu knjiga pisanih na svim svetskim jezicima. Nasa deca ovde u Svajcarskoj su tako otvorila jedna nova vrata kroz koja ce citajuci upoznavati razlicite svetove, a ujedno i graditi svoj.

Profesorku Bojana Stankic koja je povela decu na cas u biblioteku kaze. “Zelela sam da malo porazgovaramo o svetu knjiga, o tome zasto je vazno citati, i posebno o znacaju citanja na maternjem jeziku. Objasnila sam djacima da treba da steknu tu dobru naviku da uzmu knjigu u ruke. Sto je najvaznije, tako neguju svoj srpski jezik, bogate ga, dok se pasivno znanje jezika se citanjem prevodi u aktivno .”

Bio je ovo jedan najlepsi čas za mog mališana.

Evo još nekih bisera iz čarobnog dječijeg svijeta:

- Više volim maminu sestru nego svoju. Mamina sestra mi je tetka, a moja mi nije ništa!

- Ne znam koliko imam godina, to se stalno menja.

- Moja sestra je opet položila razred sa odličnim uspehom, sve same petice. Ona to meni namerno radi!

- U proljeće kokoši legu jaja a seljaci krumpire.

- Beba se najbolje privikne na svoje roditelje kada mama i tata naizmjenično doje dijete

- Teta u vrticu pomaze obuti cizme djetetu, koje je pitalo za pomoc. On je gurao, ona vukla, a cizme nikako na noge. Kad su obje cizme bile navucene na jedvite jade, teta je bila sva u znoju. Skoro se onesvijestila, kad mali rece: "Teta, cizme su na krivim nogama"

I stvarno, bilo je tako. Nije bilo lako ni skinuti cizme, a kamoli ponovno ih navuci. No, na koncu su bile cizme svaka na pravoj nozi. Mali tada objavi: "To nisu moje cizme". Teta se ugrize za jezik da ne bi zavristala.

"Zasto mi to nisi prije rekao?!" I uz napor mu ponovno izuje cizme. Tada mali nastavi:
"Cizme su od mog brata. Mama ih je dala meni."

Teta nije znala da li da place ili se smije... Nakon novog navlacenja cizme su ponovno bile na nogama. Teta tada upita: "A gdje su ti rukavice?" Djecak odgovori: "Pa, ugurao sam ih u cizme ..."