j@ stvaram svet u kome zivim

Igra

Duše su nam se noćas opasno spojile
i prelivamo se neznajući
jedno u drugo
u noći bez zvezda
pod okriljem slutnje
mogla bih te voleti
iskreno i dugo.

Noćas sam bezobrazno tako blizu tebe
da bih mogla jasno istinu da vidim,
i znam čaroliju može prekinuti
samo jedna reč
samo jedno – idi!
Ali ja sa strašću zatvaram oči
i pišem predstavu
samo za nas dvoje
a daleko u nama
ispod praga svesti
gledju nas oči posrnule volje!

Udruzenje pisaca "Poeta" osnovano je pre sedam godina pod krilaticom "U dzepu nista – u dusi bogatsvo", sa ciljem predstavljanja siroj javnosti kvalitetnih dela jos neafirmisanih autora. Entuzijasti su pronasli modus da i ovom vremenu pisana rec od preko pet stotina clanova sirom sveta nadje put do citaoca kroz svoju bogatu izdavacku delatnost, brojne pesnicke susrete i radionice.

Ovo udruzenje je jedno od retkih koje je otvorilo vrata poeziji u trenutku kada je poezija marginalizovana, pokrenuli su casopis namenjen iskljucivo poeziji i knjizevnim klubovima , koji se poklanja besplatno u elektronskom izdanju.

U trecem broju casopisa za knjizevnost i kulturu "Poeta" je objavljena pesma "Magija spoznaje", nase administratorke j@, cime smo kao zajednica posebno pocasceni. Ona zaista stvara svet oko sebe "Igrom" nam donosi "Pesmu svitaca", "Crtez" tetovira dahom, u "Bezimeni dan" nosi "Osmeh" a "Pogled" govori da je poezija koju na nas baca "Cuvar duse".

Na tren pomislim...

Mogu bez tebe.

Mesec mi moze sve sanje dati!

I ljuta sam na zivot i na sebe

sto moja koža za tvojom pati.

Onda me noc sebi pozove

mesecev zrak klizne niz vrat mazno

Al glasa tvog.. senke... niceg nema

sve je u dusi... ledeno...prazno!

Ponekad pomislim

Kad niciji nisi

U kojoj bajci mozes biti moj?

Padnu teske reci...jos tezi zapisi,

potonem u svoj nespokoj.

Onda odnekud tamjan zamirise

Cuje se pustinjskih vetrova poj

Sve je opojno... mirisno... tiho

i j@ Znam!

U Tebi nosim zivot svoj!

Zena sam...
Verna kao i sve druge.
Zaspala bih na dlanovima tvojim
Da se nikad ne probudim
U prah pretvorim.
Verna ostanem tvoja… a nicija!

Zena sam...
Gresna kao i sve druge.
Zarobljena u lavirintu zelja
Da svakog jutra neznije
Te ljubim.
Gresna sto sam tvoja… a nicija!

Zena sam...
Sazdana kao i sve druge.
Zamrsene mi misli
I slavuj mi svakog jutra
Tacno u 7 I 19 pozeli slatki san.
Sazdana da budem verna a gresna,
Tvoja ...a nicija !

j@ Tatjana Kozica

Oci u oci

Sjaj...

Bol...

Suze...

Smeh...

Citav zivot prozivis za sat.

Ko je rekao da je greh

kad kuci dodjes?

Kad znas da pripadas

bas tom plemenu.

Ko je rekao da je greh

Disati...

Biti...

Slusati...

Zeleti...

Samo taj mali zivot

taj sat...

kad kuci dodjes?

Dragi Boze

Nisi valjda ti?

Uploaded with ImageShack.us

j@ Tatjana Kozica

Dodji na tren samo... al dodji k'o nekad...
Sa iskrom u oku, s' dusom nasmejanom.
Krilima me pokri dahom me uspavaj...
Ususkaj me nezno... nikom me ne davaj!
Ne treba darovi, ti si dar od Boga,
tvoji su dlanovi izvor svega moga.

Ne treba ceznja, nju si mi vec dao.
Ne... ne treba ljubav, nju si vec ukrao.
Samo dodji na tren..al dodji ko nekad...
Da pijemo vino iz istoga grala!
Da pojimo vile sa nebeskog zala!
Da suzom punimo vec prepune case!
Da ne damo nikom ono sto je nase!
Da delimo tugu tu za istim stolom!
Prkosimo vetru s podeljenim bolom!
Samo dodji na tren...sine Bozjeg sina...
Zivecemo vecno od vetra i vina...

j@ Tanja Kozica

Radosti moj@

Za tebe bih mogla da igram
iz keca u x i u gostima
i na domacem terenu.
Jer volim da vidim sjaj u tvojim ocima
kad kazes NE
i DA i....
verovatno da mozda
ahaa...

Radosti moj@

Za tebe bih mogla da pamtim,
da zaboravim
da zivim sedam zivota
i...
da legnem na patos i da umrem!
Da pisem ljubavna pisma
najlepsim zenama na planeti
u tvoje ime...i da zajedno s' tobom citam odgovore.
Za tebe bih mogla...
jer volim da vidim sjaj u tvojim ocima
kad kazes
mmm... a jel da da smo im bas lepo
ovo sad tu sve tako...A
a... stalno nosim naocale
ahaa...

Radosti moj@

Samo budi tu i...
sacuvaj mene od mene...

Kad Ra ponosno krene
lakim korakom kroz mrak,
j@ u trepusku srece
udenem mesecev zrak.

Sednem za razboj
uzmem snovalo
brdo i cunak i motavilo
i tkam note zivota...

Utkam u platno sve boje zita
mirise blagih a opojnih vina,
snagu kristala, cudljivost vila,
mekotu praha leptirovih krila...

Tkanje spustim na dlanove
i dam mu dasak lahnese
dopustim tananoj dusi
da je masta ponese.

Onda udahnem duboko
u polje kukuruza stanem,
pruzim ka nebu dlanova lica
prizovem 12 jata ptica
da stvore vetar
da dignu mora iznad gora
da puste reke na prepreke
da bace perje na iverje

Gledam kako zmajevi
Prave od platna
Vatrene salove ,
moru krugove daruju
nemirnoj reci valove.
Pticama zaklon od kise.
Za moje milobice
zdravlja, ljubavi, srece...
I citav zivot moj.
I sve sto na dlanu pise .

Za radost moju
tkam put u novi svet
ne treba svila... kadifa
samo krila za let.

j@ T.K.