Depresija, uzroci nastanka i lecenje

Kada se procita, kada se slusa, svuda se govori o depresiji. Ne govori se sa ciljem da se pomogne, nego se govori onako cisto iz mode kao pojam koji ide u korak sa nacinom i tempom danasnjeg zivota. Inace depresija kao stanje u kojoj se nalazi dusa prvenstveno a onda i celo ljudsko bice je bila, postojala i postojace sve dok se ne promeni nacin na koji prvo gledamo sebe i ostale. To je nacin na koji mi sebi odredjujemo kako ce nam stvari koje nas muce, koje nas dovode u takvo stanje, kako ce nama one izgledati.

A izlaz je ustvari veoma jednostavan i veoma dostupan. Izlaz je ljubav, vodjenje ljubavi, neznost. Izlaz je u dozvoliti sebi da budes ono sto si, da se oslobodis normi istega koje si sam sebi nametnuo. Promena sebe i stila zivota: sport, setnja, nabaviti sebi kucnog ljubimca, pisati, stati ispred ogledala i pogledati sebe zavoleti sebe. Izlaz nije u otudjivanje sebe iz drustva, iz braka, kriti se iza dece,i za obaveza... kao nema se vremena... Vremena uvek ima za sve, samo ako se pozeli.

Postoji neki nacin razmiljanja da kada se pomene sex u braku mnogi odmah ce reci, e to je bilo nekad sada se nema vremena, ma od tolikih obaveza ne stignem ni lice da operem a ne sada i da se sa tim zezam; deca su odrasla, nema se novca za placanje struje, vode, za hranu a ko ce sada i o sexu misliti?! Ovo je svako cuo i svakome je ovo poznato, ali eto to je nacin razmisljanja a onda dolazi rec depresija kao nesto sto oznacava sve nase mucenicke brige. Tu rec 'depresija' prihvatamo oberucke i onda je vec lakse, sada se moze komunicirati, sada vec se kaze - ma u depresiji sam, uzimam tablete za spavanje, glava me boli... popijem dve tablete i gotovo, mirna bar za sat-dva.

Smesno je ici protiv prirode da bi sebe trovao zabludama i medikamentima. Kada se dovoljno nataloze svi oni problemi koje prizeljkujemo onda slede nove price: on - ona ima ljubavnika ili ljubavnicu, vidja se sa nekim, pocinju svadje, disharmonija, razvodi. Kao dugo iscekivana sloboda iz braka sa osobom koja me je gusila - zabluda. I sa novim partnerom ce se ponoviti opet isto. Nije spas u promeni partnera, spas je u promeni sebe, svom pristupu i nacinu gledanja na zivot i opet bih rekla u ljubavi, u vodjenju ljubavi, u sexu, svejedno je svako neka si nadje svoj zeljeni termin.

Prvo deca nisu stit da iza njih krijemo sebe. Deca su deca, one su osobe koje funkcioniraju sa nama tekom vremena postaju nasi prijatelji, osobe sa kojima razmenjujemo rec, misao, ucimo od njih, uce od nas. Narastu, skoluju se, dozivljavaju svoja iskustva, a naravno pojam o zivotu, prvi dojam o necemu uvek poprimaju od nas.

Drugo umesto da posezemo za lekovima mozemo da se opustimo uvece ili ujutru uz jedan nezan ljubavni ritual, umesto da se krijemo iza celulita, viska kilograma, i mislimo o tome 2kako sada izgledam, nisam vise privlacna"... Odbacimo te zablude i jednostavno damo sebi jednu dozu tako pozeljnog protoka hormona, koji ce uciniti ono sto nijedna medicina ne moze, jer sve je u tome da dobijemo hormone koji ce nas stititi, koje ce od nas stvoriti srecne i zadovoljne osobe. Sve mane i nedostaci tokom vremena se ublaze ili se prolongira njihov dolazak, vise vam vremena treba da sebi skuvate kafu i pocnete dan sa uobicajenim jadikovkama koje naravno niko ne voli da slusa...

Ja nisam terapeut, niti mogu nekoga voditi za ruku i reci mu sto da radi, ali bih ipak napomenula - ne dajte da vam zivot tako lako izadje iz kontrole i da, nadovezala bih se na bajkovite ceznje i price da eto ljubavi nema, o ljubavi ceznem i svim tim silnim hvalospevima o ljubavi, ne zato sto to nije lepo, ljubav je divna, nego sto Vi zaista cinite da vam to bude i realnost, a ne samo nesto za sto mislite "eh, kad bih..."

Sto ustvari zelite zapitajte sebe pa to uvedite u svoj svakodnevni zivot. unosite promene u svoj ljubavni zivot, bar jednom za promenu budite rotor umesto stator. Mudrovati o depresiji je lako, ali umeti da u svaki cas u toku dana da se unese doza ljubavi u svemu, e to je prava umetnost i ne zaboravite da su hormoni, ali prirodni jedini beg od depresije. Zato prepustite se smehu, sexu, ljubavi i sve ono sto ustvari onaj veciti izvor mladosti, i sto je dobro ne treba nista posebno, samo malo dobre volje, samo toliko.

Covek je bice navika, nauci da pliva, vozi bicikl, plese svesno oponasajuci odredjene radnje dovoljno dugo. Napravimo trag u podsvesti i isteknemo naviku, a onda naviknuta podsvesna radnja preuzima stvar u svoje ruke, jer zakonitost podsvesti je prisila. Tako od onoga sto pocnemo ponavljati svojevoljno, svesno dodjemo do navike koje se (pre)cesto zelimo osloboditi.

I tada pocinje kopanje rupa u koje sami upadamo. Slede pokusaji snagom volje vodjeni koji (pre)cesto uspevaju ali samo privremeno a onda se kao karike u lancu nadovezu opetovani (ne)uspesni pokusaji i ubede nas da nismo u stanju da se odupremo iskusenju.

Znati teoretski da se navika odvija po automatizmu nije dovoljno da se svesno stvori nova staza, jer i ovoj koje se zelimo osloboditi sada je prethodio svestan voljan odabir. Kako srusiti naviku i zakoraciti na stazu trezvnosti i spokojstva?

Samo saznanjem. Svesnim priznanjem sta je uslovilo prethodni (ne)povoljan slobodan izbor. I tada se srecemo sa sobom. Bolan susret. Dusa u nosu. Nastupa kriza.

Kriza je terapeut dusi

Ulazimo u bolan proces: mesaju se osecanja, potiru dobra i losa, to dovodi do toga da vise ne znamo ni sta osecamo, osecanja postaju "zid" o koji udaramo svom silinom. Sto se vise opiremo krizi, ona je bolnija, jer se sve vise gubi povezanost s uzrokom. Kad pobegnemo u zaklon dozivljavamo samo trenutno olaksanje. Jacina krize pokazuje jacinu opiranja promeni sopstvenih uverenja, jer zivot jeste ono u sta verujemo. Unutarnja promena zahteva drugacije sagledavanje zivotnih okolnosti, sebe i drugih koji su nam vazni. Nase subjektivno tumacenje dogadjaja cini krizu nesrazmerno bolnijom, jer nikada nije bezbolno dovoditi pod pitanje sopstvena uverenja i stavove, proziveti sve emocije koje ih prate i pri tome ocuvati iskrenost ka sebi. To uvek znaci preuzimanje odgovornosti za ono sto nam se dogadja jer nas zivot je samo nase "maslo", ali uz znanje da nema neresivih problema ispliva se i na obali spokojstva. Mogu biti resenja nama manje simpaticna i prijatna, ali to ih ne cini bezvrednim ako uspemo ostati u istini ka sebi a onda i ka onima oko sebe.

Pojava kriza u necijem zivotu, znaci da je licnost i spremna za promenu. Osoba duboko u sebi na nesvesnom nivou zeli zivot u istini i kriza se pojavljuje kao terapeut. Sto je veca kriza, to je promena veca. U trenutku kad smo razumeli zasto se kriza dogadja, kriza prolazi. To znaci kada smo razumeli poruku krize, kriza se zavrsava; naucili smo sto je bilo potrebno. Bez obzira kako ko dozivljava krizu, uvek u njoj postoji poruka koju treba otkriti, a koja govori o vlastitom zivotu i uverenjima na kojima ga gradimo. Bolno je priznati sebi da neka nisu istinita i ako ih mi u javnosti zivimo i drzimo za ïspravna. Bitno je nauciti da ne okrivljujemo druge ljude za ono sto se nama dogadja, bez obzira koliko vidljivo bili losi, jer znamo da uvek imamo pravo na odbranu. Drugi los nacin je da krivimo sami sebe, stav: "Ja sam toliko los, ja nista ne vredim." je uvek neiskren i treba ga spoznati kao takvog ako zelimo da resimo krizu. Pitanje upuceno samom sebi: "Sta ne zelim promenuti?" sadrzi pola odgovora i resenja krize. Tvrditi znaci reci da stvari stoje tako i tako. Ako ovaj stav uprkos mogucim dokazima u prilog suprotnog osecate kao istinit kriza je prosla.

Odlican.com, shaporodiva

Cesto cujemo coveka da kaze "slomilo me je sve". Sta se to slomilo uistinu? Slomila su se uverenja za koja smo drzali da su ispravna jer su izgradjena na informaciji da je tako "ïspravno". Pojam informacije i znanja se ne moze poistovetiti ako smo iskreni. Covek ne uci samo glavom vec i dusom. Samo dusom smo sposobni da prodremo kroz granice sopstvene licnosti i i osvetlimo uverenja koja grade tamnicu u kojoj smo zarobljenici sopstvenog (raz)uma. Jedina prepreka sreci nalazi se uvek u nasem vlasnistvu, u nasem misaonom zivotu i mentalnim predstvama. Kada ono sto mislimi i osecamo ima paralelu i po tome zivimo krize su samo nama poznate jer ih dozivimo kao male senke koje su se nadnele nad suncani dan zivota. Ove prepreke u "dolini zivota" nam tada bivaju i ucitelji i terapeuti, a sto zivot zapravo uvek i jeste kada ga pokusamo razumeti. I sreca je navika, a samo jedan put vodi ka njoj. Zato budite uvek spremni da njime krenete u ranu zoru i kasno nocu – okrenite se sebi.

Sezonska depresija, javlja se svake godine u isto vreme. Od nje najčešće pate žene između 30 i 40 godina. Poslednje istraživanje instituta "Batut" pokazuje da se svaki drugi čovek u proleće ne oseća dobro tj. pati od nekih blagih simptoma depresije.

Iscrpljeno i umorno oseća se 55,8 odsto ljudi. Među njima je najviše žena i starijih osoba među kojima su uglavnom ljudi koji žive u siromaštvu. Poletno i spokojno i sa mnogo energije oseća se svega 4,4 odsto ljudi. Među njima su isključivo ljudi koji su materijalno situirani i žive u velikim gradovima.

Simptomi

Prolećna depresija ima iste simptome kao i kod ostalih depresija. Depresija se javlja iz više razloga. Socijalnih, materijalnih, porodičnih, zbog problema sa alkoholom i narkoticima i iz još mnogo razloga. Suprotno uvreženom mišljenju da je depresija prepoznatljiva i da su svi njeni simptomi vidljivi, načešće nije tako. Depresija je bolest sa hiljadu simptoma, ali kod svakoga se manifestuje različito.

Česta pojava je da ni sam čovek koji pati od depresije toga nije svestan ili da iz različitih razloga skriva bolest. Ipak postoje određeni znakovi depresije koji se često ne vezuju za ovu bolest ili se povezuju samo ako su prisutni uz još neki znak koji smatramo tipičnim, a to je loše raspoloženje i povučenost:

-Poremećaj ishrane, gubitak ili povećan apetit
-Poremećaj spavanja
-Jutarnji umor
-Bolovi u rukama, nogama i glavi bez vidljivog razloga
-Smetnje u varenju
-Gubitak interesovanja i uživanja u bilo čemu
-Osećanje krivice, bezvrednosti i beznađa
-Plač bez povoda, razdražljivost, bes, agresivnost
-Povlačenje u sebe
-Zanemarivanje lične higijene

Kako se izboriti

Umor koji u proleće osećamo i zbog kojeg smo nezadovoljni, tužni, usporeni, razdražljivi i dekocentrisani ne mora uvek biti depresija. Može biti i samo rezultat jednolične zimske ishrane, nedostatka vitamina, a najčešće žrtve su metereopate, osobe koje su inače veoma osetljive na promenu vremenskih prilika.

Ali, i ako je to normalno i prepoznato, ukoliko ste nešto slično osetili i to traje duže od dve nedelje, vreme ja da potražite stručnu pomoć. Pokrenite se, pobrinite se da unosite neophodne vitamine, posebno vitamin C, tuširajte se naizmenično hladnom i toplom vodom, idite na masažu. Šetajte se po danu, izađite malo u prirodu, bavite se sportom.

Večernja kupka sa dodatkom etarskih ulja takođe može puno da pomogne da se oslobodite stresa i bezvolje. Praktikujte sve tehnike koje poznajete i koje su vam dostupne protiv stresa, napetosti, bezvolje, umora. Za početak probajte sa jogom i meditacijom.

Stres pogadja sve aspekte čovekovog bića – fizički, društveni, duhovni i mentalni. Poslednji od ova četiri aspekta – aspekt mentalnog zdravlja – jeste taj gde posledice stresa često predstavljaju najveći razlog za zabrinutost. Naše mentalno zdravlje odredjuje ko smo.

Svako od nas bi trebalo da bude podstaknut da prihvati dvostruku strategiju. Prvo, da učinimo sve što možemo kako bismo mogli da kontrolišemo stresore sa kojima se suočavamo. Drugo, kada naidjemo na stresore koje ne možemo da kontrolišemo, naučimo da upravljamo stresom na najkonstruktivniji mogući način. Kada su stresori konstantno prisutni, mogu izazvati zabrinutost (uznemirenost). Kada su stresori konstantno prisutni – u bilo kojoj meri – oni mogu izazvati zabrinutost.

Poremećaji usled zabrinutosti su u pravom smislu reči bolest, oni su najzastupljeniji od svih mentalnih poremećaja pri čemu postoje velike varijacije u intenzitetu i ozbiljnosti. S jedne strane, osoba često može osećati zabrinutost a da, spolja gledano, to ne remeti u velikoj meri život te osobe. S druge strane, mogu se javiti periodi izražene zabrinutosti koji užasavaju dotičnu osobu i onemogućavaju njeno normalno funkcionisanje.

Jedna loša osobina poremećaja usled zabrinutosti je ta što se oni obično javljaju u kombinacijama. Otprilike polovina njih koji imaju generalizovani poremećaj usled zabrinutosti pati u isto vreme ili od nekog drugog poremećaja usled zabrinutosti ili depresije. Kada je osoba svesna da se mogu javiti dva poremećaja istovremeno, ona će biti spremnija da potraži kod sebe njegove simptome. Postoji pet glavnih oblika poremećaja usled zabrinutosti. Nacionalni institut za mentalno zdravlje (NIMH od engl. National Institute of Mental Health), koji se nalazi u sastavu federalnih Nacionalnih instituta za zdravlje, pruža nam kratak opšti pregled ovih poremećaja u svojoj brošuri za 2000. godinu.

Tipovi poremećaja usled zabrinutosti

- Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)
(eng.GAD): preterana briga i napetost oko
svakodnevnih, uobičajenih dogadjaja i odluka.

- Panični poremećaj: napadi preterano
velikog straha i zebnje koji se javljaju i po -
navljaju iznenada i bez nekog vidljivog raz -
lo ga – praćeni izraženim fizičkim simptomima.

- Post-traumatski stresni poremećaj (PTSP):
reakcija na neki strašan dogadjaj koji se
vraća u vidu zastrašujućih, opterećujućih
sećanja – povećava aktivnost i umrtvljuje
normalne emocije.

- Fobije – dva tipa: Specifična fobija: strah
od predmeta ili situacije. Socijalna fobija:
strah od preterane zbunjenosti.

- Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD):
opterećujuće, neželjene misli koje se stalno
ponavljaju i rituali koje osoba obavlja ose -
ća jući da je to hitno i preko potrebno.

I pored ovih osobina koje nam pomažu da ustanovimo postojanje poremećaja, neupućenoj osobi se obično ne čini da ljudi sa poremećajem usled zabrinutosti imaju zaista zdravstveni problem. Na primer, može se činiti da je osoba sa generalizovanim poremećajem usled zabrinutosti jednostavno osoba koja samo previše brine. Često ta osoba uopšte nije ni svesna da pati od poremećaja koji se može dijagnostikovati i lečiti. Osoba sa takvim poremećajem može da kaže: "Oduvek sam mislila da samo previše brinem. Često sam se osećala nape to i nisam mogla da se opustim. Ponekad bi taj osećaj došao i prošao, a ponekad bi trajao duže, čak i danima. Brinula sam o tome šta ću spremiti za porodičnu zabavu ili šta da kupim nekome na poklon. Jednostavno nisam mogla da to propustim. Ponekad sam osećala slabost i vrtoglavicu. Srce bi mi ubrzano kucalo ili lupalo. A zbog toga sam samo više brinula."

Nećemo se baviti medicinskim pojašnjenjima svakog ponaosob entiteta i protokola lečenja koji se sprovode pod nadzorom lekara specijaliste već ćemo se fokusirati na faktore stila života koji imaju veoma važnu ulogu ako ne i ključnu ulogu u lečenju.

Prepoznaj svoje stresore

Svoje stresore najbolje možete prepoznati kada ste sami i ništa vas ne ometa. Isključite TV, radio, CD plejer i telefon i u samoći razmišljajte neko vreme o svom životu. Posebno se zadržite na onim stvarima zbog kojih ste trenutno uznemireni. Koje stvari vi lično smatrate stresorima u vašem životu?

Konstruktivan način za otkrivanje različitih tipova stresora jeste postaviti ista ona pitanja koja postavljaju novinari kada sastavljaju svoje izveštaje. Oni traže odgovore na pet pitanja – Ko, Šta, Kada, Gde i Zašto? Postavite i vi sebi ta pitanja.

Prepoznali ste glavne izvore stresa u svom životu. Koji je sledeći korak? Postoje, zapravo, dva načina na koja se možete boriti sa svakim od tih stresora. Prva opcija je da izbegavate ili uklonite izvor stresa. Pošto ovo nije uvek moguće, a ni poželjno, druga opcija je ono što ja nazivam "zdravim prilagodjavanjem".

Bežanje od problema

Ignorisanje stresora retko može smatrati zdravom reakcijom. Ipak, kada se suočite sa naizgled suviše jakim izvorom stresa (naročito na društvenom, mentalnom ili duhovnom nivou), ponekad bi najbolje bilo da ga ignorišete. Ako ste pod tolikim stresom da ne vidite nikakve konstruktivne opcije, ignorisanje prisutnog izvora stresa moglo bi da vam omogući da predjete iz stanja uznemirenosti u stanje otpornosti. Tada ćete moći da razmislite o nekim konstruktivnijim metodama prilagodjavanja. Kada su u pitanju fizički stresori poput buke, bol kao posledice bolesti, ponekad ne postoji način da ih čovek ignoriše.

Postoje i neki drugi nezdravi načini suočavanja sa stresorima. Jedan od njih je eskapizam (sklonost bežanju). Bežanje od problema zaista nije baš najbolji način reagovanja na izvor stresa. On može uzeti veći danak kada je u pitanju vaše zdravlje nego što je to bio slučaj sa prvobitnim izvorom stresa. Kada se suočite sa veoma teškom situacijom, lako je smatrati bežanje od problema jedinom strategijom kojom se može kupiti malo vremena, ali on na kraju ostavlja razorne posledice.

Odlican.com, Ranca, album Regata

Mnogi smatraju da je bežanje od problema proširena verzija ignorisanja izvora stresa. Kada vi u umu – mentalno ignorišete izvor stresa, vi ostajete u okruženju gde se i dalje suočavate sa njim, ali ništa ne pokušavate da uradite po tom pitanju. Taj izvor stresa nastavlja da utiče na vaš organizam ma koliko vi mislili da ga ignorišete. Kada fizički pobegnete iz sredine gde se oseti uticaj tog stresora, vaš organizam može malo da se odmori. Medju tim, ako ste impulsivno odlučili da pobegnete, to često može mnogo da vas košta.

Bežanje od problema se najčešće javlja samo na mentalnom nivou – i predstavlja proširenu verziju ignorisanja izvora stresa. Osoba ostaje na području delovanja stresora, ali pribegava halucinogenom bekstvu kako bi lakše zaboravila na prisustvo stresora. To mogu biti različiti načini bežanja, od gledanja televizije do uzimanja alkohola. Ovaj tip bežanja od problema je gori od bezuspešnog pokušaja da se ignoriše izvor stresa. Pošto i dalje boravite na području delovanja stresora, stres konstantno utiče na vaš organizam, a načini bežanja su sami po sebi loši za vaš um i telo i još više iscrpljuju vaš i onako oslabljen organizam.

Kada treba da odluče da li da napuste posao ili trpe izvor stresa, mnogi ljudi izaberu ovo drugo. Takav izbor može imati razarajuće posledice po fizičko i emocionalno zdravlje. Jedini konstruktivan izbor u ovakvim situacijam koji je blagotvoran za naše mentalno i fizicko zdravlje je - zdravo prilagodjavanje. Pravilno planiranje i organizacija predstavljaju ključne elemente zdravog prilagodjavanja, pošto impulsivna rešenja obično nisu delotvorna, a nisu ni zdrava, ni prilagodljiva. Pravilno planirati znači na samom početku, pre same primene strategije, odrediti šta je potrebno za njenu primenu. Ako vam se čini da je ta opcija i razumna i moguća onda možete preći na narednu fazu procesa planiranja – precizno odredjivanje optimalne strategije.

Kao što smo već rekli, u najbolje načine suočavanja sa izvorima stresa spadaju izbegavanje ili uklanjanje istih, ili preusmeravanje stresora da, zapravo, rade za vas putem zdravog prilagodjavanja. Ako nijedan od ovih pristupa ne deluje u vašem slučaju, da li postoje neke konstruktivne mere koje možete preduzeti kako biste u budućnosti održavali konstantno nizak nivo stresa? U najefikasnije spadaju životne navike koje umanjuju štetan uticaj stresa, omogućavajući nam da vodimo normalan život u prisustvu izvora stresa.

Metode ublažavanja stresa pomoću životnih navika

Stres štetno utiče na nas u svim ovim aspektima našeg bića: fizički, mentalni, duhovni, društveni. Fizički zdrav stil života je izuzetno važan u borbi protiv stresa. Što vaše telo bude bolje funkcionisalo, to ćete moći bolje da se izborite sa stresom. Zdravo telo vam pomaže da lakše prebrodite stresne životne situacije. Čak i kada ste izloženi stresorima koje još niste uklonili ili im se prilagodili, bolje fizičko zdravlje će vam pomoći i zaštititi vas od neželjenih efekata koje ovi stresori mogu imati po vaše zdravlje.

1. Pravilna ishrana
2. Redovne fizičke vežbe
3. Izbegavanje nikotina (pušenje), kofeina (kafa) i alkohola
4. Minimalna upotreba lekova

Medicinska literatura pokazuje da redovne fizičke vežbe mogu biti od izuzetno velike pomoći u održavanju mentalnog zdravlja i kontroli stresa. Izgleda da redovne umerene fizičke vežbe doprinose i jačanju imunog sistema, čime, verovatno, sprečavaju pad imunog sistema usled stresa. Zanimljivo je da fizička aktivnost koja uključuje i razmišljanje može biti izuzetno korisna. Na primer, neki naporan posao u dvorištu ili bašti ili cepanje drva mogu se pokazati mnogo korisnijima od šetnje. Uostalom, vi možete nesmotreno razmišljati o svom stresu dok šetate. Praktičan fizički zadatak često zahteva veću mentalnu koncentraciju od šetnje ili vožnje biciklom, tako da postoji manja verovatnoća da ćete razmišljati o svom stresu dok radite, naprosto obezbedjujete sebi predah.

Isto tako, pola sata brzog hoda na svežem vazduhu, trčanja ili vožnje biciklom mogu vam "udahnuti novi život." Redovne fizičke vežbe su korisne i u slučaju stanja zabrinutosti. Ljudi koji redovno rade fizičke vežbe manje su depresivni i zabrinuti. Oni koji su već depresivni ili zabrinuti poboljšaće svoje psihofizičko stanje pomoću redovnih fizičkih vežbi.

Postoje jasni dokazi da masaža pomaže čoveku da se izbori sa stresom. Mehanizmi putem kojih masaža deluje na organizam nisu sasvim jasni. Ono što nije potpuno jasno je da li ona otklanja stres tako što blagotvorno deluje na organizam u fizičkom smislu, usled fizičkog kontakta sa drugom osobom koja vam želi dobro, ili je u pitanju kombinacija oba ova faktora.

U jednoj studiji koja baca novo svetlo, članovi porodice su masirali decu koja su bolovala od juvenilnog reumatoidnog artrita. Decu koja su patila od blagog do srednje teškog oblika ove bolesti roditelji su masirali 15 minuta dnevno u periodu od 30 dana (dok je kontrolna grupa išla na terapiju opuštanja). Nivo zabrinutosti i hormona stresa (kortizol) kod dece se smanjio odmah nakon masaže. Prema izjavama same dece, njihovih roditelja, a i proceni njihovog lekara, tokom tog perioda od 30 dana, bol se smanjio (i u pogledu učestanosti i intenziteta).

Pedeset dvoje hospitalizovane dece i adolescenata koji su imali probleme vezane za sopstvenu ličnost, a uz to su bili i depresivni, odlazilo je na 30-minutnu masažu ledja svakoga dana u periodu od pet dana. U poredjenju sa kontrolnom grupom koja je gledala relaksirajući sadržaj na video - trakama, ispitanici koji su odlazili na masažu bili su manje depresivni, manje zabrinuti i imali su niži nivo kortizola u pljuvački nakon masaže. Osim toga, medicinske sestre su izjavile da su ispitanici bili manje zabrinuti i spremniji na saradnju poslednjeg dana ovog istraživanja i da su u periodu od tih pet dana sve bolje spavali tokom noći.

"Zdrava društvenost" pomaže u borbi protiv stresa

Postoji toliko mnogo dokaza da je naše "socijalno zdravlje" važan faktor u borbi protiv stresa. Pod socijalnim zdravljem pod razumevam kvalitet naših društvenih odnosa sa roditeljima, braćom i sestrama, ostalim članovima porodice i prijateljima. Istraživači kažu da se oni koji više vole da sami rešavaju svoje probleme nego da od drugih potraže savet i utehu mogu suočiti sa jačim stresom i većim rizicima po sopstveno zdravlje. "Nama je potrebna iskrena podrška drugih ljudi i oni koji to ne priznaju posrtaće pod teretom života", izjavio je Dr Džonatan Šedler (Schedler), psiholog sa Harvarda, u jednom članku o stresu.

Pravi uzrok stresa vezanog za čovekovu ličnost može biti nepoverenje u ljude, nepoverenje koje ponekad vodi u izolaciju. Čitav niz dogadjaja koji dovodi do pojačanog stresa: nepoverenje u druge, izolacija, osećaj usamljenosti, oslabljen imuni sistem. Nepoverenje u druge može na kraju dovesti do slabljenja imunog sistema. Istraživači su otkrili da imuni sistem slabi naročito kod onih osoba koje se osećaju usamljenima. Šedler kaže da emocionalni stav koji nosimo sa sobom može da diktira nivo stresa i bolesti. "Stvar je u tome da li ljude u svom životu posmatrate kao dobronamerne [dobrodušne] ili zlonamerne [zlobne] – da li deluju pozitivno na vas ili izazivaju frustraciju", objasnio je on.

Pomaganje drugima

Jedan od dobrih i konstruktivnih načina na koji možete da kontrolišete stres je da se posvetite nekoj plemenitoj stvari koja pomaže drugima. Okvir za ovu temu daje nam medicinsko istraživanje o pozitivnim stranama volonterskog rada. Jedna studija radjena na penzionerima pokazala je da su penzioneri koji su volontirali više od 10 sati nedeljno imali izraženiji osećaj svrhovitosti, što se videlo po boljim rezultatima na jednom specijalnom testu pod nazivom "Smisao života".

Pomažući drugima, čovek oseća da život ima smisla, što je od presudnog značaja u savladavanju odredjenih izvora stresa. Jedna studija radjena na lekarima daje nam zanimljive i značajne podatke. Naime, oni lekari koji su imali najsnažniji osećaj svrhovitosti i smisla u životu bili su najmanje zabrinuti po pitanju smrti – a strah od smrti može biti veliki izvor stresa. Pokazalo se da pomaganje drugima u njihovim problemima blagotvorno deluje na čovekovu psihu. Na primer, u jednoj studiji koja je obuhvatila pacijente koji su ne dugo pre toga bili podvrgnuti operaciji srca, veći nivo učešća u društvenom životu povezan je sa boljim zdravstvenim stanjem šest meseci nakon operacije. Sve veći broj ovakvih dokaza u izveštajima istraživačkih timova jasno ukazuje na to da je učestvovanje u onome što je ugodno i Bogu i ljudima blagotvorno i korisno za čoveka i da ga oslobadja od stresa.

Dobro je poznato da oni koji gledaju da ispune samo sopstvene želje, ne mareći za potrebe drugih, zaparvo lišavaju sebe blagotvornog dejstva samopožrtvovanosti, dobrote i ljubaznosti. Svako od nas treba lično da se uključi u "akcije" koje su ugodne Bogu i korisne za ljude oko nas. Biblija nam pruža još dublje saznanje o povezanosti čovekovog zdravlja sa činjenjem dobra drugima. Imamo obećanje da će, ako otvorimo dušu našu gladnome i nasitimo dušu nevoljnome, naša tama biti kao podne. Kada prolazimo kroz neku ličnu krizu, može izgledati da se nalazimo u periodu duhovne suše – u potpunosti lišeni duhovne i emocionalne hrane, lekoviti izvor je drugi čovek, topao razgovor i pažnja usmerena i na njegove brige i potrebe, naša pažnja i angažovanje prepolovljeni na drugog čoveka i nas, prepoloviće kod oba tegobe.

I ako otvoriš dušu svoju gladnome, i nasitiš dušu nevoljnome, tada će zasjati u mraku videlo tvoje i tama će tvoja biti kao podne. Jer će te Gospod voditi vazda, i sitiće dušu tvoju na suši, i kosti tvoje krepiće, i bićeš kao vrt zaliven i kao izvor kojemu voda ne presiše.
Isaija 58,10.11

Reference:
Načela zdravog života, Dr Pol Volk
Psihijatrija sa medicinskom psihologijom, Prof. dr Srboljub Stojiljković

Pozdrav svima...

Molim za pomoc one koji su mozda bili u slichnoj situaciji ili mozda josh bolje nekog struchnog lica...

Naime, po ovim napisanim simptomima moglo bi se reci da sam u stanju neke pochetne faze depresije. To traje vec par meseci (3-4 ). Glavni problem mi je chinjenica shto se udaljavam od svog dechka, sa kojim sam 2 godine. Nekako me nervira, sve shto uradi je pogreshno (a kad realno pogledam i nije), ne vodi mi se ljubav uopshte - chak se posle osecam uzasno i plache mi se bukvalno... ((

Moje glavno pitanje je... Da li je Ljubav prestala (ili bar prividno ) kao posledica depresije ILI je depresija nastala kao posledica nestanka ljubavi?!

Moram da napomenem da mi se ovo vec jednom desilo i da sam tog dechka ostavila, jer nisam htela da se muchi samnom. Posle mi je bilo josh gore, ali sam se izvukla i sve je bilo super do sad... kao da se sve vraca i opet isto..

I tad sam se pitala da li sam bivsheg dechka ostavila, jer sam prestala da ga volim ili sam samo tako mislila zbog ovog `stanja`.

Molim vas , ja stvarno ne znam shta da radim... Njemu josh nishta nisam rekla, mada i on vidi da mi nisu sve ovce na broju...

Iskreno, bash sam ozbiljno razmishljala i na tu temu... da li zaista posle ljubavi usledjuje depresija, jer se pravi veelika praznina... :// ili ipak u stanju depresije ne mozemo da volimo ( tj. da osecamo zaljubljenost)?

Shta vi mislite?

Svaki covek najveci strucnjak na svetu za jednu stvar: kako da bude bas onakav kakav je - kako da zivi bas onako kako zivi. Nikome drugom na svetu to nije poslo za rukom - niko nije bas kao on i ne zivi bas kao on. Mozda ce vam ovo zvucati cudno, ali ljudi su eksperti za pravljenje bolesti od kojih boluju. Depresivna osoba je, na primer, ekpert za pravljenje depresije. Da nije ekspert, da ne zna (mada nesvesno) kako se to radi, kako se postize takvo stanje, onda ne bi mogla da ga postize i proizvodi svaki dan.

Kada bi, recimo, depresivna osoba detaljno zapazala i zapisivala, od kako se probudi, sta misli, kako misli, sta i kako radi... i iz toga izvukla neke pravilnosti, svoje tipicne procedure misli, emocija i ponasanja - videla bi da su to veoma organizovana, sistematicna ponasanja koje daju rezultat zvani depresija. Sa dovoljno sistematicnosti bi mogla da napravi seminar ili radionicu o tome "kako biti depresivan", jer je ekspert u stvaranju i odrzavanju takvog stanja. To vazi i za druge vrste disfunkcionalnih stanja.
Kako se izlazi iz kruga?

Da bi neki problem resili prvo moramo da priznamo da ga imamo. Nakon toga, moramo biti svesni da se za resavanje problema mora uloziti odredjen napor. Za svaki napor je potrebna i snaga da se covek uhvati u kostac sa problemom sto ne zvuci sasvim lako, ali ako sagledamo dobiti svaki nuzan napor je drugorazredan, kako uglavnom svi na kraju, kada se vec suoce i proces resavanja dovedu do kraja uglavnom potvrde. Ipak, poceci su uvek najtezi. Zdrava logika je: sve sto smo konstruisali – mozemo i da dekonstruisemo ako zelimo.

Vecina ljudi ce navesti i neki odredjen dogadjaj nakon koga su se javile negativne emocije. Nasa interpretacija onoga sto se dogadja, nasa zivotna filozofija, ideje i misli o necem su kreatori nase percepcije zbivanja kako u spoljasnjem tako i u untrasnjem svetu. Misli o odredjenom dogadjaju i znacenje koje mu pripisujemo je ono sto kod nas izaziva reakciju. Relacije se moze predstaviti shemom:

Nesto se za nas bitno desilo – mi tome pridajemo odredjeno znacenje – mislimo o tome sto se desilo na odredjen nacin – sebi nesto govorimo o tome sto se desilo.

Unutrasnji govor

Unutrasnji govorje taj koji stvara nase emocije povodom dogadjaja i nadalje odredjuje nase ponasanje. Najcesce je nas pogled na svet koji odredjuje nase automatsko misljenje produkt sklopa podrazumevanih pojmova koje smo svesno ili nesvesno ugradili u svoje stavove, poput nasih uverenja u svoju zivotnu filozofiju, i nikada ili gotovo nikada ne preispitujemo njihovu logicnost, korisnost i racionalnost.

Depresija je vrlo nefunkcionalno stanje koje bez obzira na raznolike odgovore na pitanje "sta te cini depreseivnim?" je posledica izrazenog uticaja naseg misljenja ili nesvesnih pojmova u osmisljavanju sveta. Depresija pokrece odredjena ponasanja ili sa druge strane strane potice na ukidanje odredjenih ponasanja, dakle ima motivacionu komponentu, zbog cega mozemo da govorimo o depresivnom stavu. Ako nekoga karakterise ovakav stav to znaci da je osoba preokupirana brigom oko ljudi, stvari i pojava na nacin koji je nefunkcionalan i ogranicavajuci sto se na emotivnom polju dozivljava bolno. Osoba najcesce svoju energiju trosi na preteranu brigu oko svega i svacega zapostavljajuci bitne stvari u zivotu, generise nezadovoljstvo i osecaj nemoci. I sta se tada cini? Nalazi na svoj nacin "resenje" - po principu zdrave logike - "valja se kloniti onoga sto me uznemirava". Vise nisu u stanju da se opuste i imaju poverenja u sebe i uzmu aktivno ucesce u zivotu, vec u odnosu na njega zauzimaju pasivan stav. Brinuci o brizi – povlace se iz situacija i mesta koje mogu da bude napetost, uznemirenost, koje se procenjuju kao neizvesne.

Odlican.com, Sandrina Martinetti - Zagrljaj

Ideja, misljenje, stav

U svakodnevnici depresija iznikne i iz stava "bilo bi uzasno da se meni takva stvar desi, ja to ne bi mogao da podnesem", a dogadjaji mogu biti najrazlicitiji, pocevsi od onih koji se desavaju na globalnom drustvenom planu pa do onih na licnom. Ako imate varijacije na "to je uzasno – ja ne mogu da izdrzim" lako mozete nazreti zamku da se u pogledu komfora u zivotu u bilo kojoj sferi osetite depresivno. Ideja da ako nesto strasno moze da se desi, "ja to ne mogu da podnesem” i zato mora da (se)brine, da se ne desi – "jer to ne sme da se desi" cini osobu prenapregnutom, frustriranom i sve vise indisponiranom u odnosu na pretpostavljeno dogadjanje i ona nakoh iscrpljuceg neugodnog osecaja i prolongirane frustracije se povlaci iz socijalnih kontakata da bi osecaj bespomocnosti smanjila na meru koju moze da drzi pod kontrolom i izvesnoscu "da ce tako moci da podnese" zivot. Eto recepte da se prepustite depresiji.

Osoba obicno u pocetku sebi govori "moram da se osecam dobro", "ne smem da budem depresivna/an", "moram da budem, opustena/n", "moram da budem srecna/an." I sta cini? Omalovazi da bilo sta u zivotu ima bilo kakvog smisla i ostaje na poznatom terenu. Povlacenjem od aktivnog pristupa zivotu, dovodi i do smanjena kruga prijatelja i poznanika. ("niko ne voli ljude sa problemom", "necu nikoga da opterecujem", "necu da drugi vide kako se osecam, mislice da sam bolesna/tan", "sramota me je sto ne mogu da budem ona/aj stari"…). Sa jedne strane ostaju sanse da budemo i uspesni i neuspesni, da se radujemo sa prijateljima i da budemo tuzni, da zivimo zivot sa zeljom da on bude lep, plodan i uspesan, bez iracionalnog zahteva da on "mora da bude takav" i sa druge strane da ignorisemo i pustimo da pored nas prolazi sve dok smo mi na sigurnom na svom terenu! Zivot podrazumeva susretanje sa preprekama koje cemo nastojati prevazici, neka uspesno neka sa manje uspeha a neka ce prevazici trenutak, vreme, prosto izgubice na vaznosti za nas.

Mnogi ce sada reci: "Kako da budem zadovoljan ako nisam uspeo da …" Nelogicno bi bilo da nakon sto ste izgubili na primer posao, partnera, dom… ponasate se opusteno, da ste bezbrizni i ne osecate nezadovoljstvo. Unutrasnji govor je uvek prisutan, promicu razlicite fraze sve u stilu "ovo nije smelo da se desi" - paradoksne misli jer se nesto vec ili se upravo desilo. Postavljati apsolutan zahtev koji je vec unapred nerealan stvara negativne bolne emocije, koje se sledecim izborima nastoji osoba osloboditi. Ono sto je ovde kljucno je da osoba ni u jednom trenutku ne pokusava da sagleda trezvenost, racionalnost svojih misli.

Kako znamo da je nesto racionalno? Racionalno misljenje ne podrazumeva zahtevanje necega za sta inace ne mozemo da imamo garanciju. Umesto zahteva da se nesto ne sme nama desiti a ono se upravo desava, racionalno razmisljanje bi bilo: osecam se uplaseno i nezadovoljno, i planiram nesto da uradim povodom toga.

Mnogi bi sada rekli: "Ali ako sam ostao bez posla, kako cu ziveti, moram da brinem povodom toga. Moja briga je opravdana!" Verujem da u ovom trenutku dok ovo citate mnogi od vas ce reci, ova misao jeste racionalna, mora da brine! Ali, zasto mora da brine, da li ce ta briga da umanji sanse da se stvari odvijaju dalje u nepozeljnom pravcu? Koja je korist od te brige, hoce li doneti izvesnost u stvarnosti? Koja je korist od brige same po sebi, ako nas ta briga paralise? Da li je je moguce i dalje svoj stav zvati realnim? Ne.

Odlican.com, Liliana - Stidljivko

Vrlo je tesko u momentima aktivnog zbivanja moci napraviti ovakvu distance i razgraniciti sta je iracionalno a sta racionano svim ljudima, ali ako svesno nastojimo negovati stil da kada se jave negativne emocije, kada smo frustrirani "prespavamo trenutak" ("jutro je starije od noci") i hladne glave, trezveno stavimo nase misli koje iznicu iz nasih uverenja na probu i proveru u realnosti polazimo u susret resenju. Ako smo spremni da izdjemo samo sa zeljom da resimo tegobnu situaciju a ne sa zahtevom da "mora"(!) i ostavimo prostora za postepeno preispitivanje validnosti nasih ideja, misljenja, stavova pa i zivotna filozofija koja nas je dovela u situaciju u kojoj se nalazimo i smognemo hrabrosti da priznamo sebi da sve ono sto nema potvrdu u realnosti - nije racionalno, ucinicemo korak ka ispunjenijem zivotu.

Da sumiramo, ono sto cini nas licni doprinos razvoju depresije je da:

- Zivot mora da bude lak jer smo mi posteni, uvidjavni, pravicni…

- Da je strasno doziveti neprijatnost i gubitak i da mi to ne mozemo da izdrzimo, i da se zato to ne sme desiti.

- Da ovi zahtevi moraju biti ispunjeni jer mi necemo podneti drugaciji razvoj i tok u zivotu, jer je to uzasno i grozno.

Ideja o podnosenju, misao da mi mozemo da izdrzimo i teske i nepovoljne situacije omogucava nam da zivimo, da isprobavamo dalje svoje mogucnosti, da i nas zivot kao i kod drugih prolazi uz slaganje lepih i manje lepih uspomena. Sve dok postoji zahtev da u zivotu dobijete ili izbegnete nesto je nerealno, jer izvesnost svih dogadjanja u zivot ne postoji nijedan zakon u prirodi ga ne podrzava. Zivot jeste neizvestan, zato je i iracionalno postavljati neodrzive zahteve po pitanju stvari za koje ne mozemo dobiti garanciju. Kada je zivot tegoban, normalno je da ljudi ne skacu od srece i ne osecaju se opusteno, ali povodom toga oni ne moraju da obesmisle svrhu svega i potonu u krilo depresije.

Razlika je u stavu. Zelja naspram zahteva. Kada nesto zelimo, mi imamo motiv, ako smo trenutno u problem a zelimo da ga resimo mi imamo motiv i tada uprkos nasem emotivnom nespokoju i nezadovoljstvu povodom trenutne situacije nama ostaje snage da isplaniramo i preduzmemo korake kako bi smo nasu zelju ostvarili. To je aktivan pristup zivotu i trezveno odnosenje ka nezeljenom desavanju.

Zelja naspram zahteva

Ukoliko ostanemo zaglavljeni u "zahtevu" osecacemo golemo nezadovoljstvo, iscrpljenost i paralisanost da ista ucinimo. Neispunjenje zahteva se smatra kao uzasno nepodnosljiv poraz i time i rezultira u stvarnosti – uzasavanjem, obezvredjivanjem i nipodastavanjem. Zahtevom (iracionalan stav) smo pozvali i negativne emocije, koje osobu toliko iscrpe da ona vise nema energije da poduzme bilo sta u smislu resavanja problematike. Pada u jos veci ocaj, brigu i negativne misli koje postaju sveobuzimajuce. Na takve negativne emocije se nadovezuju nova iracionalna misljenja I tada se ulazi u tzv. "zacarani krug". Kada poredite, zelju i zahtev intenzitet emocija je uvek slabiji kod zelje i nama ostaje dovoljno snage da menjamo ono sto nam se ne svidja. Dakle, intenzitet emocija zavisi od kvaliteta naseg misljenja koje imamo o necem ili nekom.

Kako se izlazi iz tog kruga?

Trazenjem strucne pomoci koja ce nam pruziti podrsku u nasim nastojanjima da se suprostavimo sopstvenim iracionalnostima i zelja, motivisanost da u tom suprotstavljanju istrajavamo sve dok ih ne zamenimo logicnijim, realisticnijim i funkcionalnijim pogledom na svet.

Odlican.com, Cesljarev - radoznalost

Svako nase misljenje je izrazeno odredjenim stavom u koji verujemo, koji poziva i odredjene emocije u datim situacijama. Ako su emocije negativne budite spremni i odvazite se preispitajte koliko su racionalne.

Za prvu pomoc posluzite se sa tri test pitanja:

1. Da li je realno? – da li prolaze test realnosti, da li je dokazivo
2. Da li je logocno? – proisitice li iz nekih realnih zaknitosti i principa
3. Da li je za mene pozeljno? – da li je prakticno, pragmaticno

Trece pitanje tj. odgovor vam moze imati dijagnosticku vrednost, ako vase pitanje ima negativan odgovor - to je dovoljno da ono sto nije pozeljno (za vas) nastojite promenuti, tj. da svoje misljenje nastojite transformisati, stav shodno njima izmenuti iputem emocija i ponasanjaovako dirigovanog od zahteva stignete do zelje za koju tada nece nedostajati energije ni motivisanosti da krenete u ostvarivanje.

Sami sebi svojim izborima omogucite potpuniji zivot kroz siri repertoar ponasanja i funkcionalnijih emocija, nadogradjujte sistem uverenja, menjajte iz korena sve sto vas je dovelo do depresije, i ne zalite za i nad starim jer vas je ono ipak doveo do toga da napravite prekretnicu u vasem zivotu, da se bavite sopstevenim razvojem, kada vi zelite. Zadovoljstvo uvek ponistava efekte prethodne neprijatnosti.