Tradicionalna Kineska medicina - akupunktura

Kineska tradicionalna medicina (KTM) i farmakologija su skup iskustava kineskog naroda, stecenih u borbi protiv bolesti tokom nekoliko hiljada godina. Sadrzajno bogata, od osnovnih teorija do klinicke prakse u lecenju i prevenciji bolesti KTM cini jedinstven sastav.

Akupunktura je vazan deo KTM. Razvijala se kao i ostale grane medicine u Kini na osnovu kineske filozofske tradicije.

Rec akupunktura je latinskog porekla (acus-igla, pungere-zabadati, bosti).
Akupunktura je starokineska metoda lecenja pomocu igala koje se zabadaju u odredjene tacke na kozi. Evropa je prve izvestaje oo akupunkturi dobila od svojih misionara, koji su posetili Kinu krajem 16. i pocetkom 17. veka.

Mnogi doktori u Evropi zainteresovali su se za ovu metodu lecenja i poceli su da je koriste u praksi. Svetska zdravstvena organizacija je 1979.godine registrovala akupunkturu kao osnovnu ili pomocnu metodu lecenja kod 150 bolesti.

Skola Ying-Yang tradicionalno je negovala sest disciplina:

1. astrologiju; 2. izradu kalendara; 3. proucavanje "pet nacela" ili tacnije pet osnovnih sila u prirodi i njihovih "kruzenja"; 4. predskazivanje dogadjaja; 5. i 6. odgonetanje pojava, posebno o ljudskom zivotu na osnovu stava o jedinstvu makrokosmosa i mikrokosmosa.

Akupunktura

Akupunktura se spominje u staroj Kini jos 2800 god.pre nove ere. Huang Ti, Zuti car, bio je ucitelj akupunkture i prvi je autor knjige "Nei Cing", najstarijeg medicinskog dela na svetu. Najstarija "medicinska biblija", sacuvana do nasih dana, prepisana je 475.god. pre nove ere. Sva kineska tradicionalna medicina zasniva se na saznanjima zapisanim u ovoj knjizi.

Prve igle koje su Kinezi upotrebljavali bile su kamene, zatim od kosti i bambusove trske. Pod dinastijom Yin I Cang (16-11veka p.n.e.) metalurgija je u Kini vec bila razvijena da su za akupunkturu upotrebljavane metalne igle.

Japan je druga zemlja Dalekog istoka koja ima hiljadugodisnju tradiciju lecenja akupunkturom. Savremeni Japan ima najrazvijeniju i tehnicki najdoteraniju akupunkturu u svetu.

Prema filozofiji starih Kineza, sve je energija: nebo, zemlja, covek, duh. Covek je, prema taoistickom shvatanju starih Kineza, deo svemira. Tao je vrhovna zakonitost koja se odrzava delovanjem prirodnih sila Yin i Yang.

Ma kako neznan bio covekov zivot, njemu je kao preduslov potreban ceo svemir. Sve pojave u svemiru, sve sto postoji, ne moze prestati postojati bez posledica po covekovu egzistenciju. Ako jedna cinilac nedostaje, egzistencija nije moguca.

Ukratko, Yin i Yang su dva suprotna pola svih desavanja u svemiru i coveku.

Termini Yin i Yang se koriste da bi se izarazili ovi dvojni i suprotni kvaliteti. "Voda i vatra su simboli Yina i Yanga". Yin i Yang su suprotnost jedan drugom, ali istovremeno imaju i uzajamno zavisan odnos.

Ni jedan od njih ne moze postojati izolovano. Yin odgovara hranljivim supstancama, a Yang funkcionalnim aktivnostima. Oni su u stanju neprekidnog uzajamnog trosenja i podrske.

Kada se Yin-Yang teorija primeni na anatomsku lokaciju ljudskog tela, gornji deo tela je Yang, a donji deo Yin; sposljasnost je Yang, a unutrasnjost je Yin. Yina i Yang se uzajamno pomazu i ukoliko ne uspeju u tome i odvoje se, vitalna aktivnost tela ce prestati. Kad je Yin stabilizovan, a Yang dobro ocuvan, duh je u harmoniji.

Taoisticka filozofija sve pojave svrstava u pet elemenata, to su drvo, vatra, zemlja, metal i voda. Po teoriji pentaizma, svi fenomeni u univerzumu odgovaraju po svojoj prirodi drvetu, vatri, zemlji, metalu i vodi, oni su u stanju konstantnog kretanja i promena. Mada imaju razilicite karakteristike, ova pet materijala zavise jedan od drugog i neodvojivi su.

U ranom periodu, Kinezi su shvatili da su drvo, vatra, zemlja, metal i voda neophodni u njihovom svakodnevnom zivotu kao i to da imaju razlicite prirode. Doktori iz tog perioda su primenili ovu teoriju kako bi objasnili komplikovane fizioloske i patoloske odnose ismedju Zang-Fu organa, i izmedju ljudskog tela i spoljasnja okoline.

Zakon pet elemenata se uglavnom manifestuje na sledece nacine: medjusobno unapredjivanje, medjusobno delovanje, prekomerno delovanje, suprotno delovanje i interakcija izmedju majke i sina. Unapredjivanje implicira unapredjivanje rasta.

Drvo unapredjuje vatru, vatra unapredjuje metal, metal unapredjuje vodu, a voda za uzvrat unapredjuje drvo. Ovaj odnos medjusobnog unapredjivanja pet elemenata poznat je kao "majka-sin", odnos u kome je svaki elemenat "sin" elementa koji ga unapredjuje, a "majka" elementu kojeg unapredjuje. Bez unapredjivanja ne moze biti rasta i razvoja, bez interakcije ne moze biti ravnoteze i kooridnacije za vreme razvoja i promene.

Primena Yin-Yang teorije podrazumeva i primenu teorije pet elemenata i obratno, dopunjuju jedna drugu i ne mogu se u potpunosti odvojiti. One poticu iz klinicke prakse i imale su znacajnu ulogu u razvoju tradicionalne kineske medicine tako da jos uvek u velikoj meri imaju vodecu ulogu u klinickoj praksi.

Kroz meridijan protice vitalna energija (bioenergija) koja napaja organ kojem meridijan pripada "hraneci" ga, a istovremeno ga spaja preko akupunkturnih tacaka sa povrsinom tela. Energija koja kruzi organizmom strogo odredjenim putanjama ima i odredjeni ritam, tako da svaki organ ili funkcija ima maksimum enerije u odredjneo vreme u toku 24 sata. Od pravilnog kruzenja te energije zaivisi stanje zdravlja ili bolesti.
Prema tradicionalnom kineskom shvatanju, covek je sastavljen od materije i energije, a izmedju toga nasazi se krv koja je istovremeno i materija i energija (npr.jetra).

Kinezi su razlikovali nekoliko vrsta vitalne energije:

1. Praroditeljska energija (Qi), koja je nasledna i odgovorna za bioloski ritam.
2. Energija odrzavanja, koja dolazi putem hrane i "cista" energija koja dolazi putem disanja. Tu energiju Kinezi nazivaju Yong. Jedan deo te energije ima odbrambene funkcije i zove se Wei. Ta energija je odgovorna za imunolosku reakciju organizma.