Borilacke vestine - Kung Fu

Kineski boks ili sirom naseg globusa popularnije ime - kung fu, umetnost je naroda jugoistocne Azije o kojoj se sa ushicenjem govori. Karate i aikido, dzudo i dziu-dzica, potisnuti su za vise koraka unazad pre vise godina kada su se na filmu poceli prikazivati zahvati kojima se sigurno pobedjuje.

Ali, namena ove borilacke vestine nije u napadu, vec u odbrani. Nije vazno kako je i cime covek ugrozen, ako poznaje tajne kung-fua u stanju je da napadaca ili napadace ukroti i da im uzvrati tako da im vise nece pasti na pamet da budu agresivni.

Iz ovog pojma zraci ime BRUS LI. To je onaj sarmantni kinez iz Kalifornije, koji je uz pomoc svojih filmova izneo iz Kongkonga u svet ime svoje vestine i umetnosti.

Bio je majstor i kung fua i filma uopste, ali je u naponu snage, sa tek navrsenih 33 godine zivota iznenada umro, 20.jula 1973.godine, ostavivsi za sobom misteriju. Govorilo se da je umro od trovanja, da je ubijen, neki su tvrdili da je bio zrtva sedam zmajeva o koje se ogresio.

Kroz vekove kineska ratoborna vestina, kung fu, bila je zatvorena knjiga za strance. Dok su japanski instruktori prodavali svoje znanje na parce, kineski majstori kung fua su svoju umetnost ljubomorno cuvali za sebe i prenosili je na jednog ili dva ucenika, koje su sami odabirali Obicno su to bila deca ciji su roditelji stradali od vandala ili nasilnika.

Tacno se ne zna od kuda potice kung fu. Neki naucnici veruju da je nastao pre oko 4.650 godina, za vreme "Zute imperije" kada je Huang Dia zahtevao brzi nacin obucavanja svoje vojske. Postoji i pretpostavka da je kung fu krenuo iz Indije.

U Centralnoj biblioteci u Honkongu nalaze se zapisi iz 525.god. pre nase ere. U njima se pominje indijski svestenik Darum Tajsi koji je putovao na Istok da bi u Kini ucio zen-budizmu svestenike dinastije Liang. Put ga je vodio do legendarnog Sil Lum manastira u provinciji Homan. Tu je ostao da poducava svestenike i budizmu i filozifiji.

Za vreme casova ubrzo je pimetio da novi svestenici nisu u stanju da se skoncentrisu i da posle nekoliko sati ucenja pocinju da dremaju. Jos gore od toga bilo je sto su oni putujuci od mesta do mesta nenaoruzani bili izlozeni stalnoj opasnosti od lutajucih bandi i pljackasa, koji su u to vreme harali Kinom. Mudri i uporni indus uocio je i da se ime manastira Sil Lum na jeziku mandarina isgovara Saolin, sto znaci "mlada suma". Naucio ih je 18 razlicitih fizickih i mentalnih vezbi koje je nazvao "eki-kinko".

Te vezbe je kasnije razrado mladi Jen i stvorio 72 pokreta, koji predstavljaju koren svih tradicionalnih i modernih kung fu stilova koji se danas upraznjavaju.

Iz tog preioda dinastije Juen ostalo je i nesto zapisano o svestenicima koji su putovali na sve strane sveta i osnivali nove manastire u kojima je cvetao kung fu. Kroz vekove razvilo se vise od stotinu razlicitih stilova kung fua, ali je ipak Saolin skola sa svojih pet ogranaka po imenu svestenika - Hung, Lou, Li, Coj i Mok, ostala najpopularnija.

Kung fu nije igra, vec visoko prefinjena umetnost, koja, ako nije utrenirana moze da bude opasna po zivot. Fizicka snaga, osecaj za borbu, brzina i prilagodjavanje situaciji samo su deo do majstorstva.

Kung fu je prostor za psihicku nadgradnju, sve do granica umetnosti. Ako niste spremni da posvetite deo svakog vaseg dana izucavanju kung fu vestine pod kontrolom dobrog trenera, onda shvatite odmah da to malo znanja koje pokupite iz knjiga, prica i filmova moze da bude velika opasnost za vas i za okolinu.

Mladi grubijani koji dodju na trening da bi svom siledzijskom repertoaru dodali jos koji biser, obicno budu razocarani pocetnim treninzima, tako da kod iskusnih trenera nakon dva, tri casa otpadaju polaznici sa skrivenim namerama. Oni drugi, koji u ovoj vestini vide nesto vise od slomljenih zuba i lakih pobeda, ostaju uzivajuci u bogatstvu obuke.

Tako je bilo i s Brus Lijem. Nije ni osetio da je kung fu postepeno ovladao njegovim zivotom. Poznato je da je on u decackim godinama cesto gazio po ivici dozvoljenog sto se ponasanja tice. Bio je pomalo drzak, mnogo hrabar, krajnje temperamentan i nije se plasio nicijih pretnji. Kroz ovu vestinu, postepeno, shvatio je da su daleko za njim tamne ulicicie i raskrvavljeni nosevi.

Brus li je brzo ucio od starog majstora Jip Mana o kineskom boksu, zivotu, o ljudima. Upoznao je bolje sebe, poceo je da obraca paznju na svoje ponasanje, a s tim i da vise ceni ljude koji su prema njemu bili dobri. Bio je ushicen vestinom samoodbrane, koja mu je celicila telo a svakim danom postajao je i sve sigurniji u sebe.

Mentalne vezbe bile su veliki izazov za njega, jer je osetio da mu one pomazu da savlada bol, hladnocu, lakse je izdrzavao treninge i uopste sa vise strpljenja gledao na buducnost.

U Kini i Japanu se oni koji sa uspehom vežbaju ratničke veštine smatraju majstorima borilačkih veština. Ratnici ne bi smeli da propuste priliku da je nauče pridržavajuci se strogih načela:

1. Misli o ispravnim i istinitim stvarima.
2. Vežbaj i kultiviši nauku.
3. Upoznaj se sa veštinama.
4. Poznaj principe veštine.
5. Sagledaj štetu i korist u svemu.
6. Nauči da sagledavaš sve onako kako jeste.
7. Budi svestan i onoga što nije očigledno.
8. Budi pažljiv čak i u malim stvarima.
9. Ne čini beskorisne stvari.

O kojoj god oblast iz života da je reč, deo ratne nauke jeste i znanje o tome kako izbeći poraz.

- Stanje uma u borilačkim veštinama

U nauci o brolačkim veštinama stanje uma bi trebalo da bude normalno. Um treba da je otvoren i direktan, ni napet ni sasvim opušten, centriran tako da nema nikakve neravnoteže. Važno je obratiti pažnju na um a ne na telo. Od suštinske je važnosti da oni koji su u fizičkom smislu mali i krhki, znaju kako izgleda biti jak i veliki. Sa druge strane, oni koji su jaki i veliki u fizičkom smislu, treba da znaju kakav je osećaj biti mali i slab. Kakve god da ste fizičke gradje, veliki ili mali, suštinski je važno da vam um bude oslobodjen predrasuda.

TWCKF Federacija Srbije organizuje petdonevni seminar koji ce voditi David Cheung . Seminar se organizuje u Velikom Gradistu i pocinje u Petak 31. Oktobra . Program seminara ce obuhvatiti vise aspekata vestine i bice prilagodjen tehnickom nivou polaznika.
Prvog dana ce se raditi primena formi
Drugi dan je rezervisan za taktiku i tehniku odbrane od drugih stilova borenja i hladnog i vatrenog oruzija , gde ce akcenat biti stavljen na odbranu od noza i pistolja kao najcescih oruzija za napada
Treceg dana se radi napredni ukrstenii dvorucni chi sao i napredni drilovi
Cetvrtog dana se radi primena lutke i primena leptir maceva
Peti dan je rezervisan za objasnjenje primene motke i maceva

Radice se svakoga dana po sest sati , a za zaintersovane ce se odrzati dodatno predavnje iz Tradicionalne kineske medicine i chi kunga , kao i polaganje za one koji izraze zelju da polazu pred Davidom Cheung-om .

Za detaljnije informacije javiti se na mail

mikic @ ptt . rs

ili

zuti_car@yahoo.com

TWCKF Federacija Srbije organizuje petdonevni seminar koji ce voditi David Cheung . Seminar se organizuje u Velikom Gradistu i pocinje u Petak 31. Oktobra . Program seminara ce obuhvatiti vise aspekata vestine i bice prilagodjen tehnickom nivou polaznika.
Prvog dana ce se raditi primena formi
Drugi dan je rezervisan za taktiku i tehniku odbrane od drugih stilova borenja i hladnog i vatrenog oruzija , gde ce akcenat biti stavljen na odbranu od noza i pistolja kao najcescih oruzija za napada
Treceg dana se radi napredni ukrstenii dvorucni chi sao i napredni drilovi
Cetvrtog dana se radi primena lutke i primena leptir maceva
Peti dan je rezervisan za objasnjenje primene motke i maceva

Radice se svakoga dana po sest sati , a za zaintersovane ce se odrzati dodatno predavnje iz Tradicionalne kineske medicine i chi kunga , kao i polaganje za one koji izraze zelju da polazu pred Davidom Cheung-om .

Kung-fu (Wing Chun) prilično je komplikovana veština. Traži dosta inteligencije i razuma da se teorijski shvati jer ulazimo u nama stranu kinesku kulturu. Shvatiti mudrost Wing Chuna takodje je teško, kao i savladati ga fizički. Ova veština je u prošlosti bila isključivo rezervisana za intelektualce. Većina stanovništva Dalekog istoka bio je seljačkog porekla: ratari, stočari i ribari bez ikakvog obrazovanja. Njima je bilo gotovo nemoguće da nauče Wing Chun kao i druge stilove kung fua. Kada bi se u tome i pokušalo, pretila je stahovita opasnost od degeneracije i isčezavanja veštine, što se i desilo u jednom istorijskom razdoblju Wing Chuna.
Da bi onemogućili mase da dohvate ono što je najvrednije, Kinezi su izgradili vrlo čvrste socijalne barijere, ogradili se zidovima tajne i protekcije. Mnogi zanati, veštine i umeća gajili su se i razvijali kao strogo čuvane porodične tajne. To je bila i sudbina kung fua. Maksima borilačkih veština koje posebno poštovana Wing Chun bila je "Prenositi - ali ne i širit
http://www.youtube.com/watch?v=GZ9e3Dy7obA

Reč 'samuraj' dolazi od japanskog glagola 'saburau' - što znači "služiti kao čuvar". A reč 'buši' je kinesko-japanska i znači - "naoružani plemić". Reč "samuraj" su uglavnom koristile druge društvene klase, dok su ratnici za sebe koristili dostojanstveniji naziv "buši".

Prvobitni samuraju su bili garda japanskih plemića i velmoža. Neke velmože su morale da smanje na minimum svoje vojne jedinice pa je to dovelo do pojave velikog broja besposlenih ratnika samuraja, poznatijih kao "ronini", u prevodu lutalice bez gospodara. Mnogi od raspuštenih samuraja postajali su učitelji, službenici, lekari ili monasi. Neki su nastavili da podučavaju druge. Neki su postajali razbojnici i kriminalci i kao takvi predstavljali jedan od najvećih društvenih problema.

Iz tog vremena izdvajaju se dva velika imena:

Mijamoto Musaši, koji je bio samuraj bez gospodara i koji je išao putem dokazivanja kroz borbe. Bio je nezavisni učitelj veštine borenja. Drugi, Jagju Monenori, bio je uvaženi ratni veteran i visoki službenik vojne vlasti.

Mijamoto Musaši rodjen u ratna vremena, prvi put je ubio čoveka sa 13 godina, a poslednji put sa 29 godina. U jednom trenutku svog života on je navodno prestao da koristi pravi mač. ali je nastavio da zadaje smrtonosne udarce protivnicima sve kraja karijere mačevaoca.

Priča se da se nikada nije ženio, stvorio dom, niti podizao decu. Iako je poznavao kulturu i umetnost svog vremena i svima ih preporučivao, on je suštinski išao stazom ratnika do kraja svog života. Poslednje tri decenije svog života Musaši je proveo usavršavajući i podučavajuću svoju ratničku nauku.

Život Jagiju Munenorija je sušta suprotnost životu Musašija. I ako su obojica bili profesionalni ratnici iz istgo istorijskog vremena. Jagjua je borilačkim veštinama podučavao otac. I pored svoje izuzetne vojničke kraijere, Jagju je kasnije priznao da su mu dublja značenja borilačkih veština postala jasna tek nako navršene 50 godine života. Interesantno je to, da je sličnu opasku izneo i M. Musaši i ako kroz mnoge bitke nikada nije bio poražen.

Obojica su napisala svoje knjige o veštinama borenja u poznijem dobu života, nakon mnogo razmišljanjja o doživljenim iskustvima.

http://www.youtube.com/watch?v=WhbCEi_Aac4

Staza ratnika podrazumeva poznavanje kulture i umetnosti kao i praktikovanje ratničkih veština. Danas, ne postoje ratnici koji raspolažu većim znanjem o putu borilačkih veština. Ljudi se opredeljuju za one veštine prema kojima osećaju naklonost i tako razvijaju svoje individualne sposobnosti. Samo mali broj ljudi teži stazi ratnika a on se temelji na tome da se bude nadmoćniji od drugih u bilo čemu i u svemu. Suština Heihoa, ratničkog puta sastoji se u izgradnji čelične volje i nesavladivog duha. Bilo da je u pitanju pobedjivanje u dvoboju jedan na jedan ili u borbi sa više protivnika, ratnik uvek misli na interese svog gospodara. On može da se bori i za sticanje ugleda i za društveno priznanje. Sve je to moguće postići zahvaljujući poznavanju borličakih veština. Njih treba praktikovati i vežbati tko da one budu korisne u svako dobra rata i mra, prenositi ih tako da mogu biti korisne svim ljudima u svim situacijama.

Dužnost svih ratnika u Japanu, u ranijim vremenima, bilo zapovednika ili običnih vojnika, bila je da za pojasom nose dva mača, bez obzira koliko su umešni da rukuju njima. Oni se zovu KATANA ili dugi mač i VAKIZAŠI ili kratki mač. Prava stvar za početnike je da vežbaju sa dva mača. A razlog je taj, što kada držiš neko oružje obema rukama, onda ne možeš sasvim slobodno da zamahuješ levo ili desno. Sa velikim oružjem kao što su koplje ili helebarda nema izbora, neophodne su obe ruke, ali dugi i kratki mačevi su oružja kojima se može baratati jednom rukom. Na početku dugi mač svakome izgleda težak za rukovanje ali vremenom, kada se na oružje naviknete postajete veštiji i sve izgleda lako.

Kratki mač je najbolji na uzanom prostoru, u tesnim uličicama ili u borbi na maloj udaljenosti od protivnika, dok se dugi mač može upotrebiti u svim situacijama do dubljeg razumevanja borilačke veštine, principi borbe mogu se nači u svemu. U svakom slučaju bitno je da kao ljudska bića kultivišemo i usavršavamo stazu kojoj pripadamo.

http://www.youtube.com/watch?v=gFLXCGebZNk