Vicevi - Mujo, Haso, Lala, Sosa, plavuse i ostali

Dogodila se svadja u jednom braku, narušila bračnu atmosferu i brižljivo stvaranu harmoniju. Muž se opako nadurio na gospodju i neće da priča više sa njom, ignoriše je, gleda kroz nju kao da ne postoji.

Medjutim, pošto ima jako tvrd san i nema šanse da on ujutru čuje budilnik, onda on lepo uzme papir i olovku i ostavi poruku na kuhinjskom stolu, pa legne da spava. Naruči čovek budjenje:

Dragana, probudi me ujutru u 7 i 20, imam sastanak. Dolazi nam direktor, podnosim izveštaj!!!

Ujutru se budi, baci pogled na sat. Devet sati!!!

Skače kao poliven vrelom vodom, hvata pantalone i trčećki ih navlači, košulja pod miškom, obuva se istovremeno, u hodniku spazi da je na kuhinjskom stolu još jedan papir pridodat onom njegovom.

Pridje i baci pogled...

Zorane, sedam je i dvadeset, ustaj, zakasnićeš!!!

Pao avion u džunglu.

Poginuli svi putnici osim, jedne žene.

I tako ona tetura kroz džunglu, kad je uz obalu obližnje reke ugleda i napadne krokodil.

Prestrašena, samo se sledi iščekujući kraj u čeljustima krokodilovim.

No, u zadnji tren, od nekuda doleti Tarzan i teatralno ubije krokodila (ono, kad mu rasteže usta), te time spasi ženu.

Zahvalna žena se odmah zaljubi u Tarzana i krene u razgovar s njim.

Nakon par uvodnih rečenica gde je ona shvatila da je on lord, odgajale ga životinje itd, itd, žena upita:
- Tarzane... šta ti jedeš.
- Tarzan ulovi, Tarzan zakolje, Tarzan pojede.
- A, Tarzane, kako se oblačiš?
- Tarzan ulovi, zakolje, odere... Tarzan napravi gaće.
- A Tarzane, kako ti s... hmm, hmmm... onim stvarima... znaš...
- Tarzan nađe drvo s rupom, Tarzan obavi.
- Pa, gledaj Tarzane, ja sam žena... te ona na to zadigne suknju, nagne se i okrene mu guzu.
Tarzan, ni pet, ni šest, odvali jedan pristojni volej nogom u gore spomenutu guzu.
- HEJ! ŠTA JE TEBI??! Upita ona!
- Tarzan proverava da nema veverice!

prekopirano sa www.dojaja.biz/dforum/vicevi/vicevi-puky-3-3739.html

TV ekipa pravi reportažu o životu na selu u zimskom periodu. Pitaju jednog domaćina kako izgleda njegov radni dan, dok napolju veje sneg.

- Znate, zimi nema baš puno posla, tako da moji drugari i ja možemo u kafanu i to...

- Čekajte, čekajte, ipak je ovo obrazovna emisija, nije zgodno da se pominje kafana; napomenite da, recimo, idete u biblioteku. Poučno je za decu. - prekide ga voditelj.

- Idemo, kamera, snimamo ponovo!

Domaćin se ne zbuni:

-Eto, zimi, pošto je tad manje posla u polju i oko stoke, moje kolege i ja uglavnom vreme provodimo u mesnoj biblioteci. Tu smo po ceo dan, čitamo razne knjige, razmenjujemo iskustva. A kad se dooobro načitamo, onda dodje bibliotekar i iznese nas napolje.

Mujo i Haso bili u šumi, sekli drva i Muju potera velika nužda, ona najveća, i on glavom bez obzira se sunovrati u žbunje neko, razgaći se, čučne i... taman da odahne, kad - ćap! Ujede ga zmija. Ajme, i to baš za mušku stvar, dizvinete.

Ijao, muke žive!... Aj sad na traktor, trk u dom zdravlja. Odvede ga Haso, objasni da je hitan slučaj, doktor primi Muju, izbaci Hasu napolje u čekaonicu. Posle dva minuta izlazi doktor.

- Znate šta, Haso, situacija je vrlo delikatna. Ne postoji anti toksik za ovu vrstu zmija, ovaj otrov pod hitno mora fizički da se isisa. Ovo govorim Vama, a Muji ništa nisam rekao, niti mu smem reći, da se ne bi uspaničio...

- Pa ajte bolan, isisajte mu to odma! Šta se čeka?!...

- E pa u tome je stvar. Ne može to niko od osoblja. To morate Vi, jer bliski ste medjusobno. Ili - pod hitno da nadjete nekog ko je intiman s njim, u koga ima poverenja.

- Nema ti on bolan, doktore, nikog osim mene...

Ode doktor unutra i pošalje Muju napolje u čekaonicu da mu Haso objasni situaciju i da se dogovore.

- Haso, šta se zbiva, bolan?! Šta je reko doktor?

- Reko ti d'umreš, j**o te on!

Došao ciga u apoteku i pita:
"Imate li prašak za buve"?

Apotekarka:
"Šta imate - psa ili mačku"?

Ciga:
"Imam buve, bre."

TV ekipa pravi reportažu o životu na selu u zimskom periodu. Pitaju jednog domaćina kakav je njegov januarski radni dan:

- Šta da vam kažem, ustanem oko 7, popijem pivo, pa malo prilegnem na verandu. Onda doručak, pivo, pa na verandu. Tako do pred ručak, kad popijem opet pivo, ručam, još jedno pivo, onda opet na verandu malo. Predveče popijem još jedno pivo, večeram, i ponovo na verandu, malo pred spavanje. Uglavnom tako provodim vreme.

- Nije loše, nije loše! A vaša supruga, kakav ona ima raspored u toku jednog zimskog dana?

- E, pa, to je najbolje nju da pitate; VERANDAAA, dodji, hoće ljudi malo da pričaju sa tobom!

Ostra stvar

Kod jednog prebogatog covjeka dodju novinari pa ga pitaju kako je stekao pare.

On pocne pricu:
- Nadjem ja tako jednu iglu, ocistim je i prodam. Za te pare kupim dve igle, prodam ih za vecu cenu, kupim 5 igala. I tako trampim 100 starih za 200 novih igala! Onda mi umre tetka milijarderka i ja nasledim sav novac.

Slijepi trik

Mladic je uspeo da kod ocnog lekara odglumi kako mu je vid izuzetno slab, te ga je ovaj oslobodio vojne obaveze.

Te veceri mladic je otisao u bioskop i video da do njega sedi taj ocni lekar. Posto ga je spazio, mladic ustade i rece:

-Izvinite, gospodjo, da li ovaj autobus ide za Grocku?

Ovaj vic postoji onlajn, na Internetu, našao sam ga na Fejsbuku, u grupi "KAKO LI JE BITI NORMALAN?". Dakle, nisam našao odgovor na pitanje kako li je biti normalan, ali sam našao ovaj vic.

Fata držala u kući mačku, a Mujo nije mogao organski da je podnese. Mačku, naravno. I, pošto ne vredi više ubedjivati se sa Fatom, jer Fata ne dozvoljava da je izbace, Mujo ti lepo, kad ona ode na posao, ćapi mačku i odnese u šumu i - ostavi je.

Dodje kući veseo, podje da legne, kad - na krevetu se raspištoljila mačkurina. Ona pre stigla kući nego on!

Uh, on se iznervira i sutra je lepo uhvati i odnese u drugo selo. Vraća se umoran, baldiso sav, kad - na krevetu leži opet mačka. I ona baldisala, al tu je.

E onda Muji pukne film, lepo je opet uhvati, ubaci u džak i baci u bunar. Dodje kući kriomice da ga Fata ne spazi... kad - na krevetu mačka! Jadna, mokra, cedi se i liže...

I njemu pade mrak na oči, uhvati je i ubaci je u auto i podje da je odvede najdalje daleko, što dalje, da se nikad nikad više ne vrati. Vozio se satima i kad poče mrak da pada, stane pored puta, istrese mačku iz džaka, uleti u auto i gas - nazad kući.

Pade mrak, poče kiša, vozi Mujo kući... i izgubi se. Ne zna sad da se vrati, a nigde žive duše, pustara neka. Nema kog da pita, a na koju god stranu okrene, ono sve nepoznatije, vrti se u krug. Ajme... i on lepo izvadi iz džepa mobilni i zove Fatu.

- Fato, jel stigla mačka kući?
- Jašta, bolan, još pre sahat...
- Aj daj mi je na telefon.

Čovek hoda zamišljen pustom ulicom. U jednom momentu začu glas:

- Pazi!

On se trgnu i zaustavi tik ispred otvorenog šahta. Pogleda okolo da vidi ko ga je opomenuo i spasao nezgode, ali nikog ne vide. Zbunjen, nastavi dalje. Opet se zamisli i opet malo kasnije začu isti glas:

- Pazi!

To ga još jednom prenu iz razmišljanja i spasi sigurne nesreće, pošto beše sa trotoara sišao na kolovoz, pa ga jedan automobil za malo nije pregazio. I opet nikog nije video, iako se osvrtao na sve strane tražeći onog ko ga već drugi put opominje. Nastavi dalje, naravno, zamišljen:

- Pazi!

Ovo je, već, bilo previše. Ukopao se u mestu, taman koliko je bilo potrebno da izbegne saksiju koja je pala sa nekog prozora na trećem spratu zgrade pored koje je prolazio. Uzalud je tražio pogledom, ulica beše pusta. Reče:

- Ko me to sve vreme upozorava? Zašto se kriješ, pokaži se?!
- Ja sam te opominjao.
- Ko to "ja"?
- Tvoj andjeo čuvar.
- Moj andjeo čuvar, zaista?!
- Da
- Pa, gde si?
- Ne vidiš me, ali sam uvek tu, kraj tebe.

Čovek se u prvi mah zbuni, ali se povrati, pa ga upita:

- A, možeš li da mi se prikažeš u nekom obliku?
- Mogu. Evo, recimo...

I u tom trenu jedan leptir dolete do čoveka. On ispruži ruku i leptir slete na njegov dlan.

- Da li si ti, stvarno moj andjeo čuvar?
- Pa, rekoh ti već, jesam! Ja vodim računa o tebi, brinem da ti se ne desi nešto loše.

Čovek, koji se do tad blago smeškao, odjednom dobi osvetnički izraz lica, naglo i snažno lupi dlanom o dlan, zgnječi leptira, govoreći pri tom, onako besno, kroz zube:

-Sad si našao da mi pomažeš! A gde si bio kad sam se ženio, dripčino jedna, mamicu ti!...

Naručuje Muja u kafani, šta bi drugo nego kafu. Konobarica donosi uz šolju i plutani podmetač. Posle 15 minuta, naručuje još jednu. Konobarica ga ponovo usluži, medjutim, ovog puta donese šolju bez podmetača, računajući na to da je jedan dovoljan. Muja je začudjeno pogleda:

"A kolačić?"

Plavuša, brineta i crvenokosa rade zajedno za šeficu koja uvijek ide ranije s posla.

- Hej, cure! - reče brineta - Idemo i mi danas ranije kući, šefica neće saznati!

I tako one odu. Brineta ode u grad da završi neke poslove. Crvenokosa ode na piće, a plavuša ode kući i nađe muža sa šeficom u krevetu. Ona se polako iskrade da je ne čuju, vrati se na posao i ode kući u uobičajeno vrijeme.

- Stvarno je bilo super! - reče brineta sutradan.
- Slažem se! - kaže crvenokosa - Trebamo to ponoviti još koji put.
- Nema šanse! - reče plavuša - Mene je skoro uhvatila!

Bio Lala u pustinji pa pripoveda prijatelju:
Idem ti tako ja, nigde nicega nema, saaam pesak...
kad odjednom iskoci lav, a ja sta cu pa na drvo.
Pita ga prijatelj: Ta, je l nisi reko nigde nicega?
Na to ce Lala: Nema - ima-nema kad naidje lav!

Popeo se Lala na drvo i jede banane,
a derani ga odozdo nesto zadirkuju:
Majmuni su davno sišli s drveta, Lalo!
- Vidim... odgovori Lala.

Naiđe Lala na prosjaka, a prosjak ga pruzenih ruku moli:
Lalo, dva dana nista nisam jeo!
kad ce ti Lala: Mooras, makar na silu!

Došao Lala kući, Sosa odavno spava al čuje sat otkucava jedan, te pita:
- Lalo, kol’ ko je to sati?
- 10.
- Kako 10? Sat otkuco jedan?
- A šta bi ‘ti? Da ti i nulu otkuca?

Iso Lala ulicom i nosi veknu hleba pod miskom.
Vidi Sosa pa ga pita:
- Lalo je'l mekan?
- Ta mek je, da je tvrd ne b` ja is`o po `leb.