Knjizevnost za decu i mlade – bajke, price, pesme

Poštovana deco - Dušan Radović

majra — Sun, 05 May 2013 23:55:55 +0200

Autor: majra

Poslao: Ned 05.05.2013 23:55

Kad sedam veselih dečaka
ugazi u sedam prolećnih bara
- izadje sedam pijanih čizmara.

Kad sedam pijanih čizmara
prošeta kroz sedam pekara
- izadje sedam belih mlinara.

Kad sedam belih mlinara
udje kod sedam poslastičara
- izadje sedam brkatih kaplara.

Kad sedam brkatih kaplara
po tavanu protumara
- izadje sedam crnih odzačara.

Kad sedam crnih odzačara
umire sedam strpljivih baka
- Gle! zeva sedam sanjivih dečaka!

Žabica carica - narodna bajka

vessna — Fri, 08 Feb 2013 22:49:36 +0100

Autor: vessna

Poslao: Pet 08.02.2013 23:49

Živeli su tako jedan čovek i žena, i već su bili skoro ostareli, a nijesu đeteta imali. Uvijek su Boga molili, da bi im dao dijete. Otidu najposlije u jedan zbor, i mole se opet Bogu, da bi im dao dijete, pa makar bilo ko žabica.

A kad su došli kući, za nekoliko opazi žena da je noseća, i za devet mesjeci rodi - ali šta? Upravo žabicu. Ali i s tijem su bili zadovoljni. Žabica je bila uvijek vani u vinogradu i malo je kad kući dolazila. Stari je uvijek delao u vinogradu, a žena mu je svaki dan nosila ručak. Ali, kako je već bila ostarela, počela se jedan dan tužiti, da već ne more njemu ručka nositi, jer da joj već ništa noge ne valjaju.

Sad dođe kći žabica - a već je imala četrnaest godina - pa reče:

"Majko, vidim da si stara, da već ne moreš ići ni ocu ručka nositi, već daj da ja nosim, a ti budi kod kuće."

Mati joj reče:"Moja kćeri, kako bi ti nosila ručak - kad nećeš moći nositi.

Kći tada reče:"Ja ću moći, samo ti meni metni lonac na leđa, pa čvrsto sveži, te se ništa ne boj."

Na to mati reče:"E, pa probaj, ako uzmogneš." Tada ona njoj metne lonac na leđa i priveže, a žabica otide. Kad je došla do zgrade od vinograda, nije mogla prijeći, nego dozove ćaću. On dođe, uzme lonac, a ona reče njemu:

"Sad ne uzmi, pa me metni na jednu trešnju, a ti ručaj."

On je digne na trešnju, a ona započne lijepo pjevati, tako lijepo, da bi čoek rekao da vile pevaju. Sad je tuda prolazio carev sin u lov, i kad je čuo pjevanje, stane pa sluša, a kad je pjesma prestala, ide on k starome, pa ga pita:

"Stari, ko to tako pjevao?"

Stari mu veli da on to ne zna.

"Ma kaži mi", reče on, "ako je muško, biće mi prijatelj, ako li je đevojka, biće mi žena."

Ali staroga je bilo sram kazati, pa reče da on ne zna. Potom otide kući carev sin. Drugi dan ide opet žabica ocu s ručkom, a on je opet digne na trešnju; ona stane pa pjeva. I, gle, opet prođe tuda krajem vinograda carev sin, pa sluša pjesmu, a kad je pjevanje prestalo, pita on staroga ko je, da mora kazati.

Vidi stari, da nije kud imao, pa reče: "Ja bih ti kazao, ali me je sram, i ti bi se srdio."

Na to mu carev sin reče:"Ma ne boj se, samo mi kaži!"

On mu sad kaže, da to žabica pjeva, i to da je njegova kći.

Carev sin potom reče:"Kaži joj neka dođe amo!"

Žabica dođe i još jedanput zapjeva. Mladiću sve srce skače od veselja, pa reče: "Ujutru će doći mojijeh dvaju braće ljube i donijeće svaka cvijet; koja ljepši donese, onoj je moj stric rekao carevinu ostaviti - ti, dakle, dođi za mene i donesi cvijet kaki hoćeš." Žabica mu obeća da će doći; "ali mi moraš", veli, "opraviti bijeloga oroza na kom ću doći."

On otide kući i pošalje joj oroza; a ona otide Suncu, pa donese Sunčeve haljine, te uzjaše na oroza, pa dodje tamo. Kad je takva došla do gradske straže, ne htjedoše je pustiti; ali ona reče da će ih tužiti carevu sinu ako je ne puste. Oni je puste. A kad je ušla u grad, stvori se oroz u bijelu vilu. Tada ona obuče sunčeve haljine i postan najljepša đevojka na svijetu; a za cvijet donese vlat pšenice, i tako dođe u carevu palaču. Sad dođe car najprvo k ljubi najstarijega sina, pa je pita kakav je cvijet donijela. Ona mu pokaže šipak. Dođe k ljubi srednjega sina, pa pita nju kakav je cvijet donijela. Ona mu pokaže karanfil. Tada se obrne k ljubi najmlađega sina, pa u nje opazi vlat od pšenice, te joj reče:

"Ti si nam najboji cvijet donijela; vidi se da znaš da se bez pšenice ne more živeti. Šta će nam drugo cvijeće! Udaj se za najmlađega mojega sina; njemu ću ostaviti svoju carevinu."

I tako postade žabica carica.

Немирковците и магарето

niko650 — Sat, 03 Nov 2012 22:52:15 +0100

Autor: niko650

Poslao: Sub 03.11.2012 23:52

Двајца немирковци нашле жаба покрај патот. Седнале на тревата покрај неа и почнале да се договараат како да ја отепаат.

Едниот сакал да ја згмечи со камен, а другиот да ја фрли во мравјалник. И додека се договарале што да направат, магарето што пасело покрај патот, дошло до преплашената жаба. Внимателно ја заобиколило и мирно продолжило понатаму.

Обајцата немирковци се погледнале, малку се збуниле, но се посрамотиле. Не покажале дека знаат како да се однесуваат кон животните. А сега, магарето ги научило дека треба да имаат сожалување и почит кон послабите.

odlican.com/niko650

Етиопска народна басна

Сончевата ластовичка

niko650 — Sat, 13 Oct 2012 22:15:19 +0200

Autor: niko650

Poslao: Sub 13.10.2012 22:15

Во нашата улица живееше добриот и насмеан дедо Марко. Тој за децата секојпат имаше безброј прекрасни приказни. Со уживање ги слушав неговите зборови, зошто раскажувајќи ме водеше далеку во невидени чудесни земји.

Секое попладне дедо Марко ќе го земеше триножното столче и ќе седнеше пред својата порта. Со часови знаеше да не гледа како си играме.

Кога ќе се заситев од играта, му приоѓав и го молев пак да ми ја раскаже приказната за Сончевата ластовичка. Неа најмногу ја сакав и никогаш не ми беше здодевно да ја слушам.

- Сончевата ластовичка ги сака луѓето, особено децата – велеше дедо Марко. Од дното на душата таа сака сите да бидат среќни. На оној на чие рамо ќе му слета, му ја исполнува секоја желба.

- Можно ли е тоа дедо Марко? Секоја желба?! – зачудено прашував, а срцето ми се исполнуваше со трепет, бидејќи и самиот имав безброј желби.

- Секоја без исклучок. Но, таа не слетува на сечие рамо, туку само на добриот, чесниот и трудољубивиот човек. Сончевата ластовичка бега од завидливци и лажливци. Се гнаси од подлеците и мрзливците. Но, најмногу бега од немтурите.

Го голтав секој збор и јасно сватив дека пред се треба да ја заслужам љубовта на сончевата ластовичка. Долго пред да заспијам, се испитував самиот себеси и размислував како да станам онаков, каков таа би ме сакала.

Секојдневно се трудев да станам се подобар и подобар, но Сончевата ластовичка никаде ја немаше.

- Ја нема дедо Марко?! Зошто не ми слетува на рамото? – го прашував старецот.

- Тоа значи дека можеш да бидеш уште подобар! Знаеш дека таа има волшебна моќ да сети кој заслужува да му бидат исполнети желбите – насмевнувајќи ми одговараше дедо Марко.

Со поголем жар учев, ги слушав родителите, мечтаејќи при тоа за денот кога Сончевата ластовичка ќе ми слета на рамото.

- Така чедо, така! – ме храбреше дедо Марко.

Времето минуваше. Пораснав. Дедо Марко одамна го немаше, но неговите зборови за сончевата ластовичка останаа во мене.

Благодарејќи на нив разбрав дека таа волшебна ластовичка по која толку долго копнеев, се наоѓа во секој од нас. Треба само да ја храниме со добрина и секогаш ќе ни пее на рамото.

Нада Зекманова – Јакимова

www.odlican.com/niko650

Miš i njegova kći - Grčke narodne bajke

vessna — Mon, 10 Sep 2012 22:17:17 +0200

Autor: vessna

Poslao: Pon 10.09.2012 22:17

Bio jednom jedan miš i imao veoma lepu kćer. Hteo je da je uda, ali nije želeo da je uda za miša.

Dok je tako razmišljao, ugleda sunce kako sija.

- A! reče on sam sebi, evo muža za moje devojče, i ne gubeći ni časa, povede je sa sobom i pođe u sunčev dvorac.

- Sunce, da uzmeš moju kćer za ženu? Neću da je dam nikome drugom tako lepu, samo tebi koji si tako lep i silan.

- Ah, kaže mu sunce da ga se reši, nisam ja kao što ti misliš silniji od svih na svetu. Pogledaj tamo oblake, čim me oni prekriju, smračim se i nisam više ni za šta. Idi do njih i sigurno ćeš uspeti.

Jadni miš, šta da radi, pokupi se i ode oblacima; ali i tu naiđe na poteškoće.

- Vidiš li ondaj severac? rekoše mu oblaci; kada on duva, mi se raspršimo i raspadnemo na komade; otidi ti do severca.

Onda miš uzme svoju kćer i ode severcu, pa mu kaže s kakvom mu je namerom došao.
- Sa zadovoljstvom bih, dragi mišu moj, uzeo tvoju lepu kćer, ali nisam ja tako silan kao što ti misliš. Idi tamo do one kule. Vidiš li je? Duvam, evo, već četrdeset godina, a još ne uzmogoh da je srušim.

I, da ne dužimo, ode miš do kule i sve joj isto kaže. Okrene se tada kula i veli mu:

- Mišu, mišu, čuješ li ti nekakvu buku među mojim zidinama? Šta misliš, šta je to? Moćne životinje, miševi, koji me stalno glođu i sasvim su blizu da me sruše. Od miševa niko nije jači ni silniji na celome svetu, i zato ti ne gledaj nikoga drugog.

Uvide to i miš i dade svoju kćer jednom jakom i lepom mišu deliji.

Kad bi drvece hodalo - Grigor Vitez

Wind — Tue, 28 Aug 2012 21:43:49 +0200

Autor: Wind

Poslao: Uto 28.08.2012 21:43

Kad bi drvece hodalo,
Sume bi se razilazile na sve strane.
Drvece bi hodalo,
A mahale njihove grane.

Kad bi drvece hodalo,
I parkovi bi setali nedjeljom sa setacima,
A mozda bi i zaigrali malo sa igracima.

Kad bi drvece hodalo,
Medju pticama bi doslo do velike pometnje,
Jer bi i gnijezda krenula u setnje.

Kad bi drvece hodalo,
Ja bih pisao narandzi s juga
Nek dodje kod moga bolesnog druga.

Кокошињац без кокошака - Данијел Ћоровић

biblioteka — Wed, 25 Jul 2012 11:02:27 +0200

Autor: biblioteka

Poslao: Sre 25.07.2012 11:02

Моје име је Дража и ја сам зец. Живим у Зецоленду, острву удаљеном педесет километара од Немачке.

Не бих волео ово да спомињем, али имам шест досадних, веома досадних сестара. Оне су млађе од мене три године. Имам још једну, коју, такође, не бих волео да помињем. Она је старија од мене десет година и зове се Северина. Студира у Хамбургу. Живим у Јабуковом, селу поред града Дочева где идем у школу.

У школи имам овакве оцене: математика - нула, правопис – пет, геометрија - двојка, књижевност - четири, физичко - два, хемија - тројка уз коментар: „Била би петица да није дигао кабинет у ваздух!“ Стрељаштво - двојка јер сам Живомира погодио базуком и сад је у инвалидским колицима, историја - пет, географија - четири уз коментар: „Овај ученик је на питање: „Где се налази Гринич?“, одговорио: „У Берлину, на Тргу зечева!“ Пољопривреда - петица, техничко - пет, телескопологија - пет.

Добра ствар у вези моје оцене из математике је то што је наставник рекао да ће да понавља онај ученик који има јединицу, а пошто ја имам нулу, нећу понављати. Из стрељаштва имам лошу оцену јер сам наопако окренуо базуку, а иза мене је стајао Жиле и ја сам га погодио. Из књижевности сам добио четворку јер је наставница задала састав: „Које је најбоље место за живот?“ Почео сам са овом реченицом: „(псовка!)“ Из географије ми се учинило да ме наставница питала: „Где се одржава парада писаца?“, па сам јој одговорио: „На Тргу зечева!“ Из физичког имам два јер сам кинуо, па ме је наставница ставила на клупу и написала ми двојку. Из хемије ми је закључена тројка зато што сам помешао неке две супстанце и дигао учионицу у ваздух!

Данијел Ћоровић: Кокошињац без кокошака (из романа "Црвено светло", Књижевна омладина Србије 2012)

Moja glava dok radi radi - Ljubivoje Ršumović

majra — Sun, 22 Jul 2012 17:32:28 +0200

Autor: majra

Poslao: Ned 22.07.2012 17:32

Moja glava dok radi – radi
Kao buldožer
Il' tigar mladi
A kada ne radi – ona se hladi
Na jastuku se hladi
U mom jastuku ima čičak
Jedan san mali
Jedan sničak
Čim trepavice oko svuče
San se u moju glavu uvuče
Počne da leti po mojoj glavi
Pa čas se žuti
Čas se plavi
Pa mi najlepše slike redja
Ovde u glavi ispod vedja
Sutra ujutru kada svane
Ja neću dati
Snu da stane
Hoću da sanjam danju i noću
Odlučio sam
I tako hoću.

Odlican.com, Snezana Crnojevic - "Ne diraj lava dok spava"

Cvetana plavojka dugokosa - grcka narodna bajka

cesko — Sun, 26 Feb 2012 00:51:48 +0100

Autor: cesko

Poslao: Ned 26.02.2012 1:51

Pre mnogo godina, za onog zemana, bila neka starica. Nesrecnica je sedam godina zudela za socivom, ali nije uspevala da ga zgotivi. Kad bi pronasla socivo, nije imala luka, kad bi pronasla luk, nije imala ulja, kad bi pronasla ulje, nije imala vode. Razljuti se stoga, pa rece:
- A, zaboga! Sa mnom k'o sa onim: "Hteo sirotan da se zeni, al' mu ponestali bubnjevi".
Najzad je pribrala sve sto je potrebno. Uzme jednog dana lonac i ode pa ga stavi usred potoka. Dodje kraljev sin da napoji konja. Kad je konj opazio lonac, uplasi se i ne htede da pije. Razbesni se kraljev sin, udari nogom lonac i prolije ga. Kad to vide baka mucenica, prokune ga i rece:
- Oh, oh, ko sto sam ja sedam godina prizeljkivala socivo, tako i ti prizeljkuj Cvetanu plavojku dugokosu.
Cim je to zacuo kraljev sin, sve je oblasti redom obisao tragajuci za Cvetanom plavojkom dugokosom. Tri je meseca tragao ali je nije nasao. A kad su prosla tri meseca, dodje on u neko mesto pa upita:
- Da ne zivi ovde, slucajno, Cvetana plavojka dugokosa?
- Ovde je - odgovore mu.
- Gde joj je kuca? Vodite me tamo.
Povedu oni njega cak tamo, kad gle, na kuci nema ni stepenica ni lestava. Kako onda da se popne?
Vidi u blizini neko drvo, popne se na njega i pocne osmatrati. Dok se on tako osvrtao, dodje neka zmajica; stane ispod kuce i povice: