Lepa kuca iz 1902, pod zastitom drzave i feng shui

Moja stara prijateljica

Fri, 17 Jan 2014 01:39:25 +0100

Autor: virada

Poslao: 17.01.2014 02:39

Dugo nisam mogla da pišem o Lepoj kući, jer za neko vreme činilo se kratko, a sada već shvatam da toliko dugo nisam mogla da sakupim deliće uspomena, istorije, boravišta, i utisnutih tragova u njenim zidovima. Baš kao u jednom životu, kao u mom životu u trenutku se sve rasprši poput golubova, koji su bili tu i odleteli nekud opet u uspomene i prošlost. Već duže vreme ne živim u Lepoj kući.

Iz nekih meni znanih razloga živim u stanu koji je nov i mali, ali meni dovoljan. Mada Lepa kuća još uvek stoji na starom mestu i sve stoji kao nekada, obilazim je, posedim u tišini i odem nazad u sadašnjost. Uglavnom je obilazim sama i u svoj prošlosti samo jedan dečiji smeh i miris topline doma, prigušeno svetlo vitraž lampe nadjačaju svu tu tišinu.

Lepa kuća iz 1902 godine, moja stara prijateljica još uvek je živa i zove me da se opet utopim u mekoću njene mistike. Ko zna zašto je to dobro, tako kažu ljudi... Pomislila sam da je ta kuća za mene postala jedna frustracija ali ona me je zapravo navela da se suočim sa sobom i da pobedim neke svoje tuge i strahove. Naučila me je da je prošlost prošla i da nema nikakvu moć nadamnom, jednostavno da mi ne može nauditi. Sve je to samo jedno životno iskustvo. Shvatila sam napokon da je važno i to ko su ljudi koji žive u njoj.

I da bežeći od nekog mesta ili kao što sam ja učinila, kako bih pobegla od nekih mojih uspomena koje su me povredile, nije pomoglo da pobegnem od same sebe, jer gde god da odem,sa sobom nosim sve moje uspone i padove. Nije sve do kuće, ipak je nešto i u ljudima. Ovih dana razamišljam o tome kako je vreme da preuredim ponovo staru, novu kuću po principu fengšuija, po mojoj sadašnjosti i željama, kako bi ređala lepe i pozitivne stvari iz mog života za lepe buduće dane.

Slučajnost ili znak

Wed, 20 Nov 2013 13:14:41 +0100

Autor: lelalo

Poslao: 20.11.2013 14:14

Virada,sasvim slučajno sam se zainteresovala za feng shui, tako i sasvim slucajno naišla na ovaj divni sajt i toliko toga naučila i shvatila o ovoj drevnoj mudrosti.Ovo jutro sam provela čitajući Vaše tekstove koji su na tako slikovit način opisali kuću i njen duh da sam imala osjećaj kako sam u njoj i šetam od prostorije do prostorije.Čitajući i putujući kroz prošlost sam shvatila i neke svoje lične dileme i istine.Uživala sam čitajući i nisam mogla a da to ne podijelim sa Vama.Ja vjerujem da je to znak!

Zauvek u duhu tradicije

Mon, 12 Mar 2012 02:03:46 +0100

Autor: virada

Poslao: 12.03.2012 03:03

Od onog trenutka kada sam odlučila da ostanem u ovoj kući i dam joj nešto svojeg, čini mi se da je ona meni pružila više od krova na glavom. Sa toliko generacija i toliko života koji su za redom ostavljali tragove u njenim zidovima, uprkos svemu, kuća kao da se borila svih ovih godina da ostane ista kao nekada bez obzira na izmene i modernizaciju unutar kuće.

Shvatila sam da ona u sebi čuva onaj šarm i toplinu od nekada koji kao da je sagrađen zajedno sa njom. Uvek kuću počastim novim detaljom , a ona meni ispriča po neku skrivenu prošlost iz nekog predmeta na koji slučajno naletim. Kada sam odlučila da napravim lučni prelaz između kuhinje i dnevnog boravka, bio je to pravi izazov. Razmišljala sam dugo kako bi trebalo da izgleda, čitala sam uputstva u feng šuiju, i pokušavala intuitivno da već u glavi imam sliku kao da je luk tu već osetila sam puno pozitivnosti i krenula sa radom na tome.

Uzimajući u obzir i pravila feng šuija i svoju intuiciju, uradila sam luk od presovanog bambusovog drveta, sa otvorom u koji sam ugradila moj stari vitraž sa cvetom lotosa ispod koga je bila sijalica. Ne mogu opisati kako je to delovalo na mene kada je bilo završeno i kada sam te večeri upalila sijalicu u luku. Na zidu je počelo prelamanje svetlosti od vitraža koji sam sama uradila, kuhinja je dobila toliko topline, a samim tim i boravak.

Vitraž koji je na sijaličnom mestu

Prelepo je zaista. To što sam napravila u lepoj kući je jako moderno i veoma elegantno, ali što je više dana prolazilo od tada sve više sam shvatala da i tu novinu preuzima duh iz prošlosti i još više joj daje onaj arhajični šarm i toplinu. Možda će nekom biti čudno što tako mislim i pišem, ali u istinu je tako. Kuća sama dodaje još više svoje harizme da mi je bilo čudno jer i ta novina koja bi u nekom luksuznom stanu ili novoj kući izgledala drugačije, u mojoj kući izgleda kao da je nagrizo zub vremena.

Luk koji sam osmislila i koji je urađen ima puno simbolike i značenja. Sve što je bez oštrih ivica jako je blagotvorno, luk sam po sebi. Drvo, pogotovu bambus takođe ima svoje pozitivnosti kojima zrači i privlači pozitivan či. Cvet lotosa je isto jedan jak simbol ljubavi i smiraja. Kada se sve sklopi i kada je na pravom mestu pruža veliku satsfakciju i pozitivnost. Prvo što sam pomislila , kako je samo divno što sam ovo uradila i da je trebalo ranije da to uradim, mada sam najpre pomislila zbog čega mi deluje toliko staro, jer normalno je da kada nešto novo unesemo u kuću mi želimo da se to i primeti, ali u ovom slučaju nije bilo tako.

Kuća jednostavno kao da je oduvek imala taj lučni otvor iz kuhinje u dnevni boravak. I svatih, pa to je dobro, to je nešto baš kao umetnost, i srećna sam jer i ja ostavljam za sobom nešto lepo o čemu će se možda neko iz buduće generacije pitati. A, sada mi ova novina donosi vedrinu duha i prijatan osećaj, što može uroditi samo boljitkom. Kuća prihvata sama inovacije koje su pozitivne i u njenom duhu i tradiciji.

Putovanje

Sat, 07 Jan 2012 15:14:24 +0100

Autor: virada

Poslao: 07.01.2012 16:14

Uz miris svezaka i starih knjiga odputujemo baš u neka vremena koja su vezana za naš dalji životni put i odluke. Odatle se do nekle formiraju i naši karakteri, a kažu da je naš karakter naša sudbina. Jako mi je drago Majra da si mogla da osetiš deo ovog osećaja koji sam pokušala da prenesem i podelim.

putovanje

Thu, 24 Nov 2011 22:59:35 +0100

Autor: majra

Poslao: 24.11.2011 23:59

Virada, ja sam uzivala citajuci ovaj post. Nacin na koji si sve slikovito opisala me je "preselio" u tvoj podrum, na trenutak sam mogla osetoti i miris prasnjavih svesaka. Bas je kao u onoj staroj izreci "Nije zlato sve sto sija" , patina vremena im nesto neodoljivo i prekriva sva nasa detinjstva.

Ostavljeni tragovi

Thu, 24 Nov 2011 00:24:55 +0100

Autor: virada

Poslao: 24.11.2011 01:24

Ponekad sami shvatimo kako sve ima svoj rok trajanja u materiji ali po duhu može biti večno, prenošeno vezom sa kolena na koleno, pričama koje su večiti svedoci jednog postojanja. Gledajući svoju kuću koja mi se na tren učinila pustom, osetih neku malodušnost, ali to je bio samo trenutak. Ovi zidovi imaju svoj duh koji je prebogat dečijim osmesima, igračkama plačkama i nestašlucima, pa raznim momenitma koji su samo nestali sa pozornice života svojim duhom vremena.

I sada se pitam zašto sam osetila malodušnost za kratko, jednostavno iz razloga htela to ili ne moje nesvesno mi kaže kako je eto već decenija prošla od kada prvi put otvorih vrata te kuće koja svojom mistikom još uvek pleni i odoleva duhu vremena.

Shvatila sam kako neosetno prolaze sati, dani, meseci, godine i eto i ja postadoh jedna generacija koja je ostavila i još uvek ostavlja svoje tragove u toj kući koji su se potpuno utopili sa duhom prošlih vremena i predhodnih generacija. Uvek mi je na umu osnovni princip feng šuija, sklad i harmonija, čak i kada nisam znala da je to feng šui isto sam mislila, jer nešto nam je u genima a nešto učimo godinima, zapravo učimo dok smo živi, mada isto tako i grešimo.

Ovoga puta bilo mi je potrebno prostora za detetove školske knjige od predhodnih godina te sam tražila mesto za njih jer,kako baciti knjigu svog deteta i njegove prve napisane reči. Neke uspomene se ne mogu čuvati samo u sebi jednostavno lepo ih je videti. Otišla sam tog momenta u stari podrum o kome sam pisala dosta toga ali još ne ispisah sve i išla redom jer je dugačak 25m.

Za neverovati je, ali čitavu deceniju provedenu u kući, nikada nisam išla do kraja podruma. Ovoga puta sam otišla do kraja i našla sam odvojeni deo prostora hrastovim gredama a na podu razbacane stare sveske i po koja knjiga, ispod te gomile virile su i neke igračke. Zastao mi je dah, u trenutku pomislih čije li je ovo razbacano detinjstvo?

Savila sam se da sve posložim , pogledam i počistim jer sam odmah znala da je to mesto gde ću odložiti detetove knjige. Gledala sam sve to i procenila da su stvari koje sam pronašla sa kraja pedestih godina prošlog veka i da su pripadale jednoj devojčici koja je bila zapravo moja tetka. Piše kosa, tanka, uspravna, debela, pa čitanka sa naslovnicom Josipa Broza i prva pesma u čitanci Marija na prkosima.

Dotaklo me je, ne mogu preneti taj osećaj koji prožme za trenutak. Kada sam spakovala sve što je moglo, ostavila sam sve na istom mestu, osim nekih sitnica koje se nisu mogle više čuvati, spakovala sam knjige svog deteta pored tih starih tako da su jedne nalegle na druge. To je slika koja mi je potvrdila one misli o kojima sam pisala na početku, da eto i mi smo ostavili i još uvek ostavljamo tragove u kući i naš duh. Kako vreme brzo prolazi, ostaje samo sadašnjost kao most između prošlosti i budućnosti, ostaje sam život.

Duša kuće

Tue, 09 Aug 2011 22:28:56 +0200

Autor: virada

Poslao: 09.08.2011 22:28

Postoji puno razloga zbog kojih je ma koliko teško toliko i lepo odlučiti se i živeti u staroj kući. Šarm koji odaje kuća obrasla u cveće i zelenilo, zrači ličnim karakterom i budi sećanja na to kako su nekada živeli moji preci, sa svim sitnim detaljima počevši od ulaznih vrata, zaista je mnogo razloga odlučiti se živeti u takvoj kući i renovirati je godišnje jednom, jer je to neophodno kod starih građevina.

Modernizacija i renoviranje stare kuće jako je teško, ali ujedno je i veliki izazov koji je isplativ. Život u staroj dobro renoviranoj kući je jako udoban, usudiću se reći možda i udobniji nego u nekoj novogradnji. Moja kuća iz 1902 godine je izgledala pre par godina kao da je već odslužila svoje.

Osećalo se da je pružala svu udobnost mojim precima. Isto takav utisak ostavljala i njena okolina, ali kuća u sebi i oko sebe još uvek čuva onaj stari osećaj tradicije i ponosa. Ono što je neophodno pre useljenja u jednu staru kuću je prilagođavanje prostorija savremenim zahtevima života i duhu vremena. Pre no što sam se uselila u ovu kuću morala sam se suočiti sa puno pitanja, počev od same činjenice da li će biti to dobro ili ne i ispostavilo se da je dobro. Onda su majstori uradili svoje po mojim planovima. Ove godine sam se ponovo suočila sa svojom kućom, da li da je renoviram ili ne. Kuća i ja, večita borba, ja pokušavam da je modernizujem a ona se kao da se bori kako bi zadržla svoj stari duh tradicije i ponosa.

I ma koliko unela novina u svoju staru kuću još uvek kada sednem u dnevni boravak i misli mi odludataju u miru ja je osetim u duhu prošlih dana. Jednostavno i ako danas postoje razni materijali, boje, smese i primese još nisu izmislili boju kojom bi obojili prošlost da se ne može osetiti. Zapravo ja to i ne želim, jer ta nostalgična duša kuće u kojoj živim pruža takvu toplinu i odiše mirom.

Sve se može promeniti u takvoj kući, ali jedno uvek ostaje isto a to je duh i tradicija. Kod dekorisanja unutar kuće koristila sam se metodama feng šuija, kao i ranije. Osnovni princip feng šuija je svo vreme uređivanja bio uz mene uvek sa mišlju „sklad i harmonija“.

Najvažnije je da podovi i zidovi budu zdravi, a prolaz od prostorije do prostorije bude uvek prohodan, pogotovu do ulaznih vrata, kako bi pozitivna energija či mogla da se slobodno kreće kroz kuću. Pišem ovo jer mnogi ljudi se užasavaju pri pomisli da trebaju renovirati svoj dom, ili ga samo osvežiti , obojiti zidove. Puno puta sam čula kako kažu lomu nikad kraja, ili kao da se nalazim u vrtlogu iz koga neznam kako izaći i kada.

Moj je savet, počnite od početka prvo otvorite put za prolaz pozitivne energije či, i sve će ići svojim tokom, jer verujte urediti, renovirati staru kuću nije lako, uz pomoć feng šuija i samo jednog njegovog načela, jedno po jedno bude lakše, tako da sutradan kada pogledate sami osetite kako sve dolazi na svoje mesto.

Život je sada

Wed, 12 Jan 2011 02:53:03 +0100

Autor: virada

Poslao: 12.01.2011 03:53

Poslednji razgovor sa bakom Vasilijom u lepoj kući je bio veoma životan. U spomen na nju , napisaću šta je tada govorila. Baka Vasilija je žena koja je proživela svoju mladost i najbolje godine svog života u lepoj kući. Gledala je pra dedu Kostu i pra baku Kosu koji su izgradili ovu kuću. Pamtila je svaki detalj vezan iz prošlosti koji mi je prenosila .

Tog dana mi je govorila kako su ona i njen suprug ubeđivali sami sebe da će život biti bolji kad se venčaju, dobiju bebu, a zatim drugu bebu. Onda smo kaže ona, bili isfrustrirani zato što deca nisu dovoljno velika ali bićemo zadovoljniji kada porastu. Nakon toga, bili smo isfrustrirani smo zato što imamo posla sa pubertetlijama. Sigurno ćemo biti srećniji kada izađu iz tog razdoblja tako smo mislili, govorila je ona. Govorili smo jedan drugome da će nam život biti potpun , kada kupimo auto, kada budemo u mogućnosti da odemo na lepo putovanje, ili kada odemo u penziju.

Tada mi je rekla: "Prava je istina da ne postoji bolji trenutak za sreću od ovog trenutka. Ako ne sada, kada? Tvoj život će uvek biti ispunjen teskoćama. Najbolje je da to priznaš sebi i da odlučiš da svejedno budeš srećan. Sreća je pravi put. Zato, čuvaj svaki trenutak koji imaš, i čuvaj ga još više zato što si ga podelila sa nekim posebnim, dovoljno posebnim da bi provodio vreme sa njim. I zapamti da vreme nikoga ne čeka.

Zato, prestani da čekaš da otplatiš kola, da ti dete ode od kuće, da krene na na studije, da završi studije, da izgubiš 10 kg, da dobiješ 10 kg, da se (udaš), da se razvedeš, da dobiješ još dece, da odeš u penziju, da dođe leto, da dođe proleće, da dođe zima, da dođe jesen, da umreš". Tada mi je rekla da zapamtim da nema boljeg trenutka za sreću od ovoga sada, uvek je samo sada, da je sreća put , a ne cilj.

Tada smo se poslednji put videle i razgovarale i onda 04.01.2011 nas je napustila doživevši duboku starost, i otišla na drugi svet ako ga ima. Otišla je zadovoljna i ispunjena, jer je živela za sadašnjost. Za nju nije bilo juče ili sutra, uvek je bilo danas i samo danas. Takav joj je život bio.

Ovde u lepoj kući je provela najlepše ali i najteže dane svog života. Preživela drugi svetski rat, dva puta bila pred smrtnom opasnošću, ali je živela, jedan život nasmejane dame koja je istovremeno išla na putovanja i uživala u blagodetima onoga što joj život pruži, govoreći uvek: Radi kao da ti ne treba novac, voli kao da nikada nisi bila povređena, igraj kao da te niko ne gleda". Slava ti baka Vaska. Ostavila si mi puno toga u amanet. Puno priča još ne ispričanih koje su najlepše zato što ih je život pisao. Onako kako si živela tako ću te i pamtiti, po onome što si za sobom ostavila.

Kuća je ogledalo života

Thu, 09 Dec 2010 03:22:59 +0100

Autor: virada

Poslao: 09.12.2010 04:22

Puno puta se setim bakinih reči koja je uvek govorila : " Ako ti je kuća uredna i čista, ako joj posvetiš pažnje i napraviš prijatno okruženje za življenje, tako će ti biti i u životu." Time je mislila reći da trebam poći prvo od kuće u kojoj živim i da se svaka sitnica odražava i na zdravlje, posao, blagostanje. Sve je tako povezano. Ona nikada nažalost tokom svog života nije znala za feng-šui. Ali, ta drevna kineska mudrost se poklapa sa bakinim pogledima u principu sklad i harmonija.

Ovih dana je sto osam godina od izgradnje lepe kuće. Za ovih 108 godina kako postoje ovi zidovi, puno toga se menjalo, ali jedno se ne može promeniti, a to je istorija boravišta. Juče sam provela prijatne trenutke uz stare uspomene i predmete o kojima ni sama neznam dovoljno. Svaki detalj je vezan za nečiji život ili neku priču od predhodnika koji su ovde boravili.

Na starom okruglom stočiću stajale su fotografije mojih predaka, koje rado pogledam kada naiđu neki trenutci u životu dobro znani svakom čoveku. Na jednoj fotografiji nikako nisam mogla odgonetnuti lik jedne devojčice sa lilihipom u ruci, jer sam sigurna da nije u rodu sa nama. No setih se da je deda Kosta imao lecidersku radnju te se možda devojčica zatekla u tom momentu zaustavljenom na staroj fotografiji.

Posle dužeg razgledanja svatih da treba istresti svu prašinu iz uspomena i živeti nešto novo a opet tako staro. Utisnuti tragovi prošlosti u ove zidove ne mogu se okrečiti nikakvom bojom. Koliko god bili ponovljeni iz tih zidova će uvek izlaziti deo daleke prošlosti, davno zaboravljenih osmeha, razgovara, sreće i tuge, svega onog što sačinjava život.

Već je i deveta godina kako mi kao poslednja generacija koja boravi ovde utiskujemo u ove zidove naše osmehe, sreću, tugu, važne dogovore i naše odluke. Zapitala sam sebe u momentu koliko će trajati lepa kuća, još uvek za prolaznike pune znatiželje obavijena velom tajni. Trajaće, i kada je ne bude bilo, pričaće se o njoj. Biće živa u uspomenama ljudi i čitaće se nekada o njoj.

Zato želim da sa vama podelim još jednu priču iz prošlosti, jer u ljudskoj samoći uspemene odjekuju jako. Moja pra baka je nosila tepeluk na glavi i sitne bisere oko vrata, oduvek je bila upečatljiva po tim sitnim biserima, jer se u njeno doba gledalo što više nakititi, po tome se merilo bogatstvo, stalež i moć. Svi su oduvek znali da je ovo kuća bogate trgovačke porodice, imućna u to doba, a pra baka je od vajkada nosila te bisere i prodavala duvan i novine na prvom kiosku u Kučevu koji se tako i zvao "Duvan i novine".

Puno znatiželjnih žena iz njenog doba su je zapitkivale i nije im bilo jasno zašto ne nosi zlatnike oko vrata, tako da je jednoj od njih odgovorila: " Ovi su biseri vredniji od sto dukata, moj čovek mi ih je doneo kad me je prosio i to je moja sreća, ja volim mog čoveka i od nas je postalo sve što imamo sada." Žena joj tada reče smejući se da je to uredu i da su stekli veliko "imaće"( nekadašnji izraz za imovinu ). Pra baka joj tada reče:" Najveće imaće su moja deca i porodica zlatna. To je moja najjača tvrđava." Tako da su prekinule razgovor i verujem da je više nisu ispitivali.

Za ovu priču sam saznala od moje bake koja je jako stara i još uvek živa i u onim staračkim danima, kao što to biva, rađe se seti rane mladosti no jučerašnjeg ručka. Rekla mi je da pra baka te bisere nije nosila samo iz razloga što je dobila od pra dede, već ih je toliko volela jer su joj donosili sreću. Gledala je na njih kao na neku vrstu amajlije. Jednog jutra ih nije našla te je bila čitava galama oko toga, na kraju se ispostavilo da su ispali između dva stara ležaja od hratovine, te ih je ponovo stavila i kasnije spavala sa njima.

Te bisere sam ja nasledila, zatekla sam ih ovde u kući, nisu bili možda meni namenjeni, ali je sudbina tako htela. Da ih čuvam kaže mi stara baka. Ne. ja ih nosim, gotovo uvek, ako mi se ne slažu uz odeću ja ih stavim u džep ili torbicu, baš kao amajliju, sada meni donose sreću. Kroz čitavu tu priču izvukla sam poentu, možda amajlije ne postoje, ali pra baka je nosila samo te bisere, i to je jedna stvar po kojoj je bila prepoznatljiva, originalna . Bila je svoja. Mislim da je sreća u originalnosti.

Par sati pred moje književno veče, setih se da ih ponesem sa sobom jer mi se nisu slagali uz odeću i tako tražeći ih pomerila sam par predmeta u kući, žureći i pred polazak setih se bakinih reči, kako ti je u kući tako će ti biti i u životu te vratih sve stvari na svoje mesto i smireno odoh na svoje veče poezije. Iz ovoga sam izvukla još jednu poentu, da je porodica najjača tvrđava koja štiti od svih nedaća, a kuća je kao što su oči ogledalo duše, kuća je ogledalo života.

Evo ih, na ovoj fotografiji su upravo ti biseri i ako je teško poverovati

Vreme za uređenje kuće

Sun, 12 Sep 2010 00:01:18 +0200

Autor: virada

Poslao: 12.09.2010 00:01

U poslednjih par meseci puno puta sam čula reči svojih prilatelja i posetioca kako je vreme da dovedu svoju kuću u red. Tražeći neke savete kako da urede svoj prostor da bi osigurali pravilan protok energije odnosno (da bi im krenulo) kako već to kažu. Koje boje da upotrebe, koje biljke, predmete i figurice. Uvek kažem iskreno vrlo malo znam o feng šuiju, ali njegova osnovna načela sam naučila i još uvek učim.

Učeći sa ovoga foruma osnovna načela feng šuija, primetila sam puno dobrih stvari koje je još moj pradeda uradio dok je gradio kuću, počev od temelja. Znači već sam imala dobru osnovu i ako mi je kuća jedno vreme bila haotična i nisam mogla uskladiti puno toga.

Shvatila sam jednu veoma važnu činjenicu, a to je da možete imati kuću ili stan na povoljnom mestu sa svim pogodnostima za dobar život, ali ne napraviti pravilan raspored počev od ulaznih vrata, rasporeda nameštaja, boja, biljaka. Ili obrnuto.

Može se desiti da je kuća na lošem mestu i da ima puno šarova i negativnih uticaja , ali uz pravilan raspored i savete stručnjaka , fengšui majstora nađu lek za svaku negativnost i njihovom kućom pravilno protiče či, pozitivna energija te se u takvoj kući živi u harmoniji i skladu. A činjenica je da u feng šuiju za sve postoji lek.

Ne treba zanemariti feng šui savete za uređenje svog doma. Uvek je dobro vreme da se kuća počne uređivati kako bi se održao sklad i harmonija i živelo u prosperitetu. Zato me je zaintrigirala česta tema prijatelja koji žele nešto da promene u svom domu, ali se to svede na razgovor. I nikada nije kasno sa uređenjem. U feng šuiju postoje lekovi za sve negativne uticaje, a to je ono što je najvažnije između svih blagodeti koje feng šui može da nam pruži za jedan život pun prosperiteta i sreće.

Moj pradeda je govorio da je uvek dobro vreme da se uradi neka promena u kući i bio je u pravu. Evo kako sam ja to uradila u nekoliko koraka. Mada moram napomenuti da se mora uvek raditi jedno po jedno. Postepeno, jer je potrebno i dobro osetiti prostor u kome provodimo dosta vremena.

Generalno sređivanje

Nered u kući, stanu ili sobi sprečava pravilan protok energije. Polomljene stvari treba baciti i napraviti mesta za nove predmete, pažljivo odabrane. Ispunite prostor biljkama jer su one najveći provodnik pozitivne enrgije. Preporučuju se biljke sa okruglim ili zaobljenim lišćem, jer se kod onih koje imaju šiljato energija skuplja u vrhovima i može izazvati zdravstvene probleme. Znači prvo sam očistila kuću od svih nepotrebnih stvari.

Ulazna vrata

O ulaznim vratima sam već nešto pisala u predhodnim postovima. Prilaz vratima treba biti prazan i prohodan, jer na taj način energija slobodno protiče. Moraju biti čvrsta i veća od ostalih i najbolje je da su drvena. Ne treba da škripe, već da se pomeraju lako i nečujno. Dobro je da da imaju neki zeleni detalj na sebi (okvir vrata, otirač) ili u blizini (slika s drvenim ramom).

Kuhinja

Za zidove kuhinje najbolje je koristiti boje vanile ili kajsije. Treba da preovlađuju zemljane boje i drvo. Metal narušava ravnotežu energije i treba ga neutralisati sobnim biljkama, pamučnim krpama ili prućem. Šporet ne treba da stoji uz sudoperu a ni nasuprot nje. Sto za jelo treba da je zaobljenih ivica, ovalan ili pravougaon i najbolje je da stoji pored prozora. U trpezariji treba da bude i dosta crvene boje jer to podstiče apetit, poziva na druželjubivost i razgovor.

Toalet

Koristite keramičke pločice, mermer ili staklo. Ne postavljajte ogledala jedno nasuprot drugom. Poklopac WC šolje obavezno treba da bude spušten. Ublažite negativne uticaje kupatila postavljanjem kamena u taj prostor (da biste izbegli probleme na poslu), bojenjem vrata u crvenu boju (protiv problema sa decom), cveće (za bolje muško-ženske odnose u braku i dečje školske probleme), zvončiće (protiv gubitka novca).

Boje

Boje mogu pozitivno ili negativno da utiču na raspoloženje. Tako je crvena boja povezana sa energijom vatre i simbolizuje sreću. U Kini su, recimo, vrata i lukovi crvene boje. Navešću nekoliko boja i njihovo značenje.

Žuta: smatra se da pozitivno deluje na nervni sistem i poboljšava varenje. Ne treba preterivati sa ovom bojom jer može da asocira na kukavičluk i strah. Odlična za kuhinje, dnevne sobe i prostorije okrenute ka severu.

Narandžasta: Podstiče na optimizam i poverenje. Terapeuti je koriste za lečenje astme, prehlade i problema sa štitnom žlezdom. Najbolja je za dnevne sobe i trpezarije. Dobro osvetlite sobu ako je u ovoj boji, jer ona čini sobe manjim nego što jesu.

Crvena: Stimuliše osećanja, povezuje se sa snagom, radošću, motivacijom i ljubavlju. Koristi se za lečenje depresije i anksioznosti. Dobra je za trpezarije jer podstiče druženje i stimuliše apetit. Previše crvene može da izazove razdražljivost, glavobolju, preterani bes, nekontrolisanu strast i da uznemirava one sa mentalnim problemima. Nije dobra za dečje sobe.

Zelena: Nalazi se na granici između toplih i hladnih boja i najčešće se koristi za uspostavljanje ravnoteže, deluje opuštajuće i energično u isto vreme. Lekari je koriste da ublaže bol. Najbolja je za spavaće i dnevne sobe. Previše zelene čini ljude previše opuštenim i ležernim. Dodajte malo crvene ili narandžaste da se suprotstavite tome.

Plava: Može delovati hladno i negostoljubivo, pa za prostorije u kojima ćete češće boraviti birajte toplije tonove. Dobra za kupatila i radne sobe.

Lila: Povezuje se sa intuicijom, ujedno smiruje i podstiče mentalne funkcije. To je kraljevska boja koja simbolizuje mudrost i dostojanstvo. Najbolja je za spavaće sobe i kupatila jer stvara utočište protiv stresa. Oživite je crnom ili srebrnom. To su boje koje trenutno preovlađuju kod mene u kući.

Spavaća soba

U sobi u kojoj spavate važno je da iz kreveta vidite vrata i da uzglavlja bude zid koji će vam pružati podršku u životnim odlukama. Ne treba da spavate pored prozora zbog neprijatnog osećaja nesigurnosti. Ako želite da poboljšate odnose s partnerom, obojte zidove u žutu boju. Koristite i crvenu boju koja će razbuditi i pojačati strast. Okačite slike srećnih parova, ovde nema mesta za tate, mame i decu.

Dnevna soba

Izbegavajte teške prekrivače i guste draperije, zavese treba da su providne, u svetlim nijansama i lake za povlačenje. Nameštaj treba da bude čistih i jednostavnih linija. Sredina sobe bi trebalo da bude prazna i da se tu nalazi jedino stočić za posluženje. Izbegavajte sintetičke itisone i tepihe od zida do zida jer to ometa protok zdrave enegije. Što se tiče boje, preporučuju se svetli tonovi zelene, ili narandžasta jer ta boja pruža osećaj topline i mira.

Na ovaj način sam jedno po jedno sređivala počevši od generalnog čišćenja kuće. I još uvek ima šta da se uradi, izmeni i doda.I sada kada sednem u dnevni boravak pokušavam da osetim prostoriju i da uvidim sitne detalje koje treba izmeniti ili koji nisu još na svom mestu. Potrebno je vreme da bi se primetili pravi rezultati. Ne može sve odmah. Ide se korak po korak ali sigurno ka uspehu.

Ulazna vrata - oličenje i dobrodošlica domaćina

Sun, 29 Aug 2010 23:48:24 +0200

Autor: virada

Poslao: 29.08.2010 23:48

Ulazna vrata su prva, često i najvažnija slika domaćina. Danas se arhitekte po pravilu posebno bave dizajnom ulaza u kuću. Konceptom ulaza obuhvata se dizajn nadstrešnice, stepenište sa podestom, prikladna rasveta i ,eventualno, zelenilo. Od vajkada se deda trudio da čak i zatvorenim vratima poručuje: "ovde su gosti dobrodošli", naš dom je tradicionalno namešten i pruža toplo utočište; ako nas posetite očekujte smeh i dobro raspoloženje.Upravo ta dobrodošlica me je navela da nešto više pročitam o ulaznim vratima u feng šuiu. Pronašla sam dosta razloga da kažem da su u suštini ulazna vrata ogledalo domaćina.

Ulazna vrata su oduvek bila statusni simbol takođe. Finansijsku snagu, pojedinci iskazuju impresivnim, monumentalnim građevinama u kojima stanuju. Naglašeni ulazi sa portalima koji nekoliko puta nadmašuju visinu čoveka, projektuju se uz eklektičku primenu stilova različitih istorijskih epoha. Stubovi dekorisanih kapitela, kitnjasti balusteri, masivna drvena profilisana vrata, brušena stakla i pozlaćeni okovi – sve ovo treba gosta, pre ulaska u kuću, da svede na njegovu meru. Na žalost, i u savremenoj arhitekturi, bez osećaja za lepo, novobogataše sa kućnih pragova čuvaju kameni grifoni i lavovi.

Sklad

Tradicionalne vrednosti porodičnog doma nepogrešivo predstavljaju harmonija stila i simetrično pozicioniranih ulaznih vrata. Skladno projektovani portali, dopunjeni nadstrešnicom, prisutni su u svim epohama. Variraju stilovi, zaviseći od arhitektonskog pravca i podneblja.Vrata lepe kuće nikada nisu bila utopljena u fasadu i učinjena bezličnim. Većina arhitekata dizajniranje ulaza prihvata kao poseban projektantski izazov.

Po pravilu, koncept rešavanja ulaznih vrata primenjuje se i u kreiranju enterijera. Moderne ravne linije, primena savremenih materijala, dosledno sprovedena gradacija formi plota vrata i površinskih obrada bočnih zidova, nagoveštavaju kojim se rukopisom služio projektant enterijera. Višestruka dobrodošlica (ulaz sa više strana).

U lepoj kući postojala su dva ulaza. Jedna smo zatvorili i napravili atelje od te prostorije koje nekada bila leciderska radnja.Ohrabrene pitomom klimom, moderno dizajnirane kuće sa dvorištem, često smeštaju glavni ulaz kuće u senku velikih staklenih vrata dnevnih soba. Ponekad vam se učini da će gosti izabrati da u kuću zakorače preko prostranih terasa, kroz otvorena staklena vrata. U ovakvom domu osećate da ste dobrodošli, i to vam je demonstrirano na nepogrešiv način. Upravo takav jedan ulaz se nalazi na prvom ulazu lepe kuće, sve je u staklu ali u starom stilu, ipak tako toplo kao da kaže ljudima da su dobrodošli.

Dobrodošlica

Nekada se ulaz u kuću nalazio na početku staze koja prema njoj vodi. Dvorište je bilo posuto sitnim šljunkom koji prijatnim šumom pod koracima najavljuje dolazak gosta. Ovakva kuća nema klasičana vrata. U kuću se ulazilo tako da se kod otvaranja vrata otvara i cela prostorija prema dvorištu oslikavajući način života koji bez barijera teče kroz otvoren i zatvoren prostor.

Shvatila sam da ritam života, novo vreme i stilovi, harmonična su celina sa graditeljskim stilom. Zato se, s pravom, kaže da ulaz u kuću svojim izgledom opisuje ljude koji u tu žive.
Kućna vrata su takođe deo odbrambenog bedema. Ulazna vrata su najslabija tačka vašeg doma. Osim estetske, ona imaju i bitnu ulogu zaštite bezbednosti doma. Zato kod izbora uređivanja ulaznih vrata treba obratiti posebnu pažnju. Mojoj baki nekada je bilo veoma važno da ispred ulaznih vrata bude besprekorno čisto.Znala je za sklad i harmoniju ali nije znala da je to feng šui. Deda Kosta je znao kako da njegova vrata kažu "dobro došli" i ako isto nije znao da je i to feng šui. A mi se trudimo i nastojimo da održimo tu tradiciju.

Proleće uz miris žutih lala

Sun, 25 Apr 2010 00:57:24 +0200

Autor: virada

Poslao: 25.04.2010 00:57

Dolaskom proleća počelo je da je buja zelenilo u dvorištu lepe kuće. Stabla kajsije su procvetala. Sela sam tu da ispijem kafu. Mešajuci prolećni vazduh sa mirisom te kafe pažnju mi uvek privlače lale koje se tek rascvetale. Ove godine su žute boje, čitav red. Te lale su posađene pre više od dve decenije, i dok je kuća bila pusta i niko je nije održavao kao i dvorište, one su svake godine cvetale. Razbarušeno, divlje, onako gde bi se koja zatekla, ali su ipak cvetale. Zasadila ih je ona devojka slomljenog duha o čijoj sudbini sam već pisala.

Sreća je suštinski deo života. Čovek može biti srećan na mnogo načina. Kompletna sreća čoveku dolazi od unutrašnjeg sklada i mira, dobrog rasporeda vremena koje čovek posveti sebi za rad ili za odmor i opuštanje. Tako je i sa unutrašnjošću doma u kome živimo. Ona u svom periodu depresije i beznadja jedino što je želela uraditi to je bilo posaditi lale ispred kuće, te je često baš na tom mestu provodila dosta vremena razmišljajući o promašajima u svom životu koji je, nažalost, bio veoma kratak.

Ovom pričom želim da prenesem delić vremena, koji naizgled nema veze sa feng - šuijem, ali zapravo u velikoj meri ima. Osnovno načelo feng - šuija je sklad i harmonija. Urednost, čistoća, redovno provetravanje prostorija i puno svetlosti. Devojka o kojoj pišem, nažalost, nije davno medju nama, ali zaintrigirali su me ti neki poslednji dani njenog života. Nije bila zainteresovana za unutrašnjost kuće. Danima je znala i zamračivati prostorije, što jasno daje sliku da nije želela da pusti dan u ove prostorije; da prodje svetlost kroz kuću i pozitivan či.

Pritom ne mislim da bi ona produžila sebi život time što bi držala makar malo do sklada, harmonije, svetlosti, jer jednostavno nekom je takva sudbina ili već nešto drugo, ali sam gotovo sigurna da bi te svoje poslednje dane života sebi ulepšala, kao što je zasadila te lale u dvorištu koje uvek podsećaju na nju i koje traju uprkos godinama. Da je otvorila svakog prolećnog jutra širom prozore da pusti tu svetlost i prolećne mirise pa ma koliko tuge i bola imala u sebi, ipak bi joj dan bio drugačiji i bar neki zračak Sunca bi joj zagolicao obraze, možda čak i izmamio osmeh.

Zato je feng - sui mudrost i veština koja puno znači i utiče na kvalitet života pa ma kakav on bio. Na to sećanje naveo me feng šui, ove lale u dvorištu, i sreća koja je suštinski deo života. Treba urediti svoju kuću prema načelima feng - šuija, bez obzira na okolnosti. Jer pored svega to je i jedna od najplemenitijih mudrosti, baš kao što je bilo plemenito zasaditi te lale uprkos svom beznadju koje je pratilo tu devojku.

Naravno sada ih ja održavam i uživam u njima, i baš prija ova kafa uz njih. Uvek gledam da u kuću pustim što više proleća, više svetlosti i oslobodim put pozitivnoj energiji čiu.

Život ide dalje i veoma je kratak, zato ga treba što kvalitetnije živeti. Feng - šui je tu i pruža nam tu mogućnost. Mogućnost za uspeh, blagostanje, sreću. I za sve ima leka.

Lepo je kada nas se sećaju

Mon, 22 Mar 2010 01:36:57 +0100

Autor: virada

Poslao: 22.03.2010 02:36

Različiti su razlozi zbog kojih ljudi zele da procene i promene stanje u svom domu u skladu sa feng - šuijem. Evo vec je stiglo proleće, zbog koga sve počinje da se menja kako u ljudskom organizmu tako i u okruzenju. Kada sam prvi put ušla u ovu kucu pre osam godina, bilo isto proleće. Rano, ono kada tek počinju mirisi i boje da rade svoje. Ušla sam u kuću punu paučine koju sam do tada videla možda samo u nekim filmovima, a od tada prođe toliko vremena, i toliko urađenih promena.

Obicno želimo da promenimo nešto uz pomoc feng - šuija zbog bolje materijalne situacije. Obzirom da je danas i vreme takvo, ekonomska kriza i da i bez te krize novca u kući nikada dovoljno. Naravno da svi tragaju i za srecom, kako skladom u kuci tako i skladom u odnosima medju ukucanima.

Danas sam radila veliko spremanje kuce, jedno od onih sto je neophodno uraditi bar jednom mesecno. Mislim na bas razvrstavanje i pakovanje garderobe, praznih i nepotrebnih kutija, starih časopisa i jos dosta toga. Ali postoje stvari iz daleke proslosti koje cuvam, jer su generacijama čuvane i one stoje uredno složene u podrumu.

Počela sam razmišljati, kako su tako dugo vremena čuvani svi predmeti, i sve ono što ja sada izbacujem iz kuće, recimo časopise dok podrumu kuće stoje sačuvani uredno spakovani časopisi iz davnih vremena. Veoma me zaintrigiralo, upravo to kako sačuvati nešto svoje da bi ostalo za naredne generacije.

Po principima feng - šuija sve ima svoje mesto ma koliko da je staro. Može se naci mesta, ukoliko je kuća sa tradicijom i čuva neke detalje zbog kojih sada mogu pisati o tome. Časopise, fotografije, stare bakine recepte. Takve stvari sto starije, sve im je veća vrednost. Sreća je suštinski deo života. Nekada davno moja baka je upala u neku vrstu depresije. Kažu da joj je sve u životu teklo prilično glatko, a onda, sasvim neočekivano, zapala je u potištenost.

Slušajuci ovu priču o njoj nisam mogla verovati, jer je bila puna života i svako ko je poznavao uživao je u njenom smislu za humor, umela je od svega da napravi šalu. Ali tada je iz nepoznatih razloga upala u to stanje depresije naglo. Tada je danima samo pakovala i sređivala stvari koje je zelela da sačuva. Kažu da je danima čim se probudi odlazila u podrum i pakovala, stare časopise, posuđe koje nije bilo više za upotrebu, pa čak i nešto svoje odeće koju nije više mogla nositi.

Kao da je u tom sredjivanju i pakovanju pronašla neku vrstu terapije. Sve to što je spakovala tada, spakovala ja za put u daleku budućnost. Tako je ispalo. Pakovala je za potomke. Kao da je svu tegobu koju je tada osećala pokazala tim pakovanjem neupotrebljivih stvari, i smestala ih u podrum. Podrum je po feng - šuiju podsvest, dok je tavan naša nadsvest. Ona je tako podsvesno izašla iz te krize koja ju je uhvatila.

Shvatila sam jednu stvar, da ako su stvari uredno složene, pa makar i neupotrbljive i ako se stave na pravo mesto onda zaista nema nikakvih smetnji, sto se tiče principa feng- šuija. Znači opet sklad i harmonija. Bakina depresija se brzo zavšila. Gledala sam njene stare fotografije nešto posle tog perioda, veselo mi se smešila sa fotografije, sa nekog letovanja ili banje, nisam tačno utvrdila.

I tako pakujuci danas svoje stare stvari setih se nje i feng - šuija, te sam sve starije časopise spakovala i nisam ih bacila, već ih uredno složila kraj tih starih novina u jednom uglu starog podruma, ovoga puta moje podsvesti. Želim da i mene neko pamti i nekad se priseća i prepričava dogodovštine iz mog života. Želim da me pamte po lepim stvarima. Da moji potomci kada nađu nešto moje, bude to neka ogrlica sa neke svečanosti, fotografija sa letovanja, neki moj recept i da se sa uzdahom onako nostalgicno pogledaju i kažu: "Eh, nasa baka je umela da živi."

Voda koja mirno tece

Sat, 06 Feb 2010 01:33:59 +0100

Autor: virada

Poslao: 06.02.2010 02:33

Ricard Vebster pise o tome kako je gledao emisiju o nekada bogatom gradjevinskom preduzimacu koji je izgubio sav novac i vratio se da zivi u istoj maloj seoskoj kuci u kojoj je i zapozeo da gradi svoju impriju. U svemu tome ovaj covek je otkrio da sreca bas i nema velike veze sa novcem. Dosao je do zakljucka da je srecniji u maloj kucici nego sto je ikada bio u luksuznom stanu.

Feng sui je izvanredno dobar za privlacenje izobilja i bogatstva. Ljudi su uvek zainteresovani za poboljsanje svog materijalnog statusa, sto je sasvim normalno u danasnje vreme, te cesto postavljaju pitanja sta da urade i kako uz pomoc feng suia da poboljsaju svoju materijalnu situaciju. Vecina ljudi veruje da bi bili srecniji kada bi imali vise novaca. Naravno to se odrazava na kvalitet zivota.

Kinezi veruju da moraju da uspeju u zivotu, kako bi preci bili ponosni na njih i da bi potomcima obezbedili dobru osnovu za zivot. Tako razmislja vecina ljudi i danas. Licno verujem da je sreca stanje duha. Mi mozemo odluciti hocemo li biti srecni bez obzira na zivotne okolnosti. Prirodno, ukoliko nam je neki blizak rodjak bolestan ili smo na putu da izgubimo dom, tesko je biti srecan. Ali to je moguce ukoliko se ponasamo pozitivno, mi ne samo da pomazemo sebi, vec podizemo moral i ljudima koji su nam bliski.

Voda koja mirno tece uvek je dovodjena u vezu sa novcem. Ona stvara blagotvornu energiju ci i doprinosi da zemlja oko nje bude plodna. Na sve ovo me navodi potok koji prolazi pored lepe kuce. Uvek se smatralo da dom sa pogledom na vodu koja mirno tece predstavlja magnet, koji privlaci uspeh u poduhvatima, srecu i bogatstvo. Moji preci su voleli da zive pored reke, ne zato sto su znali za feng sui vec jednostavno iz puno drugih razloga kao sto je lakse navodnjavanje baste i jos puno toga.

Nekada je u dvoristu lepe kuce pored onog vocnjaka postojala basta, i u njoj je bilo svacega, vodu su uzimali sa potoka i zalivali je u vreme suse. Ali ta basta je prehranila, puno ljudi u teskim ratnim vremenima i raznim situacijama koje su bile krizne u lepoj kuci.

Element vode utice na svakog coveka, bez obzira koji je njegov licni element. Cinjenica je, voda koja mirno tece donosi bogatstvo. Ipak pobesnela bujica moze doneti sasvim suprotno. Imam licno iskustvo sa kupatilom u kuci. Pre par godina, cevi i slavine su stalno kapale, i nikako nismo nalazili vremena da pozovemo majstora i resimo taj problem. U tom periodu, dolazili smo u razne situacije, kada jednostavno nismo ni bili svesni, kud nam novac ode. Kasnije sam procitala, kada sam se upoznala sa feng suiem, da nesredjene cesme u kuci, zatim kupatilo u kome curi voda nekontrolisano, dovode upravo do situacija bespotrebno potrosenog novca ili njegovog nedostatka.

Moj savet je, proverite slavine. Redovno to radim, iako mi je kuca stara citav vek i vise, ima novo kupatilo i nove slavine, koje uvek treba na vreme srediti kako u kuci ne bi doslo do bespotrebne besparice, i onog pitanja, a gde mi ode sav novac?

Najbolja voda je ona koja se nalazi u prirodi, potok, reka, jezero. Ricard Vebster kaze da ukoliko voda tece iza kuce, to oznacava finansijski povoljne prilike, koje mozemo da vidimo ali ne mozemo da dohvatimo. Cesto je dobro podici zid koji ce sakriti potok ili reku koja tece iza kuce, jer se na taj nacin uspesno otklanja nepovoljnost. Na srecu potok o kome govorim, nalazi se ispred, a ne iza lepe kuce.

Takodje, potok ili reka, ne bi trebali biti okrenuti direktno kuci jer to stvara sar, otrovnu strelu, koja moze da nanese stetu. Setajuci danas po dvoristu kuce iz 1902 godine, dosetala sam do tog potoka i malo sebi dala oduska, te me je sve to kao i Ricard Vebster navelo da napisem nesto o tome.

Zainteresovao me je taj potok i njegov uticaj na moj dom, te sam detaljno istrazila sta i kako, sta kaze feng sui za ovaj moj potok.

"Dobro je imati novca i stvari koje
mogu da se kupe novcem, ali isto tako
dobro je povremeno proveriti stanje
i uveriti se da niste izgubili stvari
koje se ne mogu kupiti novcem"

Dzordz Horas Lorimer

Vreme praznika

Sun, 10 Jan 2010 14:13:31 +0100

Autor: virada

Poslao: 10.01.2010 15:13

Vreme je praznika. Ono vreme kada je porodica na okupu. U lepoj kuci decenijama postoji tradicija, pogotovu kada su praznici, poput badnjeg dana, Bozica, krsne slave.

Jedno lepo vece provedeno sto osmi put za redom u lepoj kuci bilo je badnje. Nakon vecere ukrasene badnjakom, lepotom mira i secanja predaka razgovaralo se o nekim godinama ranijim, kada je ova kuca bila puna dece. O obicajaima i tradiciji koju ova kuca ima.

Na badnji dan, nekada, baka bi ustala rano kao po obicaju. Od ranoga jutra pripremala bi posne djakonije, mesila presne hlebove. Post dugo traje i postilo se sve do ponoci dok se ne doceka najradosniji praznik Hristovog rodjenja. Par nedelja ranije stavljala bi zito u tanjiric sa vodom da proklija 10 -15 santimetra do badnjeg dana.

Vezivala bi zito crvenim koncicem u krug i iznosila ga na trpezu. To zito je bilo neizostavni detalj, i danas predstavlja detalj i simbol zdravlja, srece, blagorodnosti. Tiha vatra sa ognjista svojim plamenima davala je jos svecaniji prizor, iz kog se osecala toplina doma i zajednistva.

Deda je badnjak donosio ujutro, kao i svi domacini i stavljao bi ga pred kucu kako bi se videlo da ova kuca slavi bez obzira na politicke prilike tog vremena. Pre vecere, deka bi unosio badnjak u kucu, a baka bi ga docekivala recima:
”Dobro mi dosao badnjace ti stari rodjace, sta mi to donosis?”
A deda je odgovarao:
”Donosim ti mir, blagostanje, srecu i zdravlje u kucu domacice.”

Tada bi baka kitila badnjak slatkisima, a deku bi darivala novim vunenim rukavicama. Deka bi obavezno decu darivao slatkisima i ponekom paricom. Kuca bi tog dana mirisala sve vrema na kuvanu rakiju. Na pod bi rasprostrli slamu u koju bi baka stavljala slatkise, orahe, leciderske lulice i svilene bombone.

Deca kao i svake godine najvise su se radovala ovom prazniku. Nezna se jesu li se vise radovali rasprostrtoj slami ili igri u njoj. Ko ce skupiti vise? I jedno i drugo su dozivljaji za svako dete. Ove godine sam pokusala da verno docaram svom detetu ove dozivljaje i radosti, srce mi se smesilo dok sam ga gledala, koliku radost ima na licu trazeci bombone po slami. To je bila veca radost, nego otvoriti poklon sa najskupljom igrackom. Iz te igre u slami dok sam posmatrala svoje dete, mogla sam cuti u daljini razdragani smeh nekadasnje decice, koja su njegovi preci.

U ponoc bi svi ukucani zajedno sa decom isli u crkvu na ponocnu liturgiju kako bi docekali najradosniji praznik u zajednickom obracanju Bogu molitvom, za zdravlje, spasenje, blagostanje. Kada se zavrsi pricest, dosli bi kuci ali nije bilo spavanja. Slavilo se po citavu noc. Dvoriste lepe kuce bilo je ispunjeno mirisima pecenja, pilo se vino i kuvala rakija, pucalo se prangijama.

Baka bi u ranu zoru, za Bozic pocela da proprema njene djakonije, ali najpre je volela da napravi cesnicu, slavski kolac sa paricom i jos nekoliko detaljcica koje nisam upamtila, ali znam da simbolisu bericet, mir i blagostanje. Pre pocetka mesenja cesnice, baka bi se prvo okupala, umila i obukla novu odecu. Zatim bi se pomolila izgovarajuci molitvu “oce nas”. Tek onda bi pocela da mesi cesnicu u koju je obavezno stavljala i malo svete vodice bogojavljenske.

To je bio ritual, koji je sa radoscu, svake godine radila, kada je u pitanju i krsna slava kuce. Njena kci kaze da se jasno seca njenog lica dok je pripremala cesnicu. Kaze da je sjajila, taj mir na njenom licu nije mogla docarati, ali ga dugo pamti. Ovaj kolac je bio najlepsi, najukusniji kolac u godini. Ukrasen bakinom mastom, pletenicama ljubavi i smirenosti koja kao da je od Boga prolazila kroz nju. To je bio dozivljaj koji je ostao zapamcen u ocima njene dece. Na kraju bi stavljala pecat sa Hristovim znakom, poskurnikom.

Taj njen poskurnik, pecat Hristov znak, cuvam jos uvek. Ove godine sam ga upotrebila za svoju cesnicu, nisam brinula hoce li ispasti lepa i ukusna, radila sam sa tom nekom smirenoscu, ljubavlju za svoje dete, za nas koji smo sada tu. Moje misli tako pocnu da lutaju po proslosti, pokusavajuci da odrzim tradiciju ili sacuvam deo onoga sto je bilo.

U trenucima, igre mog deteta u slami i njegovoj radosti, moje misli su lutajuci kroz proslost toliko verno odlutale da sam mogla osetiti te mirise, deciji smeh iz daljina. Bozicnu caroliju i sve radosti u lepoj kuci. Leciderska srca, svilene bombone, lulice i deciji osmesi u momentu kada ih nadju, odavajuci izgled cistote i iskrene radosti. Tako je izgledalo lice i mog decaka koji se igrao u bozicnoj slami.

Sva ta nasmejana lica, otisla su u zaborav, tek o praznicima ih se setimo. Ali ostavili su tragove, ne samo na starim fotografijama, ostavili su potomstvo, tradiciju i ovu kucu. Lepa je ova kuca jer ima dusu, sacuvani duh vremena i tradicije. Koliko god da je stara, ona po sto osmi put stavlja osmeh na lica. Ovoga puta su to nasa lica i podseca nas na draga i voljena bica. Kako bih sacuvala delic vremena od zaborava ukoliko to ne napisem u nasoj riznici, cuvaru vremena?

Ulazna vrata

Fri, 20 Nov 2009 12:01:48 +0100

Autor: virada

Poslao: 20.11.2009 13:01

Prostor u kome zivimo je mesto na kome mozemo biti potpuno svoji i zaboraviti na sve brige, probleme, svakodnevnicu. Zato i kazem da mnoge najsrecinije trenutke provedem u svom domu. Primenom feng suia mozemo da uradimo veoma male izmene u razlicitim delovima doma da bi smo uneli vise uspeha i srece u zivot.

Posle izvesnog vremena provedenog u svom domu, tesko nam je da ga posmatramo nepristrasno. Ipak, dobro je to povremeno uciniti. Verovatno bi se iznenadili sta bi sve neki posetilac primetio u vasem domu, a pored tih stvari mi svakodnevno prolazimo i ne primecujemo ih.

Veoma je vazno da vasi posetioci s lakocom mogu da prodju do vasih ulaznih vrata. Najveci deo pozitivnog cia dolazi nam kroz ulazna vrata.

Zainteresovalo me to veoma, jer sam ovih dana imala prepravke oko ulaznih vrata, te sam se pre pocetka radova detaljno upoznavala sa principima feng suia u vezi toga, pritom koristeci i svoju intuiciju. I sve to zbog jednog komplimenta, svoje gosce koja je izjavila kako joj se dopada drvece koje stoji u odnosu na ulazna vrata moga doma, sto ja iskreno nisam primetila.

Po feng suiju prevelika ulazna vrata stvaraju finansijske poteskoce. Mala ulazna vrata obicno guse ukucane i dovode do trvenja, napetosti i rasprava. Treba stati na ulazna vrata i pogledati napolje, da li je na njih uperen neki sar. Koliko sam upucena u feng sui, sarove najcesce cine linije krova susednih kuca, ograde, bandere ili izuzetno velike zgrade u blizini.

Ulazna vrata su najvaznija u feng suiu, pa je stoga vazno popraviti svaki sar lekovima feng suia. Drvece i zidovi su lekovi koji mogu zastiti ulazna vrata od raznih sarova. U feng suiu, to su delotvorni lekovi. Kod mojih ulaznih vrata, stojeci i promatrajuci, pronasla sam nekoliko sarova uperenih u vrata svoje kuce. Sarovi su dolazili iz pravca dvorista komsijine kuce.

Odmah sam videla da su ti sarovi neutralisani, i to drvecem, koje je zasadjeno pre mnogo godina. Na moje zadovoljstvo, nisam trebala mnogo tu menjati, jer su moji preci vec zasadili to drvece koje stoji tu decenijama, daje nam plodove u sezoni i ujedno sluzi kao stit od sarova.

Ulazna vrata takodje ne bi smela da gledaju na stepeniste koje vodi na gore ka vratima, jer to zbunjuje pozitivan ci. To takodje moze znaciti da se clanovi porodice po ulasku na vrata direktno upucuju na licne prostorije radije nego da provode vreme sa ostalim ukucanima. Sto znaci da dolazi do nekog otudjenja medju ukucanima.

Po feng suiu lek za ovakav raspored je da se stavi kristal ili luster na tavanicu, na pola puta izmedju ulaznih vrata i stepenista. Ovo ce privlaciti pozitivan ci dalje od stepenica. Treba voditi racuna i o tome da vasi gosti sa ulaznih vrata ne mogu direktno videti kuhinju. Pozeljno je da se na neki nacin zakloni pogled na kuhinju, nekim paravanom, ili jednostavno opet staviti kristal na tavanicu izmedju ulaznih vrata i kuhinje.

Naravo, ne moze sve biti idealno i odmah davati rezultate, ali se sve sto nas okruzuje u domu treba sagledati, osetiti i prilagoditi, nesto svojom intuicijom i naravno feng suiem, koji ima lek za sve nepravilnosti u rasporedu naseg doma. Ono sto me je navelo da razmislim o ulaznim vratima je to sto su pojedini posetioci primetili a sto ja ne bih. Iako toliko vremena tu zivim, ipak mi je promaklo kako skladno stoji drvece u odnosu na moja ulazna vrata, i sta to predstavlja.

Kao sto rekoh na pocetku, mozemo se iznenaditi koliko stvari u nasoj kuci posetioci mogu primetiti. Iako godinama zivim u toj kuci, nisam gledala odnos svojih ulaznih vrata u odnosu na sarove, kao i to da ih drvece stiti od negativnog cia. Nekada treba obratiti paznju i na komentare prijatelja i posetioca.

Sve je to veoma vazno za jedan skladan, kvalitetan i uspesan zivot. Dobru komunikaciju i odnose sa sa svojim bliznjima u kuci, pa i sa prijateljima. Sve se to odrazava na licne uspehe i zadovoljstva.

Jesenji pupoljci

Tue, 03 Nov 2009 00:26:18 +0100

Autor: virada

Poslao: 03.11.2009 01:26

Jesenji dani su sve vise hladniji, prosarani, vetrom i kisama. Prave jesenje boje se sada jasno vide. U svakom opalom listu onog kajsijinog drveta u dvoristu lepe kuce, vidim jesen. Gledajuci ulazna vrata kuce, koja su do skoro krasile saksije sezonskog letnjeg cveca, videh bas jesen i pozeleh da nesto promenim.

Jesen je lepa, sem zute, braon i zlatne boje, jesen ima jos mnogo boja. Samo ih treba potraziti. Postoji ukrasno bilje, kako za baste tako i za saksije, koje moze biti lepo citave jeseni pa i zime. Setila sam se zimskih ruza, vrste hrizantema.

Prema feng-suiju drevnoj kineskoj filozofiji zivljenja, hrizantema je simbol srece i bezbriznog zivota. Hrizantema je jedna od biljki koja dobro podnosi hladne jesenje dane, zahvaljujuci svom jakom korenu moze se odrzati i u zimskim danima. Zato je u narodu i zovu jesenjom ruzom, jesenjom lepoticom, zavodnicom.

Idealan je ukras za terase i dvoriste. Pomislih, sada je pravo vreme, jer su sada hrizanteme u fazi cvetanja. Kako je po feng-suiju hrizantema simbol srece, moram ih nabaviti. Posla sam u potragu za ovim cvecem i prijatno se iznenadila ugledavsi u cvecari veliki izbor hrizantema u saksijama raznih boja.

Cvecara je bila puna prelepih zbunova. Boje su bile uglavnom, zuta, bela, bordo i crvena. Odlucila sam se za bele i zute zbunove hrizantema. Jesen ipak nema samo nekoliko nijasi boja. I jesen je sarena, samo je treba obojiti i naci sve te boje.

Stavila sam ih ispred ulaznih vrata kuce. Ostale saksije poredjah duz stepenika. Veoma lepo. Tako ce me ove jeseni kad god dodjem odnekud cekati lepa dobrodoslica. I moji gosti uzivace u dobrodoslici cveca. Komsije vec uzivaju u lepom okruzenju.

I jesen ima svoje pupoljke. Divan prizor. Jesen je, a pred vratima lepe kuce pupoljci hrizantema. Sada je pravo vreme ukrasiti svoju terasu ili bastu ovim jesenjim lepoticama. Sada su im cvetovi jos u fazi pupoljaka. Obojite svoju jesen. Oplemenite je jesenjim lepoticama, koje su po feng-suiju simbol srece i bezbriznog zivota.

Davni počeci

Mon, 12 Oct 2009 19:49:55 +0200

Autor: virada

Poslao: 12.10.2009 19:49

Mesec oktobar jos uvek ima da pokloni po koji topao i suncan dan. Otvorila sam sve prozore na kuci kako bi kroz kucu prostrujala jesen i svez vazduh. Sedela sam sama u lepoj kuci, svi su nekud otisli. Osecao se neki mir i tisina. Bas sam se uzelela malo te tisine. Nisam htela da bilo sta narusi tu tisinu u momentu. Cak sam i razmisljala u sebi tiho da tu tisinu ne narusim ni svojim mislima.

Trgnuse me zvoncici na vratima. Kineski zvoncici za zastitu od negativnog ci-a. Blagi jesenji vetar ih je zanjihao. Njihov zvuk se bas uklopio u tu tisinu, i nije mi smetao. Pocela sam razmisljati o tome kako je ova kuca nekada bila puna ljudi. Koliko li je samo puta kapija lepe kuce bila kicena cvetnim vencima o praznicima i vencanjima?

Kada se gradila 1902.godine, znam da su veliku paznju posvetili temelju. Njihova verovanja su bila da kao i covekove noge, temelj treba biti cvrst, siguran i suv. Kada su gradili temelj prvo su ga osvestali svetom vodom, radi srece i zdravlja ukucana. Verovali su da se buducnost kuce i ukucana odredjuje vec pri gradnji temelja.

U temelj kuce su takodje uzidali vino i so, kako bi u kuci uvek bilo hrane i pica, jedan komadic drena, kako bi bili zdravi, i metalni novcic da bi kuca bila bogata. Opet to je bilo jedno njihovo verovanje i neizostavni obicaj. Temelj kuce uvek ima svoju posebnu vaznost. Od temelja sve pocinje.

Cetiri generacije mladih nevesta bilo je preneseno preko praga ove kuce. Kako je to bilo divno. Uglavnom su uzivali u mnogim blagodetima. Deda je uvek govorio, da je svaki pocetak vazan. Imao je njegovu recenicu koju je cesto koristio, "krenuti dobrom nogom". To je znacilo da kad nesto pocnemo, pocnemo onako kako treba i bicemo na dobrom putu.

Temelj kuce je zato bio veoma vazan, jer je predstavljao pocetak i to veliki pocetak. Imali su ta neka svoja shvatanja i verovanja i kada pokusam da shvatim tu njihovu zivotnu filozofiju koja je veoma jednostavna, sve vise uvidjam da je sreca zaista u jednostavnosti, mudrosti i iskustvu.

S jeseni su bila vencanja u ovoj kuci. U jesen je ova kuca bila narocito puna ljudi. Dolazili su prijatelji, dogovarali se o novim pocecima, ugovarali veridbe i svadbe, pravili cajanke. Bilo je to jedno vreme. Sve jeseni su iste, menjaju se samo generacije i njihova shvatanja i razumevanja zivota. Mi koji smo njihovi naslednici sada ne brinemo o temelju kuce, jer su ga oni izgradili za nas. Verovatno krenuvsi dobrom nogom.

Jesenji vetar se pojacava, cujem to po zvoncicima na vratima, vidim po zavesama. Moracu zatvoriti prozore i nastaviti uzivati u miru i tisini.

Dobro mesto

Tue, 22 Sep 2009 23:02:19 +0200

Autor: virada

Poslao: 22.09.2009 23:02

Po pravilima feng-sui -a, ukoliko se tek planira izgradnja kuce, veoma je vazno mesto na kome ce se ona nalaziti. Treba proveriti detaljno to mesto na kome se treba napraviti novi dom u kome planiramo provesti citav zivot sa svojom porodicom. U drevnoj Kini pre pet hiljada godina zivot je bio veoma tezak. Ljudi su uglavnom ziveli u blizini mora ili reka hraneci se ribom i pirincem.
Konfucije, cuveni kineski filozof dao je ljudima dubokomisaoni savet kada je rekao:
" Za jelo imam prost pirinac, za pice samo vodu, kao jastuk svoju podvijenu ruku, i ja sam srecan."

On je zeleo da kaze da potpuna sreca potice pre od bogatog duhovnog zivota i zadovoljstva u sebi nego materijalnih stvari. Ljudi u Kini u to vreme su se neprekidno suocavali sa nestasicom hrane i raznim nevoljama, ali znali su feng -sui i kako da ga primenjuju. Tako je bilo pre pet hiljada godina, ali nevolje se provlace stalno, kroz svako vreme i u svakom mestu u svetu. Ovo me je zaintrigiralo i navelo na razmisljanje, sta se dogadjalo ovde kod nas, i da li smo i mi imali nekada bilo kakvo pravilo ili verovanje pri izboru mesta za izgradnju kuce.

Pocela sam od lepe kuce. Kroz nekoliko razgovora sa starijim ljudima, saznala sam jos puno zanimljivosti, koje su ljudi ne tako davno koristili pri izboru mesta za gradnju svoje kuce.Oni su imali neko svoje verovanje, koje su koristili nekada davno, za otkrivanje dobrog mesta. Nisu znali za feng- sui, ali slusajuci njihove price uvidela sam puno slicnosti. Moram opet naglasiti da je feng- sui mudrost i nauka, i nemoze se porediti sa narodnim verovanjima. Ali postoji jedna crta slicnosti, a ja sam je nasla u toj istoj ljudskoj zelji da kuca bude izgradjena pored vode ili bar blizu nje.

Jedan stariji covek iz moje okoline mi je pricao o tome kako su nekada ljudi u mom kraju birali mesto za svoj novi dom. Gledali su da nadju mesto koje je suvo, ocedito mesto na suncanoj strani, u blizini izvora ili potoka. Verovali su da kucu ne treba graditi na raskrscu, medji, ili mestima gde je nekada bilo groblje ili crkva. Recimo da je na nekom mestu nekada bilo veliko drvo, pa je poseceno ili se samo osusilo, nikako nije dobro mesto za gradnju.

Za njih je dobro mesto bilo tamo gde bi nasli mravinjak, da se mnoze ukucani, kao i tamo gde petao peva, jer su smatrali da gde petao peva tu ima i srece. Takodje su pustali ovce i cekali da one polegaju, kada i ako se to desi, smatrali su to dobrim mestom. Na mestu odredjenom za gradnju, pojedini su znali i da zakotrljaju pogacu, pa ako se pri zaustavljanju okrene na lice, shvatali su to kao dobro mesto.

Neki su pak, uvece na mestima gde ce biti uglovi kuce postavljali cetiri kamena. Sutradan su pod kamenjem trazili da se pojavi neki zivi stvor, bilo bubica ili mrav, bilo bi to za njih dobro mesto. Pogodno mesto za gradnju kuce proveravali su i po zvuku. Ako od udaranja u ledinu predeo odzvanja onda je i to mesto dobro. Najvaznije je bilo da se u blizini nalazi reka ili potok. Postoji jos puno narodnih verovanja iz mog kraja koja su ljudi koristili za trazenje dobrog mesta za svoj novi dom.

Kada sam pitala i svoju baku, zna li ona za nesto od ovoga, rekla mi je da joj je veoma poznato sve to , ali da se ona jasno seca kako su oni radili. Pre no sto izadje sunce, domacin ode na mesto izabrano za gradnju, sedne i pazljivo slusa. Ako sa tog mesta prvo cuje pesmu od nekuda, to je znacilo da je mesto dobro, ali ako cuje neciju prepirku ili plac, odmah bi trazio drugo mesto. Kada smo skoro prekinule razgovor, baka se nasmeja na sve to pa jos i dodade da je dobro mesto i pored drveta na kome se cesto zaustavlja roj pcela. Pitala me je jos samo:" Biraju li danas ljudi mesto za gradnju kuce na ovaj nacin?" Odgovorila sam joj da cu se raspitati i nista vise.

Ovo su samo neka verovanja koja su ljudi koristili nekada za odabir mesta na kome ce ziveti. To nije mudrost, to je nesto sto se samo prepricava sa generacije na generaciju. Mislim da je zanimljivo saznati. Mada, kada se posvetim uporedjivanju, uvidim i neke logike u tome. Sve shodno vremenu u kome se zivi. Kao sto na pocetku teksta rekoh, stari kinezi su takodje gradili svoje kuce blizu reke ili mora, ali su oni imali mudrost i nauku koja zove feng- sui.

Jesen u lepoj kuci

Tue, 15 Sep 2009 00:58:46 +0200

Autor: virada

Poslao: 15.09.2009 00:58

Dolazi nam jesen. Vec se moze osetiti u svakom dahu prirode kako se priprema za san. Sedim u lepoj kuci pa gledam ambijent. Sada je svaki kutak ispunjen ovim dobom, ovim vremenom i nama. Kako je ova prostorija izgledala nekada i sta joj je bila namena, znam poprilicno dobro. U ovoj prostoriji u kojoj sada sedim i pisem nekada je bila "kuca u kuci" ili kao sto bi mi danas rekli dnevni boravak.

S jeseni su moji preci sedeli ovde, i sada pokusavam da docaram sebi sliku svakog od njih i tog vremena. Sve od njihove price, reci i pokreta mogu zamisliti. Sedeli su ovde pijuckajuci caj jer je kafa u to doba bila precenjena i sluzila se samo u specijalnim prilikama i kada dodju gosti. Sedeci tako navece obicno s jeseni pravili su dogovore bas na ovom mestu. Dogovarali se oko svega onoga sto im donosi jesen, uglavnom obavezama.

Kako je intuicija mocna. Kada sam prvi put usla u lepu kucu, zastala sam u ovoj prostoriji i rekla "ovo ce biti nas boravak". Tek kasnije sam saznala da je to zaista i bio boravak odvajkada; da su se tu donosile i neke vazne zivotne odluke. Kako nabaviti ogrev, pripremiti povrce i voce, sve potrebne namirnice za mirnu i bezbriznu zimu. O svemu ovome mozda i ne bi pisala, da nisam pronasla prabakine zapise recepata koje ljubomorno i sa nostalgijom cuvam.

Ovo su njeni recepti za slano i slatko, pa i za neizostavnu zimnicu. Bilo je veoma tesko cuvati sve te namirnice preko cele zime, jer naravno frizidera nije bilo. Pa je ona recimo meso solila krupnom solju koja se zvala salitra i pakovala u drvene cabrove da bi se meso ocuvalo preko cele zime. Tako usoljeno meso se moglo cuvati i po godinu dana. Praziluk i sargarepu su zatrpavali u pesak u posebnom uglu podruma, da bi povrce ostalo sveze tokom cele zime, jer ono u pesku vegetira i ostaje sveze.

Ostalo povrce osim krompira koje je stavljala u trapove odnosno ogromne drvene sanduke, stavljala je u tursiju. Tu je bilo vec raznih stvari, paprika tursijara punjena kozijim sirom, kornisoni, zeleni paradajz, karfiol i jos koje povrce. Ajvare, ljutenice i pindzure je pripremala u podrumu koji je tada bio uredjen bas za ostavu i spremanje namirnica za zimu. U istom podrumu je cuvala i voce. Dzemove, slatka, pekmez od sljiva i sokove od domaceg voca.

Podrum je tada imao jedan veliki zidani sporet sa velikom tablom, dubokim lozistem i ogromnom rernom. Tu je baba pekla paprike za u teglu sa belim lukom. Celom duzinom podruma, u pravcu sporeta nalazile su se police sa svakojakim teglama. U samom podrumu su bila tri do cetiri stola, na kojima je baka spremala zacine za tursiju i ostale djakonije i jedan sto za leciderske kolace, jer se deda bavio leciderskim poslom i tu se nalazila presa za bombone i medenjake. I naravno svud po stolu bakini recepti.

Dok ovo pisem i prisecam se, vec osecam mirise esencije, paprike, mirise sljiva i dunja. U danasnje vreme retko mogu to osetiti, jer i sama ne spremam sve kao nekada. Ponekad se prevarim pa uzmem bakinu knjigu recepata i otvorim je pa citam i vec mi misli odu u daleku proslost. Vec vidim kako lonci na starom zidanom sporetu pustaju paru koja mirise na sljive. Prevaricu se i ove godine pa pogledati bakine zapise. Spremicu nesto lepo za ovu zimu. Nesto staro, a nama nepoznato.

O hrani ne moram govoriti koliko je vazna. Po nacelima feng-shui-a, mesto na kome se priprema hrana mora biti osvetljeno i uredno. Domacica koja priprema hranu ili vec zimnicu, mora to raditi sa zadovoljstvom i na mestu koje joj prija. Pripremajuci hranu sa paznjom i ljubavlju, domacica sve to prenosi na ono sto priprema. Kada se takva hrana, pripemljena sa puno paznje i zadovoljstva domacice unosi, ona to sve prenosi na ostale ukucane. Tako kaze feng-shui. A moja baka je upravo tako radila. Volela je da se posveti pripremanju sa zadovoljstvom. Volela je da radi u tom podrumu, koji tada nije licio na podrum, vec na svetlu kuhinju iz starih vremena.

Tragovi u kuci

Thu, 27 Aug 2009 23:41:53 +0200

Autor: virada

Poslao: 27.08.2009 23:41

Bilo da imam kucu, stan ili pak jednu sobu, cinjenica je da se svakodnevno sluzim velikim brojem stvari i predmeta u svom prostoru. Jasno mi je da treba u svom zivotnom prostoru uvek odrzavati sklad i harmoniju, da bi nam svima u kuci to sluzilo na dobrobit. Ali primetila sam jos nesto, veoma vazno, a to je da se svakom predmetu u kuci, prostorijama u kojima boravim, njihovim zidovima trebam posvetiti i lepim osecanjima iz sebe, isto toliko koliko i skladnim rasporedom.

Ako dozvolim da moji zidovi upiju bes, mrzovolju i nezadovoljstvo, onda ce se uvek osecati neprijatnost i uznemirenost kada budem zelela da mi taj prostor pruzi opustanje i unutrasnji mir. Primetila sam da, i ako neke kutke namestim po pravilima feng-shui-a, moram isto toliko dati i od sebe i iz sebe. Tek kada sam pokusala da prizovem sve ono svetlo, cisto i lepo, da bi se svi predmeti koje koristimo u kuci, sve prostorije oslobodile negativnih uticaja, poceo je izrazito da se oseca pozitivan ci.

Tada bi sve predmete i prostorije posvetila jednoj vrlini, jednoj bitnosti, da me pozitivan ci pocastvuje svojim prisustvom. Da se potpuno nastani na ta mesta i da se utisne na predmete koje koristimo, kako bi sve celokupno pozitivno uticalo na moje dete, muza, i mene. Na nase zdravlje i intelekt. Jedno vreme sam to neprestano radila i pokazalo se veoma povoljnim.

Lepa kuca je veoma stara. Pisala sam o tome sta sve kriju moji zidovi. Zamislite samo koliko je tu godinama i decenijama utisnuto smeha, suza, tuge, bola, besa, radosti. Ma koliko svaka generacija menjala boje zidova, podloge, osecaji i ona energija koju su oni ispoljavali ostaje. Verujte, dugo sam radila na ovome, sto zovem "intuitivno", i ma koliko losih stvari utisnutih u prostorije od prethodnika koji su tu ziveli, mogu se otkloniti samo svojom upornoscu i svakodnevnom utiskivanju u sve prostorije i zidove u kuci. Treba biti uporan sve dok pozitivna energija ne preplavi svaki kutak, i to postane jedna rutina, ali lepa na nasu korist i dobrobit, jer kako mi damo kuci i prostoru u kome zivimo tako ce i ona nama vracati. Preporucila bih svima ovaj metod, ne znam kako bih ga drugacije nazvala do metod. Naviknite se da to primenjujete i videcete koliko cete se osetiti pomognutim, podrzanim, ojacanim.

Mi zaista ostavljamo otiske svuda gde prodjemo, i na svemu cega se dotaknemo. Zato treba pazljivo sa puno ljubavi pristupiti predmetima i prostorijama u kojima zivimo. Sve sto radimo u toku dana ostavlja tragove u prostoru u kome boravimo, to su otisci, sve secanje koje je tu upijeno po zidovima, na namestaju, po predmetima. Svejedno je hocemo li dodirivati predmete ili ne, opet cemo uticati na njih pozitivno ili negativno svojim prisustvom i onim sto izlazi iz nas.

Na njima ostaje trag cak i bez dodira. Svojim mislima i osecanjma mozemo utisnuti, dobro ili zlo, svetlost ili tamu. Zato je potrebna i neka vrsta kontrole i strpljenja. Sve jedno po jedno, bas ono sto je glavni princip feng-shui-a. U feng-shui-u postoji lek, koji se takodje koristi za ociscenje prostora, i to je veoma vazno kada se neko tek useljava u kucu ili stan koji su vec imali prethodne vlasnike. Pre no sto se prespava prva noc u stanu ili kuci gde ste se preselili, treba upaliti sva svetla, otvoriti, sve prozore i pustiti vodu sa svih slavina da tece. To traje sat vremena, mada sam na nekim mestima procitala da moze i po pola sata da traje. Svrha ovoga je da se procisti prostor od prethodnika i ispuni pozitivnom energijom - ci.

Zato ako dodjem sa posla nervozna ili neraspolozena, uzdrzim se dok prodjem kroz kucu, pa odem prvo do kupatila pod tus. Tusiram se veoma dugo, zamisljajuci kako voda odnosi sve moje nemire sa sobom kroz slivnik. Kada postignem unutrasnju ravnotezu i unutrasnji mir, tek onda nastavim dalje. Uvek pocinjem sa laganom muzikom koja se cuje u svim prostorijama. Muzika je carobna i takodje mi je veoma vazna. I tako nastavim harmonicno i nesmetano sa svim kucnim poslovima. Mislim da ipak treba voditi racuna o tragovima koje ostavljamo u svom zivotnom prostoru.

Kamen iz svete zemlje

Thu, 13 Aug 2009 17:18:18 +0200

Autor: virada

Poslao: 13.08.2009 17:18

Svakodnevno prolazeci pored crkvenog dvorista, porte, u mom kraju, paznju mi je privlacio jedan okrugli debeo kamen koji stoji u porti sada vec u svojstvu stola za parohijane koji dodju tu da se odmore i nadisu svezine. To me je navelo da pitam svestenika odakle im tako lep kamen i zasto ga koriste kao plocu za sto. Njegova prica me je dotakla, pogotovu sto i taj kamen donekle ima vezu sa mojim precima iz lepe kuce.

Kuca nije samo obican zaklon, kuca je mnogo vise. Ako mislimo na zaklon, to moze biti i pecina, ali kuca ne. Ono sto je za selo crkva to je za coveka njegov dom u kome zivi. Svakom je svoja kuca svetinja. Zato u svakoj kuci postoji mesto gde stoje ikone, pali se kandilo i gde se molimo krsnoj slavi i Bogu.

Nekada je svaka stara srpska kuca u mome kraju imala takav prostor i upravo takvu prostoriju su zvali "kuca u kuci". Danas je to za nas trpezarija, mesto gde nas sa zidova gledaju nasi sveci i gde se prekrstimo i kazemo: "dobro jutro beli dane".

Moji preci kao i ostali ljudi mnogo su zeleli da makar jednom u zivotu odu u svetu zemlju, Jerusalim, ali im se nikada to nije ostvarilo.

U to vreme svako ko je bio u Jerusalimu, bio je izuzetno postovan i cenjen. Svako od njih se trudio da donese makar po jednu stvar iz svete zemlje. Imucniji su odande donosili namestaj, srebrne ibrike, nakit i onda bi sve to stavili u kucu u prostoriju koju su zvali kuca. Zvali su je jos i jerusalimska soba zbog namestaja, sitnica, ikona. U ovakvoj prostoriji provodilo se navise vremena u toku dana i tu je domacin primao goste ne bi li se toboz divili njegovom Jerusalimu.

Moji preci nisu imali njihov Jerusalim u svojoj kuci. Bar ne te vrste. Ali su zeleli da imaju i oni nesto iz svete zemlje i tako oplemene svoj prostor. Moj pradeda je saznao da u nasoj crkvi postoji jedan debeli okrugli kamen koji je donet iz svete zemlje i ugradjen u oltar. Nasa crkvica je u to vreme bila mala i neki su je zvali jos i brvnara. Tako da su nakon nekog vremena napravili novu veliku lepu crkvu i oltar sa novim skupim materijalima. Tako je onaj kamen, koji je bio u oltaru u maloj crkvici, donesen iz svete zemlje danima bio napolju i izgledao usamljeno, odbaceno i tuzno.

Moj pradeda je pitao svestenike za taj kamen, ako im ne koristi da mu ga daju u zamenu za neku uslugu ili sto god drugo. Tadasnji svestenici nisu hteli da mu daju taj kamen, rekli su mu da ce ga ponovo ugraditi u oltar te je pradeda to razumeo i nije vise pitao. Ipak, i bez tog odbacenog kamena iz svete zemlje, imao je svoju sobu koja je za njega bila sveta. Kucu u kuci.

I tako dani su prolazili, prolazile godine i doslo je novo, danasnje vreme, samo je kamen ostao isti. I verovali ili ne stajao je beskorisno u porti, naslonjen uz jedan zid parohijskog doma, sve dok skoro nije stavljen kao ploca za sto ispred crkve. Morala sam da pitam ovdasnjeg svestenika i on mi je ispricao pricu kamena. Taj kamen mi je uvek privlacio paznju kada prodjem tuda, ali sam tek sada saznala da je i moj pradeda gledao stalno njega.

Svestenik mi je rekao da je ipak sto najbolje resenje za ovaj okrugli kamen iz svete zemlje. Jer su ga stavili kako bi na njemu rezali slavski kolac za crkvenu slavu, Vaznesenje gospodnje ili Spasovdan. Bilo mi je drago cuti sve ovo, pa sam pozelela da podelim i sa vama pricu ovog kamena. Umalo zaboravih da kazem, da sam i ja kao i moj pradeda bas pitala za ovaj kamen jer sam ga zelela u svojoj lepoj kuci.

Jednostavno feng-shui

Sun, 26 Jul 2009 23:34:09 +0200

Autor: virada

Poslao: 26.07.2009 23:34

Postoji puno razloga zbog kojih zelimo da procenimo stanje naseg doma u pogledu feng shui-a. Obicno posle nekog vremena postanemo svesni da nesto nije kako treba, ali nikako nismo sigurni sta je to u pitanju. Zato je tu feng shui. U poslednje vreme uglavnom je problem kod vecine sa finansijama. Zelimo da poboljsamo materijalni status, ali ne znamo kako. Zelimo da uspostavimo sklad i harmoniju, ali opet kako? Uvek u komentarima, zalbama i drugim problemima na koje mi se pozale prijatelji ili bilo ko, uvek dam odgovor "feng shui".

Jednostavno, hocemo da otklonimo problem u kuci, ali ne znamo kako, pitamo feng shui i ljude koji se time bave. Iako nisam ta koja moze deliti savete ljudima u vezi necega licnog i intimnog, jos manje savete kako da koriste nacela feng shui-a, usudila sam se u nekoliko slucaja da prokomentarisem i kazem prvo sklad i harmonija, cistoca i otvoren prolaz za pozitivni ci.

I nekoliko puta sam bila zatecena pitanjima sta je to feng shui? Ili nesto sto me je zaista zaprepastilo kao pitanje jedne zene, da nije to mozda neka sekta? Pitanje te zene je bilo cisto iz neznanja, nikako nije bilo iz neke lose namere. Pokusala sam i objasnila toj zeni da je feng shui mudrost, nauka, nesto sto je veoma vazno u nasim domovima i zivotima na najbolji moguci nacin koji sam znala. Zena se sve vise divila. Rekla je kako ona nikada nije cula za feng shui, niti zna nesto o tome, pa se izvinila. Tada sam joj ispricala da je citav Hong-Kong izgradjen na njegovim principima i sve ono sto feng shui podrazumeva. Pitala sam je samo da li ima intuiciju, na sta mi je ona potvrdno odgovorila, ali joj nije bilo jasno kakve veze intuicija ima sa feng shuiem. Pa smo tako nastavile razgovor.

Na njena pitanja odgovarala sam pitanjima tipa: "Da li ti je prijatno da zivis u neredu, jesi li zadovoljna svojim boravkom, smeta li ti mracan prostor u nekom delu kuce", i jos mnoga pitanja koja su dovela do toga da ona zaista shvati osnovna nacela feng shui-a, i njegov uticaj na nase zivote.

Naravno, ovaj razgovor smo vodile samo zato sto je zena bila zaintrigirana i zelela da cuje i sazna jos mnogo toga, ali sam joj toplo preporucila Ricarda Vebstera i objasnila da ja nisam neko ko bi joj detaljno mogao sve pojasniti. Feng shui se mora voleti, mora se stalno uciti, mora se osecati. Za pocetak dovoljno je sesti u jednu prostoriju i pokusati je osetiti. Intuitivno pomeriti pokoji predmet. I to sve lagano polako, korak po korak.

Ispricala sam joj da postoje ljudi koji su feng shui majstori i da su ti ljudi tvorci i kreativni. Ljudi koji sate i sate provode posvecujuci se ovoj vestini. Ljudi koji to nesebicno prenesu i unose u tudje zivote poboljsanja kvaliteta zivota. Feng sui prakticari, majstori, za mene su plemeniti ljudi, zovem ih jos i lekarima za sklad i harmoniju.

Tako sam najjednostavnije mogla preneti toj zeni trunku onoga sta je feng shui. Taj razgovor sa njom je urodio plodom. Od tako jednostavnih reci u njenim ocima sam videla neki sjaj i divljenje prema ovoj mudrosti. "Znaci to je feng shui, a ne sekta?", pitala me sa osmehom. Rekla sam joj da je feng shui i mnogo vise no sto sam joj ja ispricala, jer ni ja ne znam nista, ali ga poznajem i praktikujem u svojoj kuci bilo intuitivno ili po savetu nekoga ko se time bavi.

Posle nekog vremena od naseg razgovora, sretne me prijateljica koja radi u biblioteci pa mi isprica kako joj je dolazila neka zena po mojoj preporuci, trazila knjigu feng-shui za pocetnike.

Bilo mi je jako drago kada sam to cula. Bibliotekarka mi je ispricala kako je zena sa njom uveliko komentarisala feng shui sa puno zara i uzbudjenja. Eto to je za mene bila sreca i zadovoljstvo. Toga dana sam bila bas ispunjena upravo zbog toga sto sam mozda jednim malim trackom zraka moje zelje da prenesem i razjasnim nedoumicu jednoj zeni, uspela da osvetlim delic sklada i harmonije.

Slomljeni duh

Sun, 19 Jul 2009 17:38:02 +0200

Autor: virada

Poslao: 19.07.2009 17:38

Sreca je sustinski deo zivota. Covek moze biti srecan na mnogo nacina. Kompletna sreca coveku dolazi od unutrasnjeg, sklada i mira, dobrog rasporeda vremena koje covek posveti sebi za rad ili za odmor i opustanje. Tako je i sa unutrasnjoscu doma u kome zivimo. Mnoge stvari uistinu mogu da uticu na nasu srecu, uspeh, bogatstvo. Na zdravlje pogotovu. I to se odnosi na mentalno i fizicko zdravlje. Coveku je to jedna od najvecih sreca, biti zdrav.

U knjizi: "Feng-sui za uspeh i srecu" Ricarada Vebstera, zaintrigirao me tekst u kome pise kako je poznavao coveka koji je patio od depresije. Tom coveku je sve u zivotu teklo prilicno glatko tokom duzeg vremenskog perioda, a onda sasvim neocekivano pao bi u depresiju i duboku potistenost. On i njegova porodica bi patili sve dok ne bi isto tako zagonetno, ponovo izasao iz depresije i bio sposoban da nastavi zivot. Ova bolest moze potpuno da unisti zivot coveku, bas kao i zivote ljudi koji ga vole.

To me je navelo da dobro porazmislim o sreci i njenoj vaznosti i o svemu onome sto moze da poveca srecu od izuzetne vrednosti je. Feng sui ima mnogo nacina da pomogne ili svojim lekovima ulepsa i poboljsa nas zivot. Citala sam da kinezi imaju tri kucna boga, poznati pod imenom zvezdani bogovi. To su Fu'k, Lu'k, i Sau, bogovi srece, materijalnog izobilja i dugovecnosti.

Fu'k je visok dostojanstvenik koji nosi kraljevsku odoru i drzi skiptar. Lu'k nosi slicnu odecu i drzi malog decaka. Mali decak je kineski simbol koji su drevni kinezi pridavali tome da im sinovi i unuci nastave lozu. Sau predstavlja simbol dugovecnosti. On je celav i ima dugacku belu bradu, drzi dugacak stap i breskvu sto simbolizije dugovecnost. Navelo me da se opet osvrnem u svojoj kuci i porazmislim i o proslosti.

Setila sam se perioda u kome su zidovi ove kuce slusali samo jecaj majcinski za svojom decom, beskonacnu tugu za izgubljenim, suze i suze. Period tog dogadjanja, odvijao se u ovoj kuci pocetkom ovih poslednjih ratova sa nasim bivsim republikama. U to vreme ova kuca je bila prazna jer svi potomci su imali neka svoja druga mesta. Samo jedna mlada zena, direktan potomak iz lepe kuce, nasla se u strasnoj situaciji. Naime, dugo je zivela u Hrvatskoj i imala dobar brak i dve divne kceri. Ali, imala je tamo i svekrvu koja joj nije bila naklonjena, upravo zbog njene vere.

Njena svekrva je imala ogroman uticaj na svog sina i svoje dve unuke. Cim se zaratilo, bila je bukvalno izbacena i morala je sve da ostavi i vrati se ovamo. Puna bola i tuge dosla je nigde drugde do u ovu kucu. Oduvek je ova kuca bila skloniste pa i u ovom slucaju. Nekoliko godina je bila potpuna sama ovde u dubokoj depresiji, nezeleci nikog da vidi. Svi koji su pokusavali da joj pomognu, tesko da su uspevali u tome. Kuca je u to doba bila u haosu. Ona je nocima jecala i neprestano molila Boga da samo cuje glasice svojih kceri, ali od toga ni traga.

Da skratim pricu, provela je medj' ovim zidovima bolnih pet godina i na kraju skoncala u bolnici. Umrla je od tuge i bola sama u cetrdeset trecoj godini zivota. To je ona devojcica koju sam samo spomenula u susretu sa Brozom. Na toj slici Jovanka drzi upravo nju u rukama. Pisuci taj tekst "Susret sa Brozom", samo sam je spomenula i rekla neka za sada ona ostane tajna. Ali evo moram i nju da spomenem. Na to secanje naveo me feng sui, Ricard Vebster, i sreca koja je sustinski deo zivota. Da je samo znala, da je htela da prihvati pomoc, sve bi bilo drugacije. Da je samo zelela da pusti sunce u kucu i ocisti je od paucine i prasine i dozvoli pozitivnom ci-u prolaz. Mozda bi sve bilo drugacije. Neki ljudi preteruju, pa nacine desetine izmena odjednom, a ona nije htela nijednu. Danas sam joj odnela cvece na grob. Nadam se da je na na nekom boljem mestu i da je mozda tako moralo biti.

Prirodno je da covek zeli da sve uradi odmah, ali je bolje aktivirati jedno po jedno polje uz pomoc feng sui-a. A tako isto ne valja nikako ne preduzimati nista, i biti prepusten totalnom neskladu i beznadju. To je pakao. Ovim ne zelim da kazem da bi u njenom slucaju feng sui izmenio tok dogadjaja, jer nekome je jednostavno takva karma. Htela sam da kazem da bi mozda samo svojim nekim malim angazovanjem oko uredjenja kuce uveliko pomogla sebi da bar te preostale dane provede skladno.