Neša Leptir i Poslednja igra leptira

Suze sa zvezda

Sun, 22 Jan 2012 01:46:32 +0100

Autor: majra

Poslao: 22.01.2012 02:46

Poslednja pesma koju je napisao Neša na parčetu bolničke hartije...

Kao poslednji poziv za san
Kao nebo kad izgubi dugu
U mojoj glavi fališ Ti, sve jače

Zvezde kažu da stvarno je kraj
I da neću te videti više
U to baš nisam siguran
Jer samo se reka ne vraća

Ja tako jako hoću da zavolim
Ja tako jako hoću da si tu
Noćas u glavi nije kako treba
Suze sa zvezda padaju

Život donosi suze i smeh
Vreme odnosi najbolje dane
A najbolji su nestali
sa tobom,
Dogovorićemo se!

Vrati se, jer voliš stvari koje volim i ja

Sat, 29 Oct 2011 02:21:18 +0200

Autor: majra

Poslao: 29.10.2011 02:21

Neša je nosio sa sobom radost medju ljude lako kao što vetar baca kapi kiše na prozorska okna, njegova razigranost plenila je nevinošću kojom još samo odišu dečije igre, sve što je pružao začinjavala je ogromna iskrenost, naivnost, šarm i svakako maestralna duhovitost.

Pitali su ga novinari koliko i kako se spremaju za scenske nastupe, kako se koncentriše pre koncerta, a Neša se samo nasmejao i odgovorio nešto u stilu:

"Nije to koncentracija nego trema! Dogovaramo se mi pre nastupa šta ćemo izvesti i kako, ali publika je ta koja uvek napravi neplanirani razvoj. A mi, kao profesionalci koji pošteno rade svoj posao, mi smo kao antikvarijat kojega su vrata širom otvorena a eksponati izloženi pa ko voli nek izvoli."

Prijatelji su umeli da kažu da je Neša ustvari Poslednja igra leptira, da je ustvari cela koncepcija njegova, ali on i na to odgovara neponovljivim šarmom:

"Ma zezaju se, istina je jedino da me mama odmalena nazivala "moj mali cirkus" pa me možda urekla, ne znam."

On je mislio na nas i kada bi svako drugi mislio samo na sebe, na poledjini recepta koji je dobio dan pre nego što će otići zauvek stoji:

"Vreme sada stoji,
pa o večnom mraku ne razmišljam.
A, kad dodje vreme za putovanje,
kupiću karte za dobra mesta… "

Intercaffejci tihuju uz tvoje pesme i noćas se vraćaju na neke početke, tvoje, naše...

Odlaziš ranim jutarnjim vozom, karta u ruci, koferi puni. Stojimo nemo kraj tvog vagona, ulaze ljudi, gledam te poslednji put.

Ko da bi htela jos nesto reći, usne se miču, a glasa nema. Hoću da pamtiš sve naše dane, promrzle prste i prvi sneg.

Vrati se, jer voliš stvari koje volim i ja. Vrati se, neka me čuje pola sveta.
Vrati se, neću da molim ja samo pevam. Vrati se, vrati.

Voz sporo krece s praznog perona, vreme nas izdaje ko nikad pre. Samo jos ruka, otvoren prozor, daljina brzo odnosi sve.

Pognute glave, krijući bore, zatvaram oči i vidim nju. Gubim se slepo u novom danu
al' sve što jesam ostaće tu.

Krug - Poslednja Igra Leptira

Wed, 24 Jun 2009 23:38:36 +0200

Autor: Otilija, [nd]

Poslao: 24.06.2009 23:38

Dal' ovaj svet je more suza
Dal' ova prica ima kraj?
Ja krenuo bih tragom vetra
Dok stara zvezda gubi sjaj.
Svaka je ljubav kao tren,
Al' ipak dugo pamtim sve,
I pogled moj, i pogled njen.
Zaborav rusi ludi san
I uvek trazi novi put
I novo lice, novi dan.
Dok budan molim zvuke noci
Da moja savest nadje mir,
Opet se pitam dal' cu moci
Da svladam svog zivota vir.
Svaka je ljubav kao tren,
Al' ipak dugo pamtim sve,
I pogled moj, i pogled njen.
Zaborav rusi ludi san
I uvek trazi novi put
I novo lice, novi dan.

PIL i Jelica Sretenovic - Ruska cokolada

Tue, 23 Jun 2009 20:23:35 +0200

Autor: Mikica

Poslao: 23.06.2009 20:23

"Ruska čokolada" jedna je od omiljenih pjesama koja se našla na albumu "Zajedno smo piškili u pesku", koji je inače peti album grupe "Poslednja igra leptira". Album je objavljen 1987.godine za izdavačku kuću PGP RTB. Za produkciju je zadužen bio Kornelije Bata Kovač. Muziku i tekstove radili su Nenad Radulović i Dragomir Stanojević, pa tako i za pjesmu "Ruska čokolada", dok je aranžman pisao Kornelije Kovač. U pjesmi se kao gost pojavljuje Jelica Sretenović, koja je zaista dodala zlatni ton ovoj jako simpatičnoj pjesmici.

Neki glasovi mogu samo naizgled da nestanu, ne opterećuju, kao da nikad nisu bili tu. Tihi su, nevidljivi. Samo... imaju jednu čudnu osobinu da se pojave, da izrone baš nekako u trenu kad treba da pomaknu neku nit u srcu. I rade to uvijek nekako s istančanim osjećajem i pažnjom.

Nema potrebe da išta objašnjavam...

Mama, tata nisu tu, nemoj da se bojiš ova noć je stvorena poljupce da brojiš.

Tako si mi slatka, tako si mi mlada, ne gledaj me, mili moj, nisam čokolada.

Tama nas je sakrila, zašto da se stidim?
Jedna sveća dovoljna koleno da vidim.
Tako si mi slatka, tako si mi mlada,
ne gledaj me, mili moj, nisam čokolada.
Nemoj da se izmičeš, kad znam šta nam treba,
zašto ne bi ti i ja leteli do neba?

Tako si mi slatka, tako si mi mlada, ne gledaj me, mili moj, nisam čokolada.

'Pap i mam doma njet, nićevo bajaca, prijdi, prijdi, mili moj, budem celovaca
ćevo tebje nada, nićevo ne nada, ti ne smatri na menja, ja ne šokolada.'

Poslednja Igra Leptira - Taxi

Thu, 26 Mar 2009 00:27:39 +0100

Autor: j@

Poslao: 26.03.2009 01:27

Ne vidim lice taksiste, blesava kisa tuce...
Rekla je svoju poslednju i mrak mi pred ocima...
Covek me pita kuda cu, lice u prozoru kola...
Ni taksimetar ne cujem, ni sebe...

Vozi me gde nema nikog, vozi bilo gde.
Vozi me gde nema nikog, sto dalje od nje.
Grad je veceras sumoran, k'o da je zaspao vecno...
Vozi i nista ne pitaj, jutra ne postoje.
Taksista prica o zenama, lakse je kad se ne cuti.
Kaze da vreme leci sve, ja nisam siguran.

Vozi me gde nema nikog, vozi bilo gde.
Vozi me gde nema nikog, sto dalje od nje.

Neša Leptir

Sat, 06 Dec 2008 11:12:00 +0100

Autor: Maxa

Poslao: 06.12.2008 12:12

- moje: “ćiribu-ćiriba”

Nisam, ga slusala, dok je bio živ, ali sam znala da postoji, znala sam, jer sad se sećam sestrinog: „Neša Leptir”, sećam se njenog glasa, dok izgovara onako uzvišeno, kao da nije reč o običnom čoveku, već o nečem…, tada sa mojih par godina, činilo mi se, nečem mističnom, nečem što ne može svako da razume. Eto, tako sam tumačila njen ton dok bi izgovarala to čuveno: „Neša Leptir”, ujedno zbunjena da li se radi o čoveku ili leptiru. Sada se pitam, da li je videla u mojim očima, ne tugu, koliko razočarenje, što ne razumem kakvu to čaroliju donose izgovorene reči; što ne umem kao ona da pustim magiju u sobu, jednim pritiskom na dugme.

Sada, gledam šta sam napisala, sve to je prošlo, on se za mene rodio, odmah posle svoje fizičke smrti. Evo i kako;

Vreme je prolazilo. Nisam ni primetila. I odjednom, kao da je neko pritisnuo neki okidač u mojoj glavi, isplivala je melodija, isplivao je tekst, sve što je dete upilo, izašlo je na površinu, čarolijom pesma je potekla. Izgleda da je bilo potrebno samo da mozak dekodira sliku, koju je dete od pesme stvorilo, i svojim bojama obojilo. I bi mi jasno, sestrino trčanje, da stisne crno i roze dugme na radiju i uhvati: "Umiru jeleni", i bi mi jasna njena ljutnja kad joj zaturimo kasetu medju igračke.

Mislim da sam uhvatila deo čarolije, zahvaljujući njoj i naravno Nenadu Raduloviću, kao i celoj grupi: "Poslednja igra leptira“.

Posljednja igra leptira-Nemoj da me nerviras

Devojčica koja peva u spotu sa Nešom zove se Nataša Gaćeša iz Novog Sada, sada poznatija
kao Natalie Abbado-Gaćeša, operska pevačica u Aalto-Theatru, Essen u Nemačkoj

Natasa

Gledao sam belo jutro,
doslo je polako,
oteralo nocne ptice,
svanulo tek tako.

Al' ostao je kljuc od stana,
i papir od cokolade,
zaboravljen upaljac,
od soka prazna flasa,
sve je tu.

A gde je Natasa,
muci me to,
a gde je Natasa,
joj, joj, joj, joj

Pobeg'o je zuti mesec,
otela ga zora,
nikom nije rek'o idem,
vratiti se mora.

Kraljica vetrova

Thu, 09 Oct 2008 20:13:12 +0200

Autor: j@

Poslao: 09.10.2008 20:13

Nekad ti dosade ljudi
pa pricas sama sa sobom
ja sam odavno daleko
i ko zna ko je s tobom

Nekad si previse sama
i nocu ne spavas kao sova
sanjas da lisce govori
i da si kraljica vetrova

Dovrsi cigaretu dosta za danas
lipu pred kucom hvata san
uspori zivot nek predahne
sutra ce biti bolji dan

Nekad bez razloga psujes
tek tako drhte ti ruke
tad mozda zelis da dodjem
sviram bez mnogo buke

Nekad si previse sama
i nocu ne spavas kao sova
sanjas da lisce govori
i da si kraljica vetrova

Dovrsi cigaretu dosta za danas
lipu pred kucom hvata san
uspori zivot nek predahne
sutra ce biti bolji dan...

Modra bajka (Sanja zna)

Sat, 15 Mar 2008 20:26:59 +0100

Autor: Mikica

Poslao: 15.03.2008 21:26

Kako da joj kazem bilo sta
kad sve sto pocnem ja
Sanja zna
To se dogodi
jer s njom nebo govori
jednom nogom gazi put
a drugom oblake

Nije svaka noc bas spokojna
a to Sanja zna
i dobri duh joj tad nebo otvori
kad god se probudi
Budim se i ja

Samo Sanja zna, plavu stazu sna
Samo Sanja zna, sta sanjam ja!

Cudan je ovaj svet
skuplja led u dzepove
Sanja zna da otopi sve to
I probudi se dan
bas kad se smraci sve
i udari me sjaj i zvona otkace...

Kad sve u modroj bajci
krene nizbrdo
Sanja zna, treba cekati
da ljubav nebo otvori
kad god se probudi
budim se i ja

Samo Sanja zna
plavu stazu sna
Samo Sanja zna
Sta sanjam ja...

Vrati se! Neka me cuje pola sveta!

Wed, 13 Feb 2008 03:20:58 +0100

Autor: j@

Poslao: 13.02.2008 04:20

Neša Leptir preminuo je 12. februara 1990.

..."Svako od nas neku
svoju priču ima,
što u tami tišti
a puteve bira.

Samo kad je hladno, kad umori zima,
slutimo je, tužni , na krilu leptira.
svako od nas plaća
dah svoje tišine
što kroz kožu diše
u vatri nemira.

Samo kad je mokro, i kad duga sine
svako na svom dlanu budi svog leptira."

(pesma urezana na nadgrobnoj ploči)

Srce od meda

Mon, 28 Jan 2008 20:11:46 +0100

Autor: Mikica

Poslao: 28.01.2008 21:11

Danas mi je srce malo manje
danas bih da pijem nešto hladno
patike u strašno lošem stanju
kilometri vuku me za nos....
Danas sve nek' traje malo duže
danas me ne vuče ćup sa zlatom
kome tako glupe stvari služe
kilometri vuku me za nos...
I ništa što se važnim može zvati
nisam prespavao
i previše da može da se vrati
uvek sam davao...
Treba mi
srce od meda
kocka od leda
dve plave pertle
i ti...

Mozak mi pomeras

Fri, 25 Jan 2008 05:52:12 +0100

Autor: j@

Poslao: 25.01.2008 06:52

Kad bi lako moglo da se kaze
rek'o bi' ti odavno.
Kad bi srce mogo da ti prodam,
vec bi bilo prodano...
Dugo vec ne dolazim bezveze,
samo kada tvoji nisu tu.
Kazes da me volis kao brata,
a meni je vec muka od tog.
Mozak mi pomeras, a nista ne shvatas,
misli mi preturas s kraja na kraj.
Nije lako kad mi sedis blizu
haljine su providne,
nije lako kad ti gledam usne,
ne greju, a vruce je.
Dugo vec ne dolazim bezveze,
samo kada tvoji nisu tu.
Kazes da me volis kao brata,
a meni je vec muka od tog.
Mozak mi pomeras, a nista ne shvatas,
misli mi preturas s kraja na kraj.

Šapnuo je svoju nebesku tajnu, ali nismo, mnogi je tada nismo dobro čuli ili razumeli...

Umiru jeleni

Mon, 07 Jan 2008 07:17:39 +0100

Autor: j@

Poslao: 07.01.2008 08:17

Umiru jeleni, i sad u meni tamo gde si bila slomilo se jutro,
Ko ti je rekao da snovi tamne, nikad neću znati,
Jer biću samo trag čoveka, biću vođa skitnica.

Nek bude dan, kad divlje ptice krenu, preko istog mosta ja ću preći,
Ako me tamo čeka tvoja senka, ništa neću reći,
Jer biću samo trag čoveka, i biću vođa skitnica.

Ne brini, ne brini, jeleni umiru sami.
Na brini, ne brini, jeleni umiru sami.

Na nastupima sa usana iskričava radost koja bezuslovno vraća osmeh na lice a u zenicama seta koja je kao tanka linija spajala grcavu sreću i nebesku tugu što se gnezdila u grudima.

Grudi balkanske

Sat, 05 Jan 2008 18:04:26 +0100

Autor: Mikica

Poslao: 05.01.2008 19:04

Ostrva te skrivaju galebovi cuvaju
Ja sam davno daleko
Sad ti drugi sviraju sad te drugi miluju
Ja sam davno prestao

Seti se makar jos jednom
Seti se pa me pronadji
Lazu te da ne vole
Grudi moje balkanske
Oci tvoje jadranske

Kad zima posle svega dodje
I vojnicka me muka prodje
Vole grudi balkanske

Stare ladje vuku me, uspomene tuku me
Slani vetar vraca sve
Znaces da sam nemiran, znaces da te dozivam
Kad se more podigne

Tibet

Sat, 05 Jan 2008 03:03:45 +0100

Autor: j@

Poslao: 05.01.2008 04:03

Kad stanu vetrovi sa Tibeta,
kad sova danju bude lovila,
kad preko sveta budu mora sva,
ja te se neću sećati...
(j@ te se neću sećati...)

Kada iz peći krenu pahulje,
i kada loše bude najbolje,
i kada gore bude nadole,
ja te se neću sećati...
(j@ te se neću sećati...)

Ni tvojih mirisa,
ni tvoga ožiljka,
ničeg se neću sećati,
ni tvojih mirisa,
ni tvoga ožiljka,
ničeg se neću sećati...

Kada po vodi budu hodali,
kad 4 puta 8 bude 3,
kad golubovi budu pričali,
ja te se neću sećati...
(j@ te se neću sećati...)

Kad stanu vetrovi sa Tibeta,
kad sova danju bude lovila,
kad preko sveta budu mora sva,
ja te se neću sećati...
(j@ te se neću sećati...)

Ni tvojih mirisa,
ni tvoga ožiljka,
ničeg se neću sećati,
ni tvojih mirisa,
ni tvoga ožiljka,
ničeg se neću sećati...

Ničeg se neću sećati... :(

Tibet - duh ljudske dobrote spavao je u Raduletovom srcu, zato i miriše pesma kao ljubav bez kraja.

Necko

Sat, 05 Jan 2008 02:46:00 +0100

Autor: j@

Poslao: 05.01.2008 03:46

Imao je obicaj da svoje koncerte zapocne recenicom:

"U mojoj gitari živi jedan leptir i mnogo je stvari koje nas vežu, kad dođu kiše i zima tuge i meni i njemu krila se stežu"

Iz price njegove majke Necko se uzasno se plasio leptira, i sva njena nastojanja da prevazidje strepnju koju je nosio nisu urodila plodom! :(

Neša Leptir i Poslednja igra leptira

Mon, 03 Feb 2003 00:09:31 +0100

Autor: Psihopatak

Poslao: 03.02.2003 01:09

Bend iz Beograda, vodio ga je cuveni Nesa. Za mnoge od nas je ustvari Neša bio Poslednja igra leptira i Poslednja igra leptira je bila Neša.

Simpatičan, dovitljiv i duhovit. Lepršav kao leptir. Kao da je uvek bilo očigledno da ima nešto iza toga, nešto teško, tužno.

Neša je počeo karijeru na Radio Beograd 202, gde je radio Indexovo radio pozorište. To su bili pravi Indexovci, svaka čast ovima danas, ali to su bili oni pravi, jedini i neprevazidjeni.