Ljubav i prevara

Finale

Tue, 28 Apr 2020 19:09:18 +0200

Poslao: 28.04.2020 19:09

Budite hrabri u ljubavi....i prevari. Ako Vas varaju, vratite im istom merom, ako se osećate "zaglavljeno" u svojoj svakodnevici, promenite je, otiđite, počnite novi život. Nije nemoguće, mada za mnoge izgleda zastrašujuće. Moja ljubav, prevara, patnja, ravnodušnost....i ponovo ljubav! Ista žena, isti čovek, a u stvari jedna mnogo smirenija žena i jedan mnogo strpljiviji čovek. Iskušavajte svoju ljubav, ne zatrpavajte i ne sakrivajte kada vam nešto smeta, krvarite, krv se obnavlja, buja, uzavri ponovo. Opet se volimo i opet smo srećni zajedno. Putujemo, obilazimo svet. Poštujemo i čuvamo jedno drugo. Imamo skoro 50 godina, ali smo opet mladi. Nije mi dao da ga napustim, a sad shvatam da me celog života zaista voli, uprkos prevari. Čini mi se da ja njega opet volim uprkos svemu. Ljubav pobeđuje!

Ako me razumete, razumećete

Fri, 31 Oct 2014 19:37:51 +0100

Autor: Mirambina

Poslao: 31.10.2014 20:37

Opet si rekao da je kraj...
pogledala sam tvoje lice..
odlučan, smiren, nespreman da svoj put menjaš,
zbog neke tamo sitnice
kao što je ljubav.
Možda i nije ljubav, ali bi sigurno bila,
da su drugačije okolnosti,da smo imali krila
koja bi nas odnela daleko,
daleko od obzira i kajanja
daleko od svakodnevnog postojanja.
Jer kad me ljubiš, kao da život udišem
i srećom budem opijena još dugo....
tvoji su poljupci ambasadori onoga što srce oseća,
meni liči na ljubav...
ja ne znam ime drugo....

Razocarenje

Sun, 10 Aug 2014 16:41:56 +0200

Autor: Alexia

Poslao: 10.08.2014 16:41

Citajuci o raznim zivotnim iskustvima i ljubavnim razocarenjima, ne mogu a da sa Vama ne podijelim i svoju pricu. U braku sam 15 godina i imam dvoje dijece, jedino pravo bogastvo koje sam stekla u zivotu i na sta sam mnogo ponosna. Covjek za kojeg sam se udala je bio sve samo ne ono sto sam ikada pozeljela, nikad dovoljno dobar otac, suprug drug i sem materijalne sigurnosti koju sam imala uz njega, drugo je gubilo svaki smisao. Svoj bijeg iz loseg braka, koji sam uzgred pokusavala spasavati na razne nacine, pronalazila sam upoznavajuci druge muskarce, u njima trazeci sve ono sto sam zeljela da imam s njim. Nazalost kako je vrijeme odmicalo shvatila sam da gospodina savrsenoga nema, niko nije bio dovoljno iskren u svojim namjerama, a iskreno niti ja nisam bila sigurna sta trazim. Vrtila sam se u krug, zeljela covjeka kojeg mogu da volim i da budem voljena, ali isto tako koji bi mi mogao pruziti i materijalnu sigurnost sutra kada napustim trenutni dom. A onda jednoga dana slucajno i bez najave pojavio se ON za kojeg bi oba oka dala da je bas sve ono sto sam u zivotu zeljela, cemu sam nadala i o cemu sam sanjala. Tako smo bili podudarni, jedno drugome davali vjetar u ledja i provodili sto smo mogli slobodnih trenutaka zajedno i cak u nasu pricu uveli i nasu djecu. On se u medjuvremenu rastao sa zenom, iako sam ga zeljela samo za sebe, ali isto tako nisam zeljela da unisti svoj dom i razori porodicu, jer sam osjecala krivicu radi svega toga. Pored ljubavi i osjecaja on meni nije bio perspektiva, jer mi nije imao sta pruziti, oslonac, sigurnost. Zabavljali smo se par mjeseci koji su bili turbulentni upravo radi njegovog srljanja, uskoro je prica se provukla po gradu, dosla i do moga muza, negirala sam iste price uspjela smiriti tenzije ali to je sve doprinijelo da ja stavim prst na celo i sama sa sobom rascistim sta zelim. S jedne strane imala sam dom, djecu, slobodu, covjeka kojeg ne volim ali s kojim se moze pristojno zivjeti. S druge strane imala sam covjeka kojeg sam voljela svim srcem i dusom, za kojeg bi sve dala da je moj al s njim ne bi imala nista, jer je materijalno slabiji cak i od mene, za svoje 42 god dosta neozbiljan, a zbog svog takvog ponasanja i sam je sebe dovodio u nezgodne situacije i odluke. I lomila sam se ja tako par puta, prekidala, zbog ljubavi i svojih osjecanja prema njemu vracala a onda se desilo nesto sto je stavilo pecat na sve to, ostala sam trudna, a sta mislite i sa kim..u meni je proradio i strah i bijes zbog naseg zajendickog nesmotrenog ponasanja, krivila sam sebe vise no njega, a i njega i njegovu nepromisljenost. Odlucila sam da je kraj nase veze i da cu abortusom tek da zavrsim s nama zauvijek. Bolilo me prokleto sva ta situacija, pitala sam samu sebe sto je to trebalo meni. Trazila sam pomoc od njega vezano za abortus posto nisam imala dovoljno novaca kod sebe, kaze rijesit ce se, vidim nema tu oslonca ni pomoci, nema cime i zapitah se tad sta da sam ostavila sve ovo sto imam i zapocela novi zivo,t na sta bi se mogla osloniti po pitanju njega, kad u ovakvoj situaciji nije bio u stanju da mi pomogne. Nema veze govorila sam sebi, sama si kriva za sve to sto si sebi dopustila, sama ces to sad da rijesis i stavis tacku na sve. Tako je i bilo, za novac sam se snasla i otisla na abortus, njemu sam po dogovoru javila da zna kako je sve proslo, a onda prenocila kod kolegice da se oporavim jer takva nisam smjela ni pred muza ni pred djecu, a onda je uslijedio jos jedan sok. Imala sam njegovu sifru od fb/a ali nikad nisam ulazila jer sam sto posto bila sigurna u njega, nase vrijeme provedeno zajedno i nasa osjecanja. Na sat vremena prije nego sto cu otici na abortus dok se raspravljao sa mnom na fb i svaljivao mi osjecaj krivice radi moje odluke da ostanem u braku i nastavim zivjeti starim zivotom, on se paralelno dopisivao sa svojom bivsom ljubavnicom, pricao je o veceri prije kako su bili, kako je ona trebala u njegovim ocima da vidi pokajanje i kako ce ona biti njegova.Onda sam ga nazvala i rekla sta sam uradila i sta sam vidjela i procitala, a on na to sve covjek za kojeg bi se zaklela da je najbolji u mojem zivotu, rekao da je bio povrijedjen mojom odlukom i da je samo trazio relax s njom, al eto ona je bila iskrena i nije htjela s njim, kaze nije mi bilo sudjeno, koji gad. Ne mogu da vjerujem da se tako nesto moze desiti. U redu nismo zajedno odlucila sam tako i njegova volja kako i sa kim dalje, ali bar sam ocekivala da zajedno sa mnom da rijesi moj problem, da bude uz mene pa onda svako svojim putem, hvala Bogu dragome pa se sve to tako odigralo kako treba da shvatim da ipak najbolja opcija je moj zivot u ovoj kuci , sa ovim covjekom s kojim nema emocija ali bar znam na cemu sam, odlucila sam da se posvetim njemu i djeci jos vise i nadoknadim sve propusteno i sumnjam da cu vise ikad ikome vjerovati a i samu sebe dovesti u ovakvu situaciju..

Samo naprijed

Tue, 13 Aug 2013 00:28:37 +0200

Autor: Manjo

Poslao: 13.08.2013 00:28

zdravo razmisljanje. :)

Varala me je

Thu, 08 Aug 2013 22:58:08 +0200

Autor: boban v

Poslao: 08.08.2013 22:58

Šta da kažem, mene je supruga varala više puta, dok mi jene večeri jednostavno nije pukao film i jednostavno sam se okrenuo i otišao.

Par puta sam joj predložio da pređemo preko svega - nije htela. Posle izvesnog vremena kada je ostala sama mislila je da se možemo pomiriti, ali ja više nisam bio onaj isti čovek koji je trpeo i patio, ne dosta je bilo, gotovo je.

Rekao sam sam sebi i ne verujem da sam pogrešio sada sam drugi čovek i mnogo bolje se osećam mada se poneki put zapitam zašto, gde sam ja to pogrešio, ko zna?

Sad sam u vezi sa drugom ženom ali ožiljci ostaju bez obzira na sve, jednostavno me boli duša zbog rasturene porodice i ništa drugo. Ona je sama al to nije moj problem, kad nije cenila to što smo imali valjda će u nekoj drugoj vezi al' samo što dalje od mene biću mnogo srećniji.

Re: Ljubav i prevara

Thu, 01 Aug 2013 12:24:45 +0200

Autor: Mala lela

Poslao: 01.08.2013 12:24

Moram pre svega da ti kazem da ti se divim....U slicnoj smo situaciji,sa tom razlikom sto sam ja u vezi sa tim deckom,i zivimo zajedno,ali nismo u braku...Pre nekog vremena otkrila sam da me vara,isto preko poruka,kada sam ga pitala rekao je da ga ta neka napada,a on nema nista sa njom...Medjutim ja sam sumnjala,i onda su poceli pozivi sa njene strane,njegovi kasni dolasci,itd...na kraju sam ja nju pozvala i rekla joj da zivimo zajedno i tako dalje,ona se nasmejala i rekla da nezna za mene...Sada je problem sto ja znam da su oni i dalje u kontaktu,iako on to negira,kao i to da nije imao nista sa njom...Ali ja to prosto znam,vidim i osecam,ali neznam kako da to resim sa njim,i na koji nacin da mu kazem kako se ja osecam,a da ga ne izgubim svojim nepoverenjem...A on to nece da prizna,jer zna da ce me povrediti...

Re: Ljubav i prevara

Thu, 01 Aug 2013 12:21:46 +0200

Autor: Mala lela

Poslao: 01.08.2013 12:21

Prava ljubav ima rok trajanja

Tue, 28 May 2013 10:33:11 +0200

Autor: Mirambina

Poslao: 28.05.2013 10:33

Dragi moji, epilog moje priče o ljubavi i prevari je da ljubav ima rok trajanja, toga sam danas postala svesna. Ljubav u svakom obliku možda treba da bude bezgranična, ali to su neke druge vrste ljubavi, ljubav prema muškarcu je samo gubljeje vremena i živaca.
Moj muž je izašao u grad da se vidi sa prijateljem, koji je slučajno brat njegove koleginice, koja vam je opet poznata iz prethodnih delova priče. Naravno, nju nije pominjao, a ja sam svojim poslom bila u gradu i videla ih u piceriji, svo troje. Ušla sam i javila se, pitala ga hoće li kući sa mnom (živimo na periferiji, došli smo mojim autom), a pošto nije hteo pozdravila sam ih i otišla. Osim auta, imam svoj život, svoj posao, svoje slobodne aktivnosti, povremeno (ali veoma retko) i ljubavnika, tako da on više ne može da me povredi. Tražila sam u sebi neko osećanje povodom pomenute situacije, ali ništa.....samo tišina i praznina, praznina koja postoji od pre. Ja njega više ne volim. Mogu da živim sa njim, da imam korektan odnos, ali da osetim nešto više ne mogu. Pokušavao je i sinoć i jutros da me uvuče u "neobavezan razgovor" da izvuče iz mene neku reakciju, ali nije uspeo jer reakcije NEMA.
Eto, samo malo sam jutros razmišljala o tome, ali neću više da gubim vreme. Mogla bih da planiram novu ljubav :)

Volim koga ne smijem

Sun, 21 Apr 2013 20:03:16 +0200

Autor: Lara84

Poslao: 21.04.2013 20:03

Znala sam da nije za mene, oduvek sam to znala. Ali srce ne slusa razum, kad ga vidi ono ludo zakuca. Znala sam da je srecan sa njom, jer sve mu je dala - ljubav, porodicu i dom. Ali srce ne slusa pamet, kad ga vidi, ono zaboravi na sve to. Oduvek sam bila svesna da nije sam i ako su me ucili da me vodi morala ja bih njemu sve da dam.

Kako je uspeo da sve u sto verujem pogazim za cas, da mi nista drugo nije bitno osim samo nas. Znam da ne smem da verujem u to znam da nikad ne moze biti moj, ali ipak uprkos svemu ovo ludo srce njega ne zaboravlja, pored svih ostalih oko mene, ono bi samo njemu da pripada.

Pitam ga kako, zasto? Kad on vec ima nekoga, kad je taka razlika u nasim godinama? Kad nas toliko toga dijeli, sta nas to onda spaja?

Zar moze bit to ljubav, ali u toj ljubavi srce moje nece naci spas..nije neko ko vec ima sve, nije on za nas..kazem sama sebi, zaboravi na njega il se barem smiri, to sto osecas, zelis i pored koga treperis, to ne sme niko da vidi.

Neka to ostane samo tvoja tajna, njegov osmeh, njegovi pogledi i tvoja osjecanja. Ne zaboravi on vec ima nekog, nije on za nas.

Pitam se, dali bi pobedio razum kad bih ga srela sa njom, njegovom suprugom.
Da li bi zaboravila na njega kad bih ga srela sa svojom djecom, dali bi tada shvatila da je sve to samo san... Ma ne, kad mi se priblizi, kad me dotakne, sve to iz sjecanja moga brise se, i mrzim samu sebe, sramim se svojih osjecanja kako iz svoje koze kad srce razum ne slusa, kako da zaboravim njega, kako da se zaljubim u drugoga?

Neupseh

Thu, 11 Apr 2013 09:22:48 +0200

Autor: sanovnik

Poslao: 11.04.2013 09:22

Nova sama na forumu, malo gresim, ne krivi te me... Mozda pomoc kako dalje; razvedena, ostavljena i povredjena, imam cerku. On je nasao drugu,ozenio i stvorio porodicu. Dugo sam patila, vise se i ne secam koliko, onda pravim sledecu gresku, zaljubljujem se u svog komsiju ozenjenog, svalera i prevaranta... moram da prekinem, samo mi treba snage za to.

Ne, mi više nismo zajedno. Ne čujemo se i ne viđamo. Vrijeme prolazi i nadam se da će s vremenom i moja ljubav umrijeti. Ne, on nije bio onaj pravi. Nažalost. I nije bio ni blizu savršenstva. Imao je mane i znao je jako povrijediti me. Možda nije bio vrijedan mog žrtvovanja za naš odnos. Lagao me je. Razočarao. I još mnogo toga. Ali nikad neću reći da me nije i učinio sretnom, da sam poželjela drugog kad sam s njim. On me znao rasplakat i nasmijat. Ponizit i osvojit. Naljutit toliko da ga poželim otjerat do vraga, ali i zagrlit me tako da poželim da stane vrijeme. Da zauvijek ostane samo moj, da mi da svoje prezime. On je znao sve. Jednostavno je znao sa mnom. I zato nemojte pričat loše o njemu i govoriti kako je bolje što je došao kraj. Nemojte ga spominjati jer još drhtim kad mu čujem ime. On nije bio pravi, ali ja sam željela da bude. Ne dirajte ranu koja boli i zapamtite: Ako nije bio vrijedan moje ljubavi-neka nije, ali nemate pravo da kažete da je bio đubre i da ću naći boljeg jer sam ga voljela i volim ga baš takvog kakav je! Uvijek će on biti tu. Pored svih koji dođu i prođu, on će i dalje biti tu. Iako to možda ne zaslužuje, iako možda nemaš baš nikakvog razloga da ga pamtiš, i da ga voliš tako dugo i toliko puno, on je i dalje tu. Kad te neka nova ljubav razočara, kad navečer legneš u krevet, i listaš njegove stare poruke, gledaš njegove slike, i vraćaš film na to vrijeme kad ste bili zajedno.. Nebitno, da li je to bila jedna noć, jedna tjedan, jedan mjesec ili jedna godina, toliko te stvari veže za njega. Toliko uspomena se vrati pri samom spomenu njegovog imena. Pročitaš poruku i nasmiješ se, a onda u sljedećoj sekundi zaplačeš, jer znaš da je to prošlo, i da se neće više nikad vratiti...

Ne krivi te me.

Ziveti u miru sa sobom

Fri, 15 Mar 2013 18:53:09 +0100

Autor: majra

Poslao: 15.03.2013 19:53

Kada mi je to priznala rekao sam joj da ako hoće da joj oprostim ima rok od 5 dana da ostavi muža (smatrao sam da je to nemogući rok pošto je godinu ipo nalazila razne razloge da ne čini to).

Od tog dana pokušavam da je ubedim da je ona ta koja je meni slomila srce i da je ona ta koja treba da se potrudi da pređem preko toga. Ona se ponaša kao da je ona žrtva.

Zivot je neizvestan i zahtev da se odvija na onaj nacin na koji "ja zelim" je nerealan. To je suprotno od zelje, jer nas zelja motivise i pomaze da poduzmemo sve one akcije kako bi smo dobili ono sto zelimo.

Svaki covek ima svoj referentni okvir koji grade njegov sistem vrednosti i sistem uverenja, na osnovu koga mi necem dajemo znacaj i znacenje i povodom toga osecamo i dozivljavamo odredjene emocije koje pokrecu - akciju.

Tražio sam da mi se svremena na vreme iz čista mira izvini za to što je uradila (ponavljam joj to na 10 dana) i kad joj to kažem naredna dva dana dobijem "izvini" i već trećeg dana zaboravi na to i opet ispočetka. I tražio sam da se sa dve osobe ne vidja nasamo već u prisustvu dece. Sa jednom osobom se ubrzo videla nasamo i kad sam joj prebacio ona se naljutila.

Da se nasalim, a mozda biste bili sigurniji da ste joj kupili svesku na uske i siroke linije pa da svaki dan napise sto puta "Ïzvini".

Zahtev ( "...to mora..", "...to treba..") je paralisuci, jer posledice nedobijanja onoga sto zahtevamo se dozivljava kao nepodnosljiv poraz iz koga se radja briga, ocaj.. Na svaki zahtev se nadovezuju nove iracionalne misli, koje stvaraju set negativnih, preplavljujucih emocija i tu ste kako i sami kazete u - zacaranom krugu.

Ja sam konstantno nervozan već 4 meseca, ne mogu da izbacim to iz glave, od nje ne dobijam ništa što bi me uverilo da neće ponovo to uraditi.Voleo bi da čujem šta bi drugi uradili na mom mestu...

Stanite na loptu, sedite, uzmite papir i olovku pa sa sobom napismeno rascistite sta zelite sta ne zelite, i shodno tome donesite kao zrela osoba odluku o onome sto Vas muci. Sigurno da nedostatak poverenja ne cini temelj za jedan odnos koji treba da se gradi, a jos manje "policijski nadzor". Ako nesto nije pozeljno, dovoljno je da ga se covek oslobodi.

Covek uvek ima pravo da zeli da ga druga osoba tretira sa uvazavanjem, i da sa njom komunicira na adekvatan i otvoren nacin, koji pri tome ne krsi ista ta prava drugoj osobi, koja smo sebi dozvolili. Niko ne moze obaviti Vas posao - izbor i odluka su uvek i jedno autenticni ako su Vasi. Misao da mozemo podneti neprijatne situacije omogucava da zivimo, nekada dozivimo nesto lepo, nekada ruzno, ali sve u svemu prolazimo kroz zivot sa lepim i manje lepim uspomenama. Zivimo u miru sa sobom.

Potrebno misljenje

Fri, 15 Mar 2013 03:31:21 +0100

Autor: Alex981

Poslao: 15.03.2013 04:31

Ušao sam u vezu sa udatom osobom koja je bila u braku 11 godina. Zaljubio sam se, zaljubila se. Posle godinu ipo veze prevarila je i mene (bio je to samo poljubac ali mi je rekla da joj je bilo krivo što je dobila i što nije mogla da ide dalje). Kada mi je to priznala rekao sam joj da ako hoće da joj oprostim ima rok od 5 dana da ostavi muža (smatrao sam da je to nemogući rok pošto je godinu ipo nalazila razne razloge da ne čini to). Učinila je to i rešio sam da joj pružim šansu da pređemo preko toga.

Od tog dana pokušavam da je ubedim da je ona ta koja je meni slomila srce i da je ona ta koja treba da se potrudi da pređem preko toga. Ona se ponaša kao da je ona žrtva.

Tražio sam da mi se svremena na vreme iz čista mira izvini za to što je uradila (ponavljam joj to na 10 dana) i kad joj to kažem naredna dva dana dobijem "izvini" i već trećeg dana zaboravi na to i opet ispočetka. I tražio sam da se sa dve osobe ne vidja nasamo već u prisustvu dece. Sa jednom osobom se ubrzo videla nasamo i kad sam joj prebacio ona se naljutila.

Ja sam konstantno nervozan već 4 meseca, ne mogu da izbacim to iz glave, od nje ne dobijam ništa što bi me uverilo da neće ponovo to uraditi.

Voleo bi da čujem šta bi drugi uradili na mom mestu, zato sam se i obratio preko foruma jer me je sramota da se žalim ljudima koje poznajem.

Bolje neispituj

Wed, 13 Feb 2013 22:21:31 +0100

Autor: zokss

Poslao: 13.02.2013 23:21

Moj ti je savet bolje neisputuj kada sam krenuo da sve proverim napravio sam sebi pakao od života neznam ni sam dali sam ostao normalan to još nisam utvrdio a kako ću dalje ni sam neznam.

Kako ste uspeli

Wed, 13 Feb 2013 22:15:30 +0100

Autor: zokss

Poslao: 13.02.2013 23:15

Interesuje me kako ste uspeli da ostanete normalni posle toga što vam se desilo sa mužem,jer imam sličan problem sa svojom ženom i isto smo igrom slučaja razdvojeni.
Već otprilike sedam dana znam za njenu prevaru koja je prilično dugo trajala i uhvacena je čudima digitalne tehnologije koja vraća nazad sve što je obrisano sa kartice a tu je imalo šta da se pročita baš.Već 7 dana satima pričamo telefonom i jako je volim imamo dvoje divne dece taj sa kojim je bila ima četvoro ,neznam šta da radim.

sumnja na preljubu

Tue, 22 Jan 2013 00:28:26 +0100

Autor: moso

Poslao: 22.01.2013 01:28

ja sam nov ovde hteo bi jedan savet od vas ako neko zeli da mi pomogne. Ovako, ozenjen sam za zenom zivim 21godinu imamo i decu vec odraslu ali nesto pre 1.5 godine pocela da se naglo menja i svadja samnom za najmanju sitnicu odlazila je na posao svaki dan i meni ispala sumnja da nesto nije uredu kada je pocele i u krevetu da me izbegava i ja sam resio da je pratim jer sam sumnjao da nesto ni je u redu ispala sumnja kada sam je video na biciklo da vozi u duetu sa jednim covekom i pricaju zajedno koga nisam nikada video tada je ispala svadja medju mene i nju, jer sam previse brzo reagovao skoro 3 nedelje nisam ni jeo kako treba ona mi nikako nece da prizna da je bilo nesto u vezi sa preljubom.

Od tog dana se puno promenila, sada je sve kao kada smo i bili mladi ne izbegava me ni u krevetu ni ti se svadja. Molim za savet ako neko moze da mi objasni ovo nikad nisam doziveo ni ti cuo za ovako nesto.ali mi jos nije jasno??

Maja 9393 ne pokušavaj da razumeš

Fri, 07 Dec 2012 09:57:06 +0100

Autor: Mirambina

Poslao: 07.12.2012 10:57

Ne može se u osećanjima mnogo toga razumeti, ipak su to OSEĆANjA. Ako osećaš da je neko loš prema tebi, onda tu nema šta da se razume. Ne muči sebe traženjem krivca i analizom svoje "krivice" za jednu bezazlenu laž. Čak iako je ta laž nešto preko čega ON ne može da pređe, onda nek to jasno kaže i nek to bude kraj. Takvi ljudi, isključivi, nisu za zajednički život. Često je takav njihov stav pokriće za nesigurnost, strahove, predrasude, a često i za njihove laži i prevare. Ako ti takvu sitnicu sad "nabija na nos" i maltretira te 4 meseca pronalazeći nove povode i razloge usput, onda ti nikad u životu ne bi imala podršku takvog čoveka.

Molim pomoć

Tue, 09 Oct 2012 03:31:26 +0200

Autor: maja9393

Poslao: 09.10.2012 03:31

Treba mi neciji savet. Imala sam vezu skoro god dana. Tog sam decka iskreno volela. Sve sam radila da on bude srecan. Cak sam isla i protiv sebe. Desilo se da sam ga jednom slagala da nisam pila, a u stvari sam samo popila casu alkohola. Isto to vece i kada sam ga slagala, rekla sam mu istinu. I pre toga je bilo stalno neke ljubomore i sa njegove i sa moje strane i nepoverenja i svadjica oko sitnica. I mene je uvek krivio za sve. Al ipak mislim da smo imali i nesto prelepo, bar se meni tako cini. Isli smo svuda, probali neke stvari sto nikada nismo. Stalno smo se vidjali i pokazivali da se volimo. Od te veceri je on krenuo da bude losiji prema meni.

A od pre cetiri meseca me zavlaci i ostatak price govori o tome sta se desavalo ta cetiri meseca. Al sam mu opet verovala iako je postojala doza sumnje da nesto postoji. Jer prica da me voli, a imam osecaj da uziva u mojoj patnji. Ta cetiri meseca smo se vidjali samo kada je on hteo i radili smo sta je on hteo. Al je uvek sklanjao mobilni i jedno vece je stavio sifru, pod izgovorom da je to uradio da bi me nervirao. A jutro posle toga sam videla da mu u mobilnom pise da su mu stigle dve poruke, a slagao me je da mu je stigla samo jedna i ja sam sebe ubedila da nisam dobro videla. Vidjali smo se obicno tamo gde nas niko nece videti. Malo prosetamo gradom. Prica mi da me voli, da zeli sa mnom buducnost, al je stalno trazio igovore da ne budemo u vezi, vec da se samo povremeno vidjamo. Meni je smetala njegova proslost, sa kojom sam se vremenom pomirila, al on je mene tih cetiri meseca bas napadao za moju proslost. I za sve me je napadao. Sta god da sam uradila, nije mu valjalo. Al kad god sam krenula da odlazim od njega, stalno me je vracao i pricao da me voli. I nije mi dozvoljavao da odem jer sam svaki put padala na njegove lepe reci. Al kad god sam popustila, krenuo bi da me vredja i pise sve i svasta.

Da bih ga za vikend videla da prica sa nekom, a rekao je da je to drugarica njegovog drugara sa kojim je dosao i da pricaju o tom drugaru, da ne zna ni kako se ta zove, da mene voli, al kada sam ga zvala da krene sa mnom, nije hteo. Da bih ga videla kako igra sa njom i uspeo je da me ubedi da mi se ucinilo. Jesam ja to videla iz daleka, al msm da sam dobro videla. Sacekala sam ga posle grada, iako nije znao i htela sam sa njim da pricam, al on nije hteo sa mnom, vec me je napadao da ja imam nekog. Saznala sam i da je aktivirao profil na faceu, iako smo i on i ja deaktivirali profile posle nekoliko meseci veze. I mislim da je postao prijatelj sa devojkom sa kojom je i bio subotu u gradu. Posto nije hteo da se vidimo, napisala sam mu da sam sve ovo saznala. Poricao je, a onda je poceo da me napada kako je krivo ono vece kada sam ga slagala za alkohol, da misli da ni tokom veze nije uzivao sa mnom, ali da me je voleo kao ni jednu devojku. Da sam ja kriva za njegovo lose ponasanje. I opet me je napadao da sam ga i ja lagala i bila sa drugim, iako dobro zna da to nisam radila.

A pricao mi je pre nekoliko nedelja da je bio sa nekom dev, da bi mi rekao da nije bio vec da je to rekao da bih ja njemu priznala sa kime sam bila. Da bi mi opet rekao da je ta devojka postojala kada smo raspravljali o onome sto sam saznala.
Molim vas za pomoc. Potrebna mi je. Tesko mi je puno jer sam zelela sve sa njim, cak smo i mastali da u buducnosti imamo porodicu. Recite mi sta da radim? Htela bih da ga povredim, al mislim da bi se sve vrtelo u krug..., ja njega povredjivala pa on mene. Htela sam da mi sve kaze i da pokusam da mu oprostim, al kada nije rekao do sada, verovatno ce opet nesto slagati. A dobro je znao da bih mu sve oprostila.

Mislim da je najbolje da ga zaboravim. Al kako kada ga volim i kada ne mogu da se pomirim sa ovim da me je lagao i da jos uvek i ne znam pravu istinu i da je bio sa drugim deojkama, dok je bio sa mnom i pricao da me voli?

Volela bih da cujem necije misljenje jer stvarno mi je bas tesko i ne znam kako da nastavim normalan zivot dalje. I sta je najbolje da uradim i zasto se tako ponasao?
Zahvaljujem unapred!

Ljubavnik

Mon, 17 Sep 2012 19:58:19 +0200

Autor: Myriam

Poslao: 17.09.2012 19:58

Ok, pocecu prva pricu o jednom zgodnom i sarmantnom muskarcu. Divnog septembarskog dana 2005'. godine odlucila sam da prosetam centrom Kragujevca grada, razgledam izloge i mozda kupim jos jednu tasnu, karmin, parfem... Zenski svet bar zna da u kupovini sredstava za lepotu i stil nikada ne traba gledati na sat i cenu. Pri izlasku iz jedne od radnji, primetila sam crn dugacak automobil i najsladje oci na svetu... Nekoliko sekundi je bilo dovoljno da se muskarac, koji je probudio sva moja cula parkira i zaustavi na samo dodir od mene. Bila sam u prilici i ranije da upoznam, tzv. uspesne muskarce, ali nije svaki i podjednako uzbudljiv odnosno sposoban da probudi zenu u meni... Njemu je to poslo za rukom. Visok, uspravan, muzevan, pogleda koji me je prikovao na mestu. Nisam se pomerila dok mi nije prisao i rekao: Ja sam Dragan. Dubok, promukao glas i ruka pruzena u mom pravcu...

Život je jedan - živi ga Fikreta

Sat, 21 Jul 2012 11:08:55 +0200

Autor: Fadila od Mamija

Poslao: 21.07.2012 11:08

Heh... malo je kasno. U naslovu je dio pjesme Zabranjenog Pušenja, nije neki štos biti cijeli život Fikreta... Učinila sam to i ne osjećam se bogzna kako loše. Možda zato što sam malo zamišljala kako je dobro bilo. Da sam ikad znala kako će da bude, a da nisam učinila, vjerovatno bih žalila do kraja života.

Druga stvar - ovog s kojim sam ne volim, rekoh da ne mogu voljeti i time dijelom pravdam ovo, s tim što se slažem, ne treba da gradimo nešto na laži i sve ću to lijepo okončati čim prije. Hvala svima.

odgovor za LordIMXI

Fri, 20 Jul 2012 15:07:00 +0200

Autor: Fadila od Mamija

Poslao: 20.07.2012 15:07

Možeš li tvrditi da si vidio 'pravu vječnu' ljubav i da takva postoji danas????

Nemam mnogo godina; ali to još nisam vidjela da postoji na svijetu. Izuzev filma.

Bez dileme

Fri, 20 Jul 2012 09:18:55 +0200

Autor: ranca

Poslao: 20.07.2012 09:18

Stvar i nije toliko komplikovana koliko to ljudi cesto sebi predstavljaju.
Ako si osoba koja je u velikoj dilemi da li da ucini nesto sto joj je srcu milo nemoj ni pokusavati, pokajaces se zbog ucinjenog i pokvariti sve ono sto je vrijedno. Sa druge strane, ako si u stanju ispuniti srcu zelju i ne razmisljati o ucinjenom, vratiti se u kolotecinu zivota i zaboraviti, onda samo naprijed, ali ti nisi takvog mentalnog sklopa, jer da jesi ne bi postavljala takva pitanja, vec bi setala ulicom sa osmjehom na licu

Za sve postoji dobro i pravo vreme - izbori i odluke

Fri, 20 Jul 2012 07:58:49 +0200

Autor: majra

Poslao: 20.07.2012 07:58

Fadila od Mamija,

vrlo hrabro si iznela ono što te tišti, samo malo zakorači još napred, i videćeš da sama imaš snage i za analizi i suočavanje i za iznalaženje rešenja i odgovora. Možda ga ne vidiš kristalno jasnim u ovom trenutku, ali čim si posegla za tudjim u smislu nepoznatim (o ovome verujem da nisi sela i ovako otvoreno popričala sa partnerom za koga tvrdiš da ne želiš da ga izgubiš), a ujedno zasigurno i subjektivnim mišljenjem bilo koga, jasno ti je da si tražila podršku ili sud, tj. jasno ti je da si odgovornost za donetu (buduću) odluku htela da izbegneš pronalazeći saveznika ili opravdanje, (možemo ga zvati kakogod), no, s obzirom na elokventnost koja je očigledna, i na spremnost na otvoren razgovor sa nepoznatom osobom o ličnom problemu, i sama si došla do zaključka na kraju svoga posta - gde je najuputnije da pokušaš uz nečiju pomoć da sagledaš izvore svojih postupanja. Vidi se spremnost tebe kao osobe da "zagrebeš ispod površine", jer tinja dilema koja niče iz nekog duboko potisnutog nezadovoljstva sopstvenim racionalnim izborima, za koje je sazrelo vreme da se preispitaju.

Može li uopće veza biti super, ako ti sex nije kako treba i je li trebam otići psihologu, sexologu, psihijatru, nekome? Zbog pridavanja ovolike pažnje sexu? Ima li iko ikakav odgovor, savjet? Sebi zvučim kao muškarac; ima li neki muškarac pametan savjet - šta ću i kako ću?

Mi jesmo prijateljski nastrojeni, ali ovo su veoma delikatne stvari i naprosto ne dozvoli da bilo ko svojim subjektivnim stavom kao nepozato lice učestvuje u ovako intimnoj i osetljivoj sferi života jedne žene, a da za to nije stručno osposobljen. Imaš ti snage da se suočiš i rešiš uz nečiju stručnu malu intervenciju sa onim što očigledno jeste došlo na tapet da se postavi tako da tvoja duša bude mirna i zadovoljna i ispunjena izborom partnera.

Nikada čovek ne vara partnera već sebe i svoje srce, a čovek koji tada samo slovi za partnera to istinski nije, već prijatelj čije poverenje izdajete na vrlo nepošten način. Nema poštenog načina iznevere poverenja, postoji samo pokušaj podele osećaja krivice u slučajevima kada se drugome "prizna" čin. Kada se voli čovek, osoba, nema mesta trećoj. Deca su vrlo iskrena, i od njih se može učiti kroz sav život. Sećate li se, da li su tri drugarice (u dečijem uzrastu) mogle da se igraju vez svadje i osećaja izneverenog poverenja? Nisu li tada roditelji priskakali u pomoć svakome od nas da razumemo sebe i emocije koje nas preplave, i pomognu kako da ih kanališemo?

Ne preuzimanje odgovornosti za sopstvene postupke, je odraz nedovoljno zrele ličnosti, što samo po sebi jeste proces u našem razvoju, ali nikako ne bi trebalo zaustaviti sopstveni razvoj na toj razini, a krenuti dalje u uloge radi društvene prihvaćenosti (brak, roditeljstvo i sl.). Ne treba dozvoliti da nas osećaj neadekvatnosti u trenutnoj situaciji učini malodušnim, jer svako pa verujem i Vi u datom trenutku u životu nastoji najbolje činiti što ume. Ako se kasnije i pokaže kao nedovoljno dobro, to je iskustvo iz koga učimo o sebi. Nije to, ili je retko bezbolan proces ali to nosi zrelost - sposobnost da se lišimo nekada stvari koje bi nam trenutno načinile zadovoljstvo zarad ličnih principa i dugoročnijeg sagledavanja situacije, postupanja i posledica istih.

Znam da ti nisam konkretno pomogla napred napisanim, ali nekada i upravo to što izadje neko sa ovakvim stavom pred tebe, jeste ono što nam je zaista trebalo iako smo mi možda mislili tada drugačije.

Nadam se da ćeš napraviti najbolje izbore za sebe koji će pomoći da doneseš odluke koje će ti pružiti ispunjenost emotivnu, duševni mir i podršku koja zaokružuje jedan celovit partnerski odnos.

Razgovor sa psihologom ne može zasigurno pogoršati situaciju. Možete samo dobiti bolje svetlo na sopstvene odluke i njihov koren iz koga niču. Kakve god da budu u konačnosti, one su Vaše i tada će zasigurno nositi stabilnost i zadovoljstvo sopstvenim izborima. Svi smo mi uplašeni najviše od samih sebe.

Želim da sa ovoliko odvažnosti koju ste ovde pokazali iznevši vrlo intimne segmente, budete iskreni ka sebi i svom budućem partneru. To zasiguro zaslužujete.

Nesposobna za vjernost i ljubav?

Thu, 19 Jul 2012 12:12:51 +0200

Autor: Fadila od Mamija

Poslao: 19.07.2012 12:12

Da se jedan život svede na par rečenica; rekla bih otprilike:
- razvedena, samohrana mama.
- karijeristkinja, visokoobrazovana, titulirana.
- odličan posao i odlična situacija.

Gdje je problem? Pa problema nigdje nije bilo dok sam bila solo i borila se za sve ovo što sada imam. Manje-više, ranije sam imala vremena samo za sex i povremenu površnu vezu. Uvijek sam bila iskrena i uglavnom unutar tih okvira čak i veze održavala. Nije moglo drugačije, morala sam postizati obaveze na poslu i biti dobra majka, ostalo je dolazilo mimo toga, ako je bilo vremena.

Sada je sve drugačije, imam odličnu vezu, ozbiljnu, o kojoj svi znaju i više nema nazad. Dijete je dovoljno odraslo da sebi mogu sad ovako nešto priuštiti. Sve je divno izuzev sexa. Možda je moj problem što sam preiskusna u tom pogledu pa će teško bilo koji da zadovolji ono što hoću. On se trudi i uvijek me zadovolji, ali tu nema strasti i svaki put kao da trpim to što moramo obaviti, a to nije normalno jer mnogo volim sex. Druga dimenzija koja me dodatno slama je što čovjek prosto završi prije nego sam i počela, nije mu se to kao događalo ranije... i on je pogubljen i nije mu ni s kim ovako bilo, jednostavno kao pretjerano reaguje na mene.

Tu se pojavljuje ovaj, mnogo stariji i otprilike ravan meni s tog aspekta, to jednostavno osjećam. Isti je ja. Kad ga sretnem ne mogu da mislim ni na što drugo sem na vulgarno iživljavanje tijela. Tu je ono što sam pročitala na početku i što me navelo na registriranje na forumu - ja sam jednostavno ovisna o sexu. Mogu bez sexa danima, ali nakon dobre partije sam danima nasmiješena i prepuna energije.
Elem, mi se poznajemo (ova vrsta ljudi se međusobno prepoznaje) - nevjerojatna količina kemije pri jednom pogledu, svuda bismo istog momenta; u toaletu, na radnom stolu, na podu, bilo gdje, bilo kada...

Ma kako izgledalo ovo moje u kratkim crtama izloženo - alergična sam na prevaru. I sad sam ja tu na raskrsnici i razmišljam - šta ako to učinim? Hoću li moći pogledati ovog divnog stvora u oči, na neki način, ma ne volim ga - nesposobna sam da volim ponovo, više mi je kao izuzetno drag? Hoću li ga moći poljubiti poslije ovoga?
Ako to učinim, hoće li me ovaj poslije pustiti na miru? Hoće li to uopće ostati skriveno? Hoću li ja na koncu moći živjeti s tim?

Nije me strah da se zaljubim, meni se to ne može dogoditi. Strah me je da ne izgubim divnog čovjeka koji je uz mene zbog neke avanture i pukog oduška tjelesnim potrebama?

Već smo razmijenili brojeve. Oboje sami živimo i svakog momenta je mnoštvo vjerojatnosti da ćemo završiti u klinču. Šta da ne/uradim? I kako ću? Nikad nisam varala, trebam li sad to jednom i zdravo? Jednom je, zato što ovaj brzo odlazi odavde. Ako mi ko odgovori na vrijeme, možda i spriječite. A možda i treba ovo da se dogodi da se prestanem zavaravati kako imam super vezu?

Može li uopće veza biti super, ako ti sex nije kako treba i je li trebam otići psihologu, sexologu, psihijatru, nekome? Zbog pridavanja ovolike pažnje sexu? Ima li iko ikakav odgovor, savjet? Sebi zvučim kao muškarac; ima li neki muškarac pametan savjet - šta ću i kako ću? I ma kako glupo zvučalo, dečka ne želim izgubiti, jednostavno je divan prema meni.

Danasnje ljubavi su cudne!

Fri, 29 Jun 2012 11:01:32 +0200

Autor: PrincezaKloki

Poslao: 29.06.2012 11:01

Ne znam vise ni sama zasto sam ovdje, ali evo da podijelim sa Vama i da se posavjetujem.

U braku sam godinu dana, i imamo sina od 5 mjeseci. Bili smo u vezi godinu dana, mada oboje imamo duge veze iza sebe. Da bih u novembru (prosle god) nasla poruke u njegovom telefonu (od njegove velike ljubavi) kako se medjusobno raspituju jedno za drugo i kako se on brine kako joj ide trudnoca (vanbracno dijete)onda nastavak nekih bzv. poruke, ali iz njih (poruka)se osjeca ona bliskost.

Brini me to da li mu je stalo do nje, zivimo u malom gradu i redovno se srijecemo! A ona je neko ko ga i dan danas voli, jedna od onih bogatih tatinih djevojcica koja voli da kupuje poklonima!

Kako to da ja ne zelim da znam, niti me zanima svoj bivsi momaka a cak smo se razisli mirnim putem - valjda jer imam nekog' koga volim zar ne?

Ne volim moderne brakove!