Da li verujete u sudbinu?

Re: Da li verujete u sudbinu?

Mon, 02 Feb 2015 12:07:01 +0100

Autor: lecko95

Poslao: 02.02.2015 13:07

Imas puno pravo "udariti" svaku osobu koja veruje u sudbinu.... moralo se to desiti ;)

venera

Mon, 22 Dec 2014 15:16:45 +0100

Autor: Iris

Poslao: 22.12.2014 16:16

[b]

Zakona privlačenja

Fri, 14 Dec 2012 14:56:23 +0100

Autor: bubastra

Poslao: 14.12.2012 15:56

Tako je, mi kreiramo svoj život, nije ništa zacrtano, međutim ono što jeste zacrtano su lekcije koje biramo da naučimo, ali način na koji ćemo to naučiti nije definisan baš u potpunosti. Na nesvesnom nivou, mi privlačimo ljude oko nas i situacije koje nas teraju da se suočimo sami sa sobom. To je prosto neizbežno, jer sve funkcioniše na nivou zakona privlačenja, i akcije i reakcije.

Na primer, ako čovek sebičan, privući će oko sebe sebične ljude i verovatno će mu dugo vremena trebati da shvati da ih je sam privukao da bi shvatio posmatrajući druge kako to izgleda kada si sebičan. Onog momenta kada to shvati, menja se pravac u životu, ali dok to ne shvati džaba mu sva pozitivnost i želja da ima drugačije ljude u svom životu. Ono što je bitno kada tražimo od Svemira nešto, da budemo spremni, hrabri i otvoreni da promenimo sebe. Ne možeš da tražiš nešto a da želiš da ostaneš isti, to je nemoguće.

Re: Da li verujete u sudbinu?

Sat, 08 Dec 2012 09:37:21 +0100

Autor: insajder

Poslao: 08.12.2012 10:37

Imam deterministički stav o događajima. Svaki prethodni uslovljava naredni.
A u sudbinu kao 'zacrtanu', ne verujem.

Slobodna volja i sudbina

Fri, 19 Oct 2012 03:11:00 +0200

Autor: majra

Poslao: 19.10.2012 03:11

Čitanje o žednom čoveku koji pije vodu neće ugasiti vašu žedj. Sudbina žira je da postane hrast, ali kako će to drvo završiti još nije odredjeno - svest stvara stvarnost.

Sudbina, postoji ili ne?

Thu, 18 Oct 2012 22:51:55 +0200

Autor: Slatkis

Poslao: 18.10.2012 22:51

Do skoro sam bila ubedjena da svako ima svoju sudbinu,da mu je sve u zivotu unapred predodredjeno, dok nisam procitala knjigu "Tajna" od Rhonde Byrne. Iskreno receno, bacila me u razmisljanje. Tajna je u tome da mi snagom slika u svom umu privlacimo stvari u svoj zivot, jer je zakon privlacnosti najmocniji zakon svemira.

Razmisljajuci na tu temu, dosla sam do zakljucka da tu ima mnogo istine. Sve u zivotu sto sam jako zelela, dobila sam. Sve zavisi koliko nesto zelite. Mislite na to stalno, i to ce naci put do vas. Mislite pozitivno, da bi vam se desavale lepe stvari! Mislite o sebi lepo i volite sebe da bi privukli ljubav u svoj zivot. Evo nacina da preuzmete sudbinu u svoje ruke!

Sami krojimo svoju sudbinu

Thu, 08 Dec 2011 15:20:49 +0100

Autor: srky

Poslao: 08.12.2011 16:20

Iz moje perspektive sadašnjost je projekcija naših prošlih misli. Smatram da smo odgovorni gotovo za sve što nam se dešava u životu. Izbora uvek ima, samo treba imati hrabrosti za iste.
Tako da ne verujem da mi je životni put "negde zapisan". Ja sam slobodan čovek, ja svoj sam pišem.

Sudbina???

Tue, 06 Dec 2011 00:28:55 +0100

Autor: Mitra

Poslao: 06.12.2011 01:28

Neka visa sila sigurno postoji. E sad. To se moze uporediti sa ravnotezom. Ravnotezu mozemo kontrolisati,ako nam je Bog dao zdravlje.Ali mozemo se napiti ili nesto trece. Tad gubimo kontrolu nad ravnotezom,t.j svojim telom.Svesno smo poceli da pijemo jednu drugu pa trecu.A kad nas je oborilo nismo hteli priznat da smo sami krivi.Sudbine ima.Sigurno.A mi je kontrolisemo.A ako namerno skocis sa 10tog sprata,to je kao kada si se namerno opio i pao jer si izgubio ravnotezu u tom trenutku.A ako iz nekog razloga na neki drugi nacin pogine onda je sudbina.Dakle nije sve sto nam se desi sudbina.Jer smo mi odgovorni kako smo vodili racuna o njoj.Sudbinu svaki covek ima,a mi je trebamo kontrolisat.

Re: Da li verujete u sudbinu?

Fri, 17 Jun 2011 07:59:32 +0200

Autor: ljubic bejbic

Poslao: 17.06.2011 07:59

:???: Ja verujem u neku karmu,ali karma nije isto sto i sudbina..odnosno da li je sudbina odredjena karmom koju je covek stekao,pa mu je sada zacrtano da mu tako i tako bude.Ako covek moze dobrim delima da rastereti karmu to znaci da moze i uticati na svoju sudbinu..

Re: Da li verujete u sudbinu?

Sun, 08 May 2011 23:09:05 +0200

Autor: broken bridge

Poslao: 08.05.2011 23:09

Od sudbine se ne može pobeći, pa samim tim verujem u sudbinu.
Samo ne znam kakva mi je sudbina, i to je po meni žar mojeg postajanja, ne znati šta će biti sutra, a živeti za danas, jako najjače.

Cula sam..

Sat, 19 Apr 2008 20:36:53 +0200

Autor: marina.zecic

Poslao: 19.04.2008 20:36

Cula sam i vjerujem u to, da 90% ljudi ima svoju sudbinu a samo 10% ljudi je zasluzilo da odlucuje o svojim ciljevima i o buducnosti, tj. sasvim normalno da zivi po tzv. skromnim pravilima zivota i sam zasluzi da odlucuje i stoji iza svijih odluka..

Re: Da li verujete u sudbinu?

Mon, 20 Aug 2007 22:03:21 +0200

Autor: MayaKS57

Poslao: 20.08.2007 22:03

Pa neki kazu da smo se slozili sa zivotom koji cemo ziveti jos pre rodjenja. :?

Re: Da li verujete u sudbinu?

Mon, 20 Aug 2007 21:08:07 +0200

Autor: Malenka

Poslao: 20.08.2007 21:08

Verujem u karmu, ali to je izgleda jedno te isto. :roll:

Sudbina je životni put koji samostalno prelazimo

Mon, 20 Aug 2007 19:34:43 +0200

Autor: MayaKS57

Poslao: 20.08.2007 19:34

Mislim da sudbina itekako postoji, ali da nije prosti tunel kroz koji trebamo proci. Vise je zamisljam kao put iznad kojeg tece vreme, za kojim ne mozemo zaostati. Oko tog puta je proplanak, malo dalje sumarak, suma, pa dzungla. Idemo tim putem ili ne. Vecina nas u nekom momentu skrene sa njega, zavedena necim iz tog proplanka, sumarka,... Ukoliko smo blize putu, lako ce se vratiti na isti, a ako zalutaju... proci cemo kao Crvenkapa - mnogo problema ce nastati.

A vreme tece... i moramo ga stici. A prepreka je sve vise. Ne sluze one da kazne nasa prethodna dela (mada iz njih proisticu), vec da na njima naucimo nesto za ubuduce. Kod svake prepreke moramo se zapitati zasto je bas tu i takva i vratiti film unazad. Moramo je shvatiti i izboriti sa njom. Vecina je ljuta na te prepreke, retko ko se zamisli nad njima. Ali one uticu na nas razvoj. Uvek kazem da bi nam bilo veoma dosadno da je sve ravno, poceli bi da licimo na biljke. Mada ponekad imam utisak da su tu da nas zaustave u nasem pokusaju da pogresimo.

Ako to shvatimo na vreme, poci cemo drugim putem, ako ne imacemo posla sa njom... Nista se ne desava slucajno. Mi imamo samo pocetnu tacku (u ovom zivotu rodjenje) i krajnju (fizicka smrt). Put kojim cemo tu razdaljinu preci zavisi iskljucivo od nas.

Verujem u odredjen sled dogadjaja u zivotu

Sun, 19 Aug 2007 19:17:14 +0200

Autor: _Izida

Poslao: 19.08.2007 19:17

:klap: Verujem da nesto postoji iznad svih nas, na ovaj svet dolazimo bez svoje volje, a isto tako ga napustamo protivno sopstvenoj volji.
Tok dogadjaja u zivotu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali nacin na koji cemo dogadjaje podneti iskljucivo zavise od nas.

Sudbina 100%

Mon, 19 Feb 2007 13:23:45 +0100

Autor: galatea

Poslao: 19.02.2007 14:23

neki ne veruju u svoju sudbinu ali svaka osoba ima svog partnera zivota ja barem kazem SVAKA SERPA NADJE SVOJ POKLOPAC ipak ne moze covek sam ziveti ja tako mislim jel dosadan zovot ga ziveti sam.Zato ja mislim u subinu jel svako svoju subdinu ima neko lose neko bolje.To zavisi od coveka.

:klap: :D

Re: Da li verujete u sudbinu?

Sun, 18 Feb 2007 23:44:41 +0100

Autor: dj-health

Poslao: 19.02.2007 00:44

Ima tu par interesantnih nepoznanica, vezanih za koncept "sudbine".

Prva je: da li se naš sveukupni referentni sistem, šta god to bilo, manifestuje kao linearan, radijalan, spiralan ili, čak, haotičan. Ukoliko nije linearan, onda ni zakon "uzrok-posledice" ne važi pa ni ona priča o setvi i žetvi.

Ukoliko pretpostavimo da je sistem linearan, tj. da deluje po zakonu "uzroka i posledice", nameće se sledeća nepoznanica: u kom se vremenskom okviru dešavaju "setva i žetva". Da li je moguće nešto posejati u nekom od prethodnih inkarnacija pa žnjeti u ovoj. Takodje, i u okviru jednog života. Ukoliko ne uspostavimo tačnu vremensku relaciju izmedju uzročnog i posledičnog, nećemo biti u mogućnosti da donesemo zaključak o samom postojanju uzročno-posledičnog sistema, jer se sve, ipak, meri u odnosu na parametar "vreme".

Vedska nauka, koja detaljno razmatra ovu tematiku, kaže da postoji nepromenljiva i promenljiva "sudbina" (ajd da je tako nazovemo). Na prvu nemamo ama baš nikakvog uticaja, sve do nivoa visokog stepena prosvetljenja, dok na drugu, promenljivu, možemo uticati. Koliko ona nepromenljiva sudbina uslovljava ovu promenljivu i koliko smo mi, realno, u mogućnosti da i ovom drugom vladamo, treća je nepoznanica.

Uprošćeno, Vedska nauka kaže da je Karma (sudbina, u nekom smislu) nešto čega se trebamo težiti osloboditi. Poznato je da svaka akcija proizvodi Karmu. Ukoliko je, po definiciji, Karma nešto nepoželjno, logički izvodimo zaključak da, ukoliko želimo napredovati i biti "bolji", trebamo činiti što manje. Tj. sedeti mirni, kao bik Ferdinand i mirisati cveće.

Eto rešenja! :)

P.S. Takodje, ima i jedna postavka, meni veoma simpatična, koja tvrdi, vezano za teoriju "uzrok-posledica", da "mi nismo kažnjeni zbog svojih dela već njima samima" :)

eeee sudbino.

Sun, 18 Feb 2007 10:05:11 +0100

Autor: nandi

Poslao: 18.02.2007 11:05

Po meni ako je sudbina u pitanju,sudbina je samo niz dogadjaja koji su bili ili slede tako da je sudbina i formulom izracunata, a na tebi je ostavljeno najmanje dve solucije da izaberes sta dalje, e to je sudbina.
Sloboda je osnovni faktor koji upravlja zivotom postavlja neki koeficient i neki pozitivni deo sudbine a na sve to se dodaju dogadjaji .Posle toga ostaje samo da sabiras ili oduzimas pozitivne ili negativne dogadjaje koji deluju na tvoju sudbinu.Znaci dogadjaji odredjuju sudbinu ,za dogadjaje smo najmanje mi krivi. Sabrajmo sta i koliko nam se desavalo i desava onda shvatis da si ti najmanje tu koji upravljas sudbinu i trazis tj gradis put, NE,samo biras da ili ne.Zavisni smo od dogadjaja i samo smo posmatraci sta se desava.
Dogadjaji su uglavnom nametnuti,dogadjaji povezuje sudbine tako i da uticu jedno na drugu,a i sami smo jedna promenljiva koja se vremenom trosi e eto to nam je sudbina.
Svi smo mi u masini, samo otvori oci.

Re: Da li verujete u sudbinu?

Sun, 18 Feb 2007 03:04:29 +0100

Autor: djakolina

Poslao: 18.02.2007 04:04

Da, sudbinu mi sami kreiramo!

Živeti iskreno

Thu, 21 Sep 2006 10:56:00 +0200

Autor: majra

Poslao: 21.09.2006 10:56

Iz dugih razgovora koje sam na moju veliku radost bila u prilici da vodim sa jednim izuzetnim čovekom koji se dvadesetak godina bavi temom parapsihologije, koja je da podsetim, zvanično grana psihologije, čiji je predmet istraživanje paranormalnog u čoveku i životinjskom svetu, tj.onoga što se ne može objasniti utvrđenim naučnim saznanjem i principima, jer ne postoje metodološke mogućnosti da se ponove i kontrolišu paranormalni fenomeni na egzaktan način, a ne postoji ni teorijski sistem koji bi obuhvatio i klasirao brojne i raznovrsne fenomene, ipak parapsihologija ima otvorenu ili prećutnu podršku mnogih kompetentnih ljudi.

Njegove priče za laika neobične i pomalo čudne su meni pomogle da nađem usmerenje:

- Da ne budem praznoverna i neselektivna.
- Da shvatim princip setve i žetve.

Od njega sam primila učenje o sudbini. JA sejem i ja prema svojoj setvi - žanjem!

Sudbina su oni događaji koje mi sami stvaramo. Zavisi samo od naše kreacije. Neko kreira iz Ega I Nesvesnog, a neko kreira Svešću.

Jedino je u tome razlika.

Sve ostalo je isto, a to znači da sudbina podrazumeva kasnije namirenje naših postupaka. Dovoljno je reći sebi: da pokušaj uticanja na nečiju slobodu izbora (psihu) i to protiv njegove volje (nije tražio nikakvu uslugu, čak nije ni znao)? predstavlja posejan kukolj i on će jedino sam sebe da umnoži, i da te preplavi.

Mi smo ti koji kreiramo! Jer naša prošlost je nekada bila upravo trenutak sadašnjosti; ovo danas je trenutak budućnosti.

Mi smo ti koji su tadašnjim trenucima stvarali tu budućnost, koja se zove: sada i ovde. To je jedini način stvaranja budućnosti.

Sa sudbinom se ne moze igrati ni jedna igra, pa čak ni igra rečima.

I zato kada kazem da me "grize savest" ja prihvatam greh na sebe, a on me je naučio da to mogu postići samo poništavanjem sopstvene samovažnosti, odnosno ne pokušavanjem da se zaštitim bilo kakvim opravdanjem svog neispravnog postupanja.

Naučio me da ću jedino tako biti spremna da se svojim pokajanjem iskupim, o čemu(kada i koliko) ne sude ljudi.

Ono što čini imperativ moga života od tada je SAMOODGOVORNOST za sopstveni život!

"Spasiće te samo ono što izneseš iz sebe." - Isus Histos

ne verujem u sudbinu

Wed, 20 Sep 2006 01:27:02 +0200

Autor: Aleksandra

Poslao: 20.09.2006 01:27

Ja bas nesto i ne verujem u sudbinu, mislim da je sami sebi stvaramo i da sami uticemo na dogadjaje, doduse verujem da postoji nesto u nasim zivotima sto je konstantno i sto se ne menja, sto je onako kako je i sto bilo kojim delom ne mozes promeniti.

Re: Da li verujete u sudbinu?

Tue, 19 Sep 2006 13:57:09 +0200

Autor: _srculence_

Poslao: 19.09.2006 13:57

to o cemu pricas jeste sudbina,ali je ti drugacije definises,nista vise..
mnogo je slozeno i ne mozes je ograditi nekim svojim pretpostavkama,koje su koliko vidim na temeljima nauke,dokaza itd.
sreca je nekad tu-nekad nije..ako i pazljivo posmatramo stvari oko sebe,necemo je dovuci..to je apsurdno..

izraz "splet okolnosti" je na neki nacin potcenjivanje..ali nema veze..ti ga tako nazivas,mada ono ima nezamislvo veci znacaj i moc..

Ziveti sirom otvorenih ociju!

Mon, 18 Sep 2006 17:03:17 +0200

Autor: Mirambo

Poslao: 18.09.2006 17:03

Ne verujem u sudbinu, sve je to splet srećnih ili nesrećnih okolnosti.

Ponašanje u datim okolnostima je rezultat našeg genetskog koda ili stečenih osobina. Neko će jedan susret ili događaj pustiti da prođu skoro neopaženo, drugi će od toga napraviti ljubav ili poslovni uspeh.

Živeti ŠIROM OTVORENIH OČIJU dovoljno je za sreću, sudbina je izvikana stvar!

astrabubi

Sun, 03 Sep 2006 01:53:29 +0200

Autor: jom

Poslao: 03.09.2006 01:53

Извини што касним, има свашта новога па нисам могао раније.

Проширење раније реченог:

- Прво, сматрам да људи имају унапред задате предиспозиције, то учимо из биологије, мама и тата су били такви па кад им се помешају гени добију наше из којих ми црпимо своје особине приликом психо-физичког развоја. А ли то је далеко од коначног стања ствари, јер то су предиспозиције а шта ће стварно од тога настатати обликује се под разним утицајима: родитељска пажња, околина, исхрана, разни догађаји и преломни моменти у животу итд.

- Друго, поред добијених и оформљених особина од стране других чинилаца, тј. чинилаца на које не можемо да утичемо, постоји и могућност самоуправљања и самооформљивања своје личности. Ово нам омогућује један изванредан дар, а то је дар одлучивања.

Тај дар је кључан за сваког појединца и предстаља једини начин да се избалансира наша личност. Е, сад пре свега морамо да схватимо да једног човека сачињавају две дијаметрално различите ствари материјално тело које тежи да се распадне и присаједини осталој материји и нематеријалне душе која је вечна. Да би особа владала сопственим потенцијалима мора да ограничи своју душу материјом али ни на који начин не сме да душу подреди материји.

И то је сад већ чист аскетизам. Али морам приметити да су по бројним записима они који су се подвргли аскетизму успевали да помере границе познатог света. Пре свега бих истакао мошти светих људи, они су својим умом тако овладали телом да и више векова после њихове физичке смрти, одвајања душе и тела, тело јошувек одбија да се распадне по природним законима. То је један од најбољих примера како својом вољом човек утиче на свет.

- Треће је оно што је можда и најважније, начин на који ми посматрамо дешавања у свету око нас. Сви ми најчешће сматрамо да је потребно да променимо свет да би ствари биле боље у њему, а не видимо да је неопходно променити себе да би смо могли дати показатељ свету како је правилно поступати.

Увек нам је крив неко други: држава, пријатељ, непријатељ, штрокава шалтеруша, ђаво, па и сам Бог. Никада се не сетимо да смо томе и сами својим чињењем или нечињењем допринели. А и лакше је тако, свалимо кривицу на другога и све је лепо! "А шта ће јадан, таква му је судбина!" Судбина је добар изговор за нерад и несавесност.

Надам се да ме нећете погрешно разумети, постоје прилике у које западнемо и без своје воље, постоје догађаји који нас значајно уздрмају и оптерете а нисмо могли да их предвидимо и избегнемо. Али погрешно је такве ствари сврстати у нешто "записано", унапред одређено, јер тако себи одузимамо право да се боримо против тога. А ако се не боримо против невоља у које западамо онда нема начина ни да се изборимо са њима.

Дакле да закључим, слободна воља постоји јер ако можемо да променимо себе можемо и свет да променимо.