Knjiga nadahnuća - naše pesme, stihovi, skice

Re: Knjiga nadahnuća - naše pesme, stihovi, skice

Wed, 16 May 2018 12:43:47 +0200

Autor: MikiBa

Poslao: 16.05.2018 12:43

SVAŠTA I NIŠTA

Ne znam da crtam i slikam,
nešto pišem...k'o fol.
Zavodim, ljubim,
uglavnom gubim.
Al' živ sam još,
plovim i lovim.
Romantik u duši
perverznjak u tijelu
vitez u srcu
u klovnovom odijelu.

Svašta sam po malo
svašta i nisam, nije mi se dalo.

Pogled u daljinu
noge na zemlji
u oblacima glava
u snu mi java
konfuzija prava.
Sanjar po opredjleljenju
beskraj mi dom
realista po ubjeđenju
al samo po svom.

Svašta sam po malo
svašta i nisam, nije mi se dalo.

Miki Ba

OPET

Fri, 14 Apr 2017 04:13:26 +0200

Autor: Dragan72

Poslao: 14.04.2017 04:13

OPET...
(Glosa na stihove Vita Nikolića )
I opet neka pisma duga,
očajna pisma bez adrese,
a nigdje drage, nigdje druga,
samo ta jesen, opet jesen.
(I opet jesen-Vito Nikolić )

U meni opet nešto se zbilo,
na vrata srca kuca mi tuga,
baš ništa nije ko što je bilo,
I opet neka pisma duga.

Noge od olova , jedva dišem
takve se stvari naprosto dese,
ne znam ni zašto ni kome pišem,
očajna pisma bez adrese.

Htelo je srce nekome poći
al ne postoji put ili pruga,
hladan me vetar šiba u noći
nigdje drage nigdje druga.

Ko lišće gazim uspomene,
negdašnjom ljubavlju još sam zanesen,
ničega nema oko mene,
samo ta jesen opet jesen.

Autor Dragan Petković

Miris kolača

Thu, 26 Jan 2017 12:48:55 +0100

Autor: a Luta da Noite

Poslao: 26.01.2017 13:48

Ruke mi tvoje postaju čudne,
gube snagu, polako venu
staračke pege svuda po njima stoje.
Stisnem šaku i pogledam prste,
da to je to
tvoj palac i te male ruke.
Pa se osvrnem na tvoj pogled i oči
tamne kao i moje
obuzele su ih bore,
pokušavam da shvatim koje misli
iza njih stoje.

Koliko si uopšte volela starog
dok nas je mlatio,
kad je tebi bezbroj puta srao
i koliko si marila dok si nas šibala?
Mada jesam, zaslužio sam
ponekad i više,
mada retko i nisam
te tvrde ruke,
od posla izgarale, izmučene,
nego zagrljaje, koji sad mi fale.
Osedelom.

Ustvari nikad saznati neću,
dok svoje dece nemam,
koliko neprespavanih noći,
čekala si nas, noću lutajučih,
kidajuću samu sebe, od brige
i koliko toga nikad ustvari saznati nečeš
šta smo sve radili, šta nam se dešavalo,
sve pijane i naduvane noći
gde je stvarno bolelo,
ne od ruke, ne od reči,
nego od života
laganja, izdaja i prevara,
propalih ljubavi i njenog bola,...
Koliko puta sam kurve gospođom nazvao
koliko dobrica i časti vrednih od sebe odgurao,
gde sam sve pogrešio, a gde nažalost ne.

Kad su mi rekli da sam ću
na ovom svetu ostati
i još gore od toga
svaki put,
sad proklinjajući samog sebe,
kad sam to i poželo
od svih otići, pobeći,...
Ubiti se!

Ne može u jednu pesmu život da stane
miris kolača i te tvoje ruke...
Moja mila mati.

Nepotreban ambijent - Elma Selimi

Wed, 25 Jan 2017 00:11:09 +0100

Autor: galeksic

Poslao: 25.01.2017 01:11

Ne umem da te zagrlim kao nekad,
sva si mi tesna i nekako tuđa.
Nisam te ovaj put poljubio,
znam,
ne volim te,
al’ ne znam od kad.
Da li je to bilo onda kad si pogledala
drugog očima kojim si zaboravila
gledati mene
ili kad si se nasmešila zalizanom dripcu
koji, osim blentavog pogleda i
skupog auta, nije imao ništa.
Sećam se da si okrenula obraz
kad si rekla: «Volim te».
Lagala si, prećutao sam gnev!

Bio sam ti apartman za letovanje,
privremeno boravište za dosadu,
igralište da smiriš hormone,
objekat kojem bi dolazila kad ne bi imala kud,
da malo zagreješ hladnoću
i iskoristiš ambijent.
Nikad nisi pospremila za sobom,
svaka haljina je rasuta po meni.

Zar si zaboravila ruže
koje su te čekale svakog jutra?
Otrcano je govoriti o ružama,
svaka žena ih voli,
ali ja sam ruže voleo zbog tebe!
Brao sam ih svojim rukama,
nekad ćeš ih poželeti ponovo.

I ne plači sad,
prva si prestala da ljubiš,
a ja ti sad govorim istinu.
Maskara ti se razmazala, izvoli maramice,
tako si i ti mene tešila – ironično.
Govorila da sam nedovoljno dobar
kad bih te čekao ispred zgrade
celih sat vremena
dok se doteruješ za druge.

A ja sam došao u otrcanoj
majici – znojav, jer sam trčao
kako me ti ne bi čekala.
Sebična!
Ne umem više da te zagrlim.
Kažem ti ponovo
možda mi je i dosadilo
da celo vreme volim samo sebe kroz tebe
a ne da te volim zbog onog što jesi,
a da ono što si TI ne volim!

Lutajuća srca

Fri, 09 Sep 2016 14:08:45 +0200

Autor: a Luta da Noite

Poslao: 09.09.2016 14:08

Dok sad lupam tvrdu glavu
vidam razbijeno srce,
toliko puta si ga slomila,
još ne razumem šta si u njemu tražila,
kao da neznaš,
sve sam ti nesebično dao.
Misliš ima još nešto neostvareno?

Nekad sve mi je vredelo i sad ništa.
Zašto sa tobom tražim nove rane?
Čemu se to još nadam,
kad si hladnija, kao nikad do sad.
Sve uzeto spiskala si poput kockara,
propila ludo kao pijanac neki,
žedan otrova i nečije uskraćene ljubavi.

Sad pod nos poturaš mi neke uspomene,
trljajući so na te još tako žive rane,
kao da ti nije bilo dovoljno,
kao da bi želela,
da ponovo zavolim te,
da možeš me još jednom zgaziti.
Ali kako?
Kad nisam ni prestao,
kad nisi ni prestala.

Koliko ćutanja još,
da bi spoznao svoju istinu,
što te više od sebe krijem,
manje znam, manje razumem.
Mrtvi mi ostavljaju pitanja,
ali više ne nose odgovora.

Moja strepnja, tvoje laži,
ostavljaju teške tragove
i te rane po duši opominju,
da lutajuća srca niko ne može zadržati
i naučio sam to na teži način.
Jer dao sam ti krila.

https://alutadanoite.com

Znaj, nedostaješ…

Thu, 01 Sep 2016 08:51:26 +0200

Autor: a Luta da Noite

Poslao: 01.09.2016 08:51

Što od puteva i mostova iza sebe rušiš bezbrižno,
to pusto ostrvo koje ostaje, gradim i popravljam,
nemoćno poput čaše vode u more da dolivam.
Znaj,
ništa meni od moga tela ne treba,
to što ti njemu daješ, daću tebi ja,
i ne možeš me ostaviti, nikada.
Znaj,
bar tu u mojoj pesmi, u još jednom stihu,
sigurna zagrljena rečima.
Tu si u mom svetu traješ i nedostaješ,
od svega najviše nedostaješ
Sve više čini mi se i da ništa više.
Samo nedostaješ.
Sve ostaje, tu je u mojoj tajni,
i to je od toga svega što još može biti
sirot od sveta, sad sam u brigama.
Vođen tvojim brojem mladeža,
posejanih po leđima poput zvezda.
Ti i nedostajanje.
Što ustvari još imam? Šta to ustvari ipak vredi?
Ideja, misao o tebi.
Šta se moglo zbiti, pružiti, doživeti.
Kad samo znala bi? Kad znao bi?

https://alutadanoite.com

Sve mi uzmi

Sat, 19 Mar 2016 09:12:37 +0100

Autor: Beba26

Poslao: 19.03.2016 10:12

Sve mi uzmi,
ali dusu ostavi.

Ima milion nacina da
te zaboravim.

Sve mi uzmi,
ne gledaj me vise.

Svako na svoj nacin
knjigu pise.

Korake ti poznajem,
idi,necu plakati,
idi sa njom zivot
ostvari.

Sve mi uzmi,
samo srce na mestu
ostavi.Bice mi lakse
da te zaboravim.

Zao mi je sto te volim

Na prozoru sedim,
kisa pada kap po kap.
Nebo place sa mnom,
ko da moju sudbinu zna.

Na stolu mi telefon,
a u njemu poruke pune
bola.

I dalje gledam kisu sve dok
ne svane zora.

Majka me iz daljine gleda
i kaze:"Nemoj plakati,nije
vredan toga,ti podji na put
srece i kao kroz maglu zaboravi
ga".

Pakujem svoje stvari,na
put krecem dugacak,
na put bola i tuge,
dok on ljubi druge.

Suze mi liju,kazem samoj sebi:
"Eh sudbino prokleta si,pa
kako i ne bi"!

Ne dam te zaboravu

Oci su mi susne,
al'i dalje trcim ka tebi.
Svoje ruke da ti dam,
zaboravila te ne bi.

Noci su mi hladne bez
zagrljaja tvog,
oci u oci srescemo se mi
i jedno kraj drugoga proci.

Ali ja te zaboravu necu
dati,ma koliko moje srce
ce da pati.

Kada prodjes pored mene,
samo me pogledaj u oci,
oci ce ti reci sve,
koliko volela sam te.

Secanje

Sun, 10 Jan 2016 14:22:03 +0100

Autor: coka

Poslao: 10.01.2016 15:22

Znam da cu s'vremenom plakati sve tise,
a da ces mi ti nedostajati se vise i vise.
Zauvek si u mojim mislima i srcu.
Volim te Mama!
fleurs by Coka M, sur Flickr

Praznina

Thu, 05 Nov 2015 14:16:03 +0100

Autor: lotus66

Poslao: 05.11.2015 15:16

Praznina koju grlim slicna je
svim dubinama ovog sveta.
Ivica nema i ne zna za oblicje
i svetli sjajem dvadeset leta.
Svakom suzom sebe produbi,
postojanjem svojim sebi je breme.
Svakim vapajem sebi presudi,
od gnojnih je rana ne leci vreme.
Napaja se se cudnovatom strujom
prekinutih zagrljaja, neizrecenih reci,
nad neprobijenim branama olujom.
Ljubavlju svojom zeli da leci.
Al' prepuknu u njoj stotinu srca,
sa iznutricama sitnih nadanja.
Strozeg od sebe ne nalazi suca
i vodi sebe kroz stradanja.
Rupa spava blazenim snom,
srecu menja, u meni ostaje
jedina je sto sa mnom
jedno i postaje.

Polovica tvoja

Fri, 01 May 2015 23:07:07 +0200

Autor: LaVeVu

Poslao: 01.05.2015 23:07

Sjecas li se one decembarske noci,
kad su nam se ugledale oci,
nisam mogla dugo doci sebi,
od te ljepote koju osjetih u tebi.

Bila je vece, otisli smo jesti,
kod jednog grka, tu nas ti fino smjesti,
te veceri nije mi bilo do hrane,
kad ugledah tvoje oci carne.

Carne oci, dva kafena dugmeta,
u njima sam bila ocigledno meta,
kroz te oci vidjela sam dublje i vise,
vidjela sam dusu koja za mene dise.

U jednom momentu javi se dusa moja,
i rece mi njeznim glasom: ovo je polovica tvoja.
Od tog trena za mene je sve bilo jasno,
pa pomislih da sad vrisnem glasno.

A suzdrzah se jer ne bismo sami,
reko': sacekacu trenutak kad budemo u tami.
Nastavismo pricati nekoliko sati,
dok pozuda za poljupcem me u svoje ruke uhvati.

I u autu pored izloga desilo se cudo,
tu si me poljubio prvi put ludo,
taj poljubac oduzeo mi je pamet,
a kako i ne bi, dozivila sam nalet.

Naletila sam na usne sladje od meda,
tu zar ne bi ugasile ni dvije kante leda,
te noci duse postale su jedno,
konacno se desilo u zivotu nesto jako vrijedno.

Kad tvoja dusa nadje polovicu drugu,
tad ljubav nadjaca bol, jad i tugu,
i onda shvatis svu sustinu zivota,
onda se pred tobom otvore vrata raznih ljepota.

Ko taj osjecaj dozivio nije,
u njemu se i danas tuga i razocaranje krije,
pa u teskim danima svoga zivota,
proklinje stvoritelja ovih nebeskih ljepota.

A jadan ne razumije kako da si pomogne,
i mnogima kroz neznanje nesvjesno odmogne,
ljubav je dar od jednom nam boga,
i nosimo je svi u dubini srca svoga.

Mnogima je tesko do ljubavi doci,
jer su im na put nabacani kolci,
voli svoga bliznjeg kao sebe samog,
to ti je jedini od Boga dat' nalog.

Оgledalo - Аlisa Kinaski

Thu, 12 Feb 2015 20:22:01 +0100

Autor: Sinhro998

Poslao: 12.02.2015 21:22

Sedi. Dosta je bilo stajanja.
Polako… Nećemo nepregledne misli.
Nećemo. Priseti se.
Umeš plivati kroz vreme!
Kako, zar se ne sećaš?
Ma gluposti! Svake godine ista priča.
A ti je se ne sećaš?
Gledaj sad.
Koliko su tvoje duševne snage
porasle od tog trenutka?
Mnogo. Najjednostavnoje rečeno.
Nije tačno. Kako nije?! Jeste! Jeste!
Prvi korak savladalo si.
Misli su ti postale usredsređene.
Donekle. Pa šta?! I to je nešto.
Novi početak. Vreme je brzo odletelo.
Pobeglo je. Od tebe. Ono uvek beži.
Beži od svakoga. Neko ume prosto da
ga uhvati. I savlada. Ti ne umeš!
Ne umeš!
Ma tvoj život je besmislen. I komičan.
Komedija! Pa da… Šta kažeš?
Ne čujem te. Ma niko tebe ne čuje.
Molim? Gluvi su? A ti?! Šta je s tobom?!
Svi su i gluvi, i slepi, i nikakvi... samo si ti…
Šta?! Pobednik?! Hm, to je teška reč.
Nemoj se igrati s njom! Čuješ?! Ona nije za tebe..
Ostavi je! Ne diraj je!
Teško ti je. Ne umeš da vezeš. Tvoje niti su
tanke i brzo pucaju. Polako... Ima vremena.
Ојačaćeš! Мoraćeš! Ispravi se! Misli!
Мisli kad kažem!
Prekorači crtu ako smeš. Izađi iz tog kaveza
Već jednom! Sitnica za tebe...
Аli te sitnice čine život! Оbmanjuju ga.
Тruju. Ulepšavaju. Ponekad...
Bezvrednilo jedno! Nemoj čekati sutra!
Zgrabi dan! Оsloni se na ogradu prošlosti
i posmatrajј...
Uvek te u isto vreme ubiju..
Gledaj! Prati ih! Оni! Оni!
Precrtaju te... А potom zgraze.
Dok ti igraš igru misli između dve vatre.
A onda umireš, daviš se... U suzama...
Nisi dobar plivač! Аli dobro. Uvek umeš
da izroniš!
Doći će i tvoje vreme.
Stajaćeš pred njima.
Zgrabićeš ih. Sažvakaćeš ih. Ispljunuti.
I potom zgraziti. Osetiće kako se nalaze
pod tvojim đonom.
Molim? Gubim te... Nema svrhe...
Ја tebe više ne čujem, ali slušaj ti mene!
Hedonisto! Hvataču mira, snova i slobode!
Utvaro! Nihilisto!
Dobročinitelju i osvetniče!
Buntovniče i razbojniče!
Мogu te u mah uništiti.
Ali neću. Putovaćemo mi zajedno.
Uspostavićemo jedinstvo i balans!
Snaga naše zajedniče kuće ovladaće!
Verovaćemo! Borićemo se!
Gazićemo preko trnja zajedno!
Nećemo ostariti! Nećemo se predati!
Volećemo...
U krug, do kraja, i polse kraja...
Је li tako?! Таko je...

Хоћу

Mon, 10 Nov 2014 00:30:06 +0100

Autor: niko650

Poslao: 10.11.2014 01:30

Испратићу госта што у ситне сате на врата ми куца.
Сачекаћу љубав да пронађе пут до мога срца.
Избројаћу звезде што на небу остављају траг.
Прихватићу само оног ко је мени драг.
Заиграћу игру у којој се кораци не броје.
Дозваћу снове да на јави озбиљно постоје.
Отворићу душу да из ње стихове исцуре.
Уморићу море када крену да бесне буре.
Натераћу сунце да засија и кад време није.
Разбићу чашу пре него се пиће попије.
Замолићу кишу да утиша звуке када пада.
Научићу људе што су љубав, вера, нада.
Одлутаћу на трен у неку земљу далеку.
Насмијаћу сузе када реше да потеку.
Ослободићу грехе све који криви нису.
Удахнућу живот оном ко је престао да живи.

Весна Вујови ћ, Београд – Зборник „Вршачка поетска сусретања“

www.odlican.com/Sandrina Martinetti

Nije danas taj dan

Thu, 02 Oct 2014 21:19:37 +0200

Autor: Tea_012E

Poslao: 02.10.2014 21:19

Nemoj sebe, mozeš na mene
Spusti tu ruku!
Ne spuštaj mi osmeh sa lica
Nemoj! Imaš mene.

Najcrnje su noci svanule
I tmurno je jutro napredak
Sunce se sakrilo, izaci ce!
Šta je igra zmurke
Ako ne potrudiš se?

Silom jakom udari na mene
Podnecu, jaka sam zbog tebe!
Spusti tu ruku!
Osloni se na mene.

Casa vina - DijanaMoco

Thu, 31 Jul 2014 18:29:40 +0200

Autor: DijanaMoco

Poslao: 31.07.2014 18:29

Zar je casa vina ucinila svoje
da zaboravis usne moje,
da se ne setis one lude noci
dok sam te tesila u samoci?!

Zar je casa vina ucinila cudo
da drugu zavolis ludo,
da mene ostavis u samoci
te tuzne besane noci?!

A kad' zora svane
i casa se isprazni,
hoces li tada doci do mene
i reci "moje srce bez tebe vene!"?

Da li ces me tada voleti
i za ljubav moliti,
da li ces mi reci "voljena"
ili opet... ostavljena?!

Изазов у души

Sun, 06 Jul 2014 00:35:29 +0200

Autor: niko650

Poslao: 06.07.2014 00:35

Кад се капи од једног ока
у немирно море претворе,
кренем у битку највећу

а, не волим битке
где победник и поражен има,
борба за коју срце немам
ал ова је изазов прави
кад морам сама себе да победим.

Бојно је поље моје тело устрептало
оружје, срце јако уснуло
а у души, место где битка се бије
само ја и моје друго ја
с којим у вечитом сукобу бивам
јер кад плачем, оно се смије
кад се радујем, оно тугује

и не волим битке
ал ова је изазов прави,
да кап из једног у друго око прелијем,
да душу душом додирнем
и дланове се дотакну,
лева десни помилује,
дрхтај душе заталаса телом
и од две молитве изроди се једна.

О.С.

Molim vas

Mon, 23 Jun 2014 00:36:24 +0200

Autor: NIKOS_

Poslao: 23.06.2014 00:36

Molim vas, ne pricajte lazi o meni,
o mojoj ljubavi koju nosim u srcu za njom,
jer to je jedino nevino sto postoji u mom zivotu.

I... ako mi i to oduzmete, svojim zavidnim recima,
moracu da uradim nesto... a to ne zelim...
Moracu da govorim svima... istinu o vama.

Trag

Ostavila si dubok trag u mojim grudima, u ovoj ranjenoj dusi...

Da li je razlog, sto te nisam dovoljno voleo, pa te zato polako gubio,

Ili je to sto sam u drugim zenama tebe trazio, nadajuci se da ces biti jedna od njih...

Negde sam pogresio ulicu i krenuo putem patnje, nemo se osvrcuci,

Da cu videti tebe kako sijas u daljini i vracas me iz nemira ludosti koja me obuzela,

A tebe dovoljno daleko od mene odvela... Mada... Mozda je i trebalo tako...

Mozda... Ma ko zna zbog cega je to dobro... Volecu neke druge, manje drage srcu mom,

Koje ce me lagati da me vole.. .da sam najbolji... da sam im jedini...

A ja... ja cu lazno biti srecan i ziveti ovaj zivot, bez zivota.

Ili-ili

Tue, 25 Mar 2014 01:38:34 +0100

Autor: vessna

Poslao: 25.03.2014 02:38

Negde.
-U snovima.

Nekada.
-Od pitanja: kada? Vremenski prilog.

Tišina.
-Neophodan svežanj svakog putnika.

Noć.
-Uramljen indigo papir.

Zvuk.
-Niske nota okačene o svako drvo.

Boje.
-Mirišu, plene, padaju i vesele se.

Vreme.
-Broj otkucaja srca u minuti.

Dete.
-Najlepše oči u nama.

Kise dolaze

Fri, 30 Aug 2013 10:11:31 +0200

Autor: Plava Ptica

Poslao: 30.08.2013 10:11

Kise dolaze

Prolaze sni letnjih oluja
a dolaze dani onih modrih kisa
Dok jesen u meni zri
a bol je u dusi sve tisa i tisa

Dolazi vreme kada lisce zrelo
susti pod korakom mojim
O kako bih …
kako bih da mi se ruke vrele
bar na tren spoje s tvojim

Dolaze noci nemira ludih
kada tuga tesko kaplje
i snove gasi
a sva je modrina u mome oku
i toploj suzi sto obraz kvasi

Dolaze kise te modre kise
koje sad molicu da mi te vrate
pogled i dodir usana tvojih
u ove tihe samotne sate

Plava ptica 1983

Zivot

Thu, 29 Aug 2013 16:25:17 +0200

Autor: Plava Ptica

Poslao: 29.08.2013 16:25

Sta je zivot? Izvestan je trenutak kada dolazimo na ovaj svet a nismo to sami izabrali i onaj kada odlazimo. Ovaj drugi mi ne biramo a ko ga odredjuje niko ne zna.Izmedju ta dva trenutka odvija se zivot. Ranije nisam razmisljala o tome ali eto neki dogadjaji ili ne znam sta vec su me naterali da sebi postavljam to pitanje.

Nije bitno kada cemo otici. Jedino vazno je sta smo izmedju ta dva trenutka uradili.Kazu neko to odgore vidi sve. Ne znam da li je tako ali sve sto cinimo ostaje zabelezeno u nekoj kosmickom fajlu. Dobro, lose ili mozda nista. Svako od nas je iz nekog razloga tu. Znate li li ga? Svaki tren moga zivota danas je intenzivan rad na sebi. Kakav dosije u kosmickom fajlu imam ne znam. Moje je da se trudim.

Veki danas je dosao taj drugi trenutak. Znam da si otisla srecna. Neka te andjeli cuvaju.

allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true">

Uticaj

Sat, 02 Mar 2013 00:19:28 +0100

Autor: vessna

Poslao: 02.03.2013 01:19

Polomljena sećanja
nad bunarom ne želja
tmina dna
samo pomisao
da je voda ledena

***

Noć lagano curi
sve reči i ne reči
ne mogu ništa reći
otkucaji i tuđi dah
u daljini izgubljeni
zovu ili ne zovu
svejedno
noć lagano curi

***

Jutro
izobilje svetla
otvorene oči
pokreti tela neusiljeni
zvuci u skladu
sa
sinhronizovanim mislima

Zivote

Tue, 19 Feb 2013 18:35:22 +0100

Autor: oko snova

Poslao: 19.02.2013 19:35

Nikada ti zivote nisi postao nista bolji niti ista gori.
Nikada ti nisi imao moc onu koju mislio da imas.
Zelim ti reci da nisi sloboda,
nisi guru
nisi ni netko tko moze vladati
Ti si samo postar...donosis ono sto nam preko tebe posalju.
Imas i ti svog gospodara...
Ne uznosi se i ne likuj nad nama,samo je jedan koji ima tu moc...
a ti...ti si samo vrijeme koje prolazi..samo trag u beskraju...

Beskrajna noc

Mon, 21 Jan 2013 22:58:03 +0100

Autor: maestro12

Poslao: 21.01.2013 23:58

Noć, tišina sveta…vječnost u gluhoj samoći.

A on, sam u svom bolu tihom,

Pod okriljem te beskrajne noći,

Svoju ljubav ponovo, zavrršava stihom.

Dok perom, mišlju luta, po moru blijedih uspomena,

Tražeć onu kojoj da se divi,

Tamnim morem pluta, sam ljepota njena,

U njemu će zauvijek da živi.

Možda ona, u srcu, uzdahu il pogledu krije,

Ljubav koju uzaludno moli?

Ne , takvu ljubav nikad, zavrijedio nije,

Samo onu što iskonski boli.

San ga smiri, a u njemu osjećanja živa,

Kroz oblake mašte polako se kreće,

Jer hoće dugo da te dane sniva

Kad je sa njom bio zarobljenik sreće.

Da još jednom, makar u snu kad ne sme na javi,

Pod zaštitom neba, vasione cijele,

Ruku svoju na taj obraz stavi

I poljupcima pomiluje njene usne vrele.

Kada nađe snage, prema njoj da kroči,

Začu mukli lom snova što se ruše,

Te pogleda u plave, anđeoske oči

Kroz uporedni vapaj i ekstazu duše.

I pita se, u zanosu koji čista osjećanja budi,

Bez snage za riječi i uzdahe sjetne

Ko je on, anđelu da sudi,

Što im misli više, nisu istovjetne.

Ponovo je sam, pred uspomenom kleči,

U tamnom grotlu tog proljetnog ada,

Gdje u pjesmu sroči ove nježne riječi

Koje nisu svjedok, poraza i jada.

Zato, pjesma će da bude svjedok za vremena,

Kako ume voljet, nijemo beznadežno,

Nek kroz pjesmu živi ta odvažna žena,

Koju voli svjesno, iskreno i nježno.

Jedna želja, u toj noći, u beskraju tihom

Od života ne treba mu više,

Da u bolu opjevanom stihom,

Ovaj bude poslednji što piše….

Čekanje

Sun, 06 Jan 2013 13:44:31 +0100

Autor: Jas

Poslao: 06.01.2013 14:44

Kako je sporo vreme kad čekaš, kad se nadaš.
Zatvorim oči, vidim ga.
Otvorim ih... Možda i dođe.
Ma, čekaću i kada druge niko ne bude čekao više.
Čekaću i kada čekanje dojadi svakome ko čeka.
Dišem...
Lagano dišem i skrećem pogled u stranu, jer šiba ga vetar.
I kreće višak tečnosti prouzrokovana tišinom običnog smrtnika.
A ja mislila da ću mu biti lepa sa malo šminke, malo te maske...
Ljudi prolaze stazom i već me gledaju ko senu na toj klupi.
Ma, ne znaju oni mene... Nasmešim se.
I magla mi šapne: ,,Lepa si."
Hm, jesam li?
,,Da, jesi. Volim te."
Voliš me?! I okrenem se...
Ne znam od kada tu stoji, ali tu je.
Smeši se i govori mi koliko sam mu nedostajala.
,,Izvini."
Pssst! Ne troši vreme na nepotrebno, samo me zagrli.
Tako volim kad si tu...
I zagrlio me je.
I ti si meni nedostajao. Volim te.
Pogledao me je kao da traži istinu u toj dubini.
A meni se motaju samo misli, one lepe, najlepše...
Ne volim depresiju!
Dobro mi je sve dok mi ne postane lepo,
tada će on čekati mene...
A ja ne znam hoću li doći.

*Napisala JA, posvećeno osobi koju sam čekala :)*

Mala čeda mamina

Sun, 06 Jan 2013 13:27:24 +0100

Autor: Jas

Poslao: 06.01.2013 14:27

Sedim, a vetar udara u mene
i nosi mi vrištanje,
dalek plač dece.
Ali ne, ona ipak su srećna
dok bezbrižno se igraju u parku detinjstva.
Zabrinuta je mama i kao da jeca,
jer ne može ništa više da im pruži.
Nemaju mesto pod nebom ni sklonište od groma.
Imaju samo jedni druge i ovaj život tužni.

Ali, oni ne znaju da nemaju ništa,
kao da im neko sreću obećava.
Smeju se i dalje, igraju u pesku
dok majčin osmeh već dugo, dugo spava.

Grade kulu ko da dižu snove,
ali vetar duva sve jače i jače.
Ne znaju oni šta se srećom zove,
dok njihova mama u tišini plače.

Lupaju koraci, idu tmurni oblaci
i koja kap padne dole.
Svi sklanjaju svoju malu dečicu od kiše,
a ona može samo da ih voli.

I kisnu oni, nestaju polako
kao vosak pored kamina.
Hladno je jako i pesak je već mokar...
Zaspala su mala čeda mamina.

*Napisala JA, posvećeno mojoj majci*