Ne, necu Ti reci

Re: Ne, necu Ti reci

Wed, 22 Aug 2007 13:26:34 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 22.08.2007 13:26

Bol

Idi. Treptajem oka ugasila plamen.
Jarost ognja u pepeo pretvorila.
I tada sam shvatio šta je sada. U oku.
Samo bljesak. Odsaj. Tuga.
Molim Te, ćuti.
Da u tišini bol oka vidâm.
Da Ti priznam da si bol.
Prošlosti neke. Srećne.
Idi i ne vraćaj se više. U sreću.
Ostani. U bolu.

Re: Ne, necu Ti reci

Thu, 16 Aug 2007 15:32:11 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 16.08.2007 15:32

Живот

Сад, у часу када Те нема,
Има Те на длану,
као судбина записана линија живота,
И длан опрљен на образ стављам
Тражећи траг оних река
Да угасим искру која тиња
У нади да трептај ока може да избрише траг.
Сувише дубоко, сувише близу си на длану.
У трагу. У линији. Живота.

Глад

Mon, 13 Aug 2007 14:49:05 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 13.08.2007 14:49

Хоћу да осетим те целим бићем својим,
глад своју да задовољим мрвицама љубави твоје.
да тражим.. лутам.. по телу твоме...
да радујем се теби и лудостима твојим.

И није ми доста да те волим.
Желим душу да ти предам у залог вечности
у којој желим очима да милујем устрептало лице твоје.
Лице детета. Очи срне. Душу анђела. Палог.

Да гладно срце у недрима ти нахраним
сузама и крвљу својом.
Јер у теби куцам. У мени живиш.
И гладујеш. Анђеле. Пали.

Re: Ne, necu Ti reci

Mon, 11 Jun 2007 09:01:25 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 11.06.2007 09:01

Жртва

Изашао је из мене ове ноћи пламен.
Камен на коме је пламен горео, сад ми
као жртвеник служи.
Да на њему опроштај молим,
да колена своја, уместо Твојих,
милујем хладом врелим.
Да сан овај у вечност претворим.
Да кажем, да лажем, да крадем,
Да у ватри спас потражим.
Јер ватра се у пепео ствара
оног часа када руку дадох,
да је на пању одсечем,
због додира што још гори.
Удри. Пали. Милуј. Рана више не боли.
Болиш преосталим делом руке.

Студ...

Mon, 04 Jun 2007 07:50:41 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 04.06.2007 07:50

Пуним своју шаку болом са Твог прага.
Студ његова ме буди из сна који сањах овог јутра.
Будим се срећан, тражећи где сам бол скрио.
Знам да га кријем, али нисам знао да у страху и од себе га кријем.
Молим Те мила, отвори двери своје, стани стопом својом на праг. Биће да је бол под ногом Твојом.
Ако осетиш хладно, то је он. Буде ли топло, то је душа моја.
Хладно или топло?
Реци....

Miris...

Wed, 30 May 2007 14:39:48 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 30.05.2007 14:39

Kad zamre trzaj duse na kamenu ostavljene,
pobelele od sunca i kise,
ostaje damar koji iz mirisa raste.
Za Tebe
Zivi tankim nitima korena od mirisa.
Traga mirisa sa Tvoje kose.
Prilepljen za kamen, ceka da ponovo prodjes
putem kojim si trag ostavila.
Na dusi. Na korenu.Kojim za Tebe zivi.

Trag ga ka Tebi vodi. Ka Ljubavi.
Miris ka Sreci.
Ljubavi Sreci..
I tad ga opet voli..Miris..
Dusa je voli..

Уздах

Fri, 25 May 2007 13:19:00 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 25.05.2007 13:19

У тмини ноћној оте ми се уздах са усана.
Сан.
Тамо где ми је била душа настани се сан.
Име.
Са именом Твојим наставих да живим.
Са уздахом схватих да име је у боји.
Да је душа у боји ветра, којим однесе бол.
Нема више уздаха. Само боја.
Боја очију. Додира. Ватре.
Модра.
Осећам ветар. И додир. Себе не.
Само Тебе.

Дан

Thu, 24 May 2007 09:18:48 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 24.05.2007 09:18

Зора. Траг Тебе на мени гори.
Тако је ноћ дуга за све оно што бих Ти сад рекао.
Признао.
А опет дуга је за бол. Тебе у мени.
Захваљујем Богу што створи зору. И Тебе.
Казна.
Љубав Твоја за мене. Молим искупљење за себе.
Не за грех. Немаш га. Ја га искупљујем. За крај.
За почетак. Нови. Знаш.
Што ја ово говорим !? Ја не знам да волим.
Мислио сам да знам. Сад Ти учиш мене. Хоћеш ли?
Да ме учиш рађању и смрти.

Грех

Mon, 21 May 2007 07:31:41 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 21.05.2007 07:31

Кријем прсте моје од Твог погледа.
Све мислим да одаће ме.
Да рећи ће Ти, да не волим Те сад.
Већ да волим Те јуче, сутра и данас.
Више него мање јуче, но сад.
А да очи Твоје рећи ће истину коју не желим да чујем.
Да заборав у њима сада живи на прсте моје.
Стискам их у клупко греха и бацам под ноге Твоје.
Да их нема више, да их отресеш попут прашине са стопала свога.
Молим и вапим да их немам.
Опрости.

Dubina

Fri, 18 May 2007 13:23:13 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 18.05.2007 13:23

Пијући дубину из ока Твога, сабирао сам ветар са севера и слао га на југ. Био сам јак, снажан. Највећи. У срећи.
Дубина је остала, ветар је однео снагу. Остао сам сâм. Слаб.
Опет пијем дубину. Из туге своје. Опет сам јак. Снажан. Највећи. У болу.
Хвала Ти. Што спознах дубину. Твоју и своју.
Јер могу да дишем на дну, боље но на врху.
Затвори очи, молим Те. Удахни дубоко. Осети ветар. Из свог срца. Дува... сада јаче, него раније. Јер моја снага је Твоја сада.
Не волим ветар. Волим Тебе. И Твоје очи. И Твоју дубину.

Истина

Wed, 16 May 2007 11:08:22 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 16.05.2007 11:08

Молим да реч ћути.
Молим да уста говоре.
Тражим слутњу тамо где је нада умрла.
Верујем да знаш.
Да сам онај исти који ће бити исти и сутра исти као што сам и данас.
Осим што волим Те више.
Не зато што желим.
Већ зато што не знам зашто то желим.
А Ти си ту, онде, овде и сада у мени. У мојој кожи. У мојој крви. У мом оку.
Искон је Теби. Крај у мени.
Топлина са прага више није студ. Жива је. Дише. Куца. Као срце уловљене срне.
Вреди ли да молим за реч. За глас. За титрај душе Твоје. Ћути. Нека оно говори. Истину.

Језеро

Tue, 15 May 2007 11:22:45 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 15.05.2007 11:22

Киша. Пролеће. Радост.
И туга.
Кап са цвета је пала у Твој длан.
Цвет је сада плод.
Који боли. И прија.
Грубо гребе утробу. Као киша спира радост.
Трагови као понори одводе тугу ка срцу.
Језеро дубоко у себи чува Тајну.
Сада се језеро у црно боји.

Личим

Mon, 14 May 2007 14:40:07 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 14.05.2007 14:40

Почео сам да личим. На Tебе.
Почео сам да сањам. Тебе.
Почео сам да љубим. Тебе.
Почео сам да живим. Тобом.
Почео сам да гледам. Тобом.
Почео сам да почињем. Тобом.
Почео сам да трајем. Тобом.
Почео сам да плачем. Тобом.
Почео сам да радујем се. Тобом.
Тобом певам, играм ногом Твојом.
Руком Твојом милујем. Ударам себе. Тобом.
А сад завршавам реч. Тобом.

Око

Thu, 10 May 2007 08:20:58 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 10.05.2007 08:20

Кад сакривени осмех отмем
и у оку му дом нађем,
Талас туге отме ми око
У чежњи да вратим му искон.
Враћање и узимање.
Тек Oна у оку живи.
Враћа сјај и узима дах.
А туга остаје у души
где закопах себе
што осмех крадем Теби.
Узми ми руку, одсеци,
Њоме помилуј своју косу
Да додир ја не осетим.
Узми ми око, извади,
Њиме сузу на своје усне спусти
Да трептај ја више не осетим.
Оком и Руком Ти опроштај тражим
И опрости што срца више немам.
Знаш да још само око и рука живи.
Срце дише. Куца.
Чује га?
Oна.

Залуд беше опроштај

Thu, 03 May 2007 11:18:53 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 03.05.2007 11:18

Играјући се његовим праменом наде
Исплела је паукову смртну клопку.
Наиван и срећан, спремно, ходио је
на ивици понора,
тражећи да у њему живот потражи.
Новим животом да смрт сталну превари.
Но, смрт јача беше и страсно га у загрљај узе.
Осмехом поздрави прошлост,
сањајући сада будућност,
јер он у садашњости више не живи.
Залуд беше опроштај који доби,
јер трагове и корење не обриса и не ишчупа.
Већ бестрасно настави да воли
што се волети не да.

Док траје његов ход

Thu, 03 May 2007 11:15:15 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 03.05.2007 11:15

Врата затвара за собом
Наглим трзајем душе, повређеног срца,
и срећно пева оду љубави.
Она. Што је била. И биће.
Док траје његов ход. И удисај.
Издисајем себе одаје. Не може да превари.
Да скрије.
Трен који траје вечност.

А градећи пречицу

Thu, 03 May 2007 08:05:56 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 03.05.2007 08:05

А градећи пречицу до среће,
заборавих да варам Бога.
Анђели упијају мирис
са усана.
Прстима склањају сузе
и у путиру приносе на дар
који се у крв претвара.
Његов траг сад нестаје, јер
отисак је у дубини
прогнаног из Раја.
Скрива лице, склапа очи, и
снива.

Баш као некад

Wed, 02 May 2007 09:03:49 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 02.05.2007 09:03

Баш као некад, јако стежем,
длан, ноктима без оштрине,
отупелим од бола,
упорно трагајући
за последњом капи бола.
Шта је то, тамо где Те нема?
Почетак и крај.
Свега онога што нисам имао
и што нећу имати.
Клизи...
Густо и лепљиво...
Ноћ...

У Теби

Thu, 26 Apr 2007 08:01:39 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 26.04.2007 08:01

У Теби сада ветар дува
Са хладног севера, југ доноси
као птица, тужно куца на затворен прозор
показујући сломљено крило и тражећи милост.
Лаког скока са висине, тражи спокој
тамо где га нема.
Срећа.
Мир.
Крај.

Trnes...

Wed, 25 Apr 2007 22:37:06 +0200

Autor: Radeumetnik

Poslao: 25.04.2007 22:37

Ni da viknes
ni da zaplaces
mozda da ocutis
izdaju te oci
tamne kao
nebo pred oluju,
volis a,
pretrnes
od hladnoce.

Radeumetnik

Juce, danas... - Vislava Šimborska

Wed, 25 Apr 2007 22:32:42 +0200

Autor: Radeumetnik

Poslao: 25.04.2007 22:32

"Juče, kada tvoje ime
neko glasno reče meni,
ko da ruža tad ulete
kroz moj prozor otvoreni.

Danas, kad smo se sastali
k zidu lice ja okrenuh.
Ruža? Kakva li je ruža?
Sliči l cvetu? Il kamenu?"

Љубав

Wed, 25 Apr 2007 13:17:39 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 25.04.2007 13:17

Љубав је оно што си Ти,
Туга, срећа и бол,
Из срца осмех, и јаук.
Када окрзајом ока пређеш
преко душе
Тад нестаје немир и
рађа се, као из љуске јајета,
нови живот.
Жудња. Питки осећај под језиком.
Стид и победа уморног ратника
на прагу слободе.

Тражим

Tue, 24 Apr 2007 13:29:07 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 24.04.2007 13:29

Тражим јутра овог траг у души.
Негде у прикрајку скрива се осмех. Твој.
Назирем кроз густину да бежи.
Чврсто га држим обема рукама. Гризем га.
Брани се и моли. За још јачи угриз.
Не разумем.
Знам да то ниси Ти.
Ко тражи бол?
Онај ко губи овог јутра траг.

Ne, necu Ti reci

Mon, 23 Apr 2007 09:23:25 +0200

Autor: Nebojsa

Poslao: 23.04.2007 09:23

Где...

Јак је трен овај. До бола. До сржи.
Срећан.
А Тебе ипак нема.
Као трепатај нестајеш из ока.
Покушавам да задржим вечност.
Газиш ме. Подижеш и љубиш.
Шта је ово?
Вечности трен.
Део љубави Твоје.
Део пера са крила Анђела.
Волим. Мрзим. Губим.
Где?