Novi Sad, vesti - najave, aktuelnosti, reportaze

Nedeljno pravilo u Novom Sadu

Sun, 09 Dec 2012 12:02:47 +0100

Autor: majra

Poslao: 09.12.2012 13:02

Dobro'jutro iz Tozinog sokaka :)

Nedeljom u Novom Sadu, pogotovo kad je zimsko doba, ne možete videti nigde nikog na ulici. Mika Antic je rekao...

"Jednom su me pitali zašto sam tako gimnazijski zaljubljen u Novi Sad. Nisam umeo da odgovorim. Jer sa najdražim gradom je kao i sa najdražom ženom: nikad nećemo uspeti da objasnimo ni sebi ni drugima šta nas je to tako vezalo..."

Drugo pravilo je: "Prvo fruštuk ondak na put!"

sveti hleb by majras, on Flickr

Ali, bez njih ništa na ovom svetu ne bi vredelo:

Zimske radosti by majras, on Flickr

Što ljubav tvori, to vekove živi
Što ljubav stvori, to vekove broji
I broji čitav neizmeran niz.

Peti festival poezije i kratke price "Dusko Trifunovic&

Tue, 28 Jun 2011 13:49:55 +0200

Autor: ljubica

Poslao: 28.06.2011 13:49

Peti međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku, studentsku i omladinu do 30 godina "Duško Trifunović" objavljuje konkurs za literalne radove u kategoriji pesme i priče. Pozivaju zainteresovana deca, srednjoškolska, studentska i omladina do 30 godina da svoje radove.

Pravo ucešća imaju sva deca, srednjoškolska, studentska i omladina do 30 godina iz zemlje i sveta. Radove (do tri pesme, odnosno do tri priče) slati do 1. septembra 2011. godine u tri primerka. Dodela diploma i plaketa 13.septembra 2011. godine na rodjendan Duska Trifunovica.

Radove poslati na adresu:

Peti međunarodni festival poezije
"Dusko Trifunovic" (za konkurs)
Stojan Simic Krpica
Marka Miljanova 18/39
Novi Sad
Republika Srbija

ili na email: stojan.simic.krpica at gmail dot com

Memorijalni festival

Konkurs za Peti medjunarodni memorijalni festival za decu oštecenog sluha "Ruzica Mihajilo" za literarne radove u kategoriji pesme i price, za likovne radove u kategorijama crteza u olovci, crteža u temperama i crteza u pastelnim bojama.

Pravo ucešca imaju sva deca ostecenog sluha iz zemlje i sveta. Radove - literarne (do tri pesme, odnosno, do tri price), slati na do 25. 08. 2011.godine u tri primerka sa punim imenom i prezimenom ucenika, odnosno, ucenice, imenom skole, nastavnika i adresom. Radove - likovne (do tri crteza) slati sa nazivom rada, imenom ucenika, odnosno, ucenice, nazivom tehnike rada, dimenzijom rada, imenom nastavnika, nazivom skole i adresom.

Bice dodeljene diplome, plakete i novcane nagrade

Radove treba slati na adresu:

Peti medjunarodni memorijalni festival za decu ostecenog sluha "Ruzica Mihajilo" (za konkurs), Organizacija za gluve Novog Sada, Miletcieva 18, 21000 Novi Sad, Republika Srbija

Dodela medjunarodne nagrade za kreativnu sintezu

Sun, 22 May 2011 23:48:08 +0200

Autor: ljubica

Poslao: 22.05.2011 23:48

U okviru Scene svih kreativnih bice dodeljena medjunarodna nagrada za kreativnu sintezu arhitekti Dusanu Krsticu u sredu 25.5.2011.godine u 19 sati u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 27 u Novom Sadu. Nagradu je ustanovio Stojan Simic Krpica uz podrsku mr Jovana Mihajila i mr Nere Legac Rikic. Dobitnik bira sledeceg, nema ziriranja ni lobiranja. Scena svih kreativnih nagradom za kreativnu sintezu izdvaja stvaraoce s posebnim multikreativnim pristupom u radu. Dosadasnji dobitnici su Miroslav Krstonosic i Dubravka Djukanovic.

Profesionalna biografija dobitnika - Dušana Krstića

Dušan Krstić rođen je 25.12. 1938. god u Novom Sadu. Diplomirao je na Arhitektonskom Fakultetu u Beogradu 1962. godine. Nakon toga stalno radi u Novom Sadu u raznim projektnim organizacijama: u Projektnom zavodu Vojvodine od 1962-1971. god, u Projektnom birou Zavoda za fizičku kulturu 1971-1974. god. i u Projektnom birou G.P. "Novotehne" od 1974-1976. god. Od 1976. godine radu u Projektnom birou G.P. Neimar - Novi Sad"Projekat 76", sve do 1999.

Bio je sekretar Društva arhitekata grada Novog Sada od 1969-1972. Preko 15 godina je član Jugoslovenskog društva za teoriju i kritiku arhitekture i od 1983-1991. godine član Jugoslovenskog Odbora za unapređivanje i vrednovanje u stanovanju i stambenoj izgradnji, čiji je predsednik bio i dr Mihajlo Čanak. a počasni član prof. Mate Bajlon. Duži niz godina bio je član uređivqačkog odbora kolegija časopisa DANS.

Bavio se popularizacijom arhitekture, pisanjem u dnevnoj štampi, držanjem predavanja na stručnim i javnim kulturnim tribinama Novog Sada i Beograda, na Radio Novom Sadu, RTV Novi Sad i Jugoslovenskoj televiziji. Autor je mnogih pisanih studija, prevoda i naučno-istraživačkih radova. Bio je a i sada je aktivni učesnik mnogih simpozijuma širom bivše Jugoslavije i R. Srbije.
Učestvovao je na mnogim izložbama po pozivu u Beogradu, Novom Sadu, Ljubljani i Sremskoj Mitrovici.

Dobitnik Oktobarske nagrade grada Novog Sad za arhitekturu 1972. godine, "Tabakovićeve nagrade" DANS-a za arhitekturu 2002. godie, mnogih internih priznanja, plaketa i zahvalnica, nagrade SAS-a za životno delo 2008. godine. Izabran je 2009. godine za dopisnog člana Akademije inženjerskih nauka Srbije u Beogradu. O ličnosti Dušana Krstića objavljeni su članci autora, istoričara umetnosti i arhitekata u kultnim rubrikamadnevnih listova (Dnevnik iz Novog Sada, Politika iz Beograda, Delo iz Ljubljane), kao i tekstovi u stručnoj periodici (Arhitektura-urbanizam iz Beograda, Čovjek i prostor i Arhitektura iz Zagreba, Sinteze iz Ljubljane), uključujući i tekstove u svim našim umetničkim enciklopedijama i leksikonima arhitekture i posebnim knjigama posvećenih arhitekturi. Svi prisutni pesnici i pesnikinje po pesmom jednom pozdravice slavodobitnika Krstica.

Dodela nagrada Trećeg medjunarodnog festivala

Thu, 19 May 2011 00:34:22 +0200

Autor: ljubica

Poslao: 19.05.2011 00:34

Ziri festivala radio je u sastavu mr. Jovan Mihajilo (predsednik), mr. Nera Legac (clan) i Stojan Simic Krpica (clan). Na konkurs je stiglo nekoliko hiljada radova od vise stotina autora iz zemlje i inostranstva (mahom iz zemalja bivse Jugoslavije).

Za esej o poeziji Joana Flore specijalna nagrada Ivana Janjic, student master studija rumunskog jezika i knjizevnosti, Filozofski fakultet,Novi Sad. Prvu nagradu festivala "Joan Flora"u konkurenciji do trideset godina za poeziju dobili su Nemanja Arsovic iz Novog Sada i Snezana Nkolic iz Brdarice kod Sapca, student srpske knjizevnosti u Novom Sadu.

Nemanja Arsovic, rodjen u Krusevcu 20.11.1982. Odmah "dopremljen" u Novi Sad i od tada je tu. Ziveo u Sofiji 3 godine dok mu je majka predavala srpski jezik Bugarima, pa mu je dojadilo i ponovo je bio dopremljen u Novi Sad,.Isao je u skolu "Djordje Natosevic" do 7 razreda kad prelazi u Bugarsku i nastavlja skolovanje u Engleskoj gimnaziji. Opet povratak u Novi Sad i nastavak skolovanja u gimnaziji "Jovan Jovanovic Zmaj." Posle zavrsene gimnazije upisuje se na Filosofski Fakultet smer filozofija. Sada je apsolvent.

Medjunarodne 1. nagrade za poeziju: "Stanislav Preprek", "Mihail Babinka"2. nagrada "Janos Siveri", ucestvovao na dva slem festivala u Novom Sadu i na mnogo poetskih veceri ili kako to nazivaju jos "poezijom u kuci"crnoj u Novom Sadu u Beogradu na Poetskom Clubbingu nekoliko puta .Ucestvovao na sajmu knjiga u Novom Sadu na face book pesnickom festivalu kao i poetskom maratonu u Beogradu, isto na sajmu knjiga u Beogradu.Objavljene pesme u casopisu "Zlatna Greda".Knjiga poezije je u pripremi trebalo bi da izadje za dva meseca.

Snezana Nkolic iz Brdarice kod Sapca, studentica srpskog jezika knjizevnosti u Novom Sadu, objavjlivala pesme u listovima i casopisima, finalista Festivala poezije mladih u Vrbasu ove godine. Prvu nagradu festivala "Joan Flora" u konkurenciji do 30 godina za kratke price dobili su Admir Dzanko iz Sarajeva i Nemanja Ilic iz Nisa.

Dobitnici prve nagrade za kratku pricu

Admir Džanko je rođen 01.07.1986. godine u Sarajevu. Diploma: Filozofski fakultet u Sarajevu, Odsjek za bosanski, hrvatski, srpski jezik i književnost naroda BiH. U završnoj fazi rada postdiplomske teze na Postdiplomskom studiju iz lingvističkih disciplina Filozofskog fakulteta u Sarajevu.

Publikacije:

Časopisi – Ornamet (III - 2009) i Odjek (zima 2010)
Zbornici - Kapija istoka i zapada (2010) – s pjesmom Nit
Književni blog: Pljuskovi
Objavljena zbirka molskih zapisa: Mreža (2009)

Manifestacije: Artfest 2008, Sarajevo.
Nagrade: I (prvo) mjesto na Međunarodnom festivalu kratke priče i poezije Vojislav Despotov za najbolju kratku priču, Novi Sad, 2011.
Trenutno u pripremi druga zbirka molskih zapisa. Živi i radi u Sarajevu.

Nemanja Ilic, rodjen 10.09.1989. godine u Nisu, studira prava, pisanjem se bavi od srednje skole, upravo mu je izasla knjiga "To malo prolece" zbirka pesama i eseja, izdavacke kuce Knjizevna omladina Srbije

Dobitnici nagrada za poeziju i kratku pricu osnovci i srednjoskolci

Prva nagrada Andjela Pavlovic O.Š. ,,Petar Kocic, Zemun. Druga Mirjana Marina iz Novog Sada. Treca nagrada Bojan Todorovic z Crne Trave,uciteljica Ljiljana Gligorijevic. Za kratke price prva nagrada je pripala je Anastaziji Kocic OS'' Stefan Nemanja'iz Nisa; drugu nagradu Nevena Djilas.iz Vrsca; trecu nagradu Danijel Corovic 4/1, OS "Sveti Sava", Bajina Basta, uciteljica Jelena Stamenic.

U grupi srednjoskola za poeziju prva nagrada Ana Stanojević, učenica IV razreda Negotinske gimnazije u Negotinu i Lenka Ilic iz Gimnazije, Loznica; druga nagrada Vera Furtula Zrenjaninska gimnazija, Zrenjanin; treca nagrada Marija Pantelic, Ginazija, Lazarevac.

Za kratku pricu srednjoskolci - prva nagrada Nevena Krecak, ekonomska skola, Zemun; druga nagrada je pripala Jeleni] Milić iz Beograda; treca nagrada Katarina Radic.

U konkurenciji do trideset godina za poeziju prva nagrada je pripala je Nemanji Arsovicu I Snezani Nikolic iz Sapca; drugu nagradu dobila je Maja Stanojević. Iz Doboja i Andrea Debak, Trogir. Hrvatska; trecu nagradu Jelena Golubovic, Kotor, Crna Gora.

U kategoriji kratke prica u konkurenciji do 30 godina - prvu nagradu festivala Joan Flora"u konkurenciji do 30 godina za kratke price dobili su Admir Dzanko iz Sarajeva i Nemanja Ilic iz Nisa; drugu nagradu festivala "Joan Flora" u konkurenciji do trideset godina za kratke price dobio je Suad Vellic Živinica, Bosna i Hercegovina; trecu nagradu Marijan Milos iz Backe Palanke.

Dodela nagrada Treceg festivala "Joan Flora"ce se izvesti u organizacii Scene svih kreativnih, u Cara Dusana 8, u Novom Sadu u lokalu "Bootleggers" u petak 20.5.2011 u 19.15 uz odgovarajuci umetnicki program u kojem ucestvuju brojne ugledne zvanice.

Dodela nagrada Prvog medjunarodnog festivala Mihajlo Kovac

Wed, 11 May 2011 01:58:38 +0200

Autor: ljubica

Poslao: 11.05.2011 01:58

Dodela nagrada Prvog medjunarodnog festivala poezije i kratke price "Mihajlo Kovac" 12.5.2011.godine u 19.15 sati u Novom Sadu. Ziri festivala radio je u sastavu mr. Jovan Mihajilo (predsednik), mr. Nera Legac (clan) i Stojan Simic Krpica (clan). Na konkurs je stiglo nekoliko hiljada radova od vise stotina autora iz zemlje i inostranstva (mahom iz zemalja bivse Jugoslavije).

Prvu nagradu festivala "Mihajlo Kovac"u konkurenciji do trideset godina za poeziju dobili su: Benjamin Čuruković iz Zenice i Nikola Oravec iz Petrovaradina.

Prvu nagradu festivala "Mihajlo Kovac"u konkurenciji do 30 godina za kratke price dobila je Mirjana Kolarski i Aleksandar Korac iz Novog Sada.

Dobitnici nagrada za poeziju osnovci: prva nagrada Marko Bojic Pancevo; druga nagrada Biljana Radanovic, iz Sremske Kamenice, osmi razred i Zorana Radaković 8 razred OŠ "Sveti Sava", član književnog kluba "Dis" iz Bačke Palanke; trecu nagradu Momčilo Tošić drugi razred osnovne škole 8.septembar u Pirotu.

Dobitnici nagrada za kratku pricu osnovci

Za kratke price prva nagrada je pripala Anđela Igić, VIII1 O Š «Car Konstantin», Velikotrnovska br.4, Niš; drugu nagradu dobila je ma Smajić VII, OŠ „Čengić Vila 1“, Sarajevo; treca nagrada Ana Petrović, VI-2, Prva obrenovačka osnovna škola, Obrenovac.

U grupi srednjoskola za poeziju prva Djurdjija Perunicic iz Pozege; druga nagrada Sanja Brkic iz Gimnazija "Svetozar Markovic'', Novi Sad; treca nagrada Julijana Dobrasinovic. ucenica Knjazevacke gimnazije, za kratku pricu srednjoskolci prva nagrada Оlivera Grujic. ucenica iz Istocnog Sarajeva.; druga nagrada je pripala Anja Jovičin gimnazija Isidora Sekulić,Novi Sad; treca nagrada Stevan Galjak, Raska.

U konkurenciji do trideset godina za poeziju prvu nagradu festivala "Mihajlo Kovac"u konkurenciji do trideset godina za poeziju dobili su: Benjamin Čuruković iz Zenice i Nikola Oravec iz Petrovaradina; drugu nagradu dobila jeTamara Hrin iz Ruskog Krstura i Sertić Jasmina iz Slavonskog Broda, Hrvatska;
trecu nagradu Ivana Boskovic iz Podgorice.

U kategoriji kratka prica u konkurenciji do 30 godina, prvu nagradu festivala "Mihajlo Kovac "u konkurenciji do 30 godina za kratke price dobila je Mirjana Kolarski iz Novog Sada i Vladimir Korac iz Novog Sada; drugu nagradu Aleksandar Solomun iz Zrenjanina; trecu nagradu Andrija Stanulović z Pirota.

Dodela nagrada ce se izvesti u MZ BISTRICA, Brace Dronjak 11, Novo Naselje u Novom Sadu u cetvrtak 12.5.2011 u 19.15 sati uz odgovarajuci umetnicki program u kojem ucestvuju brojne ugledne zvanice. Hvala svima koji su svojim ucescem uvelicali festival.

Konkurs za Treci medjunarodni festival Stanislav Preprek

Wed, 20 Apr 2011 13:18:36 +0200

Autor: ljubica

Poslao: 20.04.2011 13:18

Da bi se negovalo knjizevno stvaralastvo dece i omladine i da bi se sacuvala uspomena na jednog od najvecih hrvatskih pesnika u Vojvodini Stanislava Prepreka, prema ideji i inicijativi i Stojana Simica Krpice, uz podrsku mr Jovana
Mihajila i mr Nere Legac-Rikic, u organizaciji Scene svih kreativnih objavljuje konkurs za literarne radove u kategoriji pesme i kratke priče i pozivaju se sva zainteresovana deca, srednjoškolska, studentska i omladina do 30 godina da svoje radove šalju na email adresu: stojan.simic.krpica @ gmail.com, odnosno postom:

Treci međunarodni festival poezije "Stanislav Prepek"
(za konkurs)
Stojan Simic Krpica
Marka Miljanova 18/39
Novi Sad
Republika Srbija

Pravo ucešća imaju sva deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30
godina iz zemlje i sveta. Radove (do tri pesme, odnosno do tri price ) slati do 5.6.2011. godine u tri primerka (ko salje obicnom postom) a u jednom primerku ko salje e-mailom sa punim imenom i prezimenom učenika odnosno učenice, imenom škole, imenom nastavnika, odnosno profesora i adresom, kontakt telefonom. Za studentsku i omladinu do 30 godina dostaviti: ime i prezime, adresa, telefon ili email.

Novi Sad, Serbia by Nigel's Europe, on Flickr

Dodela diploma i knjiga do kraja juna 2011. godine u biblioteci Stevan Sremac u Novom Sadu uz odgovarajuci program s nastupom prisutnih pesnikinja i pesnika.

Stanislav Preprek

Stanislav Preprek (16. travnja 1900. – 13. veljače 1982.), hrvatski zborovođa, orguljaš, skladatelj, melograf, književnik, pisao je novele i pjesme i publicistička djela, a prevodio je arapske, kineske i njemačke pjesnike (sa njemačkog je preveo asirsko-babilonski ep "Gilgameš").

U Petrinji se školovao za učitelja 1918. Objavio je dosta radova iz područja melografije. Skladao je minijature prema svojim impresionističkim uzorima. Upoznavanjem rada Nove bečke škole, u skladbama mu se javlja ekspresionizam. Sve ovo ima veću težinu, znajući da je u glazbi velikim dijelom bio samouk. Po njemu se danas zove hrvatsko umjetničko kulturno prosvjetno društvo u Novom Sadu, osnovano rane jeseni 2005..

Djela

* glazbena (skladbe)
* simfonija
* djela za gudačke kvartete
* klavirska sonata
* skladba za orgulje
* solo-pjesme
* klavirske minijature

* književna

* prijevodi
o Gilgamešu, ep, 1961.

* Članak na NSK u Zagrebu
* Klasje naših ravni Ciklus pjesama "Kao u snu"
* Klasje naših ravni Božićne kolede iz Petrovaradina
* Knjiga Đure Rajkovića "Stanislav Preprek - život i djelo"

Konkurs za Treći međunarodni festival Joan Flora

Fri, 08 Apr 2011 19:36:26 +0200

Autor: ljubica

Poslao: 08.04.2011 19:36

Da bi se njegovalo knjizevno stvaralastvo dece i omladine i da bi se sacuvala uspomena na jednog od najvecih rumunskih pesnika Joana Flore, prema ideji i inicijativi i Stojana Simica Krpice, uz podrsku Mr Jovana Mihajila i mr Nere Legac Rikic a u organizaciji Scene Svih kreativnih, Treci međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku, studentsku i omladinu do 30 godina "Joan Flora" objavljuje se konkurs za literalne radove u kategoriji pesme i kratke priče te se pozivaju sva zainteresovana deca, srednjoškolska, studentska i omladina do 30 godina da svoje radove šalju na adresu:

Treci međunarodni festival poezije i kratke price

“Joan Flora” (za konkurs)

Stojan Simic Krpica
Marka Miljanova 18/39
Novi Sad Republika Srbija

odnosno stojan.simic.krpica @ gmail.com (koji imaju email adresu)

Molimo one koji imaju email ili da ga otvore, da nam radije salju radove emailom.

Pravo ucešća imaju sva deca, srednjoškolska, studentska i omladina do 30 godina iz zemlje i sveta.

Radove (do tri pesme, odnosno do tri price ) slati na do 15. maja punim imenom i prezimenom učesnika i adresom telefonom, emailom…Za studentsku i omladinu do 30 godina ime i prezime, adresa, telefon ili email.

Dodela nagrada bice u drugoj polovini maja u Novom Sadu .

Dodela nagrada Petog medjunarodnog festivala - Minimaks

Sat, 26 Mar 2011 23:16:25 +0100

Autor: ljubica

Poslao: 27.03.2011 00:16

Dodela nagrada Petog medjunarodnog festivala humor i satire "Milovan Ilic Minimaks",u organizaciji Scene svih kreativnih, koji ce biti odrzan na Svetski dan sale, u petak 1. aprila 2011.godine u 12 sati.

Znajuci da je smeh najbolji lek, iz humanitarnih razloga raspisan je konkurs za Peti medjuunarodni festival za humor i satiru "Milovan Ilic Minimaks", koji ce biti odrzan na Svetski dan sale, u petak 1. aprila 2011.godine u 12 sati , pod geslom "Tup-tup tacno u podne"

Konkurs je raspisan za aforizam, a stiglo je preko hiljadu radova od vise stotina autora iz zemlje i inostrtanstva saopstio je zirii u sastavu mr Jovan Mihajilo, predsednik, mr Nera Rikic LEGAC,clan i Stojan Simic Krppica, clan. Prvu nagradu dobio je Zivko Vujic iz Banjaluke, drugu nagradu Borisav Putnik Pub iz Novog Sada, trecu Zoran Jovanovic iz Leskovca.

Dodela nagrada u Veterniku

Dodela nagrada bice u cetvrtak 1. aprila u 12 sati 2011.godineu prostorijama Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju Veternik uz odgovarajuci kulturno-umetnicki program dece iz Doma i nastup pesnika ucesnika kolonije "Paunovo pero 2011".godine; Uz brojne uvazene zvanice, dobro dosli prijatelji!
Ti satkan si sav
od patnji
neostvaren nežni san,
a sudbina lutalica
spustila te na moj dlan.

Link:
http://www.veternik.org.rs/

Dodela nagrada Treceg medjunarodnog festivala Mihal Babinka

Thu, 17 Mar 2011 11:51:27 +0100

Autor: ljubica

Poslao: 17.03.2011 12:51

Dodela nagrada Treceg medjunarodnog festivala poezije i kratke price "Mihal Babinka"

Prvu nagradu festivala "Mihal Babinka"u konkurenciji do trideset godina za poeziju dobili su: Aida Džiho iz Mostara i Nenad Zoric iz Novog Sada.

Aida Džiho rođena je 21.10.1981. godine u Mostaru. Osnovnu školu završila je u Mostaru 1996. godine, kada upisuje srednju Učiteljsku školu, koju završava 2000. Iste godine upisuje studij za Engleski jezik i književnost na Fakultetu humanističkih nauka, Univerzitet „Džemal Bijedić“ u Mostaru. Sve četiri godine studija je bila stipendist Federalnog ministarstva za obrazovanje. Diplomirala je 2005. godine i iste godine primljena kao asistent na Odsjeku za Engleski jezik i književnost, na kojem i danas radi. 2003/2004. godine je radila u Građevinskoj školi, a 2005/2006. u Mašinskoj školi.

Radila je i više pismenih i usmenih prevoda za različite naše i međunarodne organizacije. Postdiplomski studij na Fakultetu himanističkih nauka upisala je 2005. godine, a magistarsku tezu je uspješno odbranila 31. avgusta 2009. godine. Objavila je sljedeće radove u časopisu Istraživanja: „Mustafa Tanović – Gramatika engleskog jezika“ (2006), „Modernizam i njegovi odjeci“ (2007), „ Roman All the Pretty Horses u svjetlu postmoderne teorije“ (2008) i „Od metomimije ka metafori ili poetizacija romana“ (2010). Nagrađivana je kao osnovnoškolac za literarne radove i pjesme. 2011. je na međunarodnom konkursu poezije Castello di Duino njena pjesma ušla u kategoriju najboljih pjesama na konkursu, prema izboru žirija.

Nenad Zorić rođen je u Bihaću, 1982.god. Do 1995. živio u Krnjeuši. malom podgmečkom mestu kod Bosanske Krupe. 1995. doselio se u Novi Sad, i tu završio Osnovnu školu. Opštu gimnaziju završio je u Bačkoj Topoli. Bio je godinu dana student-pitomac Vojno tehničke akademije u Beogradu, odakle je prešao na Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, gde je 2009. diplomirao. Pesme piše i objavljuje od svoje 10-e godine.

Prvu nagradu festivala "Mihal Babinka"u konkurenciji do 30 godinaza kratke price dobila je i Marija Blažević Zalokar iz Slavonskog Broda i Bojan Marjanovic.

Marija Blazevic Zalokar, rođena u Slavonskom Brodu 1985.

Bojan MARJANOVIC - Rođen je u Užicu, gde je završio Gimnaziju . Sad studiram novinarstvo na FPN-u u Beogradu. Objavljivao uglavnom na internetu, gde je svakako najznačajnije objavljivanje na E-novinama, ali i na nekim drugim stranicama (knjizevnost.org, prozaonline, kisobranblog,) zatim u zborniku Rukopisi 32 u izdanju Doma omladine u Pančevu, zborniku Književnog kluba Rujno iz Užica, kao i u časopisu The Split Mind iz Splita i Avangrad iz Sombora, kao i u online časopisima Nezavisni prostor i Sveske. Dobio treću nagradu na 49. Festivalu kulture mladih Srbije u Knjaževcu za pesmu Q&A i prvu nagradu na festivalu West Herzegowina Fest za kratku priču Deconstructing Božidar. Uređivao godinu dana radio-emisiju koja se zvala Centrifuga i emitovala se na užičkom radiju Luna. Takođe svirao u više bendova koji se bave rokenrolom i pankom na razne načine. Citao je i na Pesničenju, pesničkim večerima u organizaciji beogradskog Rex-a.

Dobitnici nagrada za poeziju osnovci

prva nagrada Renea Moso iz Novog Sada

druga Miljana Pejciciz OS "A.Stojanovic" iz Crne Trave,uciteljica Ljiljana Gligorijevic

treca nagrada Emilija Nićković iz OS Nikola Tesla iz Beograda, bibliotekarka Aleksandra Drakulic i Milos Bozic iz OŠ "Sveti Sava" iz Panceva,i učitelj Gordana Bojić.

Dobitnici nagrada za kratku pricu osnovci

Za kratke price prva nagrada je pripala Mariji Stefanović,osnovne škole "Boško Đuričić" u Jagodini i Milan Marinkovic iz OS "Srbija" sa Pala;

drugu nagradu dobio je David Ćivić OŠ „Hasan Kikić“, Gračanica;

trecu nagradu Lenka Pavlovic OS Nikola Tesla iz Beograda ,bibliotekarka Aleksandra Drakulic.

U grupi srednjoskola za poeziju

prva nagrada je pripala Melisi Skulj iz Kaknja i Jelena Bandic Gimnazija "Isidora Sekulic",Novi Sad ;

druga nagrada Katarina Guresic, Bijelo Polje , Crna Gora (Montenegro);

treca nagrada Jelena Stojakovic,gimnazija Banjaluka.

Za kratku pricu srednjoskolci

prva nagrada Boris Bakovic iz Zvornika,ucenik medicinske skole;

druga nagrada je pripala Marija Veljić Gimnazija,Kruševac;

treca nagrada Milica Stanisavljević,Obrenovac ;

U konkurenciji do trideset godina za poeziju

prva nagrada je pripala je Aida Džiho iz Mostara i Nenadu Zoricu iz Novoga Sada;

dugu nagradu dobila je i Karmen Hribar iz Šentjanža (SLOVENIJA)

trecu Mariola Pantelić iz Beograda) živi u Zemunu.

U kategoriji kratka prica u konkurenciji do 30 godina

Prvu nagradu festivala "Mihal Babinka"u konkurenciji do 30 godinaza kratke price dobila je Marija Blažević Zalokar iz Slavonskog Broda i Bojan Marjanovic iz Uzica;

drugu nagradu festivala "Mihal Babinka" u konkurenciji do trideset godina za kratke price dobila je Jelena Janković,studentica iz Beograda;

trecu nagradu Aleksandar Markovic iz Beograda,rodjen u Negotinu.

Dodela nagrada ce se izvesti u odeljenju Gradske biblioteke "Stevan Sremac" u sredu 23.3.2011 u 19 sati uz odgovarajuci umetnicki program u kojem ucestvuju brojne ugledne zvanice.

Konkurs za Prvi medjunarodni festival Mihajlo Kovac

Fri, 11 Mar 2011 12:35:37 +0100

Autor: ljubica

Poslao: 11.03.2011 13:35

Da bi se negovalo knjizevno stvaralastvo dece i omladine i da bi se
negovala uspomena na jednog od najvecih rusinskih knjizevnika Mihajla
Kovaca, prema ideji i inicijativi i Stojana Simica Krpice,uz podrsku Mr Jovana
Mihajila mr Nere Legac Rikic a u organizaciji Scene Svih kreativnih, Prvi međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku, studentsku i
omladinu do 30 godina"Mihajlo Kovac" objavljuje konkurs za literalne
radove u kategoriji pesme i kratke priče i pozivaju se sva zainteresovana deca, srednjoškolska, studentska i omladina do 30 godina da svoje radove na slobodne teme (do 3 pesme i (li) 3 price) šalju na:

Međunarodni festival poezije

"Mihajlo Kovac"

(za konkurs)
Stojan Simic Krpica

Marka Miljanova 18/39

Novi Sad

Republika Srbija

Rok slanja radova do 15.4.2011.godine

U drugoj polovini aprila 2011.godine bice dodela nagrada u Novom Sadu

Mihajlo Kovac ( 1909-2005) je rodjen 27. 10. 1909. u Sidu. PisAO pesme, price, romane, drame, kako za odrasle tako i za decu. Objavio je knjige pesama "Moj svet", "Vecernje svetlosti", "Hrast sam crvotocan", "Pesme dede Bastovana", knjige pripovedaka "Tihe vode", "Duboki koreni", "Kaplju po kaplju zivot otice",
"Ciglana", "Na periferiji", roman "Hric Bandurik" (sa Stefanom Hudakom), "Prve radosti", "Janko Obojanko", desetak drama, brojne eseje, prevode itd. Zastupljen je u mnogim antologijama i izborima u Jugoslaviji i Ukrajini.

Antićevi dani

Thu, 10 Mar 2011 22:17:57 +0100

Autor: majra

Poslao: 10.03.2011 23:17

Tradicionalno u martu danas su počeli "Antićevi dani" posvećeni pesniku, slikaru, filmskom stvaraocu i novinaru Miroslavu Miki Antić. Trodnevna manifestacja se obeležava na više punktova u gradu u formi susreta učenika, pesnika i drugih stvaraoca kao i postovalaca dela i lika Mike Antića.

Ukoliko vas put nanese u Novi Sad mozete se prikljuciti bar na jednom punktnom mestu u ova tri dana.

Program manifestacije "Anticevi dani"

Četvrtak, 10. mart

• Polaganje cveća na grob Miroslava Antića, 10 sati – Cveće polaže delegacija Grada Novog Sada

• Susret pesnika sa učenicima osnovnih škola ”Miroslav Antić” u Futogu (11 sati) i Novom Sadu (15 sati) Učestvuju: Milutin Ž. Pavlov, Nikola Vujčić i Dejan Aleksić

• Galerija ”Gradić” Petrovaradin, Beogradska 11, 18 sati. Otvaranje izložbe radova sa Umetničke kolinije ”MA 2010”. Izložbu otvara Danilo Vuksanović, slikar. Kompoziciju ”Blizanci” (po pesmi Miroslava Antića) autora Nikole Vetnića Paceka izvode: Miroslav Majstorović, violina; Georg Šefer, viola; Milan Milanov, kontrabas; Bojan Krtinić, klarinet; Gabrijela Koso, fagot; Sandra Dropo, saksofon i Nemanja Zlatarov, trombon

• Galerija ”Gradić” Petrovaradin, Beogradska 11, 19 sati

Promocija knjige pesma Stevana Tontića ”Anđeo mi banu kroz rešetke” (KCNS, Novi Sad, 2010, dobitnika nagrade ”Miroslav Antić” za 2009. godinu). Učestvuju: Mileta Aćimović Ivkov i Stevan Tontić

Petak, 11. mart

• Gradska kuća, svečana sala, 12 sati

Svečano uručenje nagrade ”Miroslav Antić” za 2010. godinu Nikoli Vujičiću za knjigu pesama ”Dokle pogled dopire” (SKD ”Prosvjeta”, Zagreb, 2010)
O pesniku govori Alen Bešić, poeziju Miroslava Antića ”Ekspres za sever” izvodi grupa ”Tundri” i glumci Ljubivoje Tadić i Anđelka Tadić

• Pozorište mladih, mala sala, 19 sati

Pozorište ”Ogledalo” – Muzičko-poetski recital: ”Svitac” (Od Zaharija Orfelina do Miroslava Antića). zvode: Ljubivoje Tadić i Anđelka Milivojević Tadić, glumci; Verica Pejić, mecosopranistkinja; Muzička grupa ”Tundri” (Marjan Babić, klavir; Ognjen Daković, udaraljke; Marko Maslak, bas gitara; Igor Martinko, violina; Ivan Letvenčuk, tambura; Nenad Karišić, gitara; Toni Bodonji, bubanj i Predrag Nedić, klarinet

Subota, 12. mart

• SPC ”Vojvodina”, hol, 18 sati

- Izložba fotografija iz filmova Miroslava Antića
- Projekcija filma ”Široko je lišće”
(scenario: Miroslav Antić, Petar Latinović i Milenko Nikolić; režija: Petar Latinović)

• Petrovardinska tvrđava, Galerija I.T.D. ”Radošević”, 20 sati

Završno veče Manifestacije ”Antićevi dani”, učestvuju: Pesnici – Nikola Vujčić, Milutin Ž. Pavlov, Branislav Živanović; Reditelji – Bogdan Janković i Maja Grgić;
Grupa ”Detelinarizacija Centralnog Satelita” (Milena Stefanović i Bojan Samson, pesnici i Nenad Patković, gitara); Kompozitor: Dorotea Vejnović; Operski pevači: Milica Kovačić, sopran i Branislav Cvijić, tenor; Ansambl ”Zorule” (Milan Vučetin, koncertni solista, basprim; Dragan Vukosavljević, basprim; Enriko Horvat, E-basprim; Milan Svirčev, bas; Saša Radaković, kontra; Bojan Trenkić, čelo i Zoran Bugarski Brica, koncertmajstor, prim); Slikari-učesnici Kolonije ”MA 2011”

- Biće emitovan dokumentarni film o Manifestaciji ”Antićevi dani 2010” (režija Filip Markovinović) i održana izložba digitalnih printova Mine i Ade Mandić.

Festival poezije i kratke price "Vojislav Despotov"

Fri, 25 Feb 2011 04:20:50 +0100

Autor: ljubica

Poslao: 25.02.2011 05:20

Na konkurs je stiglo nekoliko hiljada radova od vise stotina autora iz zemlje i inostranstva (mahom iz zemalja bivse Jugoslavije). Ziri festivala radio je u sastavu mr. Jovan Mihajilo (predsednik), mr. Nera Legac (clan) i Stojan Simic Krpica (clan).

Dobitnik prve nagradu festivala "Vojislav Despotov"u konkurenciji do trideset godina za poeziju dobili su: Radomir. D. Mitric iz Banjaluke. Radomir D. Mitric je rodjen u Jajcu u proljece, 29. aprila 1981. godine. Gimnaziju i osnovnu skolu zavrsio u Sipovu a zatim diplomirao na Filozofskom fakultetu u Banja Luci - smjer srpski jezik i knjizevnost. Na ovoj visokoskolskoj ustanovi je zaposlen kao asistent. Njegovi poceci u poeziji datiraju od njegove 14. godine. Dela su mu objavljivana u antologijama, casopisima i zbornicima na
nekoliko svetskih jezika. Objavio je knjige poezije :Nostalgija sa punocom (2004.); Osvescenje (2007 ); Summer querttete and story about Mediterranean (2008.); Unutrasnji vavilon (2008.)

Dobitnik je brojnih priznanja : nagrada na Tridesetpetom Festivalu jugoslovenske poezije mladih u Vrbasu, 2003. godine; od strane Ministarsva prosvijete i kulture Republike Srpske nagradjen za prvu knjigu poezije, 2004. godine; dobio Brankovu nagradu 2005. godine; Nagrada Milosa Crnjanskog, 2005.godine- Nagrada Slovo Podgrmeca , 2007; Medjunarodna nagrada za poeziju Castello di Duino, na istoimenom festivalu, Trst, Italija, 2008; Nagrada grada Banja Luke; Medalja nosside, priznanje Unesco World Poetry Directoryja, Ређо Калабрија, Италија (2009). Prva nagrada Cetvrtog medjunarodnog festivala poezije kratke price Dusko Trifunovic (2010).

Prvu nagradu festivala "Vojislav Despotov"u konkurenciji do 30 godina za kratke price dobio je Slaviša Pavlović iz Beograda i Admir Dzanko iz Sarajeva. Slaviša Pavlović rodjen: 5.2.1982. godine u Ljuboviji zivi u Beogradu. Objavljivao priče i pesme u književnim časopisima. Objavio roman ZAVET (dobitnik Povelje Književne omladine Srbije za najbolji roman 2010. godine).

Winter in Novi Sad 4 by S_tem, on Flickr

Admir Džanko rođen je 01.07.1986. godine u Sarajevu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, na Odsjeku za bosanski, hrvatski, srpski jezik i književnost naroda BiH. Trenutno radi postdiplomsku tezu na Postdiplomskom studiju iz lingvističkih disciplina Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Objavio je zbirku molskih zapisa „Mreža“, a učestvovao je i na manifestaciji Artfest 2008, Sarajevo. Molske zapise objavljivao je u časopisu „Ornament“. Trenutno u pripremi druga zbirka molskih zapisa. Osim pisanja poetskih i proznih radova, piše književne prikaze, te lektorišem različite vrste radova.

Dobitnici nagrada za poeziju i kratku pricu - osnovci

Prva nagrada Vasilije Kadic, OS Stanislav Sremcevic iz Kragujevca, ucitelj Predrag Nikolic; druga Ana Cickovic iz Gajdobre, prof. Aleksandar Pavic, treca nagrada Sladjana Vasic iz Varvarina, prof. Sladjana Pavlovic.

Za kratke price prva nagrada je pripala Danijel Corovic iz Uzica,OS "Sveti Sava", uciteljica Jelena Stamenic; drugu nagradu dobila je Una Ranisavljevic, OS dr Djordje Natosevic, Novi Slankamen; trecu nagradu dobio je Stefan Cuic, OS 'Dusan Jerkovic, Indjija.

U grupi srednjoskola za poeziju i kratku pricu prva nagrada je pripala Božani Radenkovic iz Pirota, četvrti razred gimnazije društveno-jezičkog smera i Sanji Pavlović, maturant je lozničke gimnazije „Vuk Karadžić“ društveno-jezičkog smera; druga nagrada Stanislava Bako, druga godina gimnazije „Branko Radičević“ u Staroj Pazovi; treca nagrada Sara Rudovic iz Bukovca,srednja skola"Borislav Mihajlovic Mihiz"Irig;

Winter in Novi Sad by S_tem, on Flickr

Za kratku pricu srednjoskolci - prva nagrada Senad Milanovic, rođen u Gornjem Vakufu, Bosna i Hercegovina, učenik Gimnazije Bugojno; druga nagrada je pripala Natasi Helati iz Višegrada, četvrti razred srednje ekonomske škole "Ivo Andrić"; treca nagrada Stefan Tanasijević rođen u Smederevskoj Palanci, skola: Gimnazija Velika Plana;

U konkurenciji do trideset godina za poeziju prva nagrada je pripala Radomiru D.Mitricu iz Banjaluke; dugu nagradu dobila je Masa Prihotko iz Panceva i Damir Nedic iz Kragujevca; trecu Jelena Galijasevic iz Zagreba.

U kategoriji kratka prica u konkurenciji do 30 godina drugu nagradu festivala "Vojislav Despotov" u konkurenciji do trideset godina za kratke price dobio je Aljosa Ljubojevic iz Bijeljine,student zurnalistike u Novom Sadu; treca nagrada je pripala je Aleksandru Solomunu iz Zrenjanina.

Dodela nagrada ce se izvesti u odeljenju Gradske biblioteke "Stevan Sremac" u ponedeljak 28.2.2011 u 19 sati uz odgovarajuci umetnicki program u kojem ucestvuju brojne ugledne zvanice.

Konkurs za Peti medjunarodni festival Minimaks

Tue, 08 Feb 2011 12:56:43 +0100

Autor: ljubica

Poslao: 08.02.2011 13:56

raspisuje se konkurs za Peti medjunarodni festival za humor i satiru "Milovan Ilic Minimaks" koji ce biti odrzan na Svetski dan sale, 1. aprila 2011. godine, pod geslom "Tup-tup tacno u podne". Znajuci da je smeh najbolji lek, iz humanitarnih razloga, a bi se njegovala satira i uspomena na jednog od najvecih srpskih satiricara Milovana Ilica Minimaksa, prema ideji i inicijativi i Stojana Simica Krpice, uz podrsku Mr Jovana Mihajila mr Nere Legac Rikic a u organizaciji Scene Svih kreativnih.

Konkurs je raspisan za aforizam, koje bi trebalo slati na do dve kucane strane (novinarski prored), a pravo ucesca imaju i domaci i strani drzavljani. Radove (na slobodne teme) bi trebalo slati do 2o. marta 2011. godine na email stojan.simic.krpica @ gmail.com ili u tri primerka obicnom postom. Navesti sa punim imenom i prezimenom autora, kracom biografijom i adresom.

Bice dodeljene diplome knjige 1. aprila u 12 sati u prostorijama Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju Veternik, uz odgovarajuci kulturno umetnicki program dece iz Doma i nastup pesnika ucesnika kolonije "Paunovo pero 20011". godine.

Mole se autori da niposto ne salju radove na adresu Doma u Veterniku niti da ih zovu telefonom.

Radove treba slati iskljucivo na adresu:

stojan.simic.krpica @ gmail.com

obicnom postom:

Stojan Simic Krpica
(za konkurs medjunarodnog festivala humora i satire "Milovan Ilic Minimaks")
Marka Miljanova 18
21000 Novi Sad

Konkurs za Treci medjunarodni festival za decu i omladinu"Mihal Babinka"

Da bi se njegovalo knjizevno stvaralastvo dece i omladine i da bi se negovala uspomena na jednog od najvecih slovackih knjizevnika Mihala Babinke prema ideji i inicijativi i Stojana Simica Krpice,uz podrsku Mr Jovana Mihajila mr Nere Legac Rikic a u organizaciji Scene Svih kreativnih.

Prvi međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina“Mihal Babinka” objavljuje konkurs za literalne radove u kategoriji pesme i priče i pozivaju se sva zainteresovana deca,srednjoškolska, studentska i omladina do 30 godina da svoje radove šalju na

Međunarodni festival poezije "Mahal Babinka"
(za konkurs)
Stojan Simic Krpica
Marka Miljanova 18/39
Novi Sad
Republika Srbija

ili na email:

stojan.simic.krpica @ gmail.com

Rok slanja radova do 5.3. 2011.godine.
U drugoj polovini marta 2011.godine bice dodela nagrada u Novom Sadu

Treci medjunarodni festival "Janos Siveri"

Wed, 26 Jan 2011 17:47:50 +0100

Autor: ljubica

Poslao: 26.01.2011 18:47

Ziri festivala radio je u sastavu mr. Jovan Mihajilo (predsednik), mr. Nera Legac (clan) i Stojan Simic Krpica (clan). Na konkurs je stiglo nekoliko hiljada radova od vise stotina autoraiz zemlje i inostranstva (mahom iz zemalja bivse Jugoslavije).

Dobitnici nagrada za poeziju i kratku pricu

Prvu nagradu festivala "Janos Siveri"u konkurenciji do trideset godina za poeziju dobili su: Sanja Zadro iz Mostara, studentkinja u Zagrebu i Srdjan Orsic iz Novog Sada.

Sanja Zadro je rodjena je u Mostaru, 1988. godine. Nakon zavrsene osnovne skole i gimnazije, upisala sam studij Povijesti umjetnosti i Komparativne knjizevnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Sad je na cetvrtoj godini. Tri puta (2006., 2007. i 2009. godine ) radovi su joj nagrađeni prvim mestom na natjecaju za mlade pesnike u sklopu manifestacije Šimićevi susreti u Drinovcima(Bosna i Hercegovina).

Srđan Orsić, rođen u Vukovaru 1987, diplomirao na Odseku za srpsku književnost i jezik u Novom Sadu, objavio zbirku poezije ,,Mesečar'' (SKD Prosvjeta, Zagreb, 2008.), dobitnik druge nagrade 2009. i prve nagrade 2010. na Festivalu poezije mladih u Vrbasu. Poeziju i radove iz struke objavljivao u periodici i na internet portalima.

Prvu nagradu festivala "Janos Siveri"u konkurenciji do 30 godinaza kratke price dobio je Mirjana Kolarski iz Novog Sada.

Kategorija osmoskolaca i srednjoskolaca

Dobitnici nagrada za poeziju i krtaku prici iz kategorije osmoskolaca i srednjoskolaca su:

Za poeziju prva nagrada Aleksa Rackovic OS "Arcibald Rajs", Beograd; Nikola Kuresesevic iz Novog Sada; treca nagrada Marta Jovanovic iz OS "Stanislav Sremcevic".

Photo: Panoramio, Dragan Djordjevic

Za kratke price prva nagrada je pripala Bobanu Zivanovicu OS "Arcibald Rajs", Beograd; druga nagrada Nemanja Kovacevic iz Gajdobre; treca nagrada Andrija Mitrovic iz Smederevske Palanke.

U grupi srednjoskolaza za poeziju prva nagrada je pripala Milanu Zlatanovicu, Filoloska gimnazija Beograd; druga nagrada Sanja Brkic, Gimnazija "Svetozar Markovic" Novi Sad; treca nagrada Jelena Brkić iz Zemuna i Ivana Rakovic iz Prijedora.

Za kratku pricu prva nagrada je pripala Dajani Sucic iz Travnika; druga nagrada Stefan Aleksic, Karlovacka gimnazija III-3; treca nagrada Andreja Novak iz Ljubljane.

U konkurenciji do trideset godina za poeziju prva nagrada je pripala Sanji Zadro iz Mostara, studentkinja u Zagrebu i Srdjanu Orsicu iz Novog Sada; druga nagrada Milošu Pasuljeviću Kragujevac; treca nagrada Marija Ivković Leskovac.

U kategoriji kratka prica prvu nagradu festivala "Janos Siveri" u konkurenciji do trideset godina za kratke price dobila je Mirjana Kolarski iz Novog Sada; drugu nagradu dobila je Borka Dakic iz Beograda i Ivana Tadic iz Podgorice,a treca nagrada je pripala Mariji Nikolovskoj iz Skopja.

Dodela nagrada ce se izvesti u odeljenju Gradske biblioteke "Stevan Sremac" u petak 29.1.2011 u 19 sati uz odgovarajuci umetnicki program u kojem ucestvuju brojne ugledne zvanice.

Dobro dosli svi ljubitelji lepe reci!

Konkurs za Prvi festival poezije i proze Vojislav Despotov

Sat, 15 Jan 2011 11:56:12 +0100

Autor: ljubica

Poslao: 15.01.2011 12:56

Da bi se negovalo knjizevno stvaralastvo dece i omladine i da bi se sacuvala uspomena na jednog od najvecih srpskih neoavangardnih i postmodernih pesnika u Vojvodini i Srbiji Vojislava Despotova, prema ideji i inicijativi i Stojana Simica Krpice,uz podrsku mr Jovana Mihajila i mr Nere Legac, u organizaciji Scene svih kreativnih, Prvi međunarodni festival za decu, srednjoškolsku, studentsku i omlainu do trideset godina.

Vojislav Despotov objavljuje konkurs za literalne radove u kategoriji pesme i priče i pozivaju se sva zainteresovana deca, srednjoškolska, studentska i omladina do trideset godina da svoje radove šalju na email adresu

stojan.simic.krpica at gmail dot com

odnosno postom (obicnom, preporucenom posiljkom)

Prvi međunarodni festival poezije "Janos Siveri"
(za konkurs)
Stojan Simic Krpica
Marka Miljanova 18/39
Novi Sad
Republika Srbija

Pravo ucešća imaju sva deca, srednjoškolska, studentska i omladina do 30 godina iz zemlje i sveta. Radove (tri pesme, odnosno tri price) slati do 05.02.2010. u tri primerka (koji salju postom), (a u jedan primerak koji salju emailom) punim imenom i prezimenom učesnika telefonom, emailom... Za studentsku i omladinu do 30 godina ime i prezime, adresa, telefon ili email, i kratku biografiju.

Dodela nagrada bice tokom februara 2011. godine u Novom Sadu uz odgovarajuci program s nastupom prisutnih pesnikinja i pesnika.

Vojislav Despotov - bibliografija

Vojislav Despotov (1950-2000) čitavo svoje veličanstveno jezičko delo ispisao je kao nezaustavljivi esej o postojanju svega vidljivog i nevidljivog. Taj esejizam bio je snažno iskazan već u njegovoj prvoj knjizi (Prvo tj. Pesmina slika reči, 1972) a i pre toga, u legendarnoj zrenjaninskoj publikaciji Pamfleti, 1968, obajvio je nekoliko magistralnih eseja.

Vojislav Despotov je imao izvesnu ideju o zaboravljenosti čoveka na Zemlji, o čoveku kao biću zaboravljenom u dubinama vremena, čije dve trećine mozga nisu iskorišćene i koje se samoreprodukuje poput kiborga, očujući iz kosmosa šifru, poruku koja će otvoriti davno zaključana vrata svrhe postojanja.

On je bio pesnik metajezika, metapoezije, koji je pisao "usred pesme", postavljajući scene jezika snažno vezane za njegovo sopstveno fizičko telo (za iluzije fizičkog tela, kako se kasnije pokazalo). U osnovi dela Vojislava Despotova je i daleka ideja o virtuelnosti sveta svega što smo u stanju da pojmimo. Materijalnost se pokazala kao jezička opsena, mozak je bio prevaren čulnim senzacijama.Avangarda je pokazala da je telo ipak samo slika u jeziku, ako ne za onog ko se suoči sa nestankom, ništavilom, a onda za one koji o tom nestanku, ništavilu, svedoče. Život na koncu biva samo odjek u mozgu.

Pripadao je umetničkom krugu jugoslovenske Avangarde sedamdesetih godina (Nova umetnička praksa), koja je svet osećala kao materijalan, dodirljiv, stvaran.

Objavio je više od dvadeset radio drama. Objavio je i dvadesetak knjiga prevoda sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika (Keruak, Barouz, Ferlingeti, Deblin, Hese, Breht, Krec, Kermanuer, Zagoričnik, Hanžek, Ogorevc)

Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Snimljen je i dokumentarno-igrani film "Petrovgradska prašin"“, 2002. godine, režija Dušan Torbica, produkcija TV Novi Sad.

Objavljene knjige:

* PRVO TJ. PESMINA SLIKA REČI, poezija, 1972, Ulaznica, Zrenjanin; * DNjIŽEPTA BIBIL ZIZRA UHUNT, strip, 1976, Škuc, Ljubljana;
* TRENING POEZIJE, poezija, 1977, Stražilovo, Novi Sad;
* PERAČ SAPUNA, poezija, 1979, Matica srpska, Novi Sad;
* VRUĆ PAS, eseji, 1985, Matica srpska, Novi Sad;
* PADA DUBOK SNEG, poezija, 1986, Nolit, Beograd;
* MRTVO MIŠLjENjE, roman, 1988, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad;
* PRLjAVI SNOVI, poezija, 1989, Matica srpska, Novi Sad;
* PETROVGRADSKA PRAŠINA, roman za decu, 1990, Dnevnik, Novi Sad;
* VESELI PAKAO EVROPOEZIJE, poezija, 1990, UKCG, Titograd (Podgorica);
* NEOČEKIVAN ČOVEK, eseji u stihovima, 1991, Stražilovo, Novi Sad;
* DESPOTOV-VOLARIČ, izbor iz poezije, na slovenačkom, 1992, Lumi, Ljubljana;
* DESET DEKA DUŠE, poezija, 1994, Svetovi, Novi Sad;
* VESELI PAKAO POEZIJE, izabrane pesme, 1996, Kulturni entar Novog Sada, Novi Sad;
* JESEN SVAKOG DRVETA, roman, 1997, Stubovi kulture, Beograd;
* EVROPA BROJ 2, 1998. roman, Stubovi kulture, Beograd;
* DRVODELjA IZ NABISALA, Stubovi kulture, Beograd

Plakaću danas

Gledam u kalendar,
tiho treba da plačem
tek 15. avgusta.

Kvarcni mi sat
nikada neće fino izračunati
samar buducnosti,
plakaću danas
i samo danas.

Sve što pocne, nema kraja
Tek kada te uhvati glavobolja
Vidiš
Da neko drugi upravlja
Tobom
Aspirin je samo
Davidova praćka u prazno
A bol, bol je tvoj brod.

Drugi medjunarodni festival Magda Simin

Thu, 11 Nov 2010 09:04:06 +0100

Autor: ljubica

Poslao: 11.11.2010 10:04

Dodela nagrada Drugog medjunaropdnog festiva za decu i omladinu do 30 godina "Magda Simin"

Prvu nagradu festivala "Magda Simin" u konkurenciji do 30 godinaza poeziju dobile su Slavica Urumova iz Skopja i Andjelka Orlovic iz Kosovske Mitrovice,

Prvu nagradu festivala "Magda Simin" u konkurenciji do 30 godinaza kratke price dobio je Damjan Stevkic iz Gornjeg Milanovca

Ziri festivala radio je u sastavu mr Jovan Mihajilo (predsednik), mr Nera Legac (clan) i Stojan Simic Krpica (clan).

Na konkurs je stiglo nekoliko hiljada radova od vise stotina autoraiz zemlje i inostranstva (mahom iz zemalja bivse SFRJ).

Prvu nagradu festivala "Magda Simin"u konkurenciji do 30 godinaza poeziju dibile su Slavica Urumova iz Skopja i Andjelka Orlovic iz Kosovske Mitrovice,

Prvu nagradu festivala "Magda Simin"u konkurenciji do 30 godinaza kratke price dobio je Damjan Stevkic iz Gornjeg Milanovca

Ostali dobitnici nagrada

Osnovci

Poezija

prva nagrada Mirko Trivunic Trivuncic iz Sipova,
druga nagrada Ljubica Milosavljevic Smederevska Palanka,
treca nagrada Nikola Kuresevic, 6. razred, OŠ „J.J.Zmaj“ Sremska Kamenica

Proza

prva nagrada Milica Bozovic, 8. razed OŠ "Vasa Pelagic" Leskovac,
druga nagrada Anastasija Kocic iz Nisa,
treca nagrada Anja Markovic iz Smederevske Palanke

Srednjoškolci

Poezija

prva nagrada Natalija Kocic i i Djurdjija Perunicic iz Pozege,
druga nagradaTeodora Petrović, II razred srednje ekonomske u Bojniku,
treca nagrada Jelena Petkobic iz Vlasotinaca

Proza

prva nagrada Renata Beoković, Gimnazija „Isidora Sekulić“, Novi Sad,
druga nagrada Jefimija Kocic iz Nisa ,
treca nagrada Natasa Heleta iz Visegrada

U konkurenciji do 30 godina

Poezija

prva nagrada Slavica Urumova iz Skopja i Andjelka Orlovic iz Kosovske Mitrovice,
druga nagrada Maja Rucevic iz Zagreba,
treca nagrada Ivana Djakovic iz Podgorice

Proza

prva nagrada Damjan Strevkic iz Donjeg Milanovca,
druga nagradausan Pirkovic Iz Beograda,
treca nagrada Urska Gacnik iz Ljubljana

Dodela nagrada je 11. novembra u OŠ JJ ZMAJ U SREMSKOJ KAMENICI u 17.30.Uz to će biti i prmocija knjige Nevene Simin i Magde Simin o žrtvama drugegeneracije holokausta. „Zašto su ćutale majka i ćerka o istom ratu“.

Kao gosti nastupaju mr Pavel Domonji, Goran Babic, mr Jovan Mihajilo, Nemanja Arsovic, Nikola Novakovic, Pera Zuban, Marina Zinic Ilic, Rajica Dragicevic, Vucina Popovic, Sanja Petrovic, Jelena Tomic, mr Nera Legac, Slavica Lalosevic, Divna Bijelic, Stevan Milivojevic, Dusko Jokic, Sasa Nisavic, Dobrila Obrovski, Zmaj Vranjski, Verica Turoman, Stevan Vukajlovic, Jasna Djukic, Darko Kozlovacki, Miljan Sunjevic, Olga Gracko, , Ljubica Vukov Davcik, Jelena Stojsavljevic, Gordana Sarcevic, Darko Burumdzija, Borka Zivanovic, mr Branisa Djukic, Jasmina Prodanov, Borka Dragoljevic, Branislav Zubanov, Vladimir Kuljaca, Ivan Kostic, Jela Komazec, Istvan Farkas, Jovan Bogdanovic, Cedomir Sunjevic, Svetozar Savkovic, Tanja Draskovic, Vladimir Drzak, Marija Lola Grujicic, Gojko Curcic, Zoran Vukovic, Petar Kekovic, Milenko Milosevic, Ratko Bjelovic, Petar Kekovic, Zoran Grahovac, Emilija Jelic, Nemanja Trbojevic, Neda Dusanov, Aleksandar Savanovic, Dragoljub Baretic, Paulina Juric, Nikola Oravec, Jagoda Zdjik, Marija Skornicki, `Nenad Zoric, Mica Jagodinski, Marija Prgomelja, Nemanja Trbojevic, Biljana Dikovic Stevan Kis.

Nagrade Cetvrtog medjunarodnog festivala za decu i omladinu

Fri, 10 Sep 2010 01:08:40 +0200

Autor: ljubica

Poslao: 10.09.2010 01:08

Nagrade Cetvrtog medjunarodnog festivala za decu i omladinu "Dusko Trifunovic", oobednici festivala Radomir Mitric iz Banjaluke, za poezijui Dragan Babic za kratku pricu iz Novog Sada.

Cetvrti međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina "Duško Trifunović", po ideji Stojana Simica Krpice, uz podrsku mr Jovana Mihajila i mr Nere Legac odrzace se u ponedeljak 13. septembra (Duskov rodjendan) u biblioteci Stevan Sremac kod Glavne postegrada Novog Sada u 19 sati sa odgovarajucim programom. Ziri u sastavu mr Jovan Mihajilo(predsednik), mr Nera Legac i Stojan Simic Krpica saopstio je da je na Konkurs stiglo vise hiljada radova od nekoliko hiljada autora u decjoj, srednjoskolskoj i konkurenciji do 30 godina. U konkurenciji do 30 godina pobednici festivala Radomir D. Mitric iz Banjaluke, za poezijui Dragan Babic za kratku pricu iz Novog Sada.

Goran Aleksić - Novi Sad, centar grada

Radomir D. Mitric je rodjen u Jajcu u proljece, 29. aprila 1981.godine. Gimnaziju i osnovnu skolu zavrsio u Sipovu a zatim diplomirao na Filozofskom fakultetu u Banja Luci - smjer srpski jezik i knjizevnost. Na ovoj visokoskolskoj ustanovi je zaposlen kao asistent . Njegovi poceci u poeziji datiraju od njegove 14. godine. Dela su mu objavljivana u antologijama, casopisima i zbornicima na nekoliko svetskih jezika. Objavio je knjige poezije :Nostalgija sa punocom (2004) Osvescenje (2007) Summer querttete and story about Mediterranean (2008) Unutrasnji vavilon (2008). Dobitnik je slijedecih priznanja :nagrada na Tridesetpetom Festivalu jugoslovenske poezije mladih u Vrbasu, 2003. godine od strane Ministarsva prosvijete i kulture Republike Srpske nagradjen za prvu knjigu poezije, 2004. godine; dobio Brankovu nagradu, 2005.godine - Nagrada Milosa Crnjanskog, 2005. godine - Nagrada Slovo Podgrmeca, 2007 Medjunarodna nagrada za poeziju Castello di Duino, na istoimenom festivalu, Trst, Italija, 2008 nagrada grada Banja Luke. Medalja nosside, priznanje Unesco World Poetry Directoryja, Ређо Калабрија, Италија (2009). Drugu nagradu za poeziju je dobila dobila je Ivana Saric studentica iz Beograda, trecu nagradu Glavas Marijo iz Splita.

Nagrade za kratku pricu

Prvu nagradu za pricu dobio je Dragan Babic,diplomirani student engleske knjizevnosti iz Sombora, inace zitelj Novog Sada, drugu nagradu za pricu dobila je Vedrana Jukicic studentica iz Zagreba i trecu nagradu dobio je Aleksander Gregorec iz Ljubljane.

U konkurenciji za srednjoskolsku omladinu: prvo mesto dele Jana Nikoletic i Marko Ranisavljev, ucenici Karlovacke gimnazije koji su i zajedno objavile knjigu, drugu nagradu za pesme dobio je Petar Jovic iz Beograda i trecu Todora Naumovska iz Skopja. Prvu nagradu za pricu dobio je Petar Kekovic iz Novog Sada, drugu nagradu dobio je Mirko Stevanic iz Podgorice, trecu nagradu Jeftimija Kocic iz Nisa

U decjoj konkurenciji: Prvu nagradu za pesme dobila je Milana Vranic iz Sremske Kamenice, drugu nagradu za poeziju dobo je Uros Hornjak iz Gajdobre i trecu nagradu za pesmu dobila je Anastazija Rajkovic iz Svrljiga. Prvu nagradu za pricu dobila je Danica Kostadinovic iz Nisa, drugu nagradu za pricu dobio je Andrija Pejcic iz Crne Trave i trecu nagradu za pricu dobila je Milena Pejic iz Beograda.

Dodela diploma je u ponedeljak 13. septembra u biblioteci "Stevan Sremac" kod glavne poste grada Novog Sada u 19 sati sa odgovarajucim programom i ovim putem upucujem svim postovaocima lepih stihova, poezije i pisane reci da nam se pridruze. Dobro dosli prijatelji!

Četvrti medjunarodni festival za decu i omladinu oštećenog sluha

Po ideji i inicijativi književnika Stojana Simića Krpice, u organizaciji Scene svih kreativnih u saradnji i uz podršku Saveza za gluve i nagluve Novog Sada raspisan je bio konkurs za Cetvrtii medjunarodni memorijalni festival kreativnosti za gluvu i nagluvu decu i omladinu "Ruzica Mihajilo" Ziri je radio u sastavu Stojan Simic Krpica (predsednik), Mirko Knezevic (clan) i mr. Nera Legac Rikic (clan).

Prvu nagradu dobila je Jovana Pavlovic iz Banjaluke, drugu Zvonko Ivan iz Vrbasa, trecu Aleksandra Saska Rakic iz Novog Sada. U konkurenciji za crteze Prvu nagradu za crtez dobila je grupa autora MNRO Novi Sad, drugu grupa autora MNRO Odzaci, trecu Stevan Pavlica os Jovan Popovic iz Novog Sada. Radovi su stigli iz zemlje i iz rasejanja i okolnih zemalja.

Dodela plaketa i diploma je u subotu 11. septembra u 18 sati u etnografskom muzeju "Dve ruze" u Petrovaradinu, Bukovacki put 93b. uz odgovarajuci kulturno-zabavni program u kom ucestvuju dobitnici nagrada, uvazene zvanice i svi koji pozele da svojim prisustvom uvelicaju ovaj skup. Dobro dosli!

Boris Pavlov: Novi Sad, Novosadjani i Novosadjanke, Tvrdjava

Sun, 06 Jun 2010 21:49:23 +0200

Autor: galeksic

Poslao: 06.06.2010 21:49

Najviše volim u Novom Sadu

Novosadjane

Zato što su to divni ljudi, koji su možda, kada ih prvi put upoznate, nepristupačni, ali, ako vas zavole, to će biti do kraja života.

Tvrdjavu

Jeste da skoro svi kažu Tvrdjava, ali ne bih bio Novosadjanin da ne volim Tvrdjavu i svima sa strane pričam i opisujem je kao najlepše utvrdjenje u Evropi.

Novosadsko prolece 2010

Thu, 18 Mar 2010 11:24:05 +0100

Autor: sevaljta

Poslao: 18.03.2010 12:24

Zdravo svima,

zelim da podelim sa vama radost zbog dolaska prolecnog sunca koje me je izmamilo napolje na pauzu za dorucak i odvelo do Spensa, gde se po 20. put odrzava manifestacija Novosadsko prolece. Organizuje je Pokret gorana, i to svake godine.

Kad se popnete na sprat i krenete pravo, uzivacete u ponudi organski proizvedenih zitarica porodice Jevtic i Suboticana, a u vek nasmejano lice Vlade Vozara ce vam ponuditi povrce i zacinsko bilje. Med i djakonije od meda nudi vise proizvodjaca medju kojima koviljski manastir ima najveci stand. Nisam mogla da odolim da ne kupim medenjake koje je, kako kaze momak na jednom od standova, njegova mama mesila u jedan sat nocu, jer su prethodnu turu totalno rasprodali. Mogu vam reci da su stvarno prava poslastica za dane posta. Mojoj decici sam, naravno, uzela medene bombone kod cike Hunjadija.

Pored meda mozete jos uvek naci i zdraviju zimnicu, meni omiljeni sremus u maslinovom ulju i domaci ajvar. Tu su jos i namazi od suncokreta, tofua, psenisno meso - sejtan, hleb od pravog integralnog brasna sa semenkama.

Ko voli da uziva uz casicu toplog caja ovde moze naci siroku lepezu mirisnih i lekovitih trava, a za veselije raspolozenje moze i casica vina. Ko ne posti moze da se zasladi tradicionalnim kuglofima.

Na par standova mozete naci knjige sa pojacanim asortimanom onih na temu gajenja voca i povrca i raznih recepata.

Uh, od svega toga se i ogladni, a ja sam izasla na pauzu za dorucak. Srecom tu je jedna simpaticna zenica koja nudi rolnice od heljdinih kora sa pirincem i kupusom ili prosom ili patlidzanom, po ceni od 30 din, kao i kuglice od suvog voca sa prelivom od posne cokolade i kuglice od rogaca po ceni od 20din. Njam, njam. Jedva sam se odlucila sta da uzmem.

U drugom delu sprata ce vas oduseviti sarenilo boja i miris procvetalog cveca. Sve sto vam dusa iste, od balkonskog, saksijskog, bastenskog, zimzelenog, suvog ukrasnog do pravih umetnickih aranzmana. Nisam mogla da sakrijem radost na licu kad sam ugledala kornjace od drveta u kojima je udubljeno mesto za saksijicu - 450 din. Pravi feng shui dekor za bastu ili terasu.

A onda mi je paznju privukla graja decice koja su se tiskala oko jednog stola. Oci su se caklile, uzdasi iznenadjenja na sve strane. Gledali su otvorenih usta kako vestom cikinom rukom nastaje novi papir od starog posle procedure pranja, mlevenja, bojenja, potapanja, presovanja, valjanja, cedjenja kroz sito, istiskivanja vode i na kraju susenja. Imali su zadovoljstvo da prave svoje kreacije na reciklirnom papiru.

Nazalost, nisam vise imala vremena pa sam samo bacila pogled na deo prostora gde su bile izlozene rukotvorine etno zanata. Prelepo! Prosle godine smo tu kupili rucno izrezbarene natpise decijih imena, koja ce krasiti vrata njihove nove sobe kad se preselimo.

Ova manifestacija ce trajati do subote pa izvolite nahranite oci, stomacic i dusu. Uzivajte u prolecu.

"Anticevi dani" u cast pesnikovog rodjendana

Sun, 14 Mar 2010 23:07:40 +0100

Autor: majra

Poslao: 15.03.2010 00:07

Pocetak trodnevne tradicionalne manifistacije "Anticevi dani" u cast pesnikovog rodjendana (14.mart) obelezilo je nakon polaganja cveca na spomen plocu u Dunavskom parku otvaranje umetnicke kolonije MA (“Mika Antić 2010″) u saradnji sa Udruzenjem umetnika Petrovaradinske tvrdjave "Likovni krug" u kome je uzelo ucesce destak stvaralaca, potom su upriliceni susreti pesnika i dece koja pohadjaju osnovnu skolu koja nosi njegovo ime. U holu Spensa je usledila izlozba fotografija iz filmova Miroslava Antica, koju je u amfiteatru pratila projekcija filma "Dorucak s djavolom" za koji je radio scenario i reziju. Prvi dan manifestacije zavrsio se otvaranjem izlozbe radova nastalih na likovnoj koloniji "MA 2009."

Drugi dan je obelezila svecanost urucenja knjizevne nagrade "Miroslav Antic" koja je ove godine otisla u Sarajevo, pesniku Stevanu Tonticu za zbirku pesama "Sveto i profano", poeziju prozetu temeljnom dramom ljudskog bica u vremenu. Laureat je primila predstavnica izdavacke kuce "Srpska matica" zbog sprecenosti pesnika da prisustvuje.

U ateljeu na Petrovaradinskoj tvrdjavi predstavljanjem novonastalih umetnickih dela i projekcijom dokumentarnog filma "Plava zvezda" u kojem Miki Anticu drustvo pravi jedan nasmejani decak svečano se zvrsio i ovogodisnju pokusaj da se za "ono siroko i veliko srce" koje nam je darovao zahvalimo. Svaka njegova rec kao molitva na tajanstven nacin spaja slova nasih reci, razgovora i odcutanih emocija

Vodeni vetar u zamrsenoj mrezi reke.

Vetar vazduha u najezenom perutanju lisca.

Veliko vreme rastanka: u plicacima
ribe su vecerale tisinu.

Negde daleko u brdima kao da je
zbog mene i zbog ptice nesto plakalo.

Kisa.

Premnogo reci utroseno je da se objasni
sta je sve potrebno
cutanju.

Prvi evropski „Fejsbuk“ pesnicki festival u Novom Sadu

Sun, 07 Mar 2010 19:42:22 +0100

Autor: majra

Poslao: 07.03.2010 20:42

Za razliku od stava da Internet i frekventna komunikacija preko drustveno – socijalnih mreza dehumanizuje drustvo tiho hraneci otudjenje pojedinca od zajednice, jedna od najprozivanijih socijalnih mreza „Fejsbuk“ je okupila stotinu najuspesnije stvaraoca iz vise evropskih zemalja na jedno mesto. Pisana rec kada je dobra uvek spaja ljude ma gde da je razmenjena, ucesce u socijalnim mrezama je pogresno a priori karakterisati kao neplodnu aktivnost pojedinca, naprotiv one su novo snazno sredstvo za afirmaciju, prezentaciju stvaralastva, a neretko su i put za reafirmaciju dokazanih umetnickih ostvarenja.

U okviru 16. Salona knjiga na Novosadskom sajmu u hali Master u suorganizaciji sa Banatskim kulturnim centrom je odrzan evropski „Fejsbuk“ pesnicki festival, medju odabranima preko konkursa koji je prethodio samoj manifestaciji naslo se i pesnicko pero nase j@ - jos jednom je pokazala da stvara svet oko sebe.

Oni koji vole poeziju uvek nadju nacin da u njoj uzivaju.

Novi Sad - najlepši grad

Sun, 12 Jul 2009 12:53:56 +0200

Autor: galeksic

Poslao: 12.07.2009 12:53

Podjem ja tako do Novog Sada. Svirala je to veče na Egzitu Peti Smit i ja podjem, eto, velim si, imam pravo da budem u Novom Sadu kad svira Peti, ako me ko pita šta ću tu i opremim se lepo i put pod noge.

A oko tog Egzita velika se frka digla, čovek bi mislio da sad Novom Sadu ne moš prići, da je sve puno, krcati autobusi i tako to, kad ono jok. Kupim ja kartu, sve regularno, nisam dugo ni čekao... petnaestak minuta.

Al čudna stvar s tim kartama, nije ona skupa, oko petsto dinara je karta i sedamdeset pet su stanične usluge. A ako se umuvaš van stanice negde, e onda ne plaćaš te usluge, a i karta čini mi se da je jeftinija, moš se desi i odokativno da ti je naplate, ako imaš šarma il nečeg, šta ja znam. Ja znam da ovi što naplaćuju stanične usluge ne padaju na šarm, jer ta stanica je neka specijalna teritorija i čim kročiš nogom na taj deo tu zaštićeni ogradjeni, odmah imaš sedamdespet dinara tih izdataka, to mu dodje neka posvećena teritorija.

Al aj da se ne zadržavamo sad oko toga. Elem, unidjemo mi u avtobus, i već osetim ja taj neki lalinski duh, niko se ne lakta. Nagurasmo se na vrata, al nema onoga i onoga, mislim u rebra, pa lakat u oko i tako to. Jok, sve regularno. I ja se prebacim u mirni režim rada i pustim dve dame da unidju ispred mene, ja sam dečko od Taraiša, nek se vidi. Kad iza ove druge ide treća dama, nešto se mislim, e pa nisam baš tolki kavaljer, uzeće mi neko mesto i zakrenem glavu kao fol ne videh je i umuvam se ja lepo i indiskretno, niko nike primedbe nije imo.

Gledam po sedištima, vrebam broj trideset, a nigde brojeva ne vidim. U što ne volim kad me neko diže il kad mi zauzme ono moje, take stvari izbegavam i pitam jednog dečka tu reko de su brojevi, on veli ne zna, nije ih vidjao. E reko dobro i vidim jedno, jel slobodno, veli jeste, i stacioniram se.

A oko mene egzitaši. Neki pilići, razdragane neke curice pošle na Kraftverka. Nisam brojo, al bilo ih je sedam komata. To sam vido pos po kartama kad je naišo kondukter. Ju što se ova deca bodu pa to je strašno. Djindjuve neke i karike i koješta, pa gledam i nije mi jasno kako jede supu zar joj ne curi na tu rupu kad srkne nešto kašikom. Izbušila donju usnu i ubacila neki imobilizator onako bobičasti, al vidi se da je ukrasni. Lepo joj stoji, sve regularno, samo mi nije jasno umesto mindjuše ima neki šaraf i setim se ja mog detinjstva. Ja sam imao kad sam bio mali neki budilnik i takva tri velika šarafa su bila sa zadnje strane i ja sam to voleo da odšrafljujem i popravljam, a bili zgodni šarafi, onako moš ih odvrnuti i šafcigerom imaju usek, a plus moš i rukom, imaju one recke okolo da se ruka ne kliza kad odvrćeš. Šta će to njojzi u uvetu, e to ne bih znao reći...

Dečko do mene isto neki fini, jako fini. Ja držim i čvakam mog Eriksona, on ima neku skalameriju, to je valjda taj Ajfon, šta li je, il onaj Ajpod. I dodje kondukter i ja lepo moju kartu, on je cepnu, vrati mi, ja velim hvala, a ovaj dečko isto tako reče hvala, plus mu reko i izvolte pre toga kad mu je pružo kartu. Aha, mislim se, ti ne ideš u Novi Sad, ti se vraćaš u Novi Sad, dobro da znam, ako mi zatreba nešto da pitam kad izidjemo.

Nisam uspeo da se umuvam do prozora tako da sa puta nemam nekih utisaka, vreme sam proveo pregledajući poštu preko mobilnog i proveravajući šta se radi kod nas na čatu i tako to i malo dremo i malo smo imali duel pogledima jedno pile i ja, od ovih egzitaša. Ona je onako vodja tog pilećeg ganga, nosi pantalone, misli slobodno, priča glasno i okrenula se nako na kant da bude u centru kod ovih svojih, al joj ja tu smetam malo pa nam se pogledi stalno sudaraju. Nisam ja ništa loše mislio, rekoh u sebi, ej pile nemoj se kačiš sa čičom, i lepo ti ja zažmurim kao spavam kad to posta malo naporno po oboje.

Svaka od njih nosi neku konzervu i ćopa iz nje malo po malo, što više ćopaju razgovori su sve otvoreniji onako sve ženskiji i informativniji, svašta čovek može čuti. E al su se i prećopale malo pa smo morali da stanemo na benzinskoj pumpi jer je jednoj ovoj baš bilo stalo, a i ostale su jedva dočekale. I svima nam je nekako bilo lakše posle toga.

I tako, nedugo zatim, udjosmo u Novi Sad. Divan grad.

To je lepo kad udješ u grad i ne moraš nikog ništa pitati, ideš pravo tamo gde si pošo. Izadjem sa stanice, a ulica široka, nema šanse da prepoznaš koga s druge strane. Ima i u nas takvi, nije da nema, al ne koristimo ih ovako, kod nas se kroz takve više vozi neg što se ide peške. Ovde ima i kafića, prodavnica i tako to. Novosadjani vole da izadju i sede ispred zgrade il okolo negde na klupi i pričaju i igraju se i baš je prijatno nekako humano.

Mnogo mi se svidja što je čisto. Vidi se da neko o tome vodi računa.

I fini jedan narod onako, al voli da prelazi na crveno. To nisam očekivao, ja sam mislio oni to ne rade. A i ti semafori su interesantni, kao da su pravljeni za neki trkački narod. Kročiš nogom kad se upali zeleno i ne dodješ do trećine, a to zeleno već počinje da trepće i kad dodješ do pola, eto ga crveno.

I umorih se ja malo, nije mi lako bilo, prešao sam jedno dvanaestak semafora i sedoh da popijem jedno pićence. Neki kafić preko puta Futoške pijace, pored nekog Crnog zeca, onako fini, prijatan, ladovina i lepa jedna konobarica skroz. Takve imamo i mi u Beogradu, u tim tesnim farmerkama što ih valjda ujutru zašivaju oko sebe, pa uveče odšivaju. To mene asocira na onaj pojas nevinosti, baš lep jedan običaj, voleo bih nadjem i ja takvu ženu, ako znate neku javite mi.

I pita ona mene, ja se izjasnim, donese ona i nije loše. Ja pijem piva, ne volim da pijem marke, a ovo su mi preporučili neki ovih dana da probam i ja iskoristim priliku i nije loše. Pitko onako, fino mekano pivo, ko da nije pivo, lepo paše kad si žedan baš. I brzo ode. E al sad tu ima jedan problem. Šta sad? To mi je prvi susret sa novosadskim konobarima i ja nisam znao za jadac. On kad ti jednom ode, ti si prepušten samom sebi i ako ti se nešto desi ili nešto hoćeš, moraš imati strategiju da povratiš njegovu pažnju. O strategiji ti pričam, baš, al dobro, kad dodješ u Novi Sad videćeš i sam. Elem, pokušavao ja neko vreme sa mojim uobičajenim štosovima, ono znaš fiju fiju zviždanje, pa namigivanje, pa dizanje ruke i onda kad svi gosti pogledaju u mene, ja se kao češem po glavi i branim od muva, pa nakretanje na jednu stranu, pa na drugu onako neprirodno, pa sam probao i hipnozu al ne vredi, nisam iščito udžbenik do kraja, a i čito sam davno, nisam ni znao da će mi nekad zatrebati, nisam pamtio.

I ustanem ja lepo i pravo pred nju i reko dajder mi još jedno, ona veli još jedno a ja velim aha i eto ti nje za mnom. Sve fino regularno. I gazda je bio tu. I odstrelim ja tu tog amstrela i put pod noge, krenem dalje da forsiram semafore.

I tu ti ja primetim razliku izmedj beogradjana i novosadjana. Viš tačno se pozna beogradjanin, po butinama. Ovde je sve ravno, a u Beogradu imaš brda i trista čudesa i temo se ljudi samo pentraju, razvijaju taj donji lokomotorni sistem i onda su i konobari brži. Ovi ravničarski nekako na ledjima vidiš nose taj neki svoj teret, taj ruksak sudbine ih usporava i zato se manje pije ovde očigledno.

I tako ja mantram po glavi ta neka moja čudesa i čujem sirene, ove saobraćajne. Lale vole da svirkaju u nji, al čujem neku smešnu sirenu, nije sirena, to je ona kreštalica sa motorčića, ko neka glasna zujalica al promukla, baš onako smešno se čuje i ja se nasmejem kad ono opet se čuje, e reko baš lepo da se to zadržalo, nisam to čuo sto godina i baš mi milo bilo i ništa slutio nisam kad, majko mila, kad mi ta promukla zujalica odjednom zaprndeči iza ledja pa u uvo prepo sam se. I prolete neki debeli sa kacigom pored mene, nešto gundja, a sav liči na onu svoju vespu, o reko idi s milim Bogom, prepade me.

Ode ono prpoćalo i odnese mi tok misli i ja gledam gde ću šta ću, aj dalje prema centru. Idem tamo gde Lale štrapaciraju. I eto me. Nisam znao da ovako izgleda, al nisam ni iznenadjen baš je lepo, taj deo je onako impozantan, pozorište ima tu neku notu onako grandiozno je nekako, to je pre tries godina bilo savremeno, a uvek će biti lepo valjda. Al sve čisto, zaista. To me najviše impresionira, što je sve čisto. Još kad sam ušao u tu pešačku zonu, svidelo mi se što ne samo da je čisto nego i miriše. Sa svih strana nešto miriše.

E a dok sam dolazio tu ispred, opet sam imao jedan incident. Ovaj put je zvono bilo, čulo se ono zvonce biciklističko, a pošto ja već vučem strah od onog sa vespom, ja lepo pustim uvo i skeniram gde se čuje da me neko ne prihefta boktetvoj, kad ne stigoh ja radar lepo da pustim drnn eto ti ga pored mene i on gundja, paciklista jedan mal me ne preturi. A i on liči na svoju paciklu, sav onako mršav šiljat prav i tako on meni reč ja njemu reč i ode on pravo gore.

Al da se vratim ja na pešačku zonu. Elem, tako, sve miriše, sve fino, al pomešali se egzitaši s domorocima pa ko zna dal mi je utisak pravi, al sve je regularno, sve fino, mirno. Prodjem pored spomenika Miletiću, pa katedrale, pa skroz dole ulicom i reko izvinte de je ovde Dunavski park. I čujem ja da sam pravog čoveka pito, vidim po govoru, ne veli Dunavski, neg veli Dunaaavski park. Ono dugačko a, ide prvo d, pa u, pa kratko brzo n, e onda ono drugo a moraš malo zastaneš, znaš... Dunaaavski park. Ok, u redu, sve regularno, sam nešto ja gledam u njega malo mi nepouzdan kao vodič, gledam i slušam sit se on napriča, ja ako ga slušam ja ću stignem do Fruške gore. Tačno vidim po količini objašnjenja koja mi je dao da je i on odstrelio nekoliko amstrela, sram ga bilo. Al sve se lepo završilo, pita on mene viš ovo drveće tu dole, ja reko vidim kako ne bi vido, e veli tu ti je Dunaaavski park. E reko fala vi lepo i on meni nema na čem i tu se razidjemo a ja nastavim.

Uh šta je dečurlije, to je divota jedna. A park što je, to je milina. Novosadjani sede po parku ko ono u filmovima što vidimo njujorčane i vašingtonjane, znaš ono kad sede po travi razasuti nasumice. A klupe su uglavnom popunjene sve. Oseća se vlaga u vazduhu onako prijatna baš. I tu počnem ja malo da kružim oko jezerca ko satelit neki, al baš me briga, ja sam iz Bejograda i mora malo privlačim pažnju. Uškljocam ja tu nekoliko slika, mobilnim telefonom, al nije me blam, niko ne zna kako dobre slike pravi ovaj moj, a naivno izgleda. Liči na mene malo, heheh. U sred jezerca je fontana, setih se naše Ade ciganlije, ona naša služi da prečišćava vodu, ova je malena jedna fontanica. Gore vidim neki klinci okupirali Isu i Bisu, e reko nećeš vala, zbog njih sam i došo ovde, a i ja sam neko dete i odem ja tamo s njima i par klekova, par škljocova, to su ove slike iz bliza što ste možda vidli.

U drugoj mojoj satelitskoj revoluciji oko jezera jedna plavuša onako plava pridje mi sa sve nekim aparatom veli oćete li da nas slikate, reko što ne bi samo ako budem umeo, ona se smeška veli nije komplikovano samo pretisnete ovde, ja velim jednostavno samo pretisnem i zbrišem s aparatom, ona se smeje veli e pa valjda nećete hihih, ja digo nogu da joj pokažem patike što sam kupio brzobrzinske, al predomislim se, aj da ne davim nema smisla oni se već naredjali tamo za kadar a ja neću se zameram sa plavušama, u što znaju biti neugodne to je čudo jedno. Ne znam za ovu konkretno, nego inače velim, a i ova je valjda taka.

I oni se namontiraju, razvuku svi po širok osmeh, šta ću kud ću ja pretisnem dugme, nema blic. Baš me čudi da nema blica nešto se mislim, kad čujem nešto zuji u aparatu i cvrc... uvuče aparat onaj svoj prednji periskop. Onaj objektiv mu se vratio unutra. Dodje ona plavuša i veli ne to dugme, nego ovo pored, ovo drugo, aj velim valjda će sad biti bolje, opet oni u kadar svako po širok osmeh, a zubi im zdravi svima baš lepi onako i ja gledam daleko su mi, malo mi proradi kreativnos i ja se na svoju ruku približim i škljocnem par puta i završimo to. Ne volim one slike kad je objekat suviše sitan. Al da ne davim, veli ona hvala, ja velim molim i odo ja mojim brzobrzinskim patikama, njoj osta aparat i sve regularno.

I park lep baš, pričaju da je renoviran, a i vidi se tabla sa sponzorima. A u vodi sa Isom i Bisom, nećete verovati plivaju i kornjačice. Malo me brine samo ta blizina izmedj ljudi i labudova i kornjača, šta znam, šta ko baca u tu vodu, dal ih neko hrani čipsom i smokijem i čokoladom, to ne bi bilo dobro.

Puno sam se zadržao u Dunaaavskom parku baš, lepo je, al ima mnogo oni što sede na klupi i ljube se. Obrnem još par krugova i odoh ja lepo svojim putem, nazad. Hoću da podignem slike koje sam sad slikao na odlican.com da vide moji Inter CAFFE forumaši.

Tu odma na izlazu iz parka, sednem u neku piceriju, kafić šta li je i sačekam malo, pa onda malo više, kad eto ti ga konobar. Šta ćete vi, pa nešto se mislim šta ću, aj opet da odstrelim jednog amstrela, kad ne može, kafići su u Novom Sadu podeljeni u dva tabora. Jedni imaju amstrela, drugi nemaju i ovo je suparnički tabor i aj reko daj šta si prvo reko, daj tog beksa i on podje i ja ga gledam velim ček ček ček, gledam butine mu tanke, nejačke, ravničarske i mislim se ko zna kad ću opet da ga vidim i reko znaš šta, daj ti meni dva ta beksa pa smo mirni, on veli u redu i ode i dodje i sve regularno.

Ajme što je spor ovaj mobilni GPRS internet vojvodjanski. Jedva jedva sam podigao slike, al kapricirao sam se i nisam hteo odustati nikako. Odstrelih ja beksove, spržih i nekoliko cigareta ko zna koliko i ustadoh i krenuh i još uvek su putovale slike, pa je upload puko, pa opet pa tako jedva ja to podigoh nekako, al uspeh na kraju.

Puna pešačka zona dečurlije, samo gmile koje kude, moraš paziti, moraš gledati ispred sebe kud ideš. I lep svet baš, ženske onako lepe punačke, trepere kad gaze dumić pa tresić, pa dumić, pa tresić i tako.

Slično je kao kod nas u Knez Mihajlovoj. Naidjem na nekog bacača plamena, žonglira sa onim motkicama zapaljenim na dva kraja, vrti, vrti, baca u vis, oseća se nafta u vazduhu, lepo baš, al nije gutač, nego bacač samo. Nisam vido da je duvo vatru iz usta, a žena mu uze neki šešir i zaredja u krug okolo kod nas koji stojimo da ubacimo koju paru, ja se izmaknem namerno, neću kad nije ništa proguto, šta mu je ovo bacakanje to mogu i ja pih.

I tako tu, aj reko šta ću i odem tu na ćoše da odstrelim još jedno, pa ćemo da vidimo posle šta ćemo. Kad, eto ti vraga, ovo je neka frakcija unutar Novog Sada, ovaj kafić ne pripada ni amstrelašima ni bekovcima, neg je neki nesvrstani i šta ima, veli ima budvajzer, ma reko daj sam nek penuša šta je da je. Mada ne volim u stomaku da mešam jelena i lava da se ne pokokaju, al ovi stranci su malo finiji valjda, parlamentarniji, vidim ja po sebi kako sve lepše pričam kako koje odstrelim i smandrljam ti ja i budvajzera tu jednog. I tu me izda upaljač moj rodjeni, bila promaja i ne vredi, neće kresne i naidje neki što prodaje parfeme i satove i neke djindjuve i reko imaš vatre, on izvadi iz gaća svoje i pripali mi i tako reč po reč, veli zna gde je Karaburma, ja velim lepo jel imaš koga tamo, veli nema, al zna gde je i tako gledam da mu kupim nešto al gde da vučem po rukama, mrzi me.

Duva ona promaja kao neka, ne da upaliti cigaretu, ali vazduh nekako miriše baš. Na trenutak osetiš čist vazduh kako miriše, a na trenutak osetiš miriše ta čistoća pomešana sa nekim mirisom odnekle i odnekog. I ja tu po mirisu se zaputim da vidim odakle to miriše i prodjem sa druge strane u drugi krak pored hotela Vojvodina, a tamo puno tih nekih štandova, prodaju se sapunčići neki, djindjuvice, suveniri, ali najviše ima vina. Jako lepo baš sredjeno, prijatno. Pridjem ja, popričam, uzmem tu par nekih stvarčica, reko čemu služi šta, čisto me zanimalo da osetim kakvi su trgovci i fini su baš, predusretljivi, a nisu nametljivi. Nadjem neke flašice, velim a šta je ovo, veli mi brka neki to je loza unutra u toj flašici, a to je privezak za ključeve, a ta loza unutra je moja lična loza, ja pravio ja se time bavim, reko lepo daj mi jednu za poneti i evo ti, ja volim da delim vizit karte tako kad šetam, vidim čovek je kreativac i deli to nešto što ima kroz priču i reko nek mu se nadje vizitka moja. On veli e i ja sam od iste fele i evo i moja vizit karta i tako mi tu se ispričamo, on pravi neku medovaču reko baš lepo. Joj kad mi reče, veli ta medovača je valjda pola litra a košta pedeset evra i ja reko aman pa to nije za piće, ko to pije i vidim ja da ulazim u minsko polje i da bolje ne pokušavam da budem jasniji, on veli nema problema sa prodajom i tu se mi lepo pozdravimo i ja nastavim svojim putem, sve regularno.

I gde ću dalje, šta ću dalje, naidjem ja na zgodan kafić zove se dvojka. E vala dvojki sam se u životu naprimao, ovde ću odstrelim nešto samo da proverim: imate li amstrela, veli ima, i ja sedoh i reko daj mi, al proradi mi kliker i šmeknem konobaru butkice i reko ej momak daj ti meni dva oma, on veli u redu, u redu. E tu je već nekako drugačija atmosfera, tu je pozadi malo mračnije pa su se oni egzitaši stacionirali pozadi i zabavljaju se. I ja se setim Peti Smit, ja sam došao da večeras budem u Novom Sadu dok svira Peti Smit, ako me ko pita, a i ja se nešto mislim pa lepo je, što da ne, to je lepo doći u Novi Sad dok svira tvoj omiljeni umetnik, ima smisla baš. Šta ima ja da trčim da je slušam, ko da je ona mene slušala kad smo svirali u Mesnoj zajednici Vuk Karadžić.

Lepo veče baš, i pozadi ta egzitaška galama nije neka neprijatna, nije agresivna. Malo mi samo bode oči kad istrče one neke curice sa dvolitrom jelena, nekako mi prizor bode oči, al svi smo nekad bili mladi. Prozuje tu samo da obnove rezerve, pa se vrate nazad u mrak.

I to bi bilo to. Odstrelim ja tu šta sam započeo, pokupim svoje pinkle, i polako prema stanici.

Novi Sad je divan grad. Ne može se sve to opisati rečima, a i on to nije da skriva, al ne pokazuje sve odjednom, nego polako. Moraš motriti i paziti šta vidiš unakolo, ima svoja pravila neka koja moraš uočiti. Recimo, onaj sa onim prpoćalom što je teo da me zvekne, i onaj sa paciklom sumanuti, posle sam ja ukapiro, kad je jedan s trkačkim biciklom opet nasrnuo na mene, pošto on jelte nema zvonce to je bilo baš za dlaku onako suneknuo je pored mene (srećom nije kroz mene, a mogo je i to), elem, posle ja nešto gledam ovde svuda ima dva trotoara. I ovim jednim gornjim je sve regularno, al ovim donjim uvek me spopadnu manijaci na točkovima, vidim ja da oni više vole dole da se vozikaju i onda sam ja prešo gore da idem i više nisam imo problema nikaki. Neke pravilnosti viš postoje tu, samo gore gužva ima puno pešaka za mimoilaženje al opet velim, sve je u redu, sve regularno bilo.

Eto, dosta je od mene, to su neki ti utisci moji iz Novog Sada, ti neki zapisi jednog neandertalca koji se susro sa tom nekom lalinskom finoćom onako blisko. Nisam pomeno, odstrelio sam još par komada ja tam ispred onog gutača vatre što nije gutao ništa, a iza one pešačke zone, al aj reko da ne pomislite svašta. I još na jednom mestu, al nek to ostane tajna.

23.59, krećem nazad, u Beograd.

Exit 9 - 12/07/2009 - Petrovaradinska tvrdjava, Novi Sad

Mon, 06 Jul 2009 11:08:21 +0200

Autor: majra

Poslao: 06.07.2009 11:08

Ove godine Exit slavi prvih deset godina postojanja i predstojece festivalsko izdanje obelezice ovaj, prvi veliki jubilej. Deseti Exit je vec tu, a impresije svih prethodnih su jos uvek zive, posebno ih u sebi nose kao iskre svi oni koji su imali priliku daodrastaju uz Exit – jer je njihov moto zivota upravo to : uvek postoji izlaz.

Ono sto je licna karta ove manifestacije su vrhunski izvodjaci, tako ce biti i ovoga jubilarnog desetljeca. Nastupat ce aktuelni izvodjaci sa viskokim plasmanima na svetskim listama pocevsi od Lily Allen koja pretenduje da postane globalni fenomen, preko Arctic Monkeys koji uvek na binu donese istovremeno ritam koji ponese telo u zanos ali i pobunu i tekstove za koje nam se ponekada cini da su ih pisali Morrissey ili Jarvis Cocker i koji ce vas naterati da dobro razmislite sa suptilnim osmehom na licu. Fanove Exita ocekuje Street Preacher, KoRn tvorci nove ere metal muzike, miksu nezamislive kolicine sirove energije zacinjene kalifornijskom fanky provokacojom.

Potom legendarna Patti Smith za ciji nastup definitivno vazi slogan: “Sta zelim da cujem dok sam jos ziv" i neponovljivi Kraftwerk koji uprkos hladnom drzanju donesu najemotivnije elektronske numere.

Predstojece festivalsko jubilarno izdanje krunise svojim nastupom The Prodigy, grupa koja je prema anketi Exitove publike odrazala najbolji koncert ikada na Exitu, i uz Max Romea koji sa sobom donosi neznu muziku koji peva glasno i buntovno su jedina dva izvodjaca koja su uspela da se vrate na stage.

Cela manifestacija se oragnizuje na dvadeset osam punktnih tacaka ili bina i svi koji se odluce da posete na Exit info standu ce dobiti flaere koji ce im biti sjajan orjentir za odabir zeljenoga sadrzaja.

Exitmusic.tv

Promociju brojnih talentovanih izvodjaca koji ce svojim nastupom obogatiti ovogodisnji festival pridruzuje se online verzija Exit festivala. Exitmusic.tv je sajt koji ce omoguciti gledanje ekskluzivnih snimaka nastupa kako renomiranih imena tako i domacih i stranih mladih bendova. Ono sto je novinana ovom mestu komunikacije je pokretanje online etiketa gde se bendovi otvaranjem svoje stranice prijavljuju na konkurs za nastup na Exitu uz mogucnost da pri tome svoju autorsku muziku sada mogu ponuditi posetiocima besplatan legalan download.

Uzivajte u dobroj muzici, sirite vesti o dobrim festivalima, uzivajte ucestvujuci, nacin uvek postoji ako postoji iskrena zelja.

Panorama

Wed, 15 Apr 2009 13:06:56 +0200

Autor: majra

Poslao: 15.04.2009 13:06

Mali kolaž sa Petrovaradinske tvrdjave za sve one koje za ovu varoš vezu uspomene, smestite se udobno i pustite neka se kotrlja jedna po jedna kao niska bisera, natenane nek se oci napune beskraja.

Onih koji su rodjeni na obalama, svejedno kojim... Pod jednim uslovom.
Da su bar jednom presli preko mosta. Bilo kojeg...

Kako se pravi most?

Od sna. Ko ne veruje, neka proba.