Mala apoteka darova prirode - neven, luk, cvekla

Jačanje imuniteta - navike, ishrana i lekovito bilje

majra — Sun, 11 Jan 2015 17:55:51 +0100

Autor: majra

Poslao: 11.01.2015 18:55

Jagode - slatke i lekovite

majra — Tue, 27 May 2014 22:39:56 +0200

Autor: majra

Poslao: 27.05.2014 22:39

Kao što je sloboda večita borba za slobodu, tako je i zdravlje večita borba za zdravlje – samo su se metodi borbe kroz vekove menjali i usavršavali. Pobediti bolest znači osloboditi se straha od smrti.

Lekovita sila prirode se nebrojeno puta potvrdila u životu. Postoji stotine studija koje su ispitale i dokazale da se upotrebom lekovitog bilja može popraviti zdravlje i ako ne izlečiti onda biti pomoćno sredstvo u lečenju mnogih bolesti. Narodni učitelj Vasa Pelagić je preporučivao ovakvo korisno, jeftino i brzo lečenje priručnim sredstvima kao što su namirnice i lekovite biljke sa napomenom da sva ova sredstva treba koristiti kao priručna, a da se ipak o svakoj bolesti što pre konsultuje lekar. Pelagićevo vreme je bilo neko drugo ne samo u pogledu postojanja porodica u obliku zadruga, već naročito u pogledu dostignuća u medicine.

Sve ove trave, biljke i namirnice koje se primenjuju kao pomočno lekovito sredstvo koriste se i u proizvodni lekova, naravno fabričkim putem, a to garantuje higijenu, kvalitet i preciznost u količini i preporučenoj dozi. Danas postoje čitavi lanci prodajnih objekata koji na raspolaganju imaju razne čajeve, tinkture, obloge i druga priručna sredstva. Solidan broj možemo uz malo znanja i sami pribaviti i pripremiti. Lekovito bilje je zaoralo duboku brazdu u životu svih ljudi, a nauka o lekovitom bilju ne potiče od nas živih ljudi.

Upotreba lekovitih biljaka u našem narodu ima neprekinutu tradiciju, čemu svedoče brojni pisani spomenici. U Hodološkom kodeksu, koji se smatra najstarijim kodeksom spske sevtovne medicine, izmedju ostalog navodi se i upotreba bilja kako sa naših tako i sa prostora drugih zemalja.

Hilandarski medicinski kodeks broj 517, koji je otkrio akademik DJ. S. Radončić u manastirskoj biblioteci navodi upotrebu kamfora, perunike, kukureka i brojnih drugih biljaka. Ovaj kodeks je najdragoceniji spomenik srpke medicinske kulture. Institut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Beogradskog univerziteta od svog osnivanja i Institut za proučavanje lekovitog bilja su prve nučne ustanove u Srbiji koje se bave isključivo istraživanjem medicinske flore.

Nevolja čoveka svemu nauči, a bolest je velika nevolja koja ga je naterala da oko sebe u okruženju traži leka. Zbog prijatnog mirisa i ukusa voćni sokovi su nam pomagali u najranijem životnom dobu, jer su onim sirupima koje smo pili obično po kašiku pozajmljivali osim boje i miris i ukus leku koji verovatno ne bi uzimali i kada je preko potreban ako bi sadržao samo lekovitu supstancu i bilja - deca teško prihvate opore i gorke napitke. Stara kineska poslovica kaže: "Apotekar mora imati dva oka, lekar može biti s jednim, a bolesnik mora biti slep, jer slep mora verovati da će mu lek pomoći."

Slike odlican.com » Cesljarev » ogrlica

Najčešći oblik spravljanja biljnih lekova u domaćinstvu je – spravljanje čaja (Infuz). Obično se priprema 5-10%-ni-infuz, tj. 5-10 grama se preliva sa 100 grama ključale vode. Danas mnoge vode nisu pogodne za pripremu upravo zbog svojih osobina, posebno ne tvrde krečne vode, zbog toga naša farmakopeja dozvoljava jedino upotrebu destilovane vode a kako je često u domaćinstvu nema onda treba vodu kojom se raspolaže prvo prokuvati u otvorenoj posudi deset minuta i tek nakon toga upotrebiti za spravljanje čaja. Takodje delove biljke koji se koriste za spravljanje čaja ne treba kuvati već preliti ključalom vodom i ostaviti da odstoji odredjeno vreme u zavisnosti da li želimo slab ili jak čaj.

Medju najvažnije bilje koje treba imati u kući u sklopu domaće apoteke su:

Pupoljci majske ruže, breze, belog bora
Cvetovi kamilice, lipe, sleza, zove, ruže, divizme, žalfije
Listovi nane, matičnjaka, sleza, kupine, šumske jagode, oraha, dunje
Trave, bilo vrhove grančica u cvetu ili nadzemni deo biljke: kantariona, majčine dušice, hajdučice, trave-iva, bosliljka i nane
Plodovi šipka, kima, korijandera, gloga, drena, peršuna, divlje jagode, borovnice
Korenje belog sleza, odoljena, maslačka, jagorčevine, gaveza, idjirota, perunike
Kore hrasta i kruške
Peteljke višanja i trešanja
Razno: osušeno voće divlje jabuke, kruške, svila od kukuruza

Ovim tekstovima ne želimo da širimo nazovilekarstvo, jer u slučaju posebno zaraznih i drugih teških oboljenja isključiva upotreba lekovitog bilja može dovesti do gubitka dragocenog vremena u kome bi metodama naučne medicine bolest bila zaustavljena u ranoj fazi. Zato veliki oprez i odgovornost zahteva upotreba lekovitog bilja kod svakog pojedinca i uvek svom lekaru se javite kada imate tegobe i obavezno recite koje lekovite biljke koristite. Prećutati nikako!

Jagode kao hrana i lek

Zrele jagode su zbog svoje arome omiljeno voće većine ljudi, osim što su prijatne one su i zdrave jer sadrže oko 10% šećera, 1% limunske i vinske kiseline, pektina i drugih korisnih sastojaka. Sok, slatko, kompot, pekmez su ujedno poslalstica, lek i blagotvorna hrana.

Sve više se traži vitaminski koncentrat divljih jagoda, nama znani kao pekmez jer (80mg C vitamin u 100 grama) je to faktički prirodni multivitamin. Takodje poželjno ih je kombinovati i sa gustim mlekom, mileramom, a najzdravije su ako se pomešaju sa malo vina.

Postoje dve glavne vrste jagoda (lat.:Fragaria vesica). Prve su crvene i rastu na malom bilju u baštama ili šumi, druge su crne i zovu se još i krunice. Ovde govorimo o crvenim bilo da one uspevaju u bašti ili šumi.

Jagode često rastu po šumskim padinama i livadama, ali su jednako zastupljene i u baštama pa i balkonskim vrtovima. To su cvetne biljke, koje dostižu visinu do 30cm, listovi imaju dugu peteljku, trodelni su, nazubljeni. Cvet je oskudan sa belim petočlanim laticama. Cveta od juna do septembra, a nakon toga razvija se sočni lažni plod – crevna jagoda. Pravi plod su oraščići koji sliče kamenčićima koji ostaju na površini jagode.

Branje i spremanje

Listovi jagode sakupljaju se ručno zajedno sa peteljkom za vreme cvetanja, odmah se uklanjaju stabljike i ostali delovi. Potom se u tankom sloju rasprostiru na gazu ili tanji čaršaf u hladovini. Dobro osušena ima sivozelenu boju i gorkog je ukusa. Čuva se u vrećicama platnenim na suvom i tamnom mestu. U medicinske svrhe upotrebljavaju se samo listovi (Folium fragariae)!

Upotrebljava se:

kao adstrigent kod crevnih infekcija i proliva
kod slabog rada digestivnog trakta
kod reumatizma
nervoze
kao diuretičko sredstvo kod poremećaja metabolizma mokraćne kiseline
kod prisustva konkremenata (kamenčića)
pojačanog pucanja kapilara
kod nekih kožnih bolesti

Može se koristiti i u prolećnim kurama za detoksikaciju organizma. Uzima se tri puta dnevno čaj spravljen od 1 grama listova.

Napomena: Listovi jagoda mogu prouzrokovati alergijsku reakciju kod osoba koje su alergične na jagode.

Čaj od jagoda se priprema na uobičajen, već pomenuti način – prelivanjem listića kipućom vodom. Poklopiti čajnik, malo ohladiti, procediti i piti zasladjen medom ili šećerom. Može se piti i dnevno umesto kineskog čaja.

U urbanism uslovima uobičajeno je da se jagode uzgajaju sadnjom u drvenom buretu tako što se na njemu izbuše oko 5cm široki otvori ili se kupe specijalni zemljani lonci. Male biljčice se posade kroz otvore, potrebna im je kvalitetna zemlja, redovno zalivanje i dobra drenaža. List baštenske jagode deluje slabije, pa ga pri upotrebi treba uzeti dva puta vise.

Slike odlican.com » Sandrina Martinetti » jagode

Biljke upoznajemo neprekedno tokom života kao i ljude, one su i hrana i lek i praznik za dušu.

Caj od gloga - narodni lek

majra — Sun, 27 May 2012 20:53:04 +0200

Autor: majra

Poslao: 27.05.2012 20:53

Majka priroda je faramceut, a listovi, kora, zrnasti plodovi, cvetovi, seme i koren biljaka njihovi lekovi. Biljni lekovi ili botanicki preparati ne mogu da zamene lekove koji se izdaju na lekarski recept, ili one u sobodnoj prodaji, ali u mnogim slucajevima mogu da posluze kao dopuna konvencionalnom nacinu lecenja. U ceom svetu cetiri od pet ljudi koriste lekovite bijke kao osnovno sredstvo za prevenciju bolesti i ocuvanja zdravlja. Evropski lekari se cesto oslanjaju na biljne preparate kao pomocna lekovita sredstva u lecenju brojnih entiteta. I farmaceuteske industrije i savremeni travari duguju veiku zahvalnost drevnim travarima koji su ispitivai svojstva razicitih bijaka i pazljivo pratii rezultate njihove primene. Mi danas shavatamo osnovne postavke biohemije i zasto mnoga bijna sredstva deluju, ali tradicionalna medicina zasniva se na desetinama hiljada godina pokusaja i promasaja. Tradicija datira iz vremena pisane istorije: na groblju neandertalskog coveka pronadjeni su dokazi upotrebe hajducke trave, belog seza I nekih drugih lekovitih biljaka jos pre 60.000 godina.

Postoje uznemiravajuci podaci da veliki broj judi pre nego popije nekoliko pilula okleva, ali zato bez razmisljanja uzima nekoliko kapsula nekog biljnog leka, jer veruje da je "prirodan" i da stoga ne moze da skodi. Iako je istina da je vecina ekovitih biljaka bezbednija od sintetickih lekovai da ima manje ozbiljnih nezejenih dejstava, ukoliko se koriste na propisan nacin, lekovite biljke mogu da ispolje snazna i nezeljena dejstva kao i lekovi koji se izdaju na lekarski recept. Neke od najtoksicnijih supstanci koje znamo vode poreklo iz biljaka. Na primer, jak otrov za glodare i sredstvo za stimulisanje centralnog nervnog sistema – strihnin – dobija se iz bijke strihnos-drvo.

Nazalost biljni lekovi lako mogui i da se zloupotrebe, jer botanicki preparati ne moraju da se podvrgnu strogom ispitivanju, to znaci da ostaje na kupcu da se obavesti o bezbednosti i delotvornosi biljnih sredstava pre njihove upotrebe, a takodje znaci da kupac mora da se brizljivo pridrzava uputstava datih u pakovanju prilikom odlucivanja o tome koliko nekog bijnog sredstva ce uzeti i da i je ono namenjeno za spoljasnju iunutrasnju upotrebu. Ukoliko na deklaraciji nema nikakvog upozorenja, to ne znaci da je proizvod u svakom slucaju bezbedan, sto nalaze oprezno postupanje i savetovanje sa lekarom ili farmacetum pogotovo kada se istovremeno sprovodi i lecenje konzervativnom terapijom.

Glog – Crataegus leavigata

Drugi nazivi: crveni glog, glogovac, beli glog, bela draca

Gog je vecinom biljka srednje velicine koje uspeva kao cvorasto drvo razgranato do visine pet metara, tvrdo je i zolavo. Kora je glatka sivo pepeljaste boje sa granama na kojima je rasporedjeno trnje duzine do dva centimetra. Listovi su truglasti ili peterokrpasti sa donje strane sivo-zeleni, a sa gornje sjajni tamnozeleni. Lice na listove hrasta samo su manji znatno. Beli cvetovi su sakupljeni u bogate kitice sa peteljkama i snazno mirisu na med. Plodovi su crvene boje i beru se teka kada sazreju u kasno leto.

Lekoviti deo biljke: za lek se sakupljaju cvetovi, listovi i plodovi bez petejke. Cevetovi I listovi sakupjaju se u prolece kada je grm u punom pocetnom cvatu. Suse se na tankom sloju u hladu pri cemu se pazi da ne promenu boju. Listovi se beru nakon cvetanja, a plodovi teka nakon dozrevanja inajpre se suse u hladu , da uvenu a potom se dosuse na toploj peci.

Lekovito delovanje: Drzi se da je glog jedna od najvrednijih i najdelotvornijih lekovitih biljaka za srce i krvne sudove. Osim sto jaca srcani misic on pomaze i regulisanju krvnog pritiska, pri cemu ne samo da snizava poviseni krvni pritisak, nego i povisava preniski krvni pritisak kod oslabljenog srcanog misica. Zbog svog dejstav se i primenjuje kao pomocno lekovito sredstvo kod ostecenog srcanog misica u starosti, kod zapaljenja srcanog misica, u lecenju zakrecavanja krvnih sudova i angine pectoris. Glog deluje i na smirenje agitiranog vegetativnog nervnog sistema, pa se preporucuje kod nervoze i loseg sna. Glog se koristi i kao homeopatski preparat pod imenom crataegus.

Caj od gloga

Caj od gloga priprema se na uobicajen nacin, tako sto dve kafene kasikice osusenog glogovog cveta prelijemo sa dvestapedeset mililitara vrele vode poklopimo i ostavimo da odstoji oko dvadeset minuta, ne duze od pola sata. Procedimo i pijemo jednu solju pred spavanje.

Naš čuveni profesor Jovan Tucakov je savetovao da se svi preparati gloga, pa i caj uzimaju pet dana pa dva dana pauze.

Сируп од глуварче – Teraxacum officinale

niko650 — Wed, 25 Apr 2012 15:09:36 +0200

Autor: niko650

Poslao: 25.04.2012 15:09

Глуварчето е познато како природен лек за многу заболувања, но и како еликсир за јакнење на организмот и пролетно чистење на крвта.

Младите листови се додаваат на свежи салати и чорби.

Сирупот или таканаречен мед од глуварче се подготвува од жолтите цветови кои во овој период можеме да ги најдеме насекаде во природата, но сепак пожелно е да се берат на незагадени, чисти ливади оддалечени од издувните гасови на возилата.

Две полни дланки со цвет од глуварче,прелеваме со вода (околу 800мл) и ги оставаме да вријат на тивок оган 10 до 15 минути. Процедуваме низ газа.Течноста што ќе ја добиеме би требала да биде околу 500мл. Во неа додаваме 1 кгр шеќер ( по можност да користиме нерафиниран кафеав шеќер) и сирупот го вариме на тивко до негово згуснување. На крајот додаваме малку лимон. Сирупот не треба да биде ниту редок, ниту пак премногу густ ( густина на мед од пчели).

Овој сируп можеме да го користиме како засладувач на чај, но и како доручек намачкан на парче леб.

Imunitet i krvna slika

majra — Tue, 17 Apr 2012 10:12:14 +0200

Autor: majra

Poslao: 17.04.2012 10:12

Recept br. 01

Bakin savet

Za bolju krvnu sliku napravite ovaj krem:

250 gr kakao praha
250 gr žutog šećera
250 gr meda
250 gr putera
2 male kašičice morske soli
7 kašika jabukovog sirćeta.

Sve ovo treba umutiti tako da izgleda slično euro kremu, staviti u dve staklene tegle (bude jedna puna i jos pola druge), poklopiti i čuvati u frizideru.

Uzima se tri puta dnevno po jedna kašika krema. Kada ovo potrošite prekontrolišite krvnu sliku.

Snažan stimulans imuniteta

Recept br. 02

Snažan stimulans imuniteta i efikasan za poboljšanje krvne slike. Pomešati pola kilograma koprive pola kilograma meda. Kopriva po mogućstvu sa što nezagadjenijeg mesta. Koprivu treba samleti u onoj mašini za mlevenje meso i staviti u teglu, do pola tegle, a ostalo dodati med. Držati u frizideru deset dana i promešati svaki dan.

Ako neko ne može da se podnese ukus, dodati samlevenog susama za korekciju. Uzimati, svako jutro na prazan stomak kafenu kašika.

Лек за подобро помнење

niko650 — Sat, 26 Nov 2011 23:22:32 +0100

Autor: niko650

Poslao: 27.11.2011 00:22

За овој лек потребно е:

1 литар бело вино
1 шака корен од линцура (можете да ја најдете во сите билни аптеки)

Линцурата се меша со виното и се остава на топло да одстои 10 дена. Потоа се процедува и се зема по една мала чашка, наутро и навечер.

Заборавањето не е секогаш проблем, кој треба посебно да не загрижува. Можеби настанува како резултат на пребликираност од повеќе обврски, невнимание и слично. Сепак не е на одмет да се искористи една доза од оваа мешавина.

Kopriva, Odoljen - losion za negu kose

majra — Mon, 12 Sep 2011 17:31:02 +0200

Autor: majra

Poslao: 12.09.2011 17:31

Kosa neosporno krasi svakog čoveka, ali samo ako je zdrava i negovana. Kako je izlozena brojnim uticajima najcesce prva posvedoci upravo svojim izgledom. Frizure se menjaju, svako preferira ono sto mu oku drago ali u jednom cemo se sloziti svi - negovana kosa je lepa kosa.

Priroda je riznica u koju su nase bake posezale i za lek i za eliksir. Ovaj put tragamo za eliksirom koji ce nase vlasiste nahraniti i omoguciti da imamo lepu, sjajnu i gustu kosu.

Odoljen – Valeriana officinalis

Drugo ime: baldrijan, kozlić,majčina trava, mačja trava, valerijana.

Opis biljke: odoljen ima trajni koren iz kojega na sve strane tera žutosmeđe korenje i izdanke dugačke i više od 10cm. Ima šuplju, ispruganu, golu, samo prizemno dlačicama pokrivenu stabljiku. Razgranjena je i doseže visinu od 20 do 120cm. Listovi su raznovrsni; donji su nasuprotni, neparno perasti i rascepljeni, na dugačkim peteljkama. Sto su bliže vrhu, gornji listovi imaju kraće peteljke i s manje lisaka, dok su najgornji listovi nalik bodljikama pilastog okrajka, bez peteljki s malo dlačica na naličju. Na vrhu ogranka u paštitac su sakupljeni cvetovi bele ili ružičaste boje.

Stanište: raste po močvarnim livadama, vlažnim šumama, uzduž jaraka, uz vode i na obroncima. Miris stabljike, posebno korena, vrlo je neugodan.

Lekoviti deo biljke: u proleće, pre cvatnje, skuplja se korenje (od manjih stabljika). Korenje se vadi u jesen, valja biti posebno na oprezu da se kod sabiranja odoljena ne zameni s korenom otrovne kukute.

Kopriva – Urtica dioica

Drugo ime: žara, kopriva obična, pasja kupina

Opis biljke: kopriva je dvodomna biljka sa velikim korenom. Stabljika je seže visinu do 1 1/2 metra. Listovi su nasuprotni, srcasti, zašiljeni, pilasti, na kratkim peteljkama. Listovi i peteljke pokriveni su žaokama koje su na vrhu kukaste a pri dnu debele. Na dodir se odlome i izlivaju oštar sok na kožu, koji žari. Cvetne grančice nose ili muške ili ženske cvetove. Neugledni su i zeleni, a oplođuju se pomoću vetra. Plod malen, jednosemeni oraščić.

Služi i kao industrijska i lekovita biljka. Koristi se list, koren i seme. Lek za čišćenje krvi, protiv opadanja kose, reumatizma, groznice, prekomernog mokrenja, tuberkoloze pluća, bronhitisa, oboljenja zglobova, kamena u bubregu, za zarastanje rana, protiv zračenja, malokrvnosti, čira na želucu, nesanice, nervoze.

Zbog svoje vitaminske i prehrambene vrednosti kopriva se, i pored toga š uzgaja u povrtnjacima, smatra izuzetno zdravim, korisnim i pristupačni povrćem, naravno i lekom. Izuzetno je bogata raznim korisnim sastojcim belančevinama, ugljenim hidratima, mastima, kalcijumom, fosforom, gvožđem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom i dr. Kopriva je pored ostalog, pravi mali polivitaminski rezervoar. Na našim trpezama je retko ima mada se može prirediti na više načina.

Stanište: raste uz puteve, plotove i na zapuštenim mestima kao korov.

Lekoviti deo biljke: za lek se u proleće i jesen skuplja korenje. U proleće skupljaju se listovi i vršike, a cela biljka, tj. stabljika, cele god skuplja u avgustu.

Losion za negu vlasista

U 2 litra vode ostave se tri supene kašike usitnjene biljke kopri10-12 sati i dobro oprano korenje odoljen trave najbolje je ako se moze koristiti kisnica. Nakon toga se ova smesa kuva poklopljena pola sata. Kada se ohladi, procedi se i dobijeni losion se utrljava u koren kose uz blagu masazu poglavine. Potom se zamota sa toplim vlažnim peškirom i ostavi da deluje oko pola sata.

Nakon toga kosu oprati na uobičajen način. Postupak ponoviti pre svakog pranja kose u periodu od četiri nedelje.

Зелени ореви и ликер од оревчиња

niko650 — Wed, 29 Jun 2011 14:29:23 +0200

Autor: niko650

Poslao: 29.06.2011 14:29

1/4 од тегла или друг сад погоден за оваа намена, го полниме со ситни зелени оревчиња (оревчињата да бидат млади и да немаат оформено јадро во средината на плодот, бидејќи тогаш се најбогати со јод). Додаваме количина на шеќер по желба и дополнуваме со појака домашна ракија.

Садот го одложуваме на сончано место, да одстои околу 15 дена. Потоа процедуваме и ликерот е спремен за употреба.

Овој ликер, не само што е убав на вкус, тој е и многу корисен бидејќи зелените оревчиња се богати со јод.

Познато ни е дека нашиот организам не произведува јод и затоа е потребно да го внесуваме преку исхраната. Дневната потреба на јод од околу 150 микрограми, можеме да ја внесеме преку храна од морско потекло, жолчка, месо, млеко, јодирана сол,вода итн. Недостатокот од јод најчесто се рефлектира кај штитната жлезда, која го намалува лачењето на хормонот тироксин кој е неопходен за правилно функционирање на сите клетки во нашиот организам.

Уживајте во овој прекрасен напиток!

Majcina dusicka ili livadski timijan - Thumus Serppulum

niko650 — Sat, 13 Mar 2010 16:22:28 +0100

Autor: niko650

Poslao: 13.03.2010 17:22

Majcinata dusicka (Livadski timijan) e pronajdena vo Sredozemnomorieto, no sepak zavzemala znacajno mesto vo Evropskata kujna i prirodna medicina.

Postojat zapisi vo koj se naveduva deka Egipjanite ja koristele pri balsamiranje na mumiite, a Rimjanite pravele banji vo koj dodavale majcina dusicka.

Raste vo ridsko,planinskite mesta, pasistata i potrebno i e mnogu toplina i sonce, pa zatoa najdobro uspeva po suvite i soncani mesta.

Nekogas odgleduvani vidovi, koi povtorno postanale divi, denes mozat da se sretnat vo nasite gradini pod imeto gradinarski timijan (Thumus vulgaris). Dejstvoto e isto kako kaj livadskiot timijan, t.e. majcinata dusicka, no ne polzi tuku raste vo visina, do 30cm, vo vid na grmuska i ima belkasti cvetovi.

Majcinata dusicka e poznata uste vo anticko vreme. Se koristi nejziniot nadzemen del. Lete, od juni – do avgust vo cvet, stebloto so listovi i cvetot se sece so nozici ili noz. Ne treba da se bere na vlazno vreme, a se susi na provev i vo lad. Se stava vo kutija vnimatelno, za da ne dojde do ispadjanje na zlezdestite vlakna, koi se bogati so etericno maslo.

Majcinata dusicka (livadski timijan) vo svojot sostav ima: 0,2 do 1% etericno maslo, gorclivi materii, flavonoidi, smoli i dr.

Eden den, trebase da se sprotivstavam na sudbinata. Uspeav vo toa. Prirodnata medicina e taa, koja im dava nadez na site za koi tradicionalnata medicina e veke nemokna.
Rika Zarai

Rika Zarai, poznata izraelsko-francuska peacka, koja uspeva da prezivee i da se oporavi od teska soobrakajka, na vrvot od svojata kariera, medju drugite raboti koi gi koristi vo svojata ishrana, go spomnuva i cajot od majcina dusicka. Zasladen so med, kako osvezitelen pijalok koj mozeme da go koristime vo tekot na denot.

Upotreba na majcinata dusicka

Cajot od majcina dusicka ( edna lazica od ovaa bilka se poparuva so 1/4 l vrela voda) postignuva uspeh kaj zaboluvanjata na zeludnikot i crevata, posebno vo namaluvanje na zeludecni grcevi, kako i kaj nesonica na vozrasnite i decata. Ovoj delotvoren napitok postignuva uspeh pri glavobolka, kaslica, prekumerna sluz vo bronhiite i kaj bronhijalnata astma. Vo narodnata medicina, cajot se koristi kaj slabokrvnost, bledilo, padavica, krasti i kozni osipi, za zajaknuvanje na nervite.

Se preporacuva kaj epilepticni napadi. Lekuvanjeto trae cela godina (dve-tri nedeli koristenje, so pauza od 10 dena).

Onoj koj nautro pie caj od majcina dusicka, nabrgu ke go oseti nejzinoto lekovito dejstvo, koe ke se ogleda vo duhovnata svezina, prijatnosta vo zeludnikot, odsustvo na utrinsko kaslanje. So eden zbor, covekot ke se cuvstvuva odlicno.
Marija Treben

Majcinata dusicka se upotrebuva kako sredstvo za lekuvanje na alkoholizmot. Na eden litar vrela voda, se dodava edna saka od ovaa bilka. Se ostava da odstoi 2 minuti. Na sekoj 15 minuti, na liceto pod dejstvo na alkohol,se dava po edna golema lazica od cajot. Ke dojde do macnina, povrakanje, nagon za mokrenje i potenje, a ke se javi golema zed i apetit. Pri povtorno pijanstvo, koe vo prvo vreme e neizbezno, lekuvanjeto mora da se povtori, no kaj liceto postepeno ke se javi odvratnost kon alkoholot.

Kaj sedeckite banji, potrebno e 200 gr majcina dusticka, poparena i procedena, koja se dodava vo vodata za kapenje. Sluzi za osvezuvanje i zajaknuvanje na ekstremitetite, za zdrav son na mnogu nervozni i nemirni deca, kako kaj krasti i kozni osipi.

Tinktura od majcina dusicka (napolnet staklen sad so ovaa bilka, se preleva so rakija od zito i ovosje, so jacina 38-40%. Se ostava na sonce 14 dena). Se koristi za masaza, zajaknuvanje na ekstremitetite, posebno kaj slabo razvieni deca.

Jastuce od majcina dusicka (edno jastuce go polnime so isuseni cvetovi i steblo od bilkata). Zagreano, se koristi kaj otoci, hronicen revmatizam, grcevi vo zeludnikot i menstrualni bolki.

Sirup od majcina dusicka (staklen sad go polnime naizmenicno so sloj od ovaa bilka i nerafiniran seker). Se ostava na sonce okolu tri nedeli. Pri cedenjeto potrebno e da se dodade malku voda, za da mozat cvetovite da se premijat. Se stava na slab ogan za da ispari visokot na voda, no ne i da se vari. Sirupot treba da bide sreden (nitu mnogu gust, nitu premnogu redok). Ovoj sirup se koristi kaj bolestite na organite za disenje.

Maslo od majcina dusicka (staklen sad se polni so svezi cvetovi, se preleva so ladno cedeno maslinovo maslo i se ostava na sonce 14 dena) se koristi isto kako i tinkturata pripremena od ovaa bilka.

Majcinata dusicka naodja primena i vo domasnata kujna. Vo kombinacija so drugi zacini go pojacuva vkusot na pripremenata hrana. Se koristi za da go zabrza i podobri varenjeto na hranata, pri konzumiranje na “teski hrani” t.e. obrok vo koj se koristi svinsko meso.

Koristena literatura: Zdravlje iz Bozje apoteke - M. Treben

Neven - Calendula officinalis

niko650 — Wed, 17 Feb 2010 00:47:59 +0100

Autor: niko650

Poslao: 17.02.2010 01:47

Bilka koja slobodno moze da se kaze, deka so svojata lekovita mok se naodja na mnogu zavidno mesto. Potekloto na nevenot e od Juzna Evropa i posirokiot del na Mediteranot, a terapijata so neven poteknuva od Egipet, od kade se prosirila vo Evropa.

Svoeto ime "calendula", go dobiva od latinskata imenka "calendal " (prv den vo mesecot), a se povrzuva so toa sto nejzinite cvetovi se otvaraat koga izgreva sonceto, a se zatvaraat koga sonceto zaodja.

Ovaa bilka se narekuva i "barometar za dozd". Dokolku nautro cvetot na nevenot e zatvoren, spored nekoi veruvanja ke padja dozd.

Opis na bilkata

Nevenot ima temno zolt do portokalov cvet, so jak miris, a vkusot e gorcliv. Dostignuva visina od 30 do 60 cm. Listovite i stebloto se vlaknesti, slatko - gorki, socni i leplivi.

Ovaa bilka pripadja vo familijata Asteracea. Ovoj vid se koristi kako ukrasna bilka. Srekavame i drugi podvidovi na nevenot, no site podednakvo se lekoviti.

Nevenot mnogu lesno se rasejuva. Taa e omilena bilka, koja cesto se odgleduva vo nasite gradini, pa duri i vo saksii za cveke. Vo ponovo vreme, se see na golemi povrsini, za licna upotreba ili pak za prodazba. Se srekava i kako diva bilka, pokraj patistata.

Vo Hristijanstvoto, nevenot e posveten na Marija. Vo sredniot vek, imeto Marija cesto se povrzuvalo so nesto ubavo. Ottamu i imeto za nevenot, vo narodot poznato kako "zlatoto na Marija".

Sostojki na nevenot

Dokazano e deka terpenskite alkoholi i flavonoidi, koi se sodzat vo nevenot, unistuvaat razlicni bakterii, virusi i gabicki, a so toa sprecuvaat i smiruvaat odredeni zapalenija vo organizmot. Nevenot vo svojot sostav ima: etericno maslo, flavonoidi, oleanolna kiselina, jabolkova, salicilna, palmatinska, seker, belancevina, sumpur, vitamin A - karatinoid, likopen i dr.

Nevenot se bere napladne, koga sonceto e najjako, bidejki negovata lekovita mok togas e najgolema. Nevenot od svojot pocetok na cvetanje se bere i upotrebuva do krajot na letoto. Od ovaa bilka se koristi: stebloto, listot i cvetot.

Nacin na upotreba na nevenot

Nevenot se koristi svez ili isusen za caj, tinktura, sedecki banji, melem, (koi se prigotvuvaat na istiot nacin kako vo pogore navedenite primeri za kantarionot i ajduckata treva).

Melemot od neven moze da se sprema so vazelin ili so nesolena svinska mast. Dokolku se koristi svinska mast, taa se premiva na sledniot nacin: Ja stavame masta vo plasticen sad i dodavame voda. Matime so mikser. Vodata gi apsorbira site necistotii i se odvojuva na povrsinata. Ja isturame vodata i dodavame nova. Ovaa postapka ja povtoruvame 6 do 7 pati, se dodeka masta ne dobie cisto bela boja i ne ni zalici na pavloviceva mast. Togas e spremna za koristenje.

Priprema na melem od neven

Na 250 gr. stopen vazelin ili premiena svinska mast i se dodava dve race seckan neven (steblo, list i cvet). Se przi na tivko 5 minuti i se ostava da odstoi 12 casa. Se zatopluva i se cedi preku gaza. Vaka melemot e spremen za upotreba.

Otpadokot, koj sme go dobile so cedenjeto, mozat da go koristat site zeni koi imaat problemi so dojkite. Se stavaat oblogi i na toj nacin dojkata omeknuva i se smiruvaat bolkite dokolku gi ima.

Ovoj melem pokazuva solidni rezultati duri i kaj rakot na dojkata. Moze da se koristi postoperativno, za da ne dojde do zateganje na ranata.

Nevenot - najgolemo dejstvo

Za neven, kako prirodni lek kod zlocudnih tumora, nije se zalagao samo svestenik Knajp, nego i poznati lekari kao dr. Steger, dr. Bon i dr. Dr. Bon, neven navodi kao najvazniji prirodni lek kod kanceroznih oboljenja, u slucajevima kada operacija vise ne pomaze i preporucuje se da se kroz duzi period pije caj od nevena.
(Marija Treben)

Od nevenot moze da se spremi i svezo isceden sok. Toj moze da se koristi slobodno bez stetni posledici.

Negovoto najgolemo dejstvo vo lekuvanjeto so prirodni bilki go pokazuva vo procistuvanjeto na krvta. Opsto poznato e deka stom se procisti krvta, doadja do povlekuvanje na mnogu bolesti koi bile prisatni vo organizmot. Nevenot ja pottiknuva cirkulacijata i pomaga pri zatvaranje i zazdravuvanje na rani.

Prilikom jedne posete u Malfirtlu, domacica mi je pokazala svoje noge isarane venama. Iz baste sam donela neven i napravila melem. Ostatcima biljke sam odmah oblozila listove njenih nogu (ostatci se mogu upotrebiti cetiri do pet puta). Onda je zena svakodnevno na platno stavljala tanak sloj masti od nevena i time obmotavala listove nogu. Iznenadicete se ako vam kazem, da u te zene, kada me je posle cetiri nedelja posetila, vene vise nisu bile prosirene, koza je bila opet glatka i lepa...
(Marija Treben)

Nevenot, so pravo moze da se narece bilka za kozata, bidejki nema kozna bolest koja nevenot ne moze da ja izleci - lekuvanje na akni, bradavici, cirevi, ekcem, psorijaza, seborea, hemoroidi, herpes zoster, fistuli, kozni zapalenija, izgorenici, razni infekcii na kozata, gnojni rani.

So nevenot uspesno se lekuvaat i gabicnite zaboluvanja, kako kaj stapalata, taka i kaj vnatresnata strana na butovite i matkata. Vo vtoriot slucaj se preporacuvaat sedecki banji od neven.

So premackuvanje so sok od neven, moze da se otstranat i takanarecenite starecki fleki, kako i kancerogeni damki.

Nevenot:

go namaluva potenjeto
gi smiruva grcevite (na crevata, zeludnikot)
go normalizira mesecniot ciklus
lekuva bolesti na nervite
lekuva bolesti na zeludnikot, crniot drob i zolckata
lekuva bolesti na venite
deluva antikancerogeno kaj rani na kozata, matkata, zeludnikot, grloto.

Pokraj vo lekuvanjeto, nevenovoto maslo se koristi kako priroden razreduvac za boi, kako zamena za drugite stetni razreduvaci.

Nevenot naodja primena i vo kozmetikata, bidejki ja omeknuva kozata, ja tonira i vlazni.

So eden zbor, nevenot e navistina bilka so mnogu siroka primena i golema lekovita mok. Zatoa treba sekogas da bide prisutna vo nasite kujni i da ja koristime vo site nejzini oblici. Cajot od neven, neka bide sekojdnevno sredstvo za osvezuvanje na nasiot organizam

Koristena literatura:
"Zdravlje iz bozje apoteke" - Marija Treben

Ajducka treva - Achillea millefolum

niko650 — Wed, 03 Feb 2010 01:26:21 +0100

Autor: niko650

Poslao: 03.02.2010 02:26

So stolisnikot nema infekcii!
Koga Ahil, zazemajki ja troja, padnal smrtno bolen, pogoden vo peta so otrovna strela na ubaviot Paris, bozicata Afrodita, celata vo solzi, go posovetuvala da ja upotrebi ovaa bilka, za da ja ublazi nepodnoslivata bolka. Taka ajduckata treva, latinski Ahilea (Achillea) stanala poznata kako sredstvo za lekuvanje rani.

Ajduckata treva se srekava uste kako ajducica, stolisnik, romanika.

Opis na bilkata

Raste od 30 do 80 cm. Mosne cesto e poznata kako samonikliva bilka. Steblata pri vrvot se razgraneti. Listovite se dolgnavesti, vlaknesti. Ima beli ili rozovo beli cvetovi, sobrani vo cvet na vrv od bilkata. Listovite i cvetovite imaat ubav aromaticen miris, a vkusot e mirizliv i gorcliv. Ovaa bilka raste po livadite i pokraj tesnite polski stazi, pokraj zitnite polinja, po kraevite na sumite. Prosirena e niz cela Evropa. Ovaa bilka e otporna na susa, toplina i stud.

Sostojki na bilkata

Ajduckata treva sodrzi ahilein i etericno maslo so azulen, koe go sodrzi i kamilicata. Sodrzi smola, inulin, belkovini, fitosterin, fosfati, nitrati...

Preporacliva doza za koristenje

So ajduckata treva, kako i so site ostanati bilki, treba da vnimavame pri nivnata upotreba. Se koristat vrvovite od bilkata vo vreme na cvetanje ili samo cvetovite, koj treba da se berat na silno sonce, bidejki dejstvoto na ovaa bilka togas e najjako i sodrzi najveke etericno maslo.

Bremenite zeni ne smeat da ja koristat, bidejki sodrzi materija "tujon", koja predizvikuva krvarenje vo matkata i vo najteski slucaevi duri i spontan abortus. Ajduckata treva ne se preporacuva na lica so zgolemen krven pritisok i na lica koi koristat antikoagulanti. Isto taka lugeto koi se cuvstvitelni na dopir so bilki, vo dopir so ajduckata treva, moze da dobijat alergija vo vid na meuri. Isto taka, alergija predizvikuvaat i starite i precvetani bilki.

Nacin na upotreba

Ajduckata treva se koristi kako isusena bilka, a od nea se podgotvuvaat tecni i suvi ekstrakti.

Podgotvuvanje na caj od ajducka treva

Edna cajna lazica, isitnena ajducka treva, se preleva so 1/4 l vrela voda i se ostava da odstoi 5 minuti. Se proceduva i se pie vo goltki.

Podgotvuvanje na tinktura od ajducka treva

Tinkturata se pravi vo odnos 1:5. Primer, 100gr. cvet i 500 ml domasna kvalitetna rakija ili 60 - 70% alkohol od apteka. Stoi na temno mesto najmalku dve nedeli, a potoa se cedi i se koristi.

Podgotvuvanje na melem od ajducka treva

Se zagreva nesolen maslac ili premiena svinska mast i se dodava isitnen cvet od ajducka treva. Se proprzuva na tivok ogin 15 min. i se ostava da prenoki. Utredenta se zagreva, se proceduva i se sobira vo staklen sad.

Podgotvuvanje na maslo od ajducka treva

Od cvetot moze da se spremi i maslo. Svez cvet se stava vo tegla, da zazeme 2/3 od nea i se naleva so maslinovo maslo. Se ostava na sonce barem dve nedeli. Potoa se proceduva i se stava vo odredena ambalaza.

Ova maslo e odlicno sredstvo za soncanje. Kozata dobiva odlicna boja i e dobar zastitnik od sonceto.

Podgotvuvanje na sedecka banja od ajducka treva

100 gr. od cela bilka, preku nok se ostava da odstoi vo ladna voda. Sledniot den se zagreva do vrienje i se dodava vo kada, vo vodata za banjanje. Se sedi 20 min. a potoa se ostanuva vo krevet uste 1 cas, zaradi prepotuvanje.

Lekuvanje so ajducka treva

Ajduckata treva ima mnogu slicno dejstvo kako kamilicata.

Se koristi za odstranuvanje na naduenost vo stomakot, grcevi vo crevata i zeludnikot. Dobri rezultati postignuva za podobruvanje na apetitot, ja zgolemuva aktivnosta na crevnite zlezdi, gi odstranuva pojavite na vrienje, zatvor, precki vo rabotata na crniot drob i zolcnite grcevi.

Se koristi kaj cir na zeludnikot, kako i lecenje na hemoroidi. Kaj lecenje na hemoroidite se koristi nadvoresno, melemot od ajducka treva.

Caj od ajducka treva se preporacuva kaj navala na krv vo glavata, propratena so bolovi. Protiv nesvestica, nagon za povrakanje, kaj zaboluvanje na ocite, proprateno so sekret i solzenje, kaj jaki bolki vo ocite i krvarenje od nos

Dr.med. Luce (Lutze)

Poradi golemoto prisustvo na kalium, dobro e caj za uredna rabota na bubrezite, bidejki predizvikuva zgolemeno mokrenje. Se preporacuva kaj razni zaboluvanja na mocnite organi: slab meur, nokno mokrenje i dr.

Kaj zabolenite organi za disenje, kaslica, bronhitis, gripozni pojavi, odlicno deluva solja caj od ajducka treva so dodavanje na med.

Ajduckata treva se koristi kako golem procistuvac na crniot drob i krvta. Bidejki ja procistuva krvta, moze od organizmot da ottrgne nekoj povekegodisni bolesti. Ajduckata treva direktno deluva na koskenata srz i vo nea go pottiknuva sozdavanjeto na crvenite krvni zrnca.

Vo narodnata medicina se koristi nadvoresno, kako hemostiptik za rani i ubodi.

Dobri rezultati postignuva i kaj lekuvanjeto na sekernata bolest, vo poceten stadium.

Ajduckata treva, prvenstveno e lekovita bilka za zenski bolesti.

Zenite bi bile postedeni od mnogu bolesti, ako odvreme na vreme posegnat za bilkata - ajducka treva.

Svestenikot Knajp vo svojte zapisi

Ajduckata treva e bilka broj 1, kaj zenskite bolesti.

Mnogu e bitno da se pie, solja caj od ajducka treva, a toa vazi i za mladite i za starite zeni podednakvo.

Pokazuva dobri rezultati kaj reguliranje na neredovna menstruacija. Odlicno vlijanie ima kaj matkata i jajnicite na sekoja zena.

Bolkite predizvikani od vospalenie na jajnicite prestanuva so primenuvanje na sedecka banja.

Kaj prolaps (ispadjanje na matkata), se pravat sedecki banji podolg period, a sekoj den se pie caj od ajducka treva i toa goltka po goltka.

Vo slucaj na miom, se primenuvaat isto taka sedecki banji, se dodeka lekarot ne utvrdi negativen rezultat.

Ajduckata treva se koristi i kaj bel cvet koj se javuva kaj zenite. Se pie caj i se pravat sedecki banji.

Zenite vo preodnite godini, bi trebalo da pijat od ovoj caj, bidejki go smiruva vnatresniot nemir. Kaj zapalenie na nervite, mnogu pomagaat banjite na nozete i racete.

Poznavam edna mlada krcmarica, koja iznenadno se razbolela od rak na matkata. Bila izlozena na zracenje. Nejzinite rodnini, doznale od lekarot deka bolesta e neizleciva. Se setiv na parohot Knajp i negovite upatstva vo vrska so zaboluvanjeto na matkata. Taka na mladata zena i preporacav da pie sto poveke caj od ajducka treva. Posebno se iznenadiv, koga za nepolni tri nedeli dobiv pismo od nea, vo koe veli deka se cuvstvuva izvonredno i deka se poleka se priblizuva na svojata telesna tezina.

Marija Treben

Od seto gore navedeno, moze da se zakluci deka ajduckata treva e bilka so siroka primena vo lekuvanjeto so bilki. Taa e odlicno pomosno sredstvo za teski bolesti, no prvenstveno e bilka za lekuvanje na zenski bolesti, kade pokazuva odlicni rezultati.

Koristena literatura:
"Zdravlje iz bozje apotek" - Marija Treben
"Zenski bolesti" - "Herba-Stojanovi" Kumanovo
Ginekoloski bolesti - Narodna medicina

Kantarion - Hipericum perforatum - Zolt kantarion

niko650 — Sun, 10 Jan 2010 18:59:57 +0100

Autor: niko650

Poslao: 10.01.2010 19:59

Poteklo i narodni veruvanja

Kantarionot e povekegodisna aromaticna bilka, so zlatno zolti cvetovi so po pet livcinja. Poteknuva od Evropa, a vo SAD go donele evropskite kolonisti.

Kantarionot mu bil poznat i na Hipokrit, koj pokraj toa sto bil tatko na medicinata, vazel i za golem poznavac na lekovitite bilki.

Cvetovite, lisjata od vrvot na bilkata, lugeto gi melele i gi koristele kako lek poveke od 2500 godini.

Vo starite pobozni predanija, crveniot cveten sok se poistovetuva so krvta i ranite na Sveti Jovan. Postoi veruvanje deka dokolku se stavi granka od kantarion pod pernica, vo oci na praznikot na raganjeto na Sveti Jovan, svetecot ke se pojavi vo son, ke go blagoslovi sonuvacot i ke go stiti od smrt vo narednata godina.

Vo Gorna Avstrija, spored star naroden obicaj, vo odredeni selski familii (koi za zal se se poretki), ovaa bilka ja stavaat pomegu dve kriski leb i ja davaat na stokata za da ja zastitat od bolesti.

Na ivanden (den koj e simbol na svetlinata i toplinata), cvetot na kantarionot e najvelicestven. Vo starite vreminja, devojkite pletele venci i gi stavale kako kruna dodeka igrale okolu ivandenskiot ogan. Isto taka vo oganot frlale grancinja od kantarion za da vidat kakva sreka ke imaat narednata godina.

Opis na bilkata

Kantarionot kaj narodot e uste poznat kako zolt kantarion, pesokliva treva, bogorodicna treva, zoltenica i dr.

Vo srpsko-hrvatskiot jazik se srekava pod imeto gospin cvet, bljuzgavac, ivanjcica, krvavac, marina rucica, gospino zelje i dr.

Raste od 15 do 60cm i go sretnuvame pokraj patista, planinski pasista, na livadi i suvi mesta.

Stebloto e cvrsto i razgraneto, a na vrvot od stebloto ima zlatno-zolti cvetovi. Ako go protrieme stebloto pomegu prstite ke potece crven sok.

Nacin na koristenje i priprema:

Priprema na caj od kantarion

Jedna supena lazica isitnen kantarion, se poparuva so 200 ml voda i se ostava da odstoi 10 - 15 minuti (ili edna kesicka od gotov pakuvan caj na edna solja vrela voda).

Priprema na maslo od kantarion

Bilkata se sitni i se stava vo staklen sad. Na 100 gr svez cvet se dodava 1l ladno cedeno socogledovo ili maslinovo maslo. Se zatvara i se odlaga na sonce najmalku 15 dena. Otkako masloto ke dobie ubavo svetlo crvena boja, se proceduva preku gaza i veke e spremno za upotreba. Negovoto lekovito dejstvo trae i do dve godini. Se cuva na temno mesto.

Priprema na tinktura od kantarion

Vo 1 litar dobra domasna rakija se stava svezo nabrani cvetovi od kantarion i stakleniot sad se odlozuva tri nedeli na sonce ili na toplo mesto.

Lekoviti svojstva i lekuvanje so kantarion

Kantarionot sodrzi tanin, etericno maslo, jaglenohidrati, smola, belkovini, pestinska kiselina i zatoa ima ogromno lekovito svojstvo. Sepak dozite na koristenje treba da bidat ograniceni, bidejki moze da dojde do nesakani efekti kako glavobolka, nesonica, vrtoglavica. Ne se preporacuva negovo zemanje pet dena pred i posle operativen zafat. Ne treba da go koristat licnosti koi zemaat antidepresivi, terapii za astma, bronhit, kako i zeni koi se na hormonska terapija za zacnuvanje. Vo ovie slucaevi potrebna e konsultacija so lekar. Dozvoleni kolicini na koristenje se 2 gr suva bilka, 2 - 3 ml tecen ekstrakt, odnosno 2 solji caj dnevno.

Masloto od kantarionot e priroden lek koj treba da go ima sekoj dom. Deluva kako jak bilen antibiotik i se koristi kaj otvoreni rani, premackuvanje na svezi povredi, rani koj krvavat, opekotini, cirevi, otoci. Efikasno e kako sredstvo za masaza, pri bolki vo grbot, isijas, reuma. Isto taka e odlicno sredstvo protiv opekotini od sonce, zdobieni posle nepravilno soncanje.

Kaj bebinjata se upotrebuva za smiruvanje na stomacni bolki. Stomaceto se premackuva so maslo od kantarion ili se stava obloga so maslo od kantarion.

Cajot od kantarion e odlicno sredstvo za reguliranje na rabotata na zeludnikot i crevata, kako i kaj zabolen crn drob. Se koristi kaj obilno mokrenje na decata ili vozrasnite, kaj glavobolka. Osobeno se preporacuva kaj grcevi na matkata, vospalenie na matkata, kaj menstrualni bolki.

Mladite devojki vo periodot na svojot razvoj treba da go koristat ovoj caj, bidejki doprinesuva za razvoj na zenskite organi i gi regulira neredovnite menstruacii. Se preporacuva kaj mladite luge vo pubertetot od dvata pola, bidejki deluva smiruvacki na pocetnata seksualna cuvstvitelnost.

Kantarionot e priroden, delotvoren i ekonomicen za podobruvanje na raspolozenieto i vrakanje na spokojot i mirot. Toj pomaga pri lecenje na govorni maani, nemiren son, napad na histerija i mesecarenje, depresija, kako i kaj nervna napnatost.

Tinkturata od zoltiot kantarion deluva pozitivno kaj vozrasnite i postari lica, so masaza protiv treperenje na ekstremitetite. Kantarionot denes naoga golema primena i vo kozmetikata, za pravenje prirodni kremi, masti, losioni, koj pomagaat za ispukana i suva koza.

So eden zbor moze da se kaze deka zoltiot kantarion e zolto zlato vo prirodata.

Koristen materijal:

- "Zdravlje iz Bozje apoteke" od Marija Treben,
- Priracnik za sobiranje i raspoznavanje na lekoviti bilki i
- "Herba-Stojanovi" Kumanovo

Jacmenot kako zdrava hrana za holesterolot

niko650 — Tue, 05 Jan 2010 01:28:36 +0100

Autor: niko650

Poslao: 05.01.2010 02:28

Sovremenata nauka dokazuva deka jacmenot e eden od najuniverzalnite zrnesti kulturi so siroki moznosti za upotreba, a osobeno vo lekovit oblik.

Salata od jacmen

Bakin savet

Potrebno e:

300gr lupen jacmen
1 casa pavlaka
1 lazica jabolkov ocet
2 lazici maslo
kromid
zacini
3 kiseli krastavici
2 domati
1 tvrdo vareno jace i sol

Lupeniot jacmen treba da go izmiete i da go svarite vo solena voda so zacini dodeka ne omekne, no da ne se razvari. Se cedi i se stava vo zdela za posluzuvanje i se ostava da se oladi.

Vo medjuvreme se pravi preliv:

Pavlakata se mesa so masloto i ocetot i se dodavaat zacinite. Krastavicite se seckaat po sto se dodava prelivot i dobro se mesa, se stava jacmenot i se ostava da odstoi polovina cas.

Salatata moze da ja posluzite kako predjadenje.

Jacmenoviot sluz koj nastanuva pri varenje na lupenoto zrno e vredna dietetska hrana pri zaboluvanje na grloto i zeludnikot, a vo nadvoresna primena se upotrebuva kako topla obloga za cirevi i ublazuvanje na isecenici.

Supa od jacmenova kasa so dodatoci i zacini deluva pri dieta kaj lica koi se skloni na debeleenje.

Celoto zrno na jacmenot, przeno i meleno so dodatok na cikorija moze da go zameni kafeto. Pomesano so mleko e dobar napitok kaj decata i starite luge, bidejki ne go sodrzat stetniot kofein.

Himalajska sol

istocna — Wed, 11 Nov 2009 20:28:56 +0100

Autor: istocna

Poslao: 11.11.2009 21:28

Човековото тело, како што сите знаеме составено е од 70% вода, но и од сол, па затоа солта ја има истата важност како и водата.

Нашите лоши навики, а сите ние на прв поглед не сме ништо друго освен збир на навики, директно делуваат на нашето здравје, а забиберени и со разни маркетиншки (мислам дека е граматички исправно, извинете ако не е) трикови и лажги, директно вклучувајќи ги прехрамбената и фармацевтската индустрија, не прави уште позависни и подложни на секакви манипулации од нивна страна, држејќи не постојано во канџите на нивната “неопходност“.

Ќе напишам збор, два за солта во исхраната.
Готварската сол, која е најчесто камена, при преработката нејзините кристали потполно ја губат својата структура односно стануваат мртви, па како такви предизвикуваат разни болести, артритис, бубрежни проблеми, каменец во телото, целулит, хипертензија... и др. Онаа природната камена сол која индустриски не се преработува, се користи за исхрана на животните.

Морската сол е нешто подобра од готварската камена, и задоволува нешто околу 30 минерали потребни за човековиот организам, за разлика од оваа другата која едвај задоволува 20, но и таа на нејзиниот пат од морињата до нашата трпеза ја губи својата вредност. И тоа повторно под услов да е вадена од чиста вода каде не потонал некој нафтен танкер или токсични материи.

Затоа сакам да го споделам со вас моето искуство од употребата на Хималајската кристална сол која уште ја викаат бело злато. Се собира рачно, во мали тунели некаде на врвот на светот.

Во периодичниот систем на елементите има вк. 92 елемента во природата, а во оваа сол присутни се 84. Значи сите, освен племенитите гасови. Сите тие елемнти што таа ги содржи, ги има и во нашето тело. Некои ја викаат и “петтиот елемент “.

Со задоволство би ви кажувала и за нејзината енергетска моќ и за сончевата енергија која е “заробена“ во нејзината безпрекорно чиста кристална решетка уште од пред 250 милиони години и првото море на нашата планета, но тие вибрации полесно е да се почувствуваат отколку да се опишат.

И уште еден краток рецепт против грипот од најснабдената апотека на светот: помешајте толчен лук и мелени оревчиња и додадете ладно цедено маслиново масло, вода и хималајска сол по вкус. Се мацка со лепче.

Bon Appétit : )

Ginko biloba - hrana misli

virada — Sat, 24 Oct 2009 19:59:07 +0200

Autor: virada

Poslao: 24.10.2009 19:59

Ginko biloba je jedna od najstarijih biljki na planeti Zemlji. Ona je nastanjivala zemaljske prostore pre vise od 200 miliona godina, u doba dinosaurusa i od tada se nije bitno izmenila, pa se po misljenju mnogih naucnika moze smatrati izuzetno otpornim i prilagodljivim zivim fosilom.

Drevni kineski lekari koristili su lisce i semenke ginka i izuzetno ih postovali zbog njihovih svestranih i blagotvornih dejstava. U indijskim ajuvedskim medicinskim zapisima ginko biloba se nalazi u sklopu onih napitaka koji su sluzili za ocuvanje zdravlja i dug zivotni vek.

Svojstva ginko bilobe

Ginko biloba je izuzetno otporna na sve vrste zagadjenja, virusa, mikroklimatskih poremecaja, pa cak i razlicitih vrsta prirodnih i vestackih zracenja. Moderna medicinska nauka priznaje svestrana svojstva ginka, kako u ocuvanju zdravlja, tako i u lecenju mnogih poremecaja. Ginko biloba je u Evropi najpopularnije i najsire korisceno prirodno lekovito sredstvo. Istrazivaci lekovitih svojstava ginka najvise isticu njegova snazna antioksidansna svojstva.

Do danas su izvrsena mnogobrojna ispitivanja u pogledu bioloskohemiskijskih svojstava ove zaista cudotvorne biljke. Najinteresantniji obavljeni rezultati su vezani za polja primene ginka na mozdane funkcije, mozdane aktivnosti, poboljsanje cirkulacije krvi u mozgu. Samim poboljsanjem krvotoka, poboljsava se pamcenje, koncentracija, veca fizicka izdrzljivost.

Namena ginko bilobe

Zna se da stanje hronicnog stresa moze da izazove razne siptome, kao sto su pad koncentracije, slabo pamcenje, pogorsanje mentalnih sposobnosti, i sto je jako vazno, pad imuno sistema.

Ginko podstice gotovo sve mozdane aktivnosti. Poboljsava memoriju i moc koncentracije. Otklanja potistenost, depresivne tegobe kod starijih ljudi. Moze da predupredi migrenozne glavobolje i brzo da ih otkloni. Ponovo uspostavlja narusene regulatorske mehanizme odrzavanja krvnog pritiska.

Cesto se primenjuje kod vrtoglavica, prouzrokovanih nedostatkom kiseonika u mozgu i nedovoljne prokrvljenosti u vratu. Koristi se i za otklanjanje zujanja u usima i povoljno deluje na ostecenje mreznjace. Takodje se veoma cesto primenjuje kod sklonosti ka stvaranju krvnih ugrusaka (trombova).

Ova biljka izrazito povoljno utice na opste stanje zdravlja ljudi.
Iako je spektar blagotvornih dejstava ginko bilobe svakim danom siri, naucnici smatraju da jos nisu dosli do konacnog spiska njene lekovite palete.

Koriscena literatura: "Prirucnik za vase zdravlje i lepotu"

Aloja - biljka proslosti, sadasnjosti i buducnosti

virada — Thu, 09 Apr 2009 01:58:16 +0200

Autor: virada

Poslao: 09.04.2009 01:58

Vracanje u formu, podmladjivanje organizma je nesto sasvim realno i uz malo dobre volje dostupno svima. Aloja je prava medicinska riznica o cijim su se lekovitim mocima prenosila iskustva vekovima, sa kolena na koleno. Ova cudotvorna biljka se spominje jos u Starom zavetu 6000 godina pre Hrista. Recepture sa alojom pronadjene su i na mesopotamskim glinenim tablicama 2200-te god. p.n.e. koje su nadjene u gradu Nipuru. Pisani opis lekovitih svojstava aloe vere je pronadjena u starom Egiptu izmedju kolena jedne mumije na papirusu iz 1550god. p.n.e.

Ova biljka je preneta u Aziju 400-te god. p.n.e. Grcki lekar Celsijus je aloju uveo u zapadnu medicinu 50-te god. p.n.e. Zapisi koji poticu iz ovih vremena spominju aloju kao svestranu cudesnu biljku.

Na Floridi je 1912.god. osnovana prva komercijalna plantaza aloje vere. Aloja se koristi za lecenje rana izazvanih radijacijom, kao i za lecenje cireva na kozi, opekotina, dermatitisa i drugih povreda i bolesti koze.

Grcki, Rimski i Egipatski filozofi, naucnici i lekari su ovako govorili o aloji:
Hipokrat je pisao o ovoj mocnoj biljci kako leci tumor, stimulise rast kose, leci dizenteriju i pomaze kod stomacnih tegoba.
Paracezus: Zlatne kapi iz aloje lece trovanje krvi i opekotine.
Avicenna: Aloja je sredstvo za lecenje rana, protivotrov, eliksir zivota.
Glavni hirurg Napoleona je ovom biljkom lecio povrede ranjenicima.
Kleopatra je bila veoma zahvalna ovoj biljci, jer je njena lepota i neodoljivo zracenje iz oka poticalo od aloja gela. Oko piramida i duz puteva je bila sadjena aloja. U Novom zavetu pise da su telo Isusa Hrista namazali balzamom od aloje i mirte (upotrebljeno je oko sto litara balzama tom prilikom). Ovo je samo jedan delic onoga sto predstavlja aloju kroz vekove.

U danasnje doba, aloja je pocela masovno da se koristi ne bezrazlozno. Uzmimo za primer opekotine treceg stepena i promrzline; naucno je dokazano da ove povrede zarastaju sest puta brze od priznatog savremenog medicinskog lecenja. Aloja se u danjsnjici koristi u lecenju mnogih oboljenja kao sto su: bolesti koze, bolesti disajnih puteva, bolesti organa za varenje, bolesti urogenitalnog trakta, kardiovaskularnog i krvnog sistema, kod sportskih povreda, karcinoma, diabetesa i jos mnogo oboljena.

Aloja je ustvari vrsta kaktusa koja sadrzi u sebi lekovitu tecnost, od koje se spravljaju razni gelovi, kreme, napitci i jos mnogo toga. Mnogi ljudi se lece alojom i to uspesno, pogotovu kada su u pitanju opekotine i rane, jer ova biljka podstice brzu regeneraciju koze. Citala sam i o slucajevima, gde su zene koristile aloju kod ranica na grlicu materice i jos drugih oboljenja reproduktivnih organa i ispostavilo se da je aloja postigla veliki uspeh kod ovih bolesti.

Treba ziveti bolje i ziveti duze, ne treba dozvoliti da udjemo u bolesti koje mozemo spreciti, a kada se desi da udjemo u bolest, trazimo lek koji ce nam najbrze i najbolje pomoci. Buducnost lekara i medicine nije u novim lekovima, buducnost je u preventivi, odnosno edukaciji ljudi kako da "kucu" svog organizma odrzavaju u dobrom stanju, kako bi u njoj komforno i sto duze stanovali. Naravno, uvek treba sve raditi uz svog lekara i pratiti detaljno njegova uputstva.

Za ovaj tekst koriscena literatura: Prirucnik, aloe vera za vase zdravlje i lepotu.

Jacmenot - najdobar precistuvac na crniot drob

niko650 — Wed, 04 Mar 2009 22:48:54 +0100

Autor: niko650

Poslao: 04.03.2009 23:48

Jacmenot e drevna zitarka, koja se odgleduvala uste vo kamenoto vreme, 5-6000 god.pr.n.e. Starite Grci go pocituvale kako dar na bozicata Demetra i vo nejzina cest pravele kolaci od jacmenovo brasno. Isto taka i Hipokrat go posocuval kako edna od najlekovitite bilki.

Nutritivni belezi na jacmenot

Jacmenot sodrzi 35% nezasiteni masni kiselini koi se korisni za namaluvanje na holesterolot vo krvta. Gi sodrzi site vitamini od B-grupata, no karakteristicno za jacmenot e toa sto so odredena fermentaciska postapka moze da se naglasi prisustvoto na vitaminot B12, koj obicno go ima vo mesoto i e problematicen za vegetarijancite i makrobioticarite. Imeno od jacmenoviot slad, koj se dobiva niz proces na fermentacija na jacmenovoto zrno i se koristi vo pivskata industrija, moze da se dobie brasno koe sodrzi visoka koncentracija na B12. Bogat e i so minerali. Sodrzi kalium, fosfor, kalcium. Posebno se preporacuva vo periodot na rastenje poradi negovoto pozitivno dejstvo vrz kalcifikacijata na koskite. Osven toa bogat e so magnezium, natrium, sulfur, zelezo, mangan, cink, kobalt, fluor i dr.

Vo odnos na orizot, jacmenot e poveke jin zitarka, no poradi ubavata umerena energija, predizvikuva osvezuvacki i relaksiracki efekti. Negovata energija e najsoodvetna za proletniot period.

Caj od jacmen

Eden fildzan jacmen (pozelno e nelupen) se przi na suvo za da pozolti, a potoa se vari 10 minuti vo 1 litar voda. Se ostava da se oladi, se proceduva i mu se dodavaat nekolku kapki sok od limon.

Kukuruzna svila-Maydis stigma

Mikica — Wed, 11 Feb 2009 19:16:24 +0100

Autor: Mikica

Poslao: 11.02.2009 20:16

Inicijalna domestikacija davnog (sada izumrlog) pretka kukuruza i hibridizacija sa drugim srodnim vrstama, dogodile su se u dubinama planinskog masiva Sijera Madre u Meksiku, u periodu između 4000. i 3000. godine pre Hrista. Pod uticajem domestikacije kukuruza nestala je glad, a ljudske zajednice koje su naseljavale ovo područje, prestale su da budu nomadske, lovačko-sakupljačke grupe i postepeno poprimile odlike ranih agrarnih društava. U naredne četiri hiljade godina, gajenje kukuruza se iz Meksika proširilo najpre na jug, na visoravni Perua i Bolivije, a zatim, preko Karipskog arhipelaga i Kube, i u Severnu Ameriku.

Prvi Evropljani koji su upoznali kukuruz bili su Španci. U vreme kada su oni stigli na obale Amerike, na celoj njenoj teritoriji (od granica sadašnje Kanade na severu, do Patagonije na jugu), već su postojale sve podvrste kukuruza koje su i danas poznate. /www.farmaceuti.com/

O kukuruzu i njegovim svojstvima moglo bi se naširoko pričati. No, fokus ćemo staviti samo na njegova ljekovita svojstva; tačnije, ljekovito dejstvo kukuruzne svile onako kako se prenosilo s generacije na generaciju po narodnom predanju. Priču o svili ne bih ni počinjala bez da se nisam uvjerila u rezultate koje je čaj spremljen od nje dao; naravno, iskustvo je bilo propraćeno liječničkim nadzorom.

Kukuruzna svila - Maydis stigma

Kukuruzna svila u svježem obliku sadrži masna i eterična ulja, smolu, gumu, alkaloid koji ima osobinu da steže krvne sudove, hlorofil, fosfornu kiselinu i dosta kalijuma i mangana.

Inter Caffe, flickr.com

Kukuruzna svila osušeni je žig tučka ženskog cvijeta kukuruza. Sastoji se iz tankih, smeđkasto-žutih ili svijetlosmeđih vlati, različite dužine. Uobičajena je praksa da je najbolje skupljati ju u vrijeme cvijetanja biljke, na način da se odvoje dijelovi ovojnih listova na vrhu klipa i žigovi odsijeku pri samom vrhu. Svila se suši tako što se njene vlati razvuku u tankom sloju, ostave se da odstoje u hladu, na mjestu na koje dopire propuh. Ni svježa ni suha kukuruzna svila nema neki intenzivan miris, dok je okus čaja prilično neugodan i bljutav.

Kada je prvi put moj otac pripremao svilu za čaj, pripremao ju je baš ovako kako sam opisala, međutim, kasnije je čuo da se može brati i u vrijeme kad je kukuruz dozreo za branje, pa se samo prije njegove upotrebe, svila odstranjuje, suši i sprema kao čaj.

Ono o čemu treba posebno da se vodi računa jeste da stajanjem suha kukuruzna svila gubi svoja diuretska svojstva. Stoga uvijek pitajte kada je sušena i koliko dugo stoji svila koju ste dobili ili ćete je kupiti.

Dejstvo

Čaj od kukuruzne svile u narodu se smatra jednim od najjačih prirodnih diuretika. Kod bubrežnih oboljenja, hroničnog i akutnog nefritisa (koja se znaju manifestovati stvaranjem edema prvenstveno na nogama ali i na drugim dijelovima tijela, kod poremećanog odnosa bjelančevina u urinu i krvi - oboljenja poput glomerulonefritisa), kod cistitisa i drugih hroničnih i akutnih upala organa urinarnog sistema - dozirana upotreba čaja može doprinijeti bržem izlučivanju urina čime se organizam oslobađa viška fosfora i bjelančevina. Sa vodom će se izlučiti i druge štetne materije.

Inače, čaj od kukuruzne svile djeluje ublažujuće kod reumatičnih tegoba, tegoba kod gihta; smanjuje grčeve bubrega, pomaže kod rastvaranja kamenca u bubrezima. Njegovo ljekovito dejstvo se povezuje i sa poboljšanjem cirkulacije, funkcije rada jetre, kao i kod snižavanja šećera u krvi.

Način spremanja čaja

Jedna kašika dobro osušene kukuruzne svile prelije se šoljom vrele vode, ostavi petnaestak minuta da odstoji. Procijedi se i pije bez šećera. Okus je vrlo opor, ali nakon par dana navići ćete se. Napominjem da nije preporučljivo čaj zaliti kipućom vodom.

Ovdje ću ponoviti isto ono što sam već rekla za vodopiju: čaj ne smijete konzumirati bez nadzora liječnika, pogotovo ne ukoliko već trošite određenu terapiju. Onda kad vam liječnik da zeleno svijetlo da možete da pijete ovaj čaj, trošićete ga opet vrlo oprezno, po jednu šolju dnevno u periodu od mjesec i po do dva. Izuzetno, ali samo izuzetno, kad su tegobe vrlo izražene, čaj se može konzumirati u većim količinama, tada se sprema na litar, a potrebno vam je oko 25gr kukuruzne svile na jedan litar vode. U tom slučaju se čaj pije umjesto vode; ali – isključivo pod liječničkim nadzorom!

Ljekovita svojstva mnogih biljaka trebaju i moraju biti naučno i stručno dokazana. I konstantno se radi na tome da zvanična medicina naučno potvrdi ono što se vijekovima primjenjuje u praksi. Tradicionalna medicina mnoge je biljke i njihova svojstva uzdigla na pijedastal, nekad zasluženo, nekad ne; ovdje moram da dodam da je čovjekova neodgovornost umnogome pridonijela lošem glasu tradicionalne medicine. Međutim, krivicu na drugoga lako je prebaciti, ali samo je čovjek misaono biće; ne dozvolite sebi da drugi misle umjesto vas. Zdravlje je nešto za što se često trebamo izboriti, ali to vas ne oslobađa odgovornosti da tek tako pribjegnete svakom sredstvu koje vam je ikad iko spomenuo. Naprotiv, borba za zdravlje treba da pojača vašu odgovornost prema sebi i onima koje volite. Zato - oprezno i s pažnjom se odnosite prema onome što je neprikosnovena vrijednost, a to je zdravlje. [/i]

Mirisi esencijalnih ulja

Majana — Mon, 19 Jan 2009 22:16:18 +0100

Autor: Majana

Poslao: 19.01.2009 23:16

Morač

Prijatnog mirisa. Nalazi se u pastama za zube i nekim lekovima.
Dejstvo : diuretik, pomaže u infekcijama mokraćnih kanala, problemima u menopauzi, celulita, lošeg varenja ( gojaznost, mučnina, gasovi, štucanje)
Smanjuje apetit, ublažava posledice trovanja alkoholom i oslobadja telo drugih toksina.
Ne preporučuje se korišćenje morača epileptičarima i mladjoj deci.

Isop

Oštrog mirisa. Sastavni je deo parfema i likera.
Dejstvo: dezinfikuje, smiruje, krepi.
Isparivačima, inhalacijom i masažom vrata i grudi pomaže protiv infekcija grla i disajnih puteva ( prehlade, kašlja, bronhitisa)
Tople obloge zaceljuju posekotine i modrice.
Upotrebljava se u malim dozama, zbog toksičnosti.
Trudnice, osobe sa visokim krvnim pritiskom i epileptičari ga trebaju izbegavati.

Majoran

Prijatnog, opornog mirisa. Čest začin u kulinarstvu
Dejstvo: antispazmotik i analgetik, smiruje i greje.
Pomaže bolnim mišićima, ukočenim zglobovima.
Masaža celog tela snižava visok pritisak.
Inhalacija smiruje bronhitis, prehlade, astmu
Tople obloge pomažu kod menstrualnih grčeva.
Kupke otklanjaju nesanicu, osećaj tuge i usamljenosti, glavobolju i zatvor.
Previše majorana uspavljuje.
Ne preporučuje se u prvoj polovini trudnoće.

Timijan

Oporog i slatkog mirisa. Koristi se kao začin, ima ga u pastama za zube, kolonjskim vodama i parfemima, osveživačima prostora.
Dejstvo: diuretik, antiseptik, stimuliše i snaži
Dobar je u slučajevima prehlade, kašlja, upale grla, dodaje se vodici za ispiranje usta i grla ili koristi u inhalaciji.
Izbacuje gliste iz creva, podstiče apetit, varenje, proizvodnju belih krvnih zrnaca.
Pomaže kod infekcija mokraćnih puteva, podiže nizak pritisak, otklanja umor, uznemirenost i depresiju, poboljšava memoriju.
Tople ili hladne obloge se koriste kod uboda insekata, bolna ili otečena mesta, reumu.
Kupke i masaža tela protiv nesanice.
Isparivač je dobar kod infektivnih bolesti.
Dečija koža ne podnosi timijan a odrasli moraju u kupkama koristiti razredjeno esencijalno ulje.
Osobe sa visokim krvnim pritiskom i trudnice ga trebaju izbegavati.

Matičnjak

Prijatnog mirisa, donekle sličnog limunu. Koristi se kao začin i kod rasterivač insekata.
Dejstvo: antidepresiv i antispazmotik, pomaže problematičnoj koži, snižava visok krvni pritisak, otklanja migrenu, mučnine i glavobolje.
Oslobadja napetosti i tuge
Inhaliranjem, kupkama i masažom postiže se bolje raspoloženje.
Razblažuje se sa 5 ml osnovnog ulja na jednu kap matičnjaka za masažu da ne bi nadražio kožu, za kupku ne više od 4 kapi.
Ne preporučuje se trudnicama.

Kleka

Ugodnog mirisa, nalik boru. Uobičajen sastojak džina.
Dejstvo:astrigent, steže, antiseptik, diuretik, čisti, osvežava, podstiče i krepi.
Podstiče apetit, cirkulaciju, izbacuje višak tečnosti.
Pomaže protiv grčeva, gasova, kostobolje, urinarnih infekcija, hemoroida.
U kremama i losionima deluje na akne, ekceme, čireve (kožne)
Ublažava kašalj, iscrpljenost, zbunjenost
U kupkama, inhalacijama i masaži tela kleka je dobra za psorijazu, korisna u borbi protiv celulita.
Izbegavati je u trudnoći.

Jasmin

Bogatog, sladunjavog mirisa. Nalazi se u kozmetičkim preparatima, parfemima, osveživačima prostora.
Dejstvo: afrodizijak, zagreva i stimuliše, popravlja raspoloženje, oslobadja napetostii i depresije, straha, otupelosti.
Pomaže protiv frigidnosti i impotencije, ublažava menstrualne grčeve i bolove, olakšava porodjaj i otklanja postporodjajnu depresiju (kupke, inhalacije, masaže)
Dobar je za suvu i osetljivu kožu.
Ne preporučuje se za korišćenje u prvoj polovini trudnoće.

Geranijum

Osvežavajućeg, slatkasto cvetnog mirisa. Ima ga u parfemima i kozmetičkim preparatima. Insekti ga ne podnose.
Dejstvo : astringent, antidepresiv, antiseptik, diuretik, deluje protiv bakterija i upala, osvežava, zaustavlja krvarenje prilikom povreda, pomaže uspostavljanju hormonske ravnoteže.
Olakšava PMS, probleme u menopauzi i urinarne infekcije.
Olakšava izbacivanje tečnosti i uklanjanje celulita.
Masaža ublažava nervnu napetost i depresiju
Kupkama promrzline.

Bergamot, neroli, lavanda, ruža, tamjan, nana, žalfija

Majana — Mon, 19 Jan 2009 14:48:01 +0100

Autor: Majana

Poslao: 19.01.2009 15:48

Bergamot

Miriše kao limun. Osvežava prostor i tera insekte.
Dejstvo : odličan antidepresiv i jak antiseptik, deluje protiv virusa, hladi i umiruje.
U kupkama, kao jednoprocentni rastvor, ublažava upale bešike i mokraćnih kanala.
Neguje kožu (akne, rane, herpes) dobar je i u slučajevima bronhitisa, gubitka apetita, depresije.
U kupkama, uljima za masažu ili isparivačima popravlja raspoloženje.
Obavezno koristiti razblažen a posle upotrebe ulja od bergamota se ne treba sunčati jer može da pojača pigmentaciju.

Neroli

Gorko – slatke arome koja podseća na pomorandžin cvet. Dodaje se parfemima.
Dejstvo : antiseptik, antidepresiv, antispazmotik i afrodizijak. Opušta, smiruje,podmladjuje.
Neguje sve vrste kože, posebno suvu. Deluje protiv uznemirenosti, šoka, histerije.
Kupke deluju protiv nesanice, otklanjaju napetost PMS – a.
Kupke i masaža donjeg dela stomaka olakšavaju bolove menopauze.

Lavanda

Prijatnog, osvežavajućeg mirisa. Tera insekte, posebno moljce.
Dejstvo : anelgetik, antiseptik, antidepresiv, antibiotik. Uništava gljivice, zaceljuje opekotine, akne, ekceme.
Inhaliranje pomaže kod plućnih infekcija, prehlade, kašlja, upale sinusa.
Kupke i delimične masaže preporučuju se bolove u mišićima, reumatizam, artritis, glavobolju i nesanicu.
Normalizuje menstruaciju, snižava krvni pritisak.
Isparivači ,kupke i masaže oklanjaju uznemirenost, histeriju, depresiju.

Ruža

Romantičnog, ženstvenog mirisa. Koristi se u kozmetici.
Dejstvo : antiseptik, astringent, popravlja rapoloženje,deluje kao afrodizijak.
Reguliše menstrualni ciklus i druge poremećaje u ženskom reproduktivnom sistemu. Pomaže protiv frigidnosti i impotencije.
Ublažava napetost, tugu i posleporodjajnu depresiju.
Kupkom i masažom lica otklanjaju se mentalni umor i glavobolja
Neguje sve tipove kože, reguliše cirkulaciju i zatvor.
U trudnoći ne treba koristiti eterska ulja ruže.

Slike odlican.com » Cesljarev » ljubimica

Tamjan

Jakog prijatnog mirisa
Dejstvo: opušta, krepi, podmladjuje
Inhalacija i isparivači olakšavaju iskašljavanje.
Kupke i delimična masaža pomažu protiv infekcija urinarnog trakta.
Pomaže u slučajevima uznemirenosti i astmatičkih napada.
Masaže celog tela i kupke sa uljem tamjana podmladjuju kožu.

Nana

Jakog, oštrog i osvežavajućeg mirisa. Odbija bube i insekte i koristi se kao čaj, u kozmetici, lekovima, pastama za zube.
Dejstvo : antispazmotik i blag antiseptik, osvežava, snaži, zagreva ili hladi., poboljšava varenje.
Kupke i masaže stomaka otklanjaju mučninu, povraćanje, bolove.
Inhalacija izaziva znojenje i olakšava tegobe prehlade, gripa, groznice.
Na koži se koristi kao jednoprocentna mešavina, za akne.
Delotvorna je protiv mentalnog zamora i šoka
Hladnim oblogama ublažava glavobolju.
Osobe sa osetljivom kožom trebaju koristitit troprocentnu mešavinu ulja.
Trudnice, dojilje trebaju je izbegavati.

Crni biber

Oštrog i opornog mirisa. Koristi se u kuhinji
Dejstvo: antispazmotik, krepi i zagreva, podstiče apetit
Masaža olakšava varenje, snaži mišiće, ublažava umor, bolove, groznicu, pomaže izbacivanje otrova.
Veće doze u uljnim rastvorima mogu izazvati iritaciju kože.

Lovor

Prijatnog, oštrog mirisa. Koristi se u kuhinji, šamponima, parfemima, a žvakanje lista lovora osvežava dah.
Dejstvo: pomaže protiv nesanice, poboljšava varenje.
Inhalacijom ublažava upale sinusa, bronhitis, prehlade, grip
Delimična masaža i kupke sa lovorovim uljem korisne su u slučajevima reumatizma.

Cimet

Jakog, sladunjavog mirisa. Osvežava prostorije i popravlja ukus jelima.
Dejstvo : moćan antiseptik, antispazmotik, zagreva, deluje kao afrodizijak. Posebno je dobar za iscrpljene posle gripa.
Podstiče varenje, rad srca i cirkulaciju
Tople obloge i delimična masaža ublažavaju bolove u mišićima. Pomaže protiv proliva, mučnine i stomačnih bolova kao i umora i depresije
Upotrebljava se u veoma malim količinama.

Žalfija

Svežeg, opornog mirisa. Koristi se u kulinarstvu
Dejstvo: vrlo stimulativna, reguliše menstruaciju i izbacivanje suvišne tečnosti iz tela, zagreva, ublažava bakterijske infekcije i artritis.
Koristi se u malim količinama.
Izbegavati je u trudnoći.

Bosiljak, bor, paculi, limun, pomoranža

Majana — Mon, 19 Jan 2009 03:00:00 +0100

Autor: Majana

Poslao: 19.01.2009 04:00

Bosiljak

Osvežavajućeg mirisa. Čest začin u jelima. Uspešno rasteruje insekte
Dejstvo: moćan antiseptik, krepi, podstiče i poboljšava koncentraciju, deluje protiv grčeva, smatra se afroodizijakom.
Dobar je za tonus kože, mišića i cirkulaciju.
Masaža donjeg dela stomaka reguliše menstrualni ciklus, masaža gornjeg dela olakšava varenje, a masaža glave otklanja glavobolju
Inhalacije su dobre za oboljanje disajnih puteva.
Previše bosiljka može izazvati malaksalost i depresiju.
Treba ga izbegavati u toku trudnoće.

Bor

Ima jak miris smole. Prijatan je za osvežavanje i dezinfekciju prostorije.
Dejstvo : snažan antiseptik podstiče cirkulaciju.
Inhaliranjem olakšava bronhitis, upalu grla i sinusa
Delimična masaža tela i kupke ublažavaju reumatske, artritične i bolove u mišićima, pomaže protiv cistitisa.
Čisto esencijalno ulje bora može nadražiti kožu.

Pačuli

Sladunjavog mirisa, sličnog drvetu.
Koristi se protiv zmijskog ujeda i uboda otrovnih insekata.
Dejstvo : antiseptik i afrodizijak, deluje protiv upala
Neguje problematičnu kožu( ekceme, akne, ožiljke, alergije) i kosu.
Smanjuje apetit, otoke i ublažava grozničava stanja.
Kupke, inhalairanje i delimična masaža otklanja uznemirenost i depresiju.

Limun

Jakog i svežeg mirisa, Koristi se u kulinarstvu i za rasterivanje insekata.
Dejstvo: idealan je za masnu kožu i ublažava probleme kože kao što su pege, fleke, čirevi, bradavice, žuljevi
Zaceljuje povrede, posekotine, ubode insekata, modrice.
Pokreće bela krvna zrnca, snižava visok krvni pritisak i temperaturu.
Ulje limuna u kupkama, inhaliranju i delimičnoj masaži ublažava nazebe, bolove u grlu, probleme sa varenjem.
Da bi se izbegla iritacija kože koristi se mešavinaza osetljivu kožu odnosno jedna kap limunovog eteričnog ulja i 5 ml osnovnnog.

[img]http://www.odlican.com/d/3012-4/zrelo+voce[/img]
Slike odlican.com » Sandrina Martinetti » ko zrelo voce mirises na jug

Pomorandža

Sveže, slatkaste arome. Koristi se u kuhinji,kozmetici, parfemima, likerima.
Dejstvo : antidepresiv, blagog sedativnog dejstva.
Osvežava i podstiče rad organa za varenje, pomaže protiv zatvorai hroničnog proliva.
Isparivač sa pomorandžinim uljem otklanja nesanicu
Kupke i masaža celog tela oslobadjaju uznemirenosti i depresije.
Preterivanje može nadražiti kožu.

Kamilica i ruzmarin - biljke sa blagotvornim dejstvom

Majana — Mon, 19 Jan 2009 02:00:00 +0100

Autor: Majana

Poslao: 19.01.2009 03:00

Kamilica

Karakterističan prijatan miris, sličan jabukovom.

Dejstvo: umirujuće, dezinfekciono, antialergijsko, antidepresivno

Ublažava: akne, ekceme, herpes i druge probleme kože

Čajevi, tople obloge i delimična masaža pomažu varenje i olakšavaju tegobe zbog upale u digestivnom traktu.

Tople obloge se previjaju na inficirano oko ili uho, posekotine i upale kože, a hladne na bolne zglobove, otoke i uganuća.

Kupke i masaža ublažavaju menstrualne bolove i PMS, menopauzu i izbacivanje suvišne tečnosti

Čaj od kamilice i masaža otklanjaju uznemirenost, depresiju i nesanicu.

Ruzmarin

Snažnog i prijatnog mirisa.

Dejstvo: jača, krepi, stimuliše, greje, deluje kao anelgetik i antiseptik.

Dobar je za negu kože i kose, pomaže protiv gojaznosti, gasova, proliva; poboljšava memoriju, snižava holesterol, opušta premorene mišiće.

Inhalacija i masaža mogu ublažiti prehlade, upale sinusa, bronhitits i astmu.

Tople obloge, kupke i masaže sa ruzmarinom smiruju glavobolju, reumatične i artritične bolove.

Ne preporučuje se trudnicama, epileptičarima, osobama koje pate od visokog pritiska ili uzimaju homeopatske lekove.

Mala apoteka darova prirode - neven, luk, cvekla

Majana — Mon, 19 Jan 2009 01:00:00 +0100

Autor: Majana

Poslao: 19.01.2009 02:00

Aromaterapija podrazumeva korišćenje eteričnih ulja kako bi se postigla fizička, mentalna i duhovna ravnoteža. Eterična ulja se dobijaju iz korena, stabljike, semena,lista i cvetova čak i smole biljaka.

Postoje eterična ulja koja sadrže i preko 150 elemenata i kao takva se ne smeju nanositi na kožu a pogotovo se ne smeju piti. Sadrže veliki broj različitih jedinjenja : kiseline, alkohole, estre, ugljovodonike, aldehide, ketone, fenole, terpene...

Razlikujemo čista prava eterična ulja i sintetizovana.

Zbog toga se koriste u malim dozama, obično razblažena vodom, za kupke i obloge, ili drugim uljima, za masažu. Ulja sa kojima treba mešati eterična ulja su osnovna ulja, a to su kukuruzno, suncokretovo, maslinovo, sojino, bademovo, susamovo, kokosovo, ulje šafranike, lešnika, avokada i semenki groždja.

Uobičajena mešavina je tri kapi eteričnog i 100 kapi, odnosno 5 ml osnovnog ulja, a kod ljudi sa osetljivom kožom jedna kap na 5 ml.

Izazovite svoja čula sledećim :

Mirisne sveće
Stvaraju prijatnu atmosferu prigušene svetlosti i ugodnog mirisa u prostoriji.
Štapići
Polako dogorevaju ispunjavajući prostoriju intenzivni mirisom.
Ulja

Iz bočica možete samo pomirisati, prebrisati predmete po kući , poprskati po grlu lampe.
Isparivači

Su posudice sa eteričnim uljima koje se nalaze iznad plamena sveće i na taj način se širi prijatan miris prostorijom. Postavite keramičke posudice ispunjene vodom sa nekoliko kapi ulja na radijatore.
Kupke

Ne može vas ništa bolje opustiti pred spavanje od kupke sa esencijalnim uljima.
Obloge

Smiruju upale, smanjuju otoke i ublažavaju bol. Na iščašen zglob ili bolna mesta se stavljaju hladne obloge, a za hronična stanja, bolovi u ledjima, zubobolja, reumatizam, previjaju se tople.
Masaža

Kombinovana sa eteričnim uljima ima važno terapeutsko dejstvo, na telo, dušu, misli i osećanja
Inhalacija

Udisanje vodene pare u kojoj se nalaze par kapi eteričnih ulja
Može se i par kapi poprskati po jastuku ili maramici.

Iskoristite ovu zimu na najbolji mogući način.

Neophodna uputstva za branje i čuvanje lekovitog bilja

Maxa — Thu, 25 Dec 2008 00:35:30 +0100

Autor: Maxa

Poslao: 25.12.2008 01:35

Ako se kroz istorijsku prizmu posmatra upotreba lekova i veština lečenja jasno se vidi da drogistička veština čini celinu kulturne istorije čovečanstva. I lekovito bilje je izmedju ostaloga zaoralo duboku brazdu u životu svih naroda, pa svaki ima svoj diskretan i prepoznatljiv “miris” neke jedva vidljive biljčice u gustoj travi svojih livada. Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog sredstva ima u našem narodu bogatu i dugu tradiciju o čemu svedoče brojni spisi od kojih svakako treba pomenuti najstariji kodeks srpske svetovne medicine - Hodoski kodeks u kome se pored ostaloga navodi i raznovrsna upotreba domaćih i stranih biljnih droga, najčešće kima, aloje, tamjana, lanenog i repinog semena, smokvinog korena, korijandera, cveklinog soka, vrbove kore i raznog drugog bilja.

Značaj lekovitog bilja i njegovu terapijsku vrednost uočava i prvi otkriva srpskom narodu naučne pojmove o prirodi i vaseljeni prosvetitelj Zaharije Stefanović Orfelin, koji ustaje protiv neznanja i praznoverica i u “Velikom srpskom travniku” klasifikuje oko pet stotina biljaka dajući svakoj pored latinskog naziva i narodno ime, a u odeljku “polza i upotrebljenije” čitaocu pruža dragocene podatke iz materije medike i terapije. Orfelinov “Iskusni podrumar” ima nekoliko stotina recepata za spravljanje travenih vina i drugih alkoholnih i bezalkoholnih napitaka i lekova. U knjizi se govori o načinu i vremenu berbe i susenja lekovitog bilja i o lekovitosti preparata izradjenih od preko dvesta domaćih i egzotičnih biljaka koje imaju realnu enološku, farmakognozijsku i terapijsku vrednost. Znalačko uputstvo o vremenu i načinu branja, sušenja i čuvanja lekovitog bilja skoro po ničemu ne zaostaje za današnjim principima.

Naš čovek je posebno cenio bilje to se najbolje vidi i iz naših narodnih pesama. Od svih lekova u njima najčešće se pominje lekovito bilje. I to bilje, i mesto gde ono raste, način branja, vreme kada se može i sme brati obavijeno je poetskom žicom i dubokom tajanstvenošću. Taj psihosugestivni karakter mnogih stihova naših epskih pesama ima veliki značaj i često je predstavljalo psiho-terapijski faktor.

Zašto, vilo, da te bog ubije,
Zašt’ ustreli pobratima moga? (Miloš Obilić)
Daj ti bilje onome junaku,
Jer se nećeš glave nanositi
Sta ga vila bogom bratimiti:
Daj me puštaj u planinu živu,
Da naberem po Miroču bilja,
Da zagasim rane na junaku.
Pusti vilu u planinu živu;
Bilje bere po Miroču vila
Bilje bere često se odziva.
Nabra vila po Miroču bilja
I zagasi rane na junaku

(Kraljević Marko i vila)

Upotreba lekovitog bilja

Da bi jedna biljka imala korisno delovanje na koje bi se moglo računati kada se ona bude primenjivala, treba da bude uzbrana na odredjenom mestu, vremenu i na pravilan način. Kako su u pogledu uputstava svi stručnjacu uglavnom složni mi ćemo se poslužiti pravilima koje su izradili Rekli’ i Droz sa nekim dopunama drugih autora.

Da bi se postigao optimalni rezultat lekovito bilje treba biti ubrano u vreme kada su delovi kojima ono deluje u punom razvitku, i naponu. Ovo vreme nije za sve biljke istovetno, pa ni za sve njihove delove koji će se upotrebiti. Delove biljke iznad zemlje treba brati kad je vreme suvo, posle rose, ne za vreme kise, oluje itd… a naročito kada se bere lišće i cveće, koje treba brati pažljivo, a ne da se biljka gnječi. Takodje ne treba suviše natrpavati kotaricu, a naročito ga ne gurati skupa u neku vreću. Biljke je nužno obeležavati odmah na licu mesta, i berač ili biljober čim se vrati s berbe treba odmah prostrti uzbrano bilje u tanke slojeve ili redove da bi se izbeglo usparavanje. Posle se prelazi na pravo sušenje.

Koren, kora, pupoljci i lišće

Koren biljaka najbolje je vaditi pre cvetanja što važi za jednogodišnju biljku. Koren dvogodišnje biljke bere se u jesen kad je prva godina već završena. Za koren višegodišnjih biljaka važi pravilo: ne brati koren takve biljke ako nema već dve ili tri godine.

Kora biljaka skida se sa grana drveta u srednjem dobu njegovog rasta, i s grana koje imaju dve - tri godine u proleće, a ako je kora smolasta u jesen.
Pupoljci se beru u proleće pre njihovog razvića ili kada se počne razvijati biljka, žbun ili drvo.

Lišće se bere u početku leta, u suve dane, jedan ili dva casa po izlasku sunca tj. kada padne rosa u fazi malo pre cvetanja. Ovo iz razloga što je lišće u proleće suviše vodeno, u kasnom letu i jeseni siromašno lekovitim sastojcima.

Cvet, cvetne grane, cvast, plod i rod

Cvetovi se beru veoma često sa sve cvetnom granama u fazi njihovog razvoja, a pre potpunog cvetanja, bukete granja ili stabljika sa cvetovima ne treba držati u vrećama ili dopustiti da se popari, jer u takvoj situaciji kod cveta dolazi do fermentacije.

Plodovi se beru kad potpuno uzri. Plodovi namenjeni sušenju beru se nešto pre potpunog sazrevanja. Semenje i zrnevlje lekovitog bilja upotrebljavaju se samo kada su potpuno zreli.

Sušenje i čuvanje lekovitog bilja

Susenje je delikatan posao koji zahteva mnogo pažnje, nege i čistoću ubranoga bilja, jer od ove faze tretiranja zavisi docnije delovanje. S tim ciljem one se izlažu suncanoj toploti ili se stavljaju u za to namenske pećnice I sušilice, razredjuju se u tanke slojeve na lesi ili po zategnutom platnu, koje treba protresti nekoliko puta dnevno.

Lišće i cele biljke u nedostatku specijalnih sušara, suše se na slobodnom vazduhu ili ambaru. Ovo, lekovito bilje ne sme se sušiti dugo, jer u tom slučaju pocrni, pa je kao takvo lišeno lekovitog dejstva, a ponekad za upotrebu i opasno. Takodje, sušenje ne treba vršiti na suncu, jer sunce razlaže njihove delotvotne sastojke.

Korenje se suši povešano ili poredjano u pogodnoj vazdušnoj sušari pošto se prethodno dobro opere i ispere od zemlje.

Ovako spremljeno lekovito bilje kad bude isušeno treba da se stavi u kese ili u kutije koje se dobro zatvaraju da u njih ne prodire vazduh, vlaga, svetlost i prašina, od čega lekovito bilje gubi svoju lekovitost ili je podložno truljenju pa može biti i škodljivo. Pomenuti način čuvanja je moguć samo u domaćinstvu, drugi koji su pronašli Pero i Goris se vrši u apotekarskim ustanovama.

Spremanje i upotreba lekovitog bilja

Lekovito bilje najčešće se kao lek upotrebljava u obliku čaja. Čaj se dobija prelivanjem biljke ključalom vodom (lišće, cvet, iseckani koren). Biljka se ne kuva i ne ostavlja da ključa. Za pripremu čaja treba upotrebljavati izvorsku ili česminu vodu, a izbegavati bunarsku koja zbog kreča teško prodire u biljke i daje lošiji čaj.

Lekovito bilje, odnosno lek iz predmetnog bilja izvlači se pomoću alkohola (96, 90, 80, pa i 60%). Ako se lek spravlja od sveže biljke imamo tzv. alkoholaturu, a ako je lek dobijen od suve biljke imamo tinkturu. Najzad lekovito bilje sprema se sa vinom, kada se to bilje ostavi da kisne u odgovarajućem vinu 8 do 10 dana zatim se procedi i pije po uputstvu.
Od lekovitog bilja prave se još vodeni ili alkoholni ekstrati (zgustak, talog).
Lek u vidu ekstrata neke biljke dobija se kada iz čaja ili soka odnosne biljke ili njenog alkoholnog rasola ispari tečnost. Tečnost isparava sve dotle dok se ne dobije žitak ili mek talog. Tečan ekstrat je uglavnom jači od mekog ili suvog.

Spravljanje ekstrakata ne sme se vršiti u bakarnim sudovima, već trebaju biti sveži, a čuvaju se u zatvorenom sudu na suvom i hladnom mestu.
I na kraju lekove treba upotrebljavati prema uputstvu kako je dato za svakog od njih, a i uz savet sa lekarom. Lek odnosno čajeve treba upotrebljavati mlake ili tople i ne piti ih na iskap, već u 2 do 3 razmaka, jer tako čaj bolje deluje na stomak. Gorke čajeve ne treba zasladjivati, jer od toga bolesnicima biva muka.

Slike odlican.com » majra interovski » Ivandanski vencic

I tako ne gledajući na sav naš razvoj biljobersko pitanje tek ima i treba da se reši. Ko i kako prodaje kod nas lekovito bilje? Neke neumivene žene na tržnicu iz nekih sandučića natrpanih bez reda, gde je sve bilje ispreturano, ko zna kada brano, izloženo prašini i prevrtanju mnogih ruku. Reč ovde nije o registrovanim velikoprodavnicama i licima . U mom rodnom kraju, letnji Sv. Jovan, Ivanjdan (24. juna po starom kalendaru) zvao se Sv. Ivan ili Sv. Jovan Biljober. Tog dana se kod nas bralo cveće, lekovito i ne lekovito, pleli se venci I kitile kuće. Šta je prirodnije i šta više odgovara duhu našega jezika nego da se za one koji ga prikupljaju uzmemo naziv “biljober”? Reč “travar” ne odgovara pravoj istini jer on može da prodaje trave i travke, ali biljober je poznavalac lekovitog bilja, uopšte lekovitog materijala koji daju biljke i on već istupa kao kvalifikovano lice za sakupljanje lekovitog bilja. Stvar je uvek koliko složena toliko i prosta – zavisi samo od čoveka. Biti svestan i savestan čovek je zahtev našeg vremena.

koišćen materijal:
"Lečenje lekovitim biljem" - "Domaća biblioteka", Petar Mirković Beograd, 1973