Dnevnik jednog foruma i vremena - Inter CAFFE blog

Palačinke i bruskete

Wind — Sat, 11 Jul 2015 01:23:43 +0200

Autor: Wind

Poslao: 11.07.2015 01:23

Kaže naš admin da su ga napali moljci. Moljci ili komarci? Obatroje, veli on.

To je malo zabrinjavajuće s jedne strane. Jeste da on voli izmišljati ali je ipak zabrinjavajuće.

I kaže da su pojeli sve dobre košulje a loše ostavili. Ili obrnuto, nisam sigurna.

Onda je dodao da su imali naočale.

Ništa mu ne vjerujem.

Hvala :)

cesko — Tue, 25 Nov 2014 01:10:43 +0100

Autor: cesko

Poslao: 25.11.2014 02:10

Hvala gale sto si bio moj vilenjak i ispunio mi zelju :)

Pozna jesen 2014, cesko, 'aljinče

galeksic — Mon, 24 Nov 2014 16:48:16 +0100

Autor: galeksic

Poslao: 24.11.2014 17:48

Ova jesen baš ozbiljno shvata svoju ulogu i ja bih rekao da ovo ne miriše da će skoro biti snega, mada nisam rondao po Guglu da vidim prognozu. Stavio sam stari šporet u podrum tako da sanke sad ne mogu ni da dohvatim, pa mi deluje da ne moram ni da žurim.

Ne znam šta drugi misle, ali ja bih rekao da bi bilo dobro da padne malo snega.

A ne znam zašto. Možda se mi koji bi smo hteli sneg, nadamo da će ovaj put kad padne sve biti idilično kao u onim akvarelima na starim razglednicama i po dečjim slikovnicama, ili da će da zamirišu kiflice sa sirom, da zapucketa smederevac šporet, ili da će neko u sedam i petnaest da poviče "Crtaniiiiii!!!", ili šta ti ja znam sve ima dosta toga što bi moglo.

Elem, pre nekog vremena, a moglo bi da ima tome i par nedelja, ili više, cesko mi je zatražila da joj promenim boju. Htela bi da ne bude više moderator. I naravno, ja pitah kako zašto, koji je razlog, kaže ne ne, nema nikakav problem, nikakav nesporazum, samo udobnije će se osećati ako joj prebacim permisije na nivo regularnog člana.

I naravno, ja se mislim u redu, jasno mi je da nema nikakvog problema, ali šta je onda problem ako nema problema, i reko aj nek to ostane pa kad se vidimo na čatu da prodiskutujemo. I u tom čekanju prodje nekoliko dana, pa je to sad malo previše - ispašće da otežem i odguvlačim, a ako prodiskutujemo svako će da vuče na svoju stranu, pa ćemo i da zakomplikujemo.

Pa reko' aj dobro. Kako sam bio dodelio, tako ću sad da uklonim, pa kako sad uklonim tako mogu posle i da vratim. Rumba, samba, tamba, lamba, nek ide život.

cesku smo ukinuli aljinče na lični zahtev, i nije bilo nikakvih nesporazuma, niti ima, bar koliko je meni poznato, išta sporno.

Medjutim, ono što sam ja potpuno smetnuo sa uma je da o tome obavestim sve vas. A kad su pristigle prve privatne poruke i zahtevi da vratimo cesku moderatorski čin, meni mozak proradio, pa se izvinjavam što ovo gore napisah sa malim zakašnjenjem.

A kad padne sneg, možda umesto roza haljinica napravim neke bunde, pa ceska možemo da vratimo u bundu, ako hoće. Videćemo.

dzej - venčanje

galeksic — Sat, 18 Oct 2014 22:34:10 +0200

Autor: galeksic

Poslao: 18.10.2014 22:34

Petog oktobra 2014 se udala dzej i u prilogu možete videti slike sa venčanja.

dzej znamo, a mogu reći da je mladoženja stvarno fini. Inače je programer.

Evo sad par slikica koje sam napravio.

Mladenci dolaze.

Ovo znate šta je, zamolio sam je da pozira da to slikam, reko' "ja ne smem nazad na forum, ako ovo ne slikam".

Ovo je u crkvi, pred sudbonosno "da".

Ovde dzej baca bidermajer, a mi vatamo!

To je to za sad, ima još, ali nisu mi baš uspele, jer nisam se puno šećkao pa mi dosta slika liči jednu na drugu (sa istog mesta slikane).

Blog jednog vremena...

galeksic — Wed, 26 Mar 2014 17:48:18 +0100

Autor: galeksic

Poslao: 26.03.2014 18:48

Početkom ove 2014 godine dobili smo prvu knjigu u našem izdanju zbirku poezije članova Inter CAFFE foruma. Idejni pokretač i realizator cele ideje je niko650, kojoj dugujemo zahvalnost što je svako od nas može preuzeti u PDF formatu i listati na svom računaru.

Zbirka je u potpunosti ručni rad i i autorsko delo svih nas - naše stihove je Olivera odštampala svojim rukopisom, potom to ukrasila, povezala i napravila divne korice.

Možete je preuzeti sa Olican.com sajta, koristeći ovaj link:
http://www.odlican.com/d/14964-3/blog-jednog-vremena.pdf

Olivera, zahvaljujemo ti od srca na ovom divnom iznenadjenju!

O postupku povezivanja i ukrašavanja ne znam puno, ali sam zamoljen da pojasnim kako smo zbirku pretvorili u PDF format.

I mogu da kažem da nije puno složeno, bar na ovaj način na koji sam to ja uradio - pomoću programa Libre Office. I u nastavku mislim da su pobrojani najvažniji detalji, i smernice.

Cilj je bio da se dobije PDF koji će biti što vernija kopija originala, stoga smo smatrali da je PDF fajl koji u sebi sadrži samo slike sasvim zadovoljavajući.

Knjigu treba prvo skenirati, i poželjno bi bilo da strane budu ujednačene, koliko je to moguće naravno: pre nego počnete, čistom suvom krpom blago prebrišite staklo na skeneru, trudite se da listove uvek postavljate na isto mesto, nemojte čačkati nikakve dugmiće tokom skeniranja da podešavate kontrast i osvetljenje.

Fajlovi koje ste napravili su verovatno veći po širini i visini nego što želite. Otvorite jedan od njih u nekom bitmap editoru (naprimer u Adobe Photoshop), kliknute na "Edit" / "Image Size..." i pojaviće se dijalog u kome možete videti visinu i širinu.

Uzmite papirić i olovku i pribeležite sebi "Pixel Dimensions" širinu i visinu (naprimer 710 x 1040 piksela) i takodje "Document Size" širinu i visinu (naprimer 12.02 x 17.61 centimetara).

U donjem delu "Image Size" dijaloga možete videti podatak o rezoluciji, a ispod "Scale Styles", "Constrain Proportions" i "Resample Image". Namenu možemo predpostaviti i iz samih imena: to tu služi da tako stoji i da se ništa ne čačka, jerbo nemam pojma šta će se desi ako se nešto poprčka, i samo kliknite na Cancel i zatvorite dijalog.

Zatvorite fajl koji ste otvorili i otvorite fajl u kome je prva strana. Kliknite na Marquee alatku ili pritisnite slovo M na tastaturi. Pojaviće se u gornjem delu Adobe Photoshopa horizontalni toolbar i na padajućem meniju "Style" odaberite "Fixed Size", a potom u polja "Width" i "Height" unesite visinu i širinu u pikselima koju ste zapisali na papirić.

Time ste automatizovali selekciju - kliknite bilo gde na skeniranu sliku i primetićete da je selekcija fiksna. Ne možete je ni povećati ni smanjiti, možete je samo pomerati levo desno, a to je upravo ono što želimo - da nam svaki izlazni fajl bude identičan.

Pozicinirajte mišem selekciju i onda je kopirajte pritiskom na CTRL i C istovremeno. Potom pritisnite CTRL i N istovremeno (otvoriće se dijalog za kreiranje novog dokumenta), onda pritisnite ENTER (i pojaviće se novi prazan dokument), zatim pritisnite CTRL i V i u praznom dokumentu će se pojaviti naša prva strana u dimenzijama koje želimo. Sada možete sačuvati taj fajl - dodelite mu ime po kome ćete znati šta je u fajlu, recimo 001.jpg i zatvorite prvi fajl.

I sada krećemo da radimo punom parom, jednu po jednu sliku ponavljamo jedno isto.

Otvorite drugi fajl i pritisnite M na tastaturi, pozicinirajte selekciju mišem, potom je kopirajte pritiskom na CTRL i C, pritisnite CTRL + N, pa ENTER, onda CTRL i V, i sačuvajte drugi fajl, naprimer pod imenom 002.jpg i onda zatvorite taj fajl.

Otvorite treći fajl i pritisnite M na tastaturi, pozicinirajte selekciju mišem, potom je kopirajte pritiskom na CTRL i C, pritisnite CTRL + N, pa ENTER, onda CTRL i V, i sačuvajte treći fajl, naprimer pod imenom 003.jpg i onda zatvorite taj fajl.

I tako redom.

Kada završite, bilo bi poželjno u programu Irfan View da pregledate sve slike koje ste obradili 001.jpg, 002.jpg, 003.jpg... i uverite se da su onakve kakve i očekujete da budu.

Potom možemo da pripremamo Libre Office tekst dokument od koga ćemo napraviti PDF - otvorite Libre Office i kliknite na "Format" a potom na "Page". U odeljku "Paper format" kao visinu i širinu unesite podatke sa papirića, potom svim marginama dodelite vrednost nula, kliknite na OK i sačuvajte svoj dokument pod odgovarajućim imenom, naprimer moja-prva-knjiga.odt

Time smo postigli da će sve stranice ovog dokumenta biti identičnih dimezija kao što su naše slike, tojest - skenirane stranice.

Sada kliknite na "Insert" pa na "Manual Break", proverite da li je selektovan "Page Break" i ako jeste kliknite na OK.

Ponovite Insert-ManualBreak-OK onoliko puta koliko imate skeniranih stranica. (Nažalost, mislim da ne znam prečicu na tastaturi za ovu akciju.) Kada završite - sačuvajte svoj dokument i suzite veličinu prozora tako da po širini "zauzima" pola monitora. U drugu polovinu monitora postavite prozor Windows Explorera u kome su fajlovi 001.jpg, 002.jpg, 003.jpg i td. i sada možete da prevlačite jednu po jednu sliku na jednu po jednu stranu tekstualnog dokumenta.

Vrlo je poželjno da redovno čuvate promene tokom prevlačenja (pritisnite CTRL i S svakih minut dva).

Kada završite, možete svoj tekstualni dokument malo ukrasiti naslovom, podnaslovom, potpisom i kada završite kliknite na "File" potom na "Export as PDF" i počinje konverzija. Za minut do dva, u Windows Exploreru, pored moja-prva-knjiga.odt pojaviće se moja-prva-knjiga.pdf

To je sve - napravili smo dokument u formatu (PDF) koji je moguće videti na skoro svakom računaru, i koji izgleda (skoro) identično na svakom računaru, a pogodan je kako za prelistavanje, tako i za štampu. To je i razlog zašto se knjige na internetu distribuiraju upravo u PDF formatu.

Ukoliko ste, prateći ove korake, napravili sebi PDF - čestitamo!

I tuzan i blesav i srecan

niko650 — Fri, 14 Feb 2014 00:37:16 +0100

Autor: niko650

Poslao: 14.02.2014 01:37

Da odmenimo malo drage majre, a ne propustimo duboke reci...

2343.35 apprivoiser tuzan umijem da budem i zbog bolesnih pasa
2343.43 apprivoiseri ptica slomljenih krila
2344.00 apprivoiseri zbog na prevaru posjecenih breza
2344.11 apprivoiseri blesav mogu da budem zbog jednog proljeca
2344.23 apprivoiser ili jednog pogleda,rukovanja,smjeska
2344.31 apprivoiseri blesav sam,sam od sebe
2344.39 apprivoiser bez nekog velikog razloga

i sretan znam biti bez nekog posebnog razloga…

Jedne nedelje na Djurdjic

majra — Sun, 15 Dec 2013 00:58:07 +0100

Autor: majra

Poslao: 15.12.2013 01:58

Kad mi dodjes ti je cekanje na nekoga ko postoji
obicno na to asocira
zelja od samoce ili nesto sasvim drugo, nebitno je
ono sto bi ja rekao
je
znam da postojis
negde u izmaglici buducnosti
cekas
bas kao i ja
da putevi nam se ukrste
isprepletu i prozmu
u toj ceznji od pocetka stvaranja
ceznji za odjekom stapanja
u kozmickom stjecistu.

Novembar na pragu

majra — Mon, 04 Nov 2013 19:21:05 +0100

Autor: majra

Poslao: 04.11.2013 20:21

Novembar stize cudljivim korakom u nas kutak, mami nas mirisom pecenog kestenja i nosi darove u dzepu od kaputa, od kojih ce sigurno nekima ostati prljave ruke a drugi ce biti siti.

Jutros su se ukrstili putevi dve duse, jednog lista i jednog goluba. Uzdrhatali su oba na tren i ritmom srca ostavise trag u suton dana po nedelji.

Duso moja

1803.19apprivoiser duso moja ...
1803.28apprivoiser u bodljikavoj zici zjenica
1803.31apprivoiser jos uvijek cuvam
1803.36apprivoiser zarobljeno svijetlo
1803.45apprivoiser pod grlom utamnicene leze
1803.49apprivoiser tople rijeci
1803.54apprivoiser nikom neizgovorene
1803.58apprivoiser cuvane za tebe
1804.02apprivoiser ljubavi moja ..
1804.07apprivoiser kada dodes tiho
1804.10apprivoiser tise od sjene
1804.14apprivoiser i umiranja ptice
1804.18apprivoiser u dalekim granama
1804.22apprivoiser da led kojim sam okovan
1804.30apprivoiser ne popusti pod tvojim stopalima
1804.34apprivoiser i predjes na ovu stranu
1804.37apprivoiser sigurna ...
1804.40apprivoiser ljubavi moja
1804.45apprivoiser i kad zaspem sjene
1804.50apprivoiser mirisljavom tintom
1804.59apprivoiser zapisuju tvoje nepoznato ime
1805.03apprivoiser na mrgine listova
1805.07apprivoiser za mojim stolom
1805.17apprivoiser tuga zoblje mrvice koje mi preostanu
1805.23apprivoiser i neka neonska ptica zaigra na zidu
1805.29apprivoiser razbijajuci kosmare
1805.33apprivoiser iznad moga uzglavlja
1805.36apprivoiser na podu u uglu
1805.40apprivoiser place pjesma ..
1805.47apprivoiser jos uvijek sam rijeka
1805.49apprivoiser bez obala
1805.56apprivoiser tvoja trstika zeleni na nekome
1805.59apprivoiser drugom mjestu
1806.05apprivoiser nema me u tvom korijenu
1806.08apprivoiser vrbe se sasusile
1806.23apprivoiser i potocnice klonule
1806.28apprivoiser uzalud huce slapovi
1806.34apprivoiser na dnu je samo tesko kamenje
1806.44apprivoiser po koje odbaceno obecanje
1806.50apprivoiser jastucici za igle
1806.55apprivoiser s ruzicastim koncem
1807.02apprivoiser i crvena slova iz nekog spomenara
1807.10apprivoiser sto izviruju ispod
1807.14apprivoiser savinutih usiju
1807.18apprivoiser papira ..
1807.20apprivoiser negdje
1807.21apprivoiser malo dalje
1807.27apprivoiser moje izgubljeno pero
1807.29apprivoiser zabodeno
1807.34apprivoiser u napustane nade
1807.36apprivoiser i kraj njih
1807.40apprivoiser moje srce...
1807.41apprivoiser duso moja

Susreti duša

majra — Tue, 06 Aug 2013 15:22:40 +0200

Autor: majra

Poslao: 06.08.2013 15:22

Prošlo je nekoliko godina od susreta, kada sam trčala u zagrljaj nošena snagom srca Golijata, kada nije bilo sile koja me mogla zaustaviti. Negde u maju sam opet počela osećati neku strepnju, i dešavalo se često da se u reci ljudi izdižem na prste, kao da tražim obris poznate glave ili da se naglo okrenem, iz čista mira, na pola puta, onako kao kada vas nečiji pogled uprt u ledja okrene i toga postanete svesni tek kada se susretnu pogledi, pa vam bude neprijatno jer vas susretne strana duša.

Sada znam, to je vreme radovanja duše, koje će čovek tek spoznati na javi.
Došla je krhka, mirisna kao ljiljan i poput sreće obavila svoje ruke oko mene. Donela mi je vazduh i ostavila priču koju ću podeliti sa vama.

Ja mu nisam pričao, sam je pitao…

Odlazak po vazduh je toliko stara priča da sam gotovo zaboravio kako mi je otac još kao djetetu pričao o odlasku na planinu. Tamo bi se u odredjeno doba jutra mješali vjetrovi, koji bi činili vazduh drugačijim, posebnim. Takav zrak bi ONI sakupljali u vreće i oslobadjali ga u svojim domovima. Vjerovalo se da ta hava čini ljude pozitivnijim, zdravijim i sretnijim, i da te familije nikada nisu bile u svadji, niti su znale za mržnju. Zvali su ih: Skupljači zraka.

Samo retki znaju kada mi nedostaje vazduh ili putera kriška, i zlatnim nitima vezanim za nebesa prave čuda.

Vazduh je tu. Udahnite ga.

Susret na visokom nivou: apprivoiser - galeksic, mart 2013

galeksic — Sun, 10 Mar 2013 13:45:03 +0100

Autor: galeksic

Poslao: 10.03.2013 14:45

Veli meni app kaže gale moš' ti men' poslat' nešto po šoferu busom da ti ja pošaljem novce i objasnim šta, našao sam nešto tamo kod tebe a problem mi dobaviti. A što ne bi mogao reko, nikakav problem. A mislimo se posle a šta ako taj šofer skrene negde neplanirano, pa posle ni šofera ni robe, pa ti gledaj. Aj reko a koliko je to teško, mogu li ja to poštom nekako tamo dostaviti. Pa veli i nije puno tako nešto oko, kilo dve tri pet, ne bih znao. Aha, jasno mi je, pa može tako, možda je bolje. I aj dogovorimo se poštom, al opet se mislimo šta tamo kako ću ja to kupiti kad se ja u ribolovačku opremu ne razumem nikako, šta ako ja pogrešim ili mi prodavac pomogne da pogrešim, ne bi to trebalo da se desi, al ne bi ni bilo čudo.

I tako se mi dogovarali, neko vreme povremeno, i eto ga app na čatu kod nas sad u petak. Veli gale eto mene sutra tamo lično i personalno, dodjem ja po to pa da se vidimo ako si slobodan. E reko odlično, bio bi red i da se vidimo konačno malo, a ionako sutra mi se ide negde a ne znam gde bi. Kad dolaziš, pa kaže krećem u šest ujutru, a kod tebe ću biti negde oko osam.

Ajme meni reko, pa ja nisam ni znao da osam sati postoji ujutru, ja mislio to samo uveče ima. Nikad ti ja u to doba nisam budan, al ajd - navijem ti ja sahat HTC Wildfire i motam onaj brojčanik i mislim se ako će on ovde biti u osam, ja moram biti budan u sedam da odmah krenem kad on pozove. Al je problem sad to što moram da se sredim malo, a mrzi me sad uveče, to moram ujutru, onda dakle moram navijem sat na šest. I tako ti ja uradim, podesim ja zvonce na pet i penest i legnem da spavam, i probudim se u 3:45 i reko e pa sad ako zaspim, neću se probuditi do devet, i aj ustanem.

I tamte vamte, lepo se ja spremim, fino kaficu sebi, i sav lepo sitan posao koji mi ostao onako kad imam vremena ja pozavršavam, taman zgodna prilika eto. I evo ga app zove i veli evo nas u Bijeljini, kod tebe smo za jedno sat i dvadeset minuta. E reko dobro, ajte vi kad dodjete se negde isključite sa autoputa pa se samo javi gde ste i eto mene.

I ja lepo sednem na autobus pa ka autoputu prošetam, a vreme fino, a ja se natrontao kao kosmonaut, i još šalče stavio oko vrata, al ajd. I ete ga app na telefon, veli gale mi stigli, gde ste stigli, pa kaže mi ušli u Beograd, tu smo negde u Savskoj ulici, pa kako ste prošli pored mene reko a niste me videli. I onda se setim auh pa ima dva isključenja sa autoputa, oni se isključili napred a ja čekao pozadi. Gde ste, kaže tu preko ima neko kafanče "Romantika", reko sedi tu i romantiši nigde ne mrdaj ete me. I sad aj nazad, to je tu negde blizu, al ko će ga znati gde. Taksi da pozovem, on me ne bi vozio, malo je za taksi, a puno je za pjehe, a još kad bi znao gde je to pa i nekako.

I aj idem ja tako kroz Velikog Miloša i mantam po glavi, nemaš kog ni pitati, idem po osećaju, po prirodnom instinktu. I vidim onu kućicu ispred zgrade policije, a u kućici plavac, e reko ti moraš znati, kuc kuc može jedno pitanje, može izvolite, a čovek čita a ja ga prekidam, u senci crne smrti od nekog dobrila nenadića, fina knjiga mora biti, ima neka ženska onako na naslovnoj strani, baš fino uradjene korice. Reko savska ulica, kafana romantika, o pa kaže to ti je tu dole, samo sidji pa desno iza palate pravde videćeš ili pitaj. E reko fala i izvinte ako Vas uznemiravam il prekidam, kaže nikakav problem, prijatno, aj zdra'o.

I srećom to je nizbrdo dole, ja se skotrljam niz tu prvu, pa skrenem, pa kod palate pravde gledam nema romantike. A i mislim se što se to zove tu romantika, to mi nekako mnogo kako to baš romantika i na ćošku vidim ja neki tip stoji, reko mora da je ovo on i mahnem i on meni mahne, jeste to je app! I tu se mi ispozdravljamo srdačno, ono kao prvi taj bliski susret na visokom nivou - eto konačno se videsmo i upoznasmo - gale zvani galeksic i apprivoiser zvani app. Al ne valja nam ni časa časiti, vreme prolazi, ajmo. Nije došao sam, došao je sa ekipom, još dvojica. Zdravo zdravo, ja sam ovaj ti si onaj, drago mi je, milo mi je, aj sedaj i krećemo. I krenemo ti mi od palate pravde prema Pančevu, tamo ima neka prodavnica ribolovačke opreme, to nam je destinacija. Problem je vele samo kako da se iskobeljamo iz Beograda da bi krenuli prema Pančevu, posle ćemo lako. Ma reko nikakav to problem nije, vrati se malo nazad pa aj pravo.

Podjemo mi lepo pravo, reko sad skreni desno, ustvari ne ne ne, sačekaj, ovde ne može desno, aj još pravo pa ćemo gore desno pa opet desno, i gore mi podjemo na sledeću i vidimo tu i nema raskrsnice, reko nema veze, tako se vozi po Beogradu, samo ti slušaj mene, aj još pravo pa levo, i dodjemo mi na sledeću, kaže jel sad levo, ne ne ne, ovde može desno, aj desno. I skrenemo mi desno pa opet desno, pa levo uzbrdo pored Masarikove, i sve fino bude.

Kaže nisam ja navikao po ovakvoj gužvi voziti, a reko kakva gužva, imamo sreće da nema nikog, subota pre podne i retko ko sad vozi, nema gužve. Smeje se on veli a dobro to za vas nije gužva, za mene jeste kad me ovako spopadnu sa obe strane, moram paziti na saobraćaj a ne znam kud idem. Aaaa reko prijatlju moj nije ovo ništa po Beogradu, sad ćeš ti da vidiš kad stignemo u Pančevo! Pančevo ti je osinje gnezdo, ti da vidiš kakvi su to vozači drski, moraš paziti jer ima ih po Beogradu dosta, gledaj samo i kad vidiš PA tablicu čuvaj ga se, čuvaj se Pančevaca i taksista striktno! Veli dobro, i eto nas za neki minut - Pančevački most, mi lepo predjemo i polako klaj klaj do Pančeva i u Pančevo udjosmo.

I baš lep gradić, nisam bio nekoliko godina. Interesatno - na mostu preko Tamiša sa jedne strane idila, kao u bajci, čamčići, zelenilo, baštice, splavovi, kao u nekom filmu prizor, prosto da sidješ i da se prošetaš. A sa druge strane mosta močvara, kao iz horor filmova, samo fale duhovi i da se iz magle pojavi Lurč iz Adams familije. Kontrast, da ne veruješ. Ne vredi, ne mogu opisati ja to.

I aj prodjemo napred malo, prva levo pa prva desno, pa pravo pored semafora, pa levo, pa jednosmerna, pa zaobidji pa se vrati, pa veli app, ajmo pitati nekog, i ajmo, stanu oni, nas dvojica izadjemo. Neki tip mladji onako, e reko ovog ćemo, ovaj možda i peca, mogao bi znati. Zaustavi ga app, a ovaj slušalice u ušesima ima, i izvadi jednu slušalicu, ajme kad ono zatrešti, nešto mislim čoveče nije tebi lako to u uvetu držati. Kaže app njemu jel znaš ti gde je Plovak plus, veli pa znam ideš dole pa paralelno, paralelno, aha kaže paralelno, onda samo tamo skreneš isto kao što je ova. Isto kao što je ova, kaže da da isto kao ova. Kaže app njemu dobro. I aj vratimo se mi u kola, ja reko - app, ja njega ništa nisam razumeo, jes ti razumeo što god. Kaže nemam pojma nisam ni ja, al pokazivao je na ovu stranu, ajmo tamo. Reko i ja tako mislim da bi bilo dobro, ajmo.

I aj podjemo mi na tu stranu i opet pitamo jednog, al ovaj put nadjemo nekog bez slušalice u uvetu i on nam lepo objasni i eto nas u Plovak plus.

I tu baš bio dogadjaj, baš ih lepo dočekali. A i nije mala stvar mogu ti reći, prevaliti toliki put do Pančeva zbog ribolovačke opreme. Ovima drago što su im došli kupci iz daleka, a ovima drago kad su videli šta sve ima - puna radnja najbolje opreme koja postoji.

Ti ribolovci su ti jedna specijalna nacija čoveče mogu ti reći, ti da vidiš kako oni pričaju, a sve se razumeju, ja stao pa gledam i samo klimam glavom. Imate li onu triplefibrovanu špagu za bočno zabacivanje, kaže imamo ali je od 0.30 milimetara, ajme ovaj se razočara što nema od 0.28, kaže nema ali može dečko da skokne do magacina da donese, kaže jao to bi bilo dobro, kaže koju da donese, kaže može onu elastik, kaže dobro. I ja reko dobro.

I mogu ti reći i ja sam bio prilično impresioniran šta sve ima tu, čoveče, ceo zid jedan naredjane mašinice one za pecanje, sve jedna do druge. Tu ako ne možeš da nadješ sebi nešto, onda ne znaš šta tražiš. Ima svega, za svakoga.

Šećkam ja tamo vamo, malo unutra, malo napolje, dok oni biraju i pazare, a nije to onako klasična prodavnica u koju samo ulaze kupci, vidim stoje tu ljudi neki, onako eto. Došli samo da svrate i popričaju, svi se znaju, to mu kao neko okupljalište.

I udjem ja i vidim jedan priča sa šoferom našim, kaže pa čak ste iz Bosne došli, pa kaže jesmo fino ovde ima veliki izbor, pa kako ste putovali, a šofer veli fino al da nije bilo galeta kroz Beograd da pripomogne da se snadjemo baš bi smo se napatili. A ovaj (Pančevac) veli šoferu jaooo jeste Beograd je nezgodan i veli mu da su Beogradjani jako drski vozači, i da zuje kao muve bez glave, i još kaže čuvaj se Beogradjana i taksista. Klimam ja glavom kao da da, posle pozovem našeg šofera na stranu i reko nema onaj pojma slušaj ti mene.

I sad aj da ne smetam tu da ne stojim besposlen, malo izadjem napolje, a ispred radnje poredjane stolice one ležaljke. Heh i počnem se smejati, na tim ležaljkama krupna onako naznaka da su "Professional", ajme reko što bi bilo dobro da mene neko plati da profesionalno ležim i sedim, ha ha ha. I fine su, baš udobne, probao sam par.

Zadržašmo se tu fino, i baš bilo lepo, zato smo i došli, naravno. Posle malo izašli napolje, popričasmo, malo škljocali aparatima da ovekovečimo susret, dvaesdva škljocanja ukupno napravismo, pokupismo račune, fakture, papirologiju, i aj nazad.

Sednemo lepo u auto i aj pravac Beograd. A vidim ja njima po očima šta misle... Misle joj kad bi sad mogli da se momentalno teleportujemo kod nas na reku da bacimo štapove da probamo ovu opremu... Svrbe ih prsti, nestrpljivi da probaju ove djindjuve i alatkice. A svi su ko jedan čoveče, prava ekipa. Očigledno su nerazdvojni, nema tu puno govoranjcije medju njima, oni već unapred znaju skoro sve. I malo sam napunio baterije, jako su ugodno društvo, mogao sam lepo da se opustim i zezam.

Al gledam i sad ja ne znam šta da im radim, mantam po glavi. Da ih pustim da odmah odu, nema smisla, nije lepo, ko zna kad će opet doći. A sa druge strane, koliko bi meni drago bilo da malo negde sednemo i da se opustimo, toliko bi njima više odgovaralo da oni što pre krenu nazad. Vidim ja ova dvojica bi radije ka autoputu i pravac kući, a i app bi. Pa reko app, kad ćemo se opet videti, aj razmotri jel bi moglo malo negde da sednemo a. Veli on ma bi, al mi bi smo radije krenuli, dug je put.

A reko ja bi da malo sednemo ako može, i veli on u redu aj negde na kratko i mi lepo pravo pa prva levo pa jednosmerna mora pravo pa se vrati malo nazad polukružno, pa joj crvenooo, pa sad je gotovo šta je da je, sad malo pravo i tamo gde onaj skreće uzbrdo pored zoološkog vrta, i onda pored Patrijaršije se spustimo ka garaži na Obilićevom vencu, pa tu klapnemo opet - ne možemo da udjemo u garažu na izlaz, moramo da udjemo na ulaz, pa se vraćaj nazad u drugu traku.

Ja nešto mislim u glavi čoveče al ja vama pomažem ubilo se, nemam pojma, sve pogrešno govorim. A šta ću kad ne znam, ja ne vozim, a to je ionako komplikovano, ovde su ulice jednosmerne čas u ovom čas u onom pravcu, a i ja nisam baš najbistrije dete u mojoj porodici. Al ćute oni ćutim ja i sve dobro prošlo.

Uparkiramo se mi u garažu fino, pa aj kod Mikana u kafanče. I tu se malo odmorimo i opustimo od saobraćajnih zapetljancija i konačno malo popričamo onako kontinualno. Iskoristim priliku malo da zezam appa, da vidim kakav je dal se ljuti na šale na svoj račun. Vidim ja jok ne ljuti se al bolje to da ne radim puno. To mi se svidja kod čoveka.

I tako malo o ovome, malo o onome, malo o poslu, malo o forumu, malo o autima i saobraćaju, o gradovima. A možda nije lepo tako što ja velim da je Beograd prljav, al šta ću kad tako jeste. Šta da mu radim, prodje vreme ko dlanom o dlan, ajmo ka garaži polako. I pored nas ide neki policajac i obraća se tamo nekom kolegi, i u dve rečenice tri puta je reko "bre". E reko ovo vam je živi primerak srbianicus pollicaicus-a, podvrste koja je plod dugotrajne i mukotrpne procedure evolucije koja je dodatno usavršena - tamo u Sremskoj Kamenici njih dodatno uče da govore "bre" kad se obraćaju nekom.

Elem, i aj mi prema garaži i stane appov buraz da čukne kartu i da plati parkiralište, i ono neće. Automat ne prima pare. Pare regularne, srpskih sto dinara, jok ni da čuje ovaj. Proba šofer drugih sto dinara, jok, ne vredi. Dja tamo dja vamo, i meni sine sjajna ideja - ček da probam krupniji apoen, probam ja hiljadarku, ma jok neće. S ove strane pa sa one, pa lice, pa naličje, pa još jednom, neće da primi pa to ti je, reko primi ga primilo ti se na pamet, jok ono ništa samo zuji. I appov buraz veli ček aj vamo, aj mi za njim, a tamo šalter i neka cura sedi, on joj pruži kartu, ona veli iznos, on plati i ajmo mi.

Reko ti si bre baš bistar dečko.

Veli aha.

Pali mašinu i ajmo kreni skreni levo desno tamte vamte, dodjemo ti mi dole do autoputa i ja tu malo ispred iskočim, app predje napred, ispozdravljamo se al aj da ne zadržavam, da ih neko ne opali ozpozadi, i gas i odoše.

Oni odoše "dome, slatki dome", a ja malo prošetao kroz Sarajevsku, pa u Velikog Miloša, pa onda se mislim hoću li šetati još, gledam na sat - pet je sati, aj kući polako.

I eto, to je to.

E, da, još nešto. Ovo nije detaljno što sam napisao, ovo je samo u kratkim crtama opis susreta na visokom nivou "apprivoiser - galeksic". Nisam hteo razvodnjavati pojedinostima, pa zato ovako kratko samo napisah.

Ponedjeljkom uvece

Wind — Mon, 31 Dec 2012 18:30:33 +0100

Autor: Wind

Poslao: 31.12.2012 19:30

Jedna od razlika ovog ponedjeljka sa drugima je ta sto je ovo posljednji ponedjeljak u 2012. godini.

Cjeli dan na tv-u i radiju govore o tome kako ce iduca godina biti bolja, sjajna a ovu treba zaboraviti, ostaviti.

I tako stadoh razmisljati o tome sta je meni donijela 2012. Imam neku sposobnost da brisem ljude i dogadjaje koji su na bilo koji nacin negativno djelovali na mene - potpuno zaboravim na to. Ostade pitanje sta mi se dobro desilo.

Izmedju ostalog, desio mi se Inter caffe. Kada pogledam unazad dosao je u pravo vrijeme, uopce nije zakasnio. I dobila sam citav apartman i sasvim lijepo se smjestila u Novim vremenima. I bese jedno divno razdoblje Vremenske prognoze gdje sam mogla drzati monologe senkama. Puno je to. Danas se retko daje nesto nesebicno, bice da je to zato sto vjerujem u cuda, naravno, to je vec opce poznato, ali cuda podrazumjevaju i dobre ljude. I nekako se desilo da sve nadjoh na jednom mjestu.

Treba vjerovati. Ne dozvolite da vas sputava strah od bilo cega i bilo koga. Ustanite sa svakim jutrom kao da je stvoreno samo za vas jer i jeste. Zivot treba voljeti i slaviti, zivot nije da se trosi i baca. Svi su dani novi novdijani i svi su vasi.

Zato je i nadolazeca godina vasa.

Bele noći i stihovi na Inter CAFFE-u

majra — Sun, 09 Dec 2012 00:27:09 +0100

Autor: majra

Poslao: 09.12.2012 01:27

• 2251.28 apprivoiser eh
• 2251.35 apprivoiser dogodi se tako...
• 2251.40 apprivoiser dva se bica susretnu
• 2251.54 apprivoiser dogodi se da uloze i vrijeme i strpljenje u medusobno
• 2252.00 apprivoiser pripitomljavanje...
• 2252.17 apprivoiser i krajickom oka izdaleka i jasnim pogledom oci u oci,
• 2252.25 apprivoiser duse se pocnu prelijevati
• 2252.38 apprivoiser poteknu bujice rijeci, bogati sadrzajni razgovori o
• 2252.45 apprivoiser bitnim, vjecnim temema
• 2252.56 apprivoiser vrijeme se oskudno i izmrvljeno
• 2253.06 apprivoiser svakodnevnoscu zivotnih obaveza
• 2253.07 apprivoiser zna
• 2253.18 apprivoiser poseveceno prijateljskom blizinom
• 2253.25 apprivoiser umnoziti poput ribica...
• 2253.34 apprivoiser slapovi prijateljske blizine preliju
• 2253.48 apprivoiser se i preko krhkih posuda
• 2253.59 apprivoiser u kojima nam je cuvati neprocjenjivo
• 2254.15 apprivoiser blago prisutnosti i na sve koji se nadju u blizini
• 2254.27 apprivoiser prijateljstvom blagoslovljenih bica...
• 2254.39 apprivoiser rijec i govor prijateljstva rosa je sto plodi
• 2254.48 apprivoiser suho tlo ovozemaljskih
• 2254.49 apprivoiser no
• 2254.56 apprivoiser kako sve ima svoje vrijeme
• 2255.06 apprivoiser pa ima i vrijeme govorenja i vrijeme sutnje
• 2255.31 apprivoiser tako i govor medju srodnima dosegne puninu
• 2255.41 apprivoiser kad srca pridu dovoljno blizu,
• 2255.56 apprivoiser otkrije se da i nije mnostvo rijeci i razgovora bilo ono
• 2256.01 apprivoiser sto je prijatelje zblizilo
• 2256.14 apprivoiser slap rijeci bio je samo povratak izvoru,
• 2256.30 apprivoiser vracanje u sutnju koja je zadnji
• 2256.39 apprivoiser izraz svake rijeci
• 2256.56 apprivoiseripravim prijateljima cesto vise ne treba ni razgovor
• 2256.59 apprivoiser ni pismo
• 2257.02 apprivoiser ni blizina
• 2257.06 apprivoiser ni susretanje
• 2257.20 apprivoiser duse su njima nastanjene rijecju
• 2257.24 apprivoiser koja govori u sutnji
• 2257.35 apprivoiser sutnjom koja nadahnjuje njihov govor
• 2257.36 apprivoiser pogled
• 2257.38 apprivoiser suzu
• 2257.42 apprivoiser stisak ruke
• 2257.49 apprivoiser treptaj duha,
• 2258.02 apprivoiser godinama pokusavam govorenjem izgladiti
• 2258.12 apprivoiser nesporazume
• 2258.16 apprivoiser medu susjedima
• 2258.23 apprivoiser izmedu znanaca
• 2258.25 apprivoiser u braku
• 2258.31 apprivoiser s rodenom djecom...
• 2258.38 apprivoiser godinama ceznem za rijecju
• 2259.04 apprivoiser koja ce me do kraja izreci, koja ce me do kraja primiti u se
• 2259.09 apprivoiser a ona izmice izmice
• 2259.35 apprivoiser u ponekoj se rijci prepoznam, za ponekom mi poleti srce
• 2259.40 apprivoiser poneka me zaboli do dna duse
• 2259.47 apprivoiser ponekoj se citav zivot nadam
• 2259.52 apprivoiser a rijeci, se smijesi...
• 2300.12 apprivoiser bliska a neizreciva, zudena a nedokuciva, posve nama predana
• 2300.24 apprivoiser a nedostupnim svjetlom sakrivena...
• 2300.32 apprivoiser svaki joj se dan moze prici malo blize
• 2300.35 apprivoiser postojano
• 2300.39 apprivoiser s povjerenjem
• 2300.49 apprivoiserne zaleci vrijeme, posve blizu
• 2300.55 apprivoiser vrijeme ce dorasti do vjecnosti
• 2301.00 apprivoiser povjerenje do sigurnosti
• 2301.07 apprivoiser ceznja do ispunjena
• 2301.08 apprivoiser rijec
• 2301.12 apprivoiser do sutnje.

Polazak

Wind — Fri, 27 Apr 2012 18:24:05 +0200

Autor: Wind

Poslao: 27.04.2012 18:24

Vremenska prognoza za danas kaze: "Suncano i nadprosecno toplo. Dnevna temperatura ce se kretati izmedju 21 i 27 stepeni."

Ako ste mladi mozete u setnju, ili, stvar izbora, sedeti pred kaficima. Neko ce prosto da se druzi a neko bi hteo da vidi i bude vidjen pa gleda druge, prati koje im je marke odjeca, suncane naocale i takve stvari. Mozda nema ni pare u dzepu ali voli da bude vidjen, to ga usrecuje.

A neko isto tako nema ni pare u dzepu ali je i on negde sjeo, kamen ili klupa, svejedno; gleda travu i drvece i uziva u suncu pa je i on srecan zbog zivota.

Mi nesto stariji ne mozemo na tu temperaturu, puno nam je; moze nas nesto strefiti a nama se jos zivi. Imamo jos stvari koje bi htjeli uraditi.

Ja licno, kada sam bila mladja, mislila sam kako cu jednom otici u Kinu, Japan i Indiju. Posle je na red dosao i Novi Zeland, zbog Gospodara prstenova - cudo kako vas vilovnjaci u jednoj knjizi mogu usreciti.

Onda je doslo vreme kada sam pocela uvidjati da nikad nigde necu otici i pomirila se s tim. Ubedila sam sebe da svako masta o takvim stvarima i da to, na kraju krajeva, i nije toliko vazno.

Srecom po mene (i sve, pa kako bi drugacije?), vremena se menjaju i ja sam polako nasla sebe na onom mestu gdje sam se tako dobro sakrila i odlucila da jednoga dana odem u Kinu, Japan i Novi Zeland.

Indija je otpala zbog vrucine. Ne mozete bas sve imati.

Naravno,nesto uvijek morate imati, to je neophodno da bi vas odrzalo i da bi opstali - morate imati san, vjeru u nesto i nadu, nadu da ce vam zivot jednoga dana velikodusno sve vratiti.

Zato Kina, Japan i Novi Zeland cekaju na mene.

Samo treba da krenem.

Vilovnjaci su cudo.

Ured za izgubljene i nadjene stvari

Wind — Thu, 26 Apr 2012 17:29:28 +0200

Autor: Wind

Poslao: 26.04.2012 17:29

Primecujete li ljude oko sebe, u gomili, cekaonici, ambulanti?

Svi su se zatvorili u sebe i vidite samo grc i nemir jer vremena su takva - neko ima posao, neko nema; neko ima posao ali nema platu; neko ima platu ali nema dovoljno da plati hranu, racune itd.

I nemaju kome da se obrate, to nikoga i ne zanima, vidite samo izgubljene poglede.

Ima ljudi koji nose radost drugima.

S tim se rodite, takvi ste.

Kada prodjete kroz gomilu osjetite da se nesto promjenilo, okrecu se za vama - ne zato sto ste dobro obuceni ili nesto slicno tome. Iz vas se siri radost, vedrina koja i njih dotakne i mozete videti kako im se menja izraz lica.

Mozda ste to imali i, nekako, sticajem okolnosti to je negde pobeglo, sakrilo se. Postali ste dio te bezimene gomile, pretvorili ste sebe u jedno od mnogih lica.

Mozda se posle nesto desilo, mozda obican pogled u ogledalu kada shvatite da vam oci vise ne govore i da neumoljivo klizite dole a nista ne cinite da to sprecite. Mozda vas je to izvuklo iz bezimenosti, vratilo vas da opet budete svoji.

Ako posedujete tu moc izadjite napolje, udjite u cekaonice, ambulante, gde god vas instinkt povede i podelite je.

Ljudima je to danas neophodno - svi zele osetiti da su zivi i da tu ima nekog smisla, kakav god kome bio.

Stiglo se do tacke gde i samo neciji pogled nesto znaci jer niko nikoga ne gleda.

I zato, ako to nosite u sebi, podelite svima. Necete nista izgubiti, niko vam nista nece ukrasti; mozete samo biti ispunjeniji jer i ta vasa sposobnost mora imati smisao.

Izadjite iz sebe i dajte malo sebe drugima.

Tihi osmjeh je taj koji vas nosi.

Običan, normalan, uobičajen - reči treba znati upotrebiti

galeksic — Sat, 25 Feb 2012 19:54:29 +0100

Autor: galeksic

Poslao: 25.02.2012 20:54

Nema običnih dana, postoji samo mrzovolja i lenjost koja vuče ka ravnoj liniji gde zbunjene duše traže utehu. Svaki dan je poseban, jer svaki dan je dar, a imati višak nije ništa loše, naprotiv. Loše je imati nešto, a ne znati šta sa tim raditi.

Al da ne davim. Zašto ja sve ovo vama pričam...

Podjem ja tako pre neki dan i odem kod lekara, pa posle u apoteku. Dobar dan, dobar dan. Nadje ona lekove i veli meni:

- Ovo Vam je Oralgin, on se uzima oralno tri puta na dan...

Priča ona, ja je gledam i nešto se mislim, dal se šali ili šta li je, pa rekoh...

- Dobro izvinte, a šta će ovde onda ovaj Analgin?!

Pa kaže lekar je to prepisao, mora i to. More znaš šta, rekoh...

- Mrš to od mene, neću da čujem za Analgin, daj to nekom drugom!

I sad malo neprijatno, vidim ja napravi se tu kao scena neka malte ne, i aj da ne zatežem situaciju smotam ja tu kesu lekova pod mišku, krenem ka vratima, a ulazi neka baba. Lepo ti ja onaj Analgin munem u njen ceger, ona gleda šta mi bi, pita:

- Šta je to, što to?!

Ma reko, ćuti plivaj baba i uhvatim tutanj, zbrišem napolje.

I tako, lep sunčan dan, sve uobičajeno. A zima je malo, što nije uobičajeno, dakle pitanje je kako se gleda.

Trebalo bi da kupim novu kartu za gradski prevoz, al nije mi jasno šta su to izmislili. Kaže sad udješ u gradski prevoz, otkucaš kartu i oni tamo negde u ulici Miloša Velikog sednu za kompjuter i na monitoru im se pojavi "galeksic ušao u autobus broj 16, stanica Vojvode Micka, u 14:25".

Pa baš lepo sa njihove strane.

Znate šta, ako ste roditelji, vaspitavajte svoju decu. Ne treba nešto puno, ali - objasnite im razliku izmedju crnog i belog, izmedju dobrog i zlog, izmedju krempita i šampita.

Pogledajte i ovo sa kartama u gradskom prevozu, a i inače šta nam se dešava u zadnjih par decenija - ti ljudi koji su to napravili su nečija deca, nemojte to zaboraviti. I ta deca sad tumaraju i brukaju svoje roditelje.

Eto to sam hteo da kažem, a zapravo sad kad čitam ovo što sam napisao, vidim da sam hteo da kažem nešto sasvim drugo, što ne bih da kažem ipak.

Ali bilo kako bilo, to je to i hvala što ste ovo pročitali.

Uoči novogodišnje noći, 2011/2012

galeksic — Sat, 31 Dec 2011 17:26:00 +0100

Autor: galeksic

Poslao: 31.12.2011 18:26

Trista šezdeset i peti je dan 2011 godine, i potrošili smo je skoro načisto. Ostalo je oko šest sati. Sada počinje ono što se zove novogodišnja noć, ili najludja noć. Kad smo već kod toga, zna li neko koja je to noć najpametnija?

Ja ne znam, ali sam ove godine primetio nešto. Ne u vezi noći, već u vezi pitanja i odgovora. Primetio sam da se inače, i po svemu sudeći, malo nakrivo gleda na tu pitačko odgovaračku zapetljanciju. Tako kad se gleda, deluje da je mnogo pametan onaj koji ume na sve da odgovori, a to možda uopšte nije tačno.

Naime, meni se čini da zapravo postoje samo odgovori. Pitanja ne postoje, uopšte. Evo pogledajte oko sebe. Nebo je gore, zemlja je dole, galeksic je lep čovek, cveće miriše, trava raste, kiša pada i tako dalje, i sve su to odgovori. Ništa tu nije pitanje, zar ne?

E pitanja mi izmišljamo, i u tome je kvaka. Treba umeti postaviti pitanje izgleda. Naravno da su dva i dva četiri, ali kad te to učiteljica zapitkuje svaki čas, to je onda savršeno glupo. Mislim, hajde molim te, ide u školu trideset godina i toliko nije mogla da zapamti da su dva i dva četri nego maltretira decu poštenog sveta i svaki čas pita nešto takvo.

A i inače treba znati postaviti pitanja, al ne bih da dužim.

E da, još nešto. U vezi tih pitanja, predlažem da se svi mi ponaosob upitamo nešto ovih dana. Da se upitamo i prisetimo svih onih koje smo zaboravili. Možda neko čeka na nas, možda nekom nedostajemo.

Znam da nemamo vremena, ali moliću lepo, za šest sati, u ponoć dobijamo jednu celu celcatu godinu! Novu, neotpakovanu! I zato velim, hajde da vidimo šta ćemo sad sa njom.

I što se nemanja vremena tiče, i tu imam primedbu. Hajde da se setimo kada smo prošli put pozvali prijatelja - da, kada nam je trebala dizalica. A pre toga - kad su nam zatrebale merdevine. A pre toga - kad nam je trebao instalacioni disk vindovsa. E pa kad je tako, sad možemo naći valjda vremena onako iz čista mira.

Pozoveš lepo i veliš gde si kako si, prijatelj se javi i pita šta ti sad treba, a ti veliš ne treba mi ništa, zovem onako da vidim kako si. Prijatelj spusti slušalicu, a žena ga pita ko je to bio. Nemam pojma, neki manijak, veli on... heheh

Baš se raspisah ja, a nisam planirao i samo još nešto da kažem i odoh. Zbog ovog i pišem sve.

Dobili smo čestitku za Novu 2012 godinu od niko650 i od Džej. Cure su poslale po razglednicu na fizičku adresu Inter CAFFE foruma i ja vam prenosim pozdrave i lepe želje, a u nastavku je i slika.

Drugari, u svoje ime i u ime moderatora i administratora, želim vam puno zdravlja, uspeha i srećnu Novu 2012 godinu: neka vam se ispuni lepim trenucima, kojima ćete je upisati u svoje sećanje.

Проекти, програми и презентации

niko650 — Sat, 03 Dec 2011 15:13:22 +0100

Autor: niko650

Poslao: 03.12.2011 16:13

Програмa „ Форуми во заедницата“ - Брзиот развој во општеството се повеќе ја продлабочува линијата помеѓу богатите и сиромашните. Како резултат на тоа се јавува се поголема сиромаштија, незнаење, неправди и конфликти.

Затоа како основна и приоритетна задача e изградба на демократско општество, развој на стабилни заедници, кои ги гарантираат човековите права и основни слободи. Грижа за заедници со разбирање, сочувство и љубов.

Секако тука би споменале и признавање и зачувување на традиционалните знаења, духовни мудрости, заштита на културните наследства. Заштита на животната средина и човековата благосостојба.

Донаторството и хуманоста како значаен чекор во општеството, поттикнуваат благородни чувства кои во ова брзо и немирно време сплотуваат и изедначуваат голем дел на луѓе. Придонесуваат за будење на човековата свест и негово се поголемо и поактивно учество во изградбата на подобра иднина, за себе, за својте блиски и за идните генерации.

Што е форум?

Форумот како основа за развој и комуникација на група луѓе, има едукативна задача, каде секој поединец може да се стекне со нови искуства и знаења. Луѓето преку свое учество, изнесување и разгледување на најразлични идеи, согледување на одредени проблеми и заедничко изнаоѓање на решенија го подобруваат својот живот.

Што е форум во заедница?

Слободно би можеле да кажеме дека тоа е демократски начин на одлучување, подршка на партиципативниот развој на заедниците на локално ниво.

Форумскиот процес е отворен и јавен за сите граѓани кои со своето учество заеднички решаваат за одредени проблеми и прашања, изнаоѓаат конкретни решенија, се со цел да го подобрат својот животот и животот на своите сограѓани, во просторот околу себе. Самите граѓани, како поединци, најдобро ги познаваат проблемите кои се јавуваат во нивната околина.

Поттикната од позитивни искуства од примена на одредени методи во Швајцарија и Германија, за учество на граѓанството во заедничко решавање на тешки урбани проблеми, Швајцарската Агенција за соработка и развој во 2000 година, започнува проект во Бугарија. Овој проект спроведуван неколку години, покажува успешни резултати на просторот и агенцијата го повторува, но со мали измени во Р.Македонија, под името Програми „Форуми во заедницата“.

Како главен носител на овој проект - Швајцарската агенција за соработка и развој (SDC), придонесува за подобро меѓусебно разбирање помеѓу заедниците, учество и придонес на граѓаните, без разлика на полот, етничката припадност во повеќето животни сектори - бизнис, културата, трговијата и др. Промовира иницијативи и потикнува идеи за отварање на нови работни места. Се залага за стабилни добрососедски односи.

SDC е одговорна за сите активности кои настануваат со спроведување на овој проект, како и координирање и соработка со Источна Европа.

Македонија од 1996 година започнува соработка со SDC, преку спроведување и реализирање на овој проект во три општини и постепено до 2011 година се вклучени некаде околу 30 општини, повеќето од нив со веќе успешно реализирани проекти.

Програмот „Форуми во заедницата“ започнува со објава на конкурс, на кои се пријавуваат сите општини кои сакаат да се вклучат и да ги реализираат своите проектни идеи. Станува збор за општини со урбан карактер. При тоа самата општина учествува со процент во буџетот, потребен за реализација на идејните решенија кој настануваат со овој проект.

Во спроведувањето на Програмот „Форуми во заедницата“ покрај носителот SDC, во спроведување на програмата учество земаат главно невладини организации како:

ФИООМ - Фондацијата Институт отворено општество – Македонија (The Fondation Open Society institute – Macedonia FOSIM).

Национало правно лице – фондација, чија мисија е внатрешна интеграција на Македонија, како предуслов за интеграција во ЕУ. Својата подршка ја реализира преку најразновидни програми, хуманитарни активности, промоција на голем број идеи за развој на физички и правни лица, како и доделување на грантови, заеми и друг вид на финансиска подршка.

ЦИРа Центар за институционален развој (The centre for institutional Developmen – CIRa)

Независна граѓанска организација, која обезбедува услуги, го јакне граѓанското општество, влијае врз неговиот развој во и надвор од Р.Македонија. Во програмата „Форуми во заедницата“ се залага за подобрување на живото на граѓаните преку спроведување на дел од нивните идеи, со цел за создавање на подобро место за живеење.

Единица за координација на форумите ( Forum Coordination Unit)

Дава подршка на организациите и општините кои се вклучени во програмата, ги следи сите активности односно координира со програмата, каде се вклучени план програми, обуки, административна подршка на сите учесници и нивно спојување.

МЦМС – Македонски центар за меѓународна соработка (МCMS)

Се јавува како имплементирачка организација во Програмата „Форуми во заедницата“, граѓанска организација која верува во мир, хармонија и просперитет на Р,Македонија и Балканот.

Оваа организација се залага за намалување на сиромаштијата преку рурален и регионален развој, подобрено образование, нови вработувања и со своите иновации поттикнува голем број на промени.

АДИ – Асоцијација на демократски иницијативи (ADI)

Оваа мултиетничка граѓанска организација има посебен статус при Економско социјалниот Совет (ECOSOC) на Обединетите нации.

Преку голем број семинари, работилници, развивање вештини и подршка на одредена група граѓани, подржува активности за човекови права, бегалци, мигранти, образование,млади, демократија и граѓанско општество.

АЛКА ( The Asociation for sustainable Development and cooperation “Alka”)

Ова независно, непрофитно здружение се залага за зајакнување на капацитетите на заедницата и локалната самоуправа, преку своите активности кои ги спроведува во соработка со општините, волонтерски групи, преку финансиска и техничка помош.

Крива Паланка – учесник во Програмата „Форуми во заедницата“

Крива Паланка, град кои се наоѓа во североисточниот дел на Р.Македонија на 15 километри од границите на Бугарија и Србија, во 2011 година се вклучи во програмата „Форуми на заедницата“.

Програмата се спроведува преку форумски сесии, каде општината и граѓаните ги изнајдоа општинските приоритети, ги преточија во проектни идеи а со тоа дадоа решенија за проблемите во самата општина.

Спроведувањето на оваа програма се изведува низ седум форумски сесии во првата фаза, преку спроведување на идејни проекти во втората фаза и во осмата сесија, како трета фаза презентација на селектираните идејни проекти.

Во почетокот на оваа програма избрана е тема „Локален економски развој/ инфраструктурно уредување на градот и населените места во општината“, која преку формираните работни групи на работните маси.

Темата е разгледувана од самите граѓани, како учесници во оваа програма, согласно покажаните интереси(образование,млади и спорт, култура, бизнис, земјоделие итн).

При овој демократски начин на одлучување, вклучени се сите граѓани од оваа општина кои покажаа желба и пројавија интерес да допринесат за подобрување на животот во општината.

Посебна важност од овој проект е самото учество на граѓаните, кои дискутираат, дебатираат и одлучуваат за важни прашања и проблеми. Дискусиите се јавни и се изведуваат согласно прописите изнесени во оваа програма и кои треба да се почитуваат.

Од големо значење за овој проект е секако и постојаната мобилизација на граѓаните, помасовно и поактивно да се вклучат во програмата. Општина Крива Паланка, досега покажа голема активност од страна на граѓаните на сите форумски сесии.

Во овој програм граѓаните од различни профили се поврзаа (пр. наставници, лица од општината и родители), ги предочија проблемите со кои секојдневно се соочуваат и изнајдоа решенија за сето претходно дискутирано.

Придобивките од учеството во овој програм се од големо значење, пред се поради зголемената мотивираност на граѓаните јавно да ги искажат своите проблеми, своето мислење и да дадат свои предлог идеи се со цел да се подобри околината во која живеат. Сето тоа допринесува за поубав живот на сите жители во оваа општина.

Голем бенефит од оваа програма е секако и знаењето и вештините со кои се стекнаа граѓаните преку овој процес, постапката за изработка на проекти и добивање знаење за учество и развој во други проекти. Секако тука би се нагласило и подигањето на свеста на луѓето за зачувување на животната средина и стекнатата доверба и блискост со општинските организации, како и верба во локалното владеење.

Од сите досегашни форумски сесии, спроведени низ повеќе општини во Р.Македонија, веќе се реализирани голем број идејни решенија кои се од големо значење за заедницата. Тука би се споменале реконструкција на улици, средување паркови, пешачки патеки, планинарски патеки и патеки до одредени туристички објекти и тн.

Граѓаните на Крива Паланка преку работењето со своите тимови, од почетните предлози, препораки дојдоа до последната фаза, ги селектираа приоритетите на оваа општина и на последната сесија сами ќе одлучуваат за кој идеен проект ќе го дадат својот глас. Со тоа, овој идеен проект ќе биде финансиран од програмскиот фонд.

Но секако тука не е крајот на оваа активност. Сите проекти, кои нема да бидат реализирани, ќе останат како предлог идеја за спроведување во општината.

Презентација од Програм „Форуми во заедницата“- Раконструкција на пешачки мост во Крива Паланка

Да бидеш дел од еден ваков тим, значи да создаваш добра иднина за генерациите кои доаѓаат по тебе! - Оливера Станковска

Poslednji dan leta

majra — Thu, 22 Sep 2011 21:45:04 +0200

Autor: majra

Poslao: 22.09.2011 21:45

Klizi polako poslednji letnji dan, i ne mogu reci da zalim za onim tropskim danima, ali me opet neka seta sustigla, jos jedno Inter-caffe leto je za nama. Obukli smo novo dizajnersko ruho, prisli su nam novi srodni duhom ljudi, postavili Filigransku kapiju od stihova u Muzickom kutak-u nizu se pesme za prijatelje, i dok u chatu rominja razgovor, na police nase zenske ruke slazu najukusnije tegle pune slasti, iz kuhinje mirisu kolaci spremljeni po proverenim Receptima pozajmljenim iz vec pozutelih kuvara neke tetke ili bake mi sanjamo i dalje isti san.

Bilo je dana kada smo se borili sa vetrenjacama ali nasa Dragica bi rekla to su samo Poetski tonovi u lepezi zivota, jer zaista kada su uz nas oni kojima verujemo sve prelamamo kroz prizmu ljubavi.

Ako vas neko pita gde je ljubav, posalji te ga na nasu adresu, ona ovde stanuje. A seta, neka je, i ona ce nas odvesti negde... Negde se sve sete sakupljaju i odzvanjaju divno, nekom novom pricom. Pesma je uvek lekovita, zato zapevajte veceras, da ispratimo leto.

Negdje jos cuvam nesto za tebe, kad dodju jutra puna nevoje i kad nam nista ne ide, pogledaj u mene. Ako nas tuzne jutrom probude i srce stisne se od nevoje ja cuvam nesto za tebe pogledaj u mene. To moze dati samo onaj koji te kad podje po zlu voli vise od sebe. Moj lipi andjele pogledaj u mene, ako nas tuzne jutrom probude ja cuvam osmijeh za tebe.

Promocija zbirke Miholjsko leto Branke Zeng, 25. maj 2011

galeksic — Fri, 10 Jun 2011 20:10:48 +0200

Autor: galeksic

Poslao: 10.06.2011 20:10

Zvali me da idem, Branka me pozvala, jagodica isto rekla da ona ide, strelica isto, i ja planirao, nešto obaveza rešio, nešto odložio i pozovem vladu s da idemo zajedno, i ne odosmo, eto.

A šta znam, ja kad odem negde, nekad budem malo i naporan, a vlada, njemu je bilo komplikovano. Da je išao, morao bi da ide prvo iz Beograda u Obrenovac, pa nazad po mene, pa dalje za Pančevo.

I na tome ostade, na razmišljanju, hoćemo li ili nećemo, ili šta ćemo...

A bilo lepo. Nisam siguran, mislim da je ovo Brankino dvorište, gde su se sakupili posle promocije knjige drugari, pa se malo opustili. App i ja gledamo upravo na čatu, i baš je lepo.

Branka Zeng: ... jeste to kod mene u dvorištu... bilo je lepo veće, mada je kiša to popodne malo pripretila ali pored ovako pozitivnog pražnjenja nije imala nikakve šanse i odustala ja... eto još neki su razmišljali i razmišljali... sada im je žao... :)

Oluja na Inter CAFFEu

galeksic — Tue, 10 May 2011 19:47:41 +0200

Autor: galeksic

Poslao: 10.05.2011 19:47

mili Bože čuda velikoga
kad se šćaše na beo'rad oluja
na čatiću gale se zatječe
i na čatu džej mu pritječe
al kad puče grom ko iz pušku
a njih dvoje uvatiše perušku
gasi* gale windowsa ko pravi
a windows se otima i glavi
čvrst je gale, taj ne roni suza
no taj pjeva "bešte noge isprlja vas guza!"
trči gale, ispred njega noge,
zecove je prestigao mnoge
gasi gale windowsa ko pravi
a windows baš nadje kad će kilavi
sa čatića utekla je džejka
iz prikrajka zagleda i merka
ko se ono na ćalije smio
to je gale windows ugasio
ugasi ga vala stručno
trajalo je pola sata oberučno

--
* obaveza svakog člana inter caffe foruma je da se čuva. dakle, ako je u toku oluja, mi očekujemo da članovi koji su zahvaćeni olujom ugase svoj računar i da se udalje od telekomunikacionih i električnih instalacija. administrator ima pravo da zamoli takvog člana da uradi to što očekujemo, ili da mu onemogući pristup čatu i forumu, bez njegovog pristanka.

Miris mog života

csnezana — Tue, 15 Mar 2011 14:30:54 +0100

Autor: csnezana

Poslao: 15.03.2011 15:30

Miris kamilice iz jednog dvorišta u Prištini. Svaki put, ali baš svaki put kad skuvam čaj od kamilice, vratim se u to dvorište.

Tu je raslo jedno drvo, a ispod drveta kamilica, i tu je bilo moje ćebence na kom sam se ja igrala. I sada živo osjećam toplotu sunčanog letnjeg dana i miris te kamilice.

Skoro sam čula da je sada na tom mjestu zgrada i mnogo mi je lakše, ali sačuvala sam taj miris, za tri života.

Foto: Ukrainian Camomile by Basil Gloo, on Flickr

Mali zeleni klip za jedan mali roze osmeh

galeksic — Wed, 23 Feb 2011 12:10:30 +0100

Autor: galeksic

Poslao: 23.02.2011 13:10

Čuda se dešavaju, to svaki član našeg foruma zna, ili se seća da je tako. Mada ne planiram pričati o čudima, već došlo mi tako, da u dnevnik našeg foruma napišem ovo ovako o nama. Jer takvi smo, a možda bi šteta bilo nikad to ne pomenuti.

Planirao sam reći nešto što se desilo ovih dana. Zapravo, već par godina na Jutjubu povremeno tražim jednu pesmu. I pre nekoliko dana sam je tražio i pomenuo na čatu kod nas, i majra je pronadje kao MP3 i pošalje mi na mail. Pesma "Mali zeleni", od grupe "Roze poze".

Naravno, ja se obradujem silno, i u tom trenutku onako uz "hvala" i ostalo šta ide, ja obećam da ću (za taj njen trud, za uzvrat) da od toga napravim i podignem klip za Jutjub. Majra nije vlasnik Jutjuba, al eto, to mi nekako prvo palo na pamet. A i velim sebi, nek ide život, nek se vesele ljudi, pesma je divna.

I kad ugrabih malo vremena, krenuh da napravim "na brzinu" neki klip. A vi znate da se to "na brzinu" često oduži, poprilično. I rekoh sebi "ma nek bude kako bilo", a vi znate da se to "kako bilo" često pretvori u milion "a, pa ne, ček, ne može tako"...

I, negde predveče, osvanu na Jutjubu ovaj klip.

Iskoristim priliku usput i da naučim kako se stavljaju prevodi, titlovi. Stavim prevod sa srpskog na engleski, a posle i sa srpskog na srpski. Ma nek se nadje, šta fali.

Kao što rekoh, klip sam bio planirao uraditi na brzinu i kako bilo, iz onog našeg razloga - većina nas se seća da se povremeno medjusobno podsećamo: to što neko može da nadje dobru sliku, muziku ili nešto na Interetu, to ne znači da može, treba ili ima pravo da to što nadje i koristi.

Ali eto, život tako teče, kao čamac niz reku pa se ljuljuška, malo tamo, malo ovamo.

I stigne meni juče email poruka. Od grupe "Roze poze", glavom i bradom(!). Ne samo da nema nikakvih problema, nego zahvaljuju na našem trudu i vele da im se klip mnogo dopao.

Pritom su ponudili jedan gest dobre volje, koji ćemo svakako prihvatiti, i verovatno ćemo se družiti ovde na forumu neko vreme sa njihovom muzikom. Tako bar planiram.

Ako bude sve u redu, detalje ćemo naknadno objaviti. Sada moram ići da odgovorim na poruku. Bila mi je želja da vest prvo stavim u naš forumski blog.

Deseti rodjendan našeg sajta

galeksic — Tue, 28 Dec 2010 09:35:25 +0100

Autor: galeksic

Poslao: 28.12.2010 10:35

Dragi prijatelji, posetioci, sanjari, sanjalice, forumaši i forumašice - pre tačno deset godina, 28. decembra 2000 godine nastao je vaš i naš sajt, www.inter.co.yu.

Ovih deset godina sa vama su jedno predivno iskustvo. Mnogo toga se lepog dogodilo i izrodilo - nova prijateljstva, nove kreacije, novi ciljevi.

Hvala što ste svojim posetama i učešćem udahnuli život u sajtove www.inter.rs i Inter CAFFE forum.

Želimo vam srećnu Novu 2011 godinu, i srećnih prvih deset godina druženja!

http://go.inter.rs/inter-co-yu-archive-org

Mudroljubljenija - prva zbirka pesama

virada — Mon, 08 Nov 2010 23:30:55 +0100

Autor: virada

Poslao: 09.11.2010 00:30

Kada je izašla iz štampe moja prva zbirka pesama Mudroljubljenija, shvatih da se snovi ostvaruju ako se dovoljno jako želi i ako pored sebe imam prave prijatelje koji neprekidno podstiču, inspirišu i pružaju bezgraničnu podršku vraćajući mi veru u sebe ukazujući mi na moje kvalitete, izvlačeći iz mene ono najčistije, ono što vredi.

Zato uvek kažem da sam bogata žena, jer imati prijatelje kao što je Inter Caffe forum, veliko je bogatstvo. Evo bliži se i 13. novembar kada će biti ravno dve godine otkako sam došla u taj kutak i kada mi je po prvi put rečeno: „Dobro veče i dobro došla Virada“. Te reči su zapravo reči dobrodošlice novog poglavlja u mom životu.

I sada dok pišem o tome osećam blago peckanje kroz grudi, treperi i vileni srećno preispitijući sve detalje, svaku reč meni upućenu, pažnju poklonjenu. „Ti možeš i ti znaš, ti vrediš“ to su reči mojih curica sa Inter Caffe foruma koje me svuda prate. Iz toga se izrodilo ono moje rezbarenje svetlosti u mraku, izrodila su se i potekla Mudroljubljenija . Hvala vam što postojite i još uvek pružate ljudskost i toplinu. Hvala vam što ste verovali i još uvek verujete u mene kao i u svakog čoveka.

Jedna je Majra, jedna J@, jedna Mikica i jedan je Goran Aleksić. Puno mi značite i ja vam zahvaljujem mojim Mudroljubljenijem, jer ste ga izvukli na površinu, nešto skriveno u mojoj duši što je davno čekalo, vi ste mu pomogli da isplovi.

Kao što reče gospodin Veselin Dželetović koji je ujedno i recezent moje zbirke, „na neka pitanja odgovore moramo potražiti sami“. Gospodin Veselin je član udruženja književnika Srbije i međunarodnog uduženja novinara, Predsednik Udruženja Poeta, kome sam veoma zahvalna, jer unatoč svojim obavezama on uvek ima vremena da sve pročita i da svoje najiskrenije mišljenje o poeziji nekoga za koga u životu nije čuo kako kaže: „Ja verujem u sve ljude“. I tačno tako, svako zaslužuje šansu.

Pišući svoje stihove, kroz dušu su mi prolazile kiše, svetlosti, magle, tama, bol, sreća, ali kao najjača nit koja se provlači, to je ljubav, večito pitanje i inspiracija.

Ljubav koja preživljava sva stanja postojanja i onda kada u čoveku presahne nada, trajaće, odolevaće iskušenjima, jer sam Bog je ljubav. Pokušavajući da iz mnogih mračnih noći duše izrežem svetlost nastali su stihovi u nizu omeđeni ljubavlju prema svemu, omeđeni trojstvom Vere, Nade i Ljubavi. Tako bih najpre rekla i za mene je to definicija mojih pesama.

Najlepša i najdublja umetnost, po mom mišljenju, jednim većim delom i dolazi iz patnje, muke, boli, neostvarenih snova. Takvim trenucima sam se i suprotstavljala izvlačeći iz sebe ono najdublje, najplemenitije, najlirskije, najhrabrije. Stvarala sam svoju malu ličnu svetlost, svetlost koju isijava ljubav i sve ono što ljubav čini. To je između svega ostalog jedno od mojih razumevanja svega što me okružuje.

Dešava se često u životu da se osetim kao čvor što pletivo drži. Taj čvor koji pletivo drži i vidi svu realnost više no što se može, oseća je zapravo na svojoj duši. Iznad svega sa punim pravom čista srca mogu reći da u pisanju poezije pronalazim snove neostvarene i moć da ih ostvarujem, gradim svoje svetove i kroz njega gledam realan život ljubav, bliskost, nežnost, sve onako kako jeste.

Želim reći čitaocu najjednostavnijim stilom, dostupnim i razumljivim čoveku, moj svet se sastoji od misli maglovitih ali vama jasnih, srca mudroga od onoga što u bolu spoznamo, od priželjkivanja da Boga ima gore. Stotinu sazvežđa svet moj ima. Tu se nalazi ono najdublje i najjače sazvežđe koje boji toplinom tu su Ljubav, Vera i Nada. Tu je i moja Tuga u tišini. Kada ovu pesmu iznova pročitam, ja kažem sebi danas bih mogla voleti, danas bih sve mogla, mogla bih čak i ruku spustiti na krst srca što ga u grudima imam.

Tuga u tišini

Eh… sto nisam sada vetar
da se prospem medj oblake
i da starom stazom znanom…
Do svog doma sad odletim.
Miris hleba da osetim
sto ga majka umesila
da je vidim dok se krsti
Boga moli za sve dobro
Pa da opet vetar budem
da se prospem medj oblake
putem starim da putujem
Od slike sam ove dalek
daleko od hleba majke
i ognjista moga rodnog.
Eh, da mi je da sam vetar
svoju zemlju da udahnem
parce neba da pogledam
pa da odem putem starim
onim kojim oblak luta.
Kad bih mogo da ga sledim
ptice vrle da nadletim
rodnu kucu da posetim
miris hleba da osetim
majku svoju da zagrlim.
Da me vodi oblak taj
eh, da sam pusti vetar
da ugrejem ruke svoje
hladno mi je, tuzno ovde
samo srce da ogrejem
na ognjistu svoga doma.

Da zagrlim staru krusku
sto moj deda jos posadi
pomirisem ruze drage
u dvoristu iz kog krenuh.
Daleko sam sestro mila,
stranac samo u tudjini,
hladno mi je puno ovde.
Nebo nema iste slike.
Sirim ruke da prigrlim
nema nikog da se svrti
samo pusti vetar dodje
ne trebam ga nikad zvati
sa dusom je mojom vodjen
zna kad treba da mi dodje.
U dlanove gledam svoje
i sve vidim brazde, mape
svaka brazda put do kuce
a usrcu suza gorka.
Da sam sada parce jedno,
list hartije koji luta
nosen vetrom lutalicom,
sto po nebu oblak prati.
U dom moj da me vrati
suzu srcu da osusi,
Srce svoje da ugrejem
uz toplinu da se smejem.
Da osetim toplo, juzno
hladno mi je ovde
tuzno.
Nisam jadan
samo gladan
majcin hleb mi sada treba
da nahranim dusu svoju.
Da me Sunce pomiluje
zrakom svojim
da osvetli, lice setno
ovo moje.
Eh, sto nisam vetar pusti….

U mene su verovali Majra, J@, Mikica, Goran Aleksić i još puno prijatelja sa Inter Caffe foruma, Tatjana Debeljački i Veselin Dželetović.
Hvala vam prijatelji!