Cvećologija - život sa cvećem i nega sobnih biljaka

Dracena - lisnata krasotica

majra — Sun, 11 Jan 2015 00:35:46 +0100

Autor: majra

Poslao: 11.01.2015 01:35

Iza ovog zastrašujućeg imena iz bajki krije se, ustvari, vrlo lepa sobna biljka. Njene različite vrste vrlo često imaju prekrasno obojeno lišće i lako ih je uzgajati.

Ako ste ikada gledali neki prilog ili možda letovali na Kanarskim ostrvima sigurno poznajete dracenu. To su one bogato razgranate biljke što dosežu zavidne visine od 15-ak metara. Ostale vrste potiču iz tropskih predela Azije i Afrike.

Biljke pripadaju porodici agava, rastu ili kao stabla ili kao grmovi a samo ime im potiče od grčke reči drakaina – što znači ženka zmaja. Ono što danas možemo kupiti u našim cvećarama su različiti uzgojeni oblici sa različitim i zahtevima za negu.

Najčešća vrsta je poznata kao "drvo života" (Ti-plant), jer listovi rastu iz, naizgled beživotnih komada stabla. Vrlo često susrećemo kao jedno pola metra visoko stabalce s elegantnim lisnatim čuperkom. Listovi mogu biti zeeni, ali i sa žutim prugama.

Dracaena marginata

Drecena marginata kako samo ime ukazuje krase vrlo uski, dugi listovi sa crvenim obrubom. Ova obojenost je posebno izražena kod sorte "tricolor." Zbog nijasi boje na samim listovima koja ih obrubljuje često je nazivaju i "drvo-duga." Ova vrsta voli svetle i nešto toplije prostore.

Generalno dracena ne podnosi suv sobni vazduh, pa je u treba češće prskati ili istuširati pažljivo. Što se tiče zalivanja morate ga prilagoditi godišnjem dobu a uglavnom treba da je umereno. Prihranjuje se na 8-10 dana tečnim djubrivom od marta do avgusta, a zimi jednom mesečno.

Ne treba da bude nikada izložena direktnom suncu, ali ni hladnoći. Čak ni zimi ova biljka slabo podnosi temperature niže od 20 stepeni a nikada ne bi smela biti na temperaturi nižoj od 16°C.

Mlade biljke se presadjuju u proleće svake godine, a starije svake treće. Vrlo je važno da osigurate dobru drenažu i to je negde jedini zaista pravi zahtev ove biljke. Lakše podnese i zanemarivanje nego da su joj "noge u vodi."

Da bi uživali u zajednici birajte one biljke za koje znate da imaju primerene uslove za život, tada će druženje biti na obostrano zadovoljstvo.

Sobna puzavica "Neon" - Epiperium pinnatum

majra — Fri, 30 May 2014 01:00:09 +0200

Autor: majra

Poslao: 30.05.2014 01:00

Prostorije kao i mnogo šta drugo, nisu uvek u svemu lepe. Neke ipak možete "spasiti" originalnim rešenjem. Zdrave biljke uvek mnogo pridonose izgledu svake sobe, uz njih ćete lakše i zavoleti prostor i rado ćete u njemu živeti, jer će ga biljke učiniti privlačnijim. Prostorije mogu biti neprivlačne zbog grešaka u arhitektonskom rešenju kao što su premali prozori, do ružnih detalja poput radijatora, prekidača, ili pak lošeg prizora pri pogledu kroz prozor. No, izgubiti iz vida da ono što smatrate lošim u prostoriji mogu biti odlični uslovi za neke biljke, kao što je to na primer premala količina sunčevog svetla.

Ukoliko je prostor prekratak a pri tome ima i mali prozor koji je tako pozicioniran da retko i kratko sunčevi zraci dopiru u prostor izvrsno će odgovarati neki varijeteti biljaka nama poznatih kao puzavice. Možete ih postaviti da rastu uz zid a ako iza biljke smestite i ogledalo dobićete utisak i dužeg i dubljeg prostora. Jedna od takvih biljaka ali redak varijetet je ukrasna sobna puzavica neonske boje lišća.

Sobna puzavica "Neon" - Epiperium pinnatum "Neon"

Ukrasna puzavica limun žutih listova se može naći pod nekoliko botaničkih imena (Epipremnum pinnatum, Epipremnum aureum, philodendron nechodomii, Pothos Aurea, Scindapsus aureus, Rhaphidophora aurea). Biljka je poreklom sa Solomonskih ostrva u Južnom Pacifiku (severoistočno od Australije). U porodici kojoj pripada postoje četiri vrste ove biljke na raspolaganju Gold, Marble Queen, Jade i Neon.

Iako bi se po poreklu dalo pretpostaviti da voli izrazito toplu sredinu ona najbolje uspeva na temperaturi izmedju 17°C i 27° C stepeni, ne podnosi direktnu izloženost sunčevim zracima, zato je i idealna da se uzgaja u osvetljenom (indirektno svetlo) ili senovitom delu prostora gde ne dopire direktno sunce. Biljka je inače veoma podatna za uzgajanje, dozvoljava i da sami uz pomoc prstenova ili potpornog stuba formirate oblik ili pak da je uzgajate u visećoj saksiji kao i neke druge sobne lozice. Imajte u vidu da može da dostigne i nekoliko metara u dužinu, zato dok je biljka mlada, na vreme osmislite formu, izuzetno lepo izgleda kada su listovi zbunasto (blisko) položeni tj. kada je loza vodjena u vidu spirale.

Ono što je može uništiti je prekomerno zalivanje. Uvek proverite prstima vlažnost zemlje pre no odlučite da je zalijete i obavezno nakon zalivanja kada se ocedi tacnicu ispraznite. Previše vode je pogubno za ovu biljku i ako vam se desi eksecs da ne tugujete zajedno, izvadite biljku i pazljivo odstranite zemlju sa korena i presadite je odmah u svežu zemlju. Ako je ostavite da se sama isuši onda je najbolje da preventivno uzmete bar dve reznice i razmnožite, jer je oporavak pod velikim znakom pitanja.

Presadjuje se jednostavno, ili reznice stavite u neku teglicu sa vodom i sačekajte da pusti koren a potom je presadite u zemlju. Generalno biljka se presadjuje svake druge-treće godine u proleće. Poželjno prihranjivanje je jednom u mesec dana tečnim djubrivom za sobno biljke, jer ova biljka nema period mirovanja.

Osim što raste brzo negde oko pola metra godišnje i što je praznik za oči ona je i korisna jer razgradjuje formaldehid i benzen koji u domaćinstvu mogu poticati iz različitih izvora počevši od kućne hemije, oliskih sporeta pa do duvanskog dima. Ono što je posebno važno za sve koji se odluče da oplemene svoj život ovom biljkom je da ona mora da bude van domašaja kućnih ljubimaca, jer je za njih toksična! Kao i u životu, atraktivan izgled nosi i svoju drugu stranu. Male stvari čine život lepim, a lep život nije mala stvar.

Bozicni kaktus

majra — Sun, 01 Dec 2013 00:36:29 +0100

Autor: majra

Poslao: 01.12.2013 01:36

Prostorije, kao ni mnogo sta drugo, nisu uvek u svemu savrsene. Neke ipak mozemo "spasiti" nekim originalnim resenjem. Zdrave biljke mogu znatno pridoneti izgledu svakog prostora, a uz njih cete ga lakse zavoleti. Neprivlacan pogled kroz kuhinjski prozor mozete pretvoriti u prizor koji pleni tako sto cete ga oziveti smestajuci na prozorski podest neku biljku, vodeci pri tome racuna o individualnim potrebama svake biljke.

Imajuci na umu da kuhinja i nije bas najpodesnije mesto za biljke u grupi koja dobro podnosi ovakve uslove spadaju asparagus, puzavice i clankoviti kaktus ili Bozicni kaktus.

Bozicni kaktus s. Zygocactus truncatus

Svake godine ovaj maleni kaktus pljosnatih i clankovitih nazubljenih listova obraduje ukucane u zimskom periodu neznim krhkim cvetovima. Cesto ga zamenjuju sa Uskrsnjim kaktusom jer oba poticu iz Brazila ali osim sto su im listovi razlicite forme, jer Uskrsnji nema primetne zareze vec blaga kruzna ispupcenja oni zahtevaju i drugacije uslove za uzgajanje.

Naime, Bozicni kaktus potice iz istocnog dela ove goleme zemlje u kome vladaju sasvim drugaciji klimatski usovi nego u tropskom juznom delu, pradomovini Uskrsnog kaktusa. Time je uslovljen i nacin uzgajanja u domu. Moze se reci da je ovo kaktus koji ne priznaje pravila svoga roda, jer cveta kad on to pozeli, i jedan je upravo procvetao na pragu decembra.

Ovo je i trenutak kada se o njemu mora brizljivo starati u pogledu prihrane, redovnog zalivanja i obavezno je obezbediti mu dovoljno svetla i eto krasote na prozorskoj dasci. Valjda covek bira po nekoj intuiciji biljke za svoj dom da bi ostavrio ravnotezu, tako je i on verovatno dospeo u moj jer, on cveta zimi a miruje u avgustu, a ja slavim u avgustu rodjendan.

Ovo mi dodje kao neki suzivot uz uzajamno postovanje i davanje prostora onom drugom. Ukrasavanje doma sobnim biljkama daleko premasuje zahtev za pukim estetskim ugodjajem. Samo ako razumete svoje biljke, moci cete uz njih uzivati.

Fikus (Moraceae) – iskustvom do uspeha

majra — Mon, 21 Oct 2013 00:01:11 +0200

Autor: majra

Poslao: 21.10.2013 00:01

Potreba čoveka da svoj stambeni prostor oplemeni biljkama nije novijeg datuma. Svojim lepim zelenilom stvaraju prijatnu atmosferu, a kada su odgovarajuće veličine mogu se uspešno koristiti kao dekorativni element za podelu stambenog prostora čemu se često i uspešno pribegava prilikom uredjenja prostora po metodi feng šui.

Poslednjih godina ukrasne biljke u stanovima osvajaju sve više prostora. Njima možemo oživeti čak i tamne uglove stanova medjutim, za to treba zadovoljiti neke uslove, nije dovoljno samo odabrati one biljke koje u datom sredini uspevaju i pri oskudnom osvetljenju.

Uvek moramo imati na umu da se uslovi koje biljci pružaju prirodna staništa, čak i u slučaju oskudnog svetla nikako ne mogu uporedjivati sa onima koje biljkama pruža stambeni prostor. Dok na prirodnom staništu biljka raste "dobrovoljno" po vlastitom izboru, jer im ona osiguravaju sve životne važne uslove u prostorijama su prinudno osudjene na napredovanje ili životaranje ili uginu.

Da bismo pomogli biljci, nastojimo stvoriti uslove slične onima na koje je navikla na svom prirodnom staništu. Tako ćemo na primer, u prostorijama s vrlo oskudnim dnevnim svetlom moći duže i uspešnije uzgajati biljke uz pomoć za tu svrhu načinjenih rasvetnih tela. Biljke za uzgoj u stambenim prostorijama treba birati po odredjenim kriterijumima, pre svega moramo voditi računa o njihovoj prilagodljivosti na relativno visoke temperature i smanjenu vlažnost vazduha u stambenih prostorija u zimskom periodu.

Ficus benjamina i Ficus pumila

Iako je "dosadno" razvikan, gumijevac je već decenijama jedna od najomiljenijih sobnih biljaka. Mnogobrojne vrste se odlikuju zanimljivim oblicima rasta i listova, o dosadnosti nema, dakle, ni govora. Osim toga to je još i vrlo strpljiva biljka.

Od oko dve hiljade vrsta gumijevca koje se mogu sresti u tropskim i suptropskim predelima, samo nekoliko je prikladno za sobni uzgoj. Zajedničko obeležje ovih biljaka iz porodice dudova (Moraceae) je da sadrže mlečni sok.

Opadanje lišća

Gumijevac često, nakon što smo ga nabavili gubi lišće, obično smo tada vrlo tužni. Uzrok odbacivanju lišća je najčešće šok kojem je biljka izložena u toku transporta i usled promene sredine. Osim toga prethodni uslovi su uglavnom optimalni i ova pojava je prvi korak u njenom prilagodjavanju novonastalim uslovima života. U tome ćemo joj pomoći brižljivom negom, izmedju ostaloga i zalevanjem vodom sobne temperature. Velikolisnim vrstama odgovara i nežno prebrisavanje listova vlažnom krpom. Hemijska sredstva za postizanje sjaja za listove su bolja od obične vode jer istovremeno štite i od napada štetočina. Premazivanje listova uljem ili pivom je štetno, jer zatvara pore na listovima preko kojih biljlka diše.

Odomaćene biljke su otporne, naročito velikolisne vrste koje mogu podneti i kratkotrajna sušna razdoblja, dok puzavi gumijevac Ficus pumila, naprotiv, ne podnosi ovu grešku - odumiru delovi grana, ponekada i cela biljka.
Postane li neka biljka prevelika ili preteškog vrha, u proleće bez bojazni možete upotrebiti makaze. Orezivanje možete primeniti i u slučaju ako vam se ne dopada oblik biljke. Nakon ovog postupka orezivanja pratite biljku pažljivo, oprezno je zalivajte i tek nakon četiri nedelje prihranite.

Zalivanje i prihrana fikusa

Većina biljaka izvorno potiče iz vlažnih tropskih područja, iz čega proizilazi i način nege: pazite da zemlja uvek bude vlažna umereno i nikada nemojte dozvoliti da se potpuno iskuši. Češće orošavanje odstajalom vodom pogoduje svim vrstama fikusa. U periodu vegetacije od aprila do početka septembra prihranjijte ih jednom nedeljno, a u preostlom delu godine dovoljno je jedno prihranjivanje tečnim djubrivom svake četiri nedelje.

Za fikuse vredi pravilo: držite ga na toplom mestu ali nikako izloženog direktnom suncu jer može dobiti opekotine po listovima. Propuh, naročito u hladnijem razdoblju godine takodje smeta biljkama, a idealna temperatura je od 18°-20°C. U vreme grejne sezone držite ih na što svetlijem mestu.

Što se tiče zemlje uobičajeno je da se koristi smesa humusa i ilovače, a neće biti naodmet da dodate i malo peska i treseta – zapamtite svi fikusi vole rastresito zemljište ali ne vole mokre "noge", zato uvek povedite računa da je dreniranje saksije adekvatno. Mlade biljke presadjujte jednom godišnje, starije samo svake dve-tri godine i pri tome kao i kod drugog cveća birajte samo jedan broj veću posudu.

Sitno-šarenolisni fikus (Ficus benjamina "Golden Princes" )je medju najomiljenijim sobnim biljkama, svetao i prozračan poput breze u maju dobro podnosi slabije osvetljen prostor, ako je ikako moguće uzbegnite premeštanje, češće ga prskajte ili pažljivo istuširajte.

Puzavi fikus (Ficus pumila) može se uzgajati na različite načine, najčešće se stabljike ubrzo obese preko ruba saksije te ga možete po sopstvenom nahodjenju "oblikovati" tako što "vodite" grane bilo duž žičanog koluta koji se pažljivo ubode u samu saksiju pa postignete vremenom formu venca ili pak, uz pomoć oslonca zabodenog u samu zemlju (bambusov štap) pozovete biljku da se penje u visinu.

Pre nego što uopšte odličite da jedno živo biće uneset u svoj dom mora vam se svideti i morate želeti da bude zdravo, zato volite svoje biljke i one će uz vašu pažnju sigurno lepo napredovati.

Aglaonema

cesko — Fri, 02 Nov 2012 00:08:43 +0100

Autor: cesko

Poslao: 02.11.2012 01:08

Aglanome pripadaju porodici kozlaca (Araceae). Ime potice od grckih reci - aglaos: svetlo i nema:nit. Vrlo su zahvalne biljke i sa njima ima malo teskoca ako izuzmete zucenje lisca leti zbog slabije ishranjenosti ili ako su zimi na suvise hladnom. Dobro uspevaju u vodenoj kulturi. Iako se biljke uzgajane u zemlji mogu preneti u vodu, biljke razmnozene u vodi od pocetka bice mnogo lepse. Aglaoneme su biljke sarenih listova koje mogu podneti slabo svetlo i tako se isticu u odnosu na filadendron, fikus i druge zelenolisne biljke koje normalno rastu u senci.

Silver Queen Aglaonema by pris.sears, on Flickr

Dostizu visinu od oko 25cm. Ako ih dobro negujemo mogu stvoriti 5-6 listova godisnje. Cvetovi su joj prilicno neugledni bele ili zute boje bez mirisa. Sto se stice svetla vrlo je prilagodljiva, podnosi i prilicnu kolicinu direktnog suncevog svetla. Prilicno je otporna na niske temperature i moze da podnese cak 10°C ako je drzite relativno suvom, no bolje je da je drzite pri temperaturi od oko 15°C. Leti joj godi temperatura od 24°C ako je vazduh vlazan. Leti je zalivajte dva puta nedeljno a zimi je drzite mnogo suvljom pa je dovoljno jednom nedeljno zaliti je. Prehranjujete je leti na svakih 14 dana tecnim djubrivom. Mozete je leti dva puta nedeljno prskati ili staviti u podlozak sa mokrim kamencicima jer joj godi prilicno velika vlaznost vazduha a zimu prezivljava u suvoj atmosferi. Listove odrzavate brisanjem mlakom vodom, ne sredstvom za sjaj lisca. Ne podnosi plinsku vatru ni uljne dimove. Godi joj strujanje vazduha, ali ne i ledena promaja.Presadjuje se svake godine u prolece ali nemojte previse pritiskati zemlju jer ne podnose zbijenu zemlju. Razmnozava se deljenjem ili reznicama vrhova stabljika. Posle 2-3 godine postaje slabija pa se preporucuje poceti ponovo vrsnim reznicama. Aglaonema se dobro uklapa sa ostalim sobnim biljkama - fikusom, dordilinama, filadendronima itd. Pogodna je za nasade u vecim sanducima i posudama zbog malo neuobicajenog oblika lista i nacina rasta.

A Kind of Aglaonema(Chinese evergreen) by Parisa Parandin, on Flickr

U cemu je nevolja

1. Biljka vene. Hladna promaja. Premestite je na zasticeno mesto.

2. Novi su listovi sitni. Potrebno ju je prehraniti.

3. Listovi su bledi. Nema dovoljno svetla ili je treba prihraniti. Ako je natmnom, smestite je na svetlije. Ako je vec na svetlu, prihranite je.

4. Listovi zute. Suvise je mokro i hladno. Premestite je na toplije, prozracnije mesto, i pustite da se isusuje dok se ne oporavi.

5. Listovi su suvi i krhki. Suvise je vruce i suvo. Premestite je na provetrenije mesto i redovno zalivajte. Orosavajte je.

6. Bele vunaste naslage s donje strane listova i na lisnim peteljkama. Vasi. Odstranite ih pojedinacno vatom natopljenom u metil-alkoholu ili isprskajte malatinom ili sistematicnim insekticidom.

7. Listovi su pegavozuti, narocito duz zila. S donje strane listova i na stabljikama su smedje stitaste vasi. Odstranite ih pojedinacno vatom natopljenom u metil-alkoholu ili isprskajte sistematicnim insekticidom.

8. Listovi dobijaju smedje pege. Plinski dimovi. Smestite biljku tamo gde ih nema.

Africka ljubicica

cesko — Thu, 08 Mar 2012 23:24:43 +0100

Autor: cesko

Poslao: 09.03.2012 00:24

Africka ljubicica ili Saintpaulia ionantha pripada porodici Gesneriaceae i srodna je gloksinijama. Dobila je ime po baronu Valteru fon Senpol Senkleru, koji ju je krajem 19.veka otkrio na planini Usambra u provinciji Kejp, Juzna Afrika.
Izvorna vrsta je tamnoplava, medjutim, cvecari su proizveli varijatete sa cvetovima razlicitih boja koji ne otpadaju.Kod mnogih se cvetovi pojavljuju neprekidno u toku cele godine. Ako se biljka ostavi da miruje 6 nedelja pri nizoj temperaturi nego obicno (12-15C), a zatim drzi nesto suvljom uz zalivanje jedanput nedeljno, pojavljuju se vise vecih cvetova.

Nemojte ocekivati da ce biljka sa belim cvetovima, koja se retko moze nabaviti, sacuvati boju cvetova: ona ce poceti da menja boju uz ivice latica.
Africka ljubicica je obicno visoka oko 10cm, a siroka 12-15cm. Raste prilicno brzo, reznice uzete u rano leto cvetaju u jesen. Cveta tokom cele godine, a najvise cvetova se pojavljuje tokom leta. Voli svetla mesta, dobro uspeva na prozoru ali nemojte je drzati na direktnom suncu. Zaliva se odozdo, u podmetac jer listovi i cvetovi ne vole biti pokvaseni. Cele godine zalivajte dva puta nedeljno ali da ne dozvolite da zemlja bude zasicena vodom. Ako se listovi pokvase moze se pojaviti plesan a ukoliko bude na direktnom suncu mogu se pojaviti sprzene povrsine. Prehranjivati na nekih 3-4 nedelja. Cistite je mekom suvom cetkom, ali nikad vodom ili sredstvom za sjaj lisca. Posto voli vlazan vazduh, zbog vodene pare dobro uspevaju u kuhinji ili kupatilu. Ne godi joj promaja ni plinski dimovi. Presadjuje se kad listovi postanu sitni i suvise se nagomilaju, otprilike svake druge godine. Posto imaju plitak korenov sistem uzmite siroke, plitke saksije umesto onih uobicajne dubine. Razmnozava se reznicama lista sa peteljkom, koje se zasade u zemlju ili stave u vodu. Biljka se moze uzgajati u prolece iz semena, no sadnice variraju u kvalitetu. Iako moze beskonacno da traje, bolje je da razmnozite nove biljke svakih 12-18 meseci da bi se osiguralo bolje cvetanje i zaliha zdravih biljaka. Zahvalna i omiljena biljka koja ne postavlja velike zahteve.

U cemu je nevolja

1. Listovi i cvetovi trunu. Biljku suvise zalivate ili je polivate odozgo. Pustite da se prosusi da bi se oporavila, a posle toga redje zalivajte, uvek odozdo.

2. Listovi blede. Trazi da je prihranite ili je suvise izlozena direktnom suncu. Prihranite je ili je premestite na senovitije mesto.

3. Listovi se uvijaju ili izgledaju mlitavo, odnosno dehidrirani. Morate je zaliti.

4. Listovi su sitni i gusto zbijeni. Morate je presaditi.

5. Biljka je zdrava i dobro raste ali ne cveta. Vodi dodajte malo superfosfata. Ovo je cesto potrebno biljkama starim godinu dana.

6. Cvetovi su izduzeni i retki. To se cesto dogadja posle obilnog cvetanja. Odstranite svaku cvetnu stabljiku i pupoljak i dobro je prihranite.

Ehmeja

cesko — Mon, 12 Dec 2011 18:15:23 +0100

Autor: cesko

Poslao: 12.12.2011 19:15

Ehmeja (Aechmea fasciata) je vrlo srodna ananasima, i pripada velikoj porodici Bromellceae.Veliki broj bromelijaceje su epifiti, u prirodi rastu na drugim biljkama, obicno na drvecu koje im sluze kao uporiste. Koriste suljine u kori iz kojih koriste vodu i hranjive materije iz istrunulog materijala koje su se tu nakupile. Kao kucne biljke rastu normalno na kompostu. Ako se dobro zalivaju mogu se pricvrstiti na komad kore drveta kao viseci ukras.

Donesena je iz Rio de Zeneira gde je otkrivena 1826 godine. Takodje je zovu i biljka-urna, grcka vaza, biljka-cetka za boce, zbog karakteristicnog oblika listova i cvetnog klasa.

Dobro razvijena biljka moze da dostigne 60cm u precniku. Listovi su slozeni u rozetu, zeleni su sli prekriveni krecnobelim naslagama koje se ne mogu ostrugati, pa tako pravi lep kontrast naspram ruzicastih cvetnih stabljika koje se pomaljaju iz sredine. Cvetaju leti, mada pojedine mogu cvetati u bilo koje doba. Veruje se da jezgro jabuke stavljeno u srediste mlade biljke izlucuje gasove koji podsticu cvetanje. Pre cvetanja odrzavajte je prilicno vlanom polivanjem oko dva puta nedeljno. U sredisnjoj rozeti takodje mora biti oko 2,5 cm vode koja se mora menjati svake tri nedelje. Bolje je koristiti kisnicu za to. Prehranjivanje nije potrebno. Ciscenje je nepotrebno, ne koristiti sredstvo za sjaj lisca. Sto se tice svetlosti vrlo je izdrzljiva, moze biti na direktnom ili indirektnom suncevom svetlu. Cvetni klas morate odseci kad uvene. Rozeta se posle cvetanja postepeno susi. Zivotni vek svake rozete je dve do tri godine, u zavisnosti od toga za koje vreme procveta.

Razmnozavanje obavlja sadnjom mladica koje isteraju posle uginuca stare rozete. Vazno je sacekati da se roditeljski listovi potpuno smezuraju pre nego sto mlade biljcice odelite i presadite. Stavive nove rozete u male saksije sa rastresitim kompostom bez krecnjaka. Treba je jos jendom presaditi pre cvetanja.

Saksija zaista sluzi samo da bi biljku drzala u uspravnom polozaju, a rozete se mogu zicom pricvrstiti i na komad kore drveta.

Aechmea fasciata 02 by ch.deff, on Flickr

U cemu je nevolja

Rozete ili cvetna stabljika trune. Suvise je vode pri niskoj temperaturi. Ispraznite rozetu i pustite da se kompost isusi toliko da se biljka oporavi. Premestite je na toplije i prozracnije mesto.
Listovi se nabiraju. Suvise je toplo i suvo. Zalivajte kompost i proverite da li je sredisnja rozeta zalivena. Prskajte po mogucnosti kisnicom.
Listovi su izobliceni i lepljivi zbog zelenih insekata. Prskajte piretrumom ili drugim sistemicnim insekticidima.
Listovi su posle cvetanja skvrce i venu. Ehmeje uginu nakon cvetanja.Uzgajte nove biljke iz mladica.
Cvetni klas i stabljika se suse i postaju prljavoruzicasti. Suvise je hladno. Premestite je n toplije. Klasovi inace prirodno pokazuju te iste znakove posle 7-8 nedelja cvetanja. [/b]

Deca i otrovno cvece

amaia — Wed, 28 Sep 2011 19:02:49 +0200

Autor: amaia

Poslao: 28.09.2011 19:02

Određene vrste cveća izazivaju trovanje dece

U zimskim danima biljke koje inače držite na balkonu uselili ste u dnevni
boravak. To novo zeleno okruženje odličan je ambijent za igru, ali pripazite - neke su otrovne i mogu da izazovu alergiju kod vaše dece. Više od 50 odsto prijavljenih slučajeva trovanja dece uzrokovano je sobnim biljkama.

Pojedine biljke zbog sadržaja određenih hemijskih supstanci ili alkaloida mogu da izazovu nepoželjne reakcije u vidu alergija, osipa, povraćanja, dijareje, bolova u stomaku itd. Najčešće je dovoljno ispiranje hladnom vodom i uzimanje aktivnog uglja, ali ne reaguju svi isto. U zavisnosti od količine koju je dete progutalo, nastale reakcije mogu da budu jačeg ili slabijeg intenziteta, mada nema pravila jer sva deca ne reaguju na isti način. Isto tako nije svejedno ni to da li je dete pojelo list jako otrovne biljne vrste ili one manje otrovne, pa zato pazite na ono što držite u sobnim saksijama.

Od fikusa suze oči

Problem: Ako dete dotakne fikus, pojaviće se iritacija na koži. Dete će osećati peckanje i svrab.
Rešenje: Iritirano mesto odmah isperite hladnom vodom i ne nanosite nikakve kreme.
Problem: Međutim, ako dete proguta deo fikusa, osetiće peckanje u grlu i neće moći normalno da diše.
Rešenje: Grlo i usta takođe isperite hladnom vodom i posle im dajte magnezijum-hidroksid.

Klinija za izbegavanje

Izuzetno otrovna biljka. Ukoliko je dete samo dodirnulo, obavezno mu isperite ruke. Pravi problemi nastaju ako je proguta. Jak otrov iz lista i stabljike nadražuje sluzokožu. Ako je dete progutalo list, otrov izaziva oticanje grla, otežano disanje, mučninu, povraćanje. Otrov je toliko jak da u mnogim slučajevima izaziva trajnja oštećenja jetre.
Pomoć: Odmah isperite dečija usta čistom vodom i hitno posetite lekara.

Mučnina od ciklame

Ona je na prvi pogled veoma pitoma i divna biljka, ali ne i ukoliko vaš mališan reši da proba kakvog je ukusa koren. Koren ciklame je otrovan i ukoliko dođe do želuca izaziva jaku mučninu, bolove u stomaku ipovraćanje. Ako ga je dete izmrvilo u rukama, a zatim dotaklo oči, izazvaće iritaciju - oči će mu suziti.
Pomoć: Iako sve na prvi pogled deluje strašno, čaj za umiravnje povraćanja, ispiranje hladnom vodom i malo mirovanje rešiće problem.

Rododendron - otrov je svuda

Rododendron je biljka koju krase cvetovi bele, plave, ružičaste ili crvene boje. Svojim zavodljivim izgledom retko koga ostavlja ravnodušnim, a pogotovo radoznalu decu! Za razliku od ciklame, svaki rododendronov deo je otrovan, a posebno zeleni listovi. U slučaju trovanja dete će osetiti peckanje u grlu, mučninu i bolove u stomaku.
Pomoć: Odmah posetite lekara.

Koliko su otrovne biljke

Umereno otrovne biljke

:
Difembahija - koja u svim biljnim delovimima sadrži velike količine kalcijum-oksalata. Cela biljka je otrovna, a naročito stabljika. Ukoliko slučajno dođe do usne, jezik počinje da otiče i javljaju se teškoće u govoru.
Filadendron - takođe sadrži kalcijum-oksalat. Otrovna je cela biljka.
Hrizanteme - mogu da izazove lokalni dermatitis.

Srednje otrovne biljke

Narcis - osim lukovice koja je posebno otrovna, otrovni su i ostali delovi biljke. Veće količine uzrokuju ozbiljne zdravstvene probleme.
Bršljan - je sigurno jedna od najzastupljenijih biljaka penjačica. Otrovni su i bobice i listovi.

Sve navedene biljke iz prethodne grupe imaju slične simptome trovanja. Ne izazivaju probleme pri dodiru, ali su opasne ako se progutaju.

Vrlo otrovne biljke

Konzumiranje ovih biljaka može da ima fatalne posledice, čak i ako su pitanju male količine.

Oleander - sadrži toksične glikozide koje izazivaju promene u srčanom ritmu i cirkulaciji krvi. Smrtonosno je gutanje čak i jednog lista.
Ricinus - sadrži otrovni alkaloid ricin. Otrovni su listovi, a naročito seme. Simptomi trovanja su brojni: povraćanje, jaki stomačni bolovi, snažan
osećaj žeđi. Unošenje jedne do tri semenke ima fatalan ishod.

napomena: tekst prenet sa foruma Svet biljaka

Venerine vlasi Adiantum capillus-veneris L.

cesko — Sun, 18 Sep 2011 01:18:36 +0200

Autor: cesko

Poslao: 18.09.2011 01:18

Venerine vlasi su verovatno najplemenitija i najneznija od svih paprati. Njeni su lepi listovi vrlo cenjeni za svadbene bukete. U poslednje vreme je manje rasprostranjena jer naginje susenju posle rezanja listova.

S malo paznje cete je bez teskoca odgajiti u kuci, medjutim, ne godi joj prenosenje iz prostorije u prostoriju. Bolje uspeva ako se prilagodi jednom mestu i tamo stalno ostane. Mora se neprestano odrzavati povoljna vlaznost zemlje, ali i dobro ocedjivanje, dok se u stanovima sa centralnim grejanjem biljka mora svakodnevno orosavati, po mogucnosti kisnicom. Ako izdanci ponekad pocnu da se suse, ne ocajavajte: odrezite ih, prskajte biljku i uskoro ce se pojaviti novi izdanci.Pri kupovini nove biljke izaberite onu koja je grmolika i na kojoj se javljaju novi izdanci.

IMG_6013 by Nac Mac Feegle, on Flickr

Odgojena u saksiji precnika 12cm naraste do 60cm u sirinu ali nikad nije visa od 30-38cm. Prilicno naglo raste, pa se u jednoj godini lako udvostruci. Ne godi joj direktno suncevo svetlo, ali ce dobro da uspeva na prozoru okrenutom severu. Ako zelite da raste cele godine, ne dopustite da temperatura padne ispod 10 stepeni. Temperatura iznad 21 stepena joj ne odgovara ako vazduh nije veoma vlazan. Svakodnevno orosavanje ce ocuvati listove cistim. Ne podnosi plinska isparenja i dim od cigareta. Odgovaraju joj saksije koje izgledaju premalene za njenu velicinu. Presadjuje se u prolece kad biljka postane prevelika za svoju saksiju. Nemojte zemlju suvise pritiskati: papratima je potreban vazduh oko korenja. Ako se biljka ponekad osusi, morate odrezati sve izdanke a orezane izdanke dva puta dnevno orosavati vodom. Stare biljke se mogu deliti u rano leto, medjutim, to ponekad ne zavrsava uspesno jer podeljene biljke cesto prilicno dugo ne pocinju da rastu. Bolje je da mlade biljke uzgajate iz spora koje se nalaze s donje strane listova. Kad se biljka jednom prilagodi, mogu je unistiti samo nemar i susa. Prilicno je jednostavna za uzgajanje, ali je ne smete premestati. Nadjite joj pogodno mesto i tamo je ostavite.

U cemu je nevolja

Skvrceno lisce na rubovima postaje smedje. Potrebna je voda. Dodajte vodu i prskajte. Lisce se moze osusiti zbog plina, dima ili nedostatka vlage u vazduhu.

Svi listovi otpadaju. Suvise je suvo. Orezite biljku pri dnu, dodajte vode i svakodnevno orosavajte dok se ne pojave novi izdanci.

Izdanci su leti tanki i izduzeni.Potrebno je prihranjivanje.

Listovi su bledi. Suvise direktnog sunca. Premestite je na severni prozor.

Listovi su uvijeni, ali nisu suvi. Suvise je hladno i vlazno. Premestite je na toplije mesto. Ne zalivajte dok kompost ne postane suv.

Maranta i Calathea

majra — Fri, 20 May 2011 01:31:13 +0200

Autor: majra

Poslao: 20.05.2011 01:31

Marante i njima vrlo srodne kalateje po svom liscu spadaju u red najupadljivijih i najzanimljivijih sobnih vrsta. Svaki list izgleda kao da je rukom iscrtan, sa razlicitim sarama kod svakog varijeteta. Marante i kalateje pripadaju porodici Marantaceae, no, iako postoje botanicke razlike, ta dva roda se cesto zamenjuju. Marante su obicno niske i zbijene, a kalateje uspravnije, pa ipak im se imena lako zamenu.

Marante su nazvane po venecijanskom botanicaru iz sredine 16. Veka Bartolomeu Maranti. Postoji cetrnaest vrsta koje poticu iz tropske centralne i Juzne Amerike. Kalateja (od grcke reci kalathos, korpa) su brojnije, sa stotinak vrsta. Dve najpoznatije marante su Maranta leuconeura "Kerchoveana", sa crveno-zelenim sarama i M. Leuconeura "Erythrophylla" ili "Tricolor" sa dve nijanse zelene boje i crvenim zilama. Najcesce kalateje su C. Mackoyana (paun-biljka) sa krsnim uspravnim jajolikim listovima na smedjim peteljkama koje imaju razlicite prelive nezne zelene boje.

Ako su pricvrscene za resetku marante narastu do 46cm u precniku i isto toliko u visinu, u kucnim uslovima obicno dobijaju 5-6 listova u toku godine. Leti se na stabljici stvaraju jednostavni beli cvetovi, no biljke se uglavnom uzgajaju zbog lepote samog lisca. Biljke ne podnose direktno suncevo svetlo pa ih treba cuvati od takvog izlaganja, ali vole da borave u svetlom kutku, tako da im juzni i zapadni prozor nece odgovarati ako ne mogu biti u senci. Iako mogu da podnesu i niske temperature sve do 10°C ipak im vise temperature pogoduju, a ako je vlaznost vazduha povecana mogu da podnesu i 27°- 29°C. Zemlja mora biti laka, porozna i dovoljno vlazna. Leti zalivajte dva do tri puta nedeljno a zimi jednom, izuzev ako je bas niska temperatura tada je dovoljno i jednom mesecno.

Dok raste dodajte vodi polovinu tecnog djubriva svakih 14 dana. Velika vlaznost vazduha je bitan cinilac za uspesno odgajanje i zato leti u saksiju stavite mokre kamencice a povremeno i orosavajte listove. Prskanje ce je odrzavati cistom, ako je ipak prasnjava, listove nezno prebrisite vlaznom krpom, ali nemojte koristiti sredstva za ciscenje i sjaj lisca.

Presadjuje se obicno jedanput godisnje u prolece, pazite uvek da biljka ima dobro ocedjivanje, i nemojte prejako da pritiskate kompost. Orezite nepravilno izrasle izdanke kao i osusene ili ostecene listove. Razmnozavanje mozete vrsiti u prolece, prilikom presadjivanja tako sto cete nezno odvojiti korenje i stabljike.

Maranta se ne uzgaja bas najjednostavnije ali ako poznajete njene potrebe moze trajati mnogo godina. Ipak je bolje ako se biljka razdeli svake trece godine. Godi im pratnja drugih biljaka i sve zelene biljke kao fikusi, filadendroni i sl. su pozeljne biljke-pratilice. Ovo je biljka kojoj ako posvetite malo paznje ce vas radovati svojim mahanjem, neobicnim pokretima lisca zasigurno ce vam izmamiti osmeh na licu.

Jagorčevina - vesnici proleća

majra — Thu, 03 Mar 2011 22:49:23 +0100

Autor: majra

Poslao: 03.03.2011 23:49

U trgovinama ili staklenicima možete ovu biljku nabaviti tokom marta i aprila, ko ima staklenik moze i sam pokušati da je uzgoji iz semena. Seme mora proklijati u mraku, a kada se klice mogu uzeti u ruku treba ih nekoliko puta pikirati i kasnije posaditi u male saksije. U tu svrhu se upotrebljava zemlja za cveće ili glinasta vrtna zemlja kojoj smo doali treseta. Sejati se može u juluda bi smo pre zime dobili cvatuće biljke. Ako se seje u jesen, primule cvetaju u rano proleće.

Jedna od tih vrsta jagorčevina je i Primula vulgaris ili obična jagorčevina ili jaglac kako je neki još nazivaju je putem ukrštanja i selekcije obdarena znatno većim cvetovima koji stoje na vrlo kratkim stapkama. Originalan oblik ove biljke koja potiče iz Kine, imao je sitne ružičaste cvetove promera svega 1 cm.

Jagorčevina spada medju biljke koje bogato cvatu najviše uzgajaju ruzičasto-ljubičaste sorte, ali se mogu nabaviti u gotovo svim bojama, npr. beloj, žutoj, crvenoj, plavoj, a u sredini imaju uvek žuto oko. Sa ovim biljkama uzgojenim u malim saksijama možemo se snabdeti već krajem decembra, ali ljubitelji sobnih biljaka znaju da su one koje stižu u februaru i martu boljeg kvaliteta. Žalosno je što ove lepe biljčice imaju najčešće vrlo jadan život i to radi prevelike štednje vodom. Jaglaci su kako uzgajivači kažu prave "pijanice" i oni dosita trebaju naročito kada stoje u toploj sobi velike količine vode. Najbolje bi ih bilo držati u negrejanom prostoru ili prohladnim hodnicima u ali osvetljenim i uvek ih dobro zastititi od direktnog dejstvav sunca.

Kad jagorčevina ocvate, treba ih presaditi u senovito, vlažno mesto u vrtu. Idućeg proleća dokazat će nam obilnim cvetanjem da im je bilo i tu bilo dobro, ili možda još i bolje nego u sobi.

Alpska ljubica ili ciklama

majra — Mon, 14 Feb 2011 01:26:35 +0100

Autor: majra

Poslao: 14.02.2011 02:26

To je najlepša biljka koja cveta zimi i najveće je zadovoljstvo za onoga koji uspe da je održi. Divlji oblik ciklame koja se nemački zove "alpska ljubica" ne potiče kako joj ime ukazuje sa Alpa već iz Male Azije, gde je pronadjena 1731. Godine. Ime joj dolazi od grčke reči kyklos, što znaći kružno, jer se cvetna stabljika dok se stvara plod umotava kao spirala. Izvorne vrste imaju male, nežne cvetove i uglavnom celo lišće zeleno. Ciklama koju kupujete Cyclamen persicum, jedna je od biljaka iz porodice šesnaest poznatih vrsta koje pretežno potiču iz sredozemnih područja. Noviji varijeteti imaju širok spektar boja, od sasvim bele preko svetloružičaste, tamnoružičaste, ujednačene naradzasto-ljubičaste do grimizne i tamno crvene. Listovi su srebrnasto prošarani.

MorgueFile - By Maena

Dobro odgojena biljka mora na hladnom da ima tako čvrsto lišće da na njemu stoji uspravno ako je okrenemo naopačke. Militave biljke će u kući ubrzo propasti. Ciklama mora da ima mnoštvo pupoljaka koji izbijaju iz gomolja, koji treba da viri malo iz zemlje, a nežnim odmicanjem listova proverite da li ima znakova truljenja. Ciklama prosećno dostiže visinu izmedju 30 do 38 cm uključujući i cvetove, cveta od jeseni do proleća, a samo izvorna vrsta miriše. Pogoduje im mnogo svetla, ali moraju biti zaštićene od direktnog sunca, otuda je najbolja pozicija istoku okrenuta prozorska daska. Najbolje je da je danju držite pri 7-15°C, a noću otprilike na 5°C.

Zato je najbolje da bude smeštena u hodniku ili spavaćoj sobi. Leti se može posaditi i napolju. Zemlja mora biti uvek vlažna, ali ne sme stajati u vodi. Uvek je zalivajte odozdo da se ne vlaži gomolj. Dok biljka raste zalivajte je dva puta nedeljno i za vreme cvetanja je treba lagano nadohranjivati tečnim djubrivom na svakih četrnaest dana. Da bi preživela u kući vazduh mora biti vlažan, zato je najbolje da je postavite na mokre kamenčiće, a listove čistite pažljivo pomoću meke i suve četkice. Ne koristiti sredstva za sjaj lišća.

Kada ciklama ocvate, uvenule cvetne štapiće i lisne peteljke ne treba rezati već ih naglim pokretom isčupati. Presadjujte posle cvetanja kad stari listovi već propadnu a novi počnu da se pojavljuju. Ne stavljajte je u velike saksije, jer ciklama bolje cveta u malima. U dobrim uslovima ciklama traje nekoliko godina, s tim što je biljka starija to su joj cvetovi sitniji.

Tajna uspeha je u prilagodjavanju biljke na uslove u našem domu – prohladno, senovito, svetlo mesto i vlažan vazduh je preduslov da vam ova persijska krasotica dugo pravi drustvo.

Carska begonija - nega, zalivanje, razmnozavanje

majra — Tue, 11 Jan 2011 01:40:51 +0100

Autor: majra

Poslao: 11.01.2011 02:40

Rod Begonija pripada porodici Begoniaseae, a ima oko devetsto vrsta i mnogo hibrida odnegovanih za sobne biljke. Poticu iz tropskih i suptropskih zemalja, a nazvane su po francuskom botanicaru-amateru Miselu Begonu, koji je nekada bio guverner Kanade. Unutar roda razlikujemo tri tipa biljaka: s gomoljastim korenom, mrezastim korenom i sa rizmoticnim korenom. B. Rex ima podanak, ona je 1858. Godine donesena iz Asama, i poznati odgajivac iz 19. Veka Dzejms Vejc odnegovao je od nje mnoge varijetete. Po imenima nekih varijeteta, kao sto su „Isolde“ i „Koning Heinrich“ cini se sa su neki dobijeni ukrstanjem u Nemackoj. B. Rex se uglavnom uzgaja zbog listova lepih boja i oblika a skoro svi varijeteti imaju visebojne listove s neznim uzorcim. B. Masoniana. Takodje sa podancima ima na svetlzelenim listovima sare, koje veoma lice na nemacku medalju Gvozdeni krst. Krajem 1940. Je donesena sa Malaje, a dobila je ime po poznatom skupljacu Morisu Mansonu. B. Mansoniana je malo osetljivija nego B. Rex, no zahteva istu osnovnu negu. Obe su zahvalne biljke za sobni uzgoj, ali mogu se dobro uzgajati i u staklenicima u zasenjenim mestima.

Kupujte begonije neostecenih listova i sa zacecima novih izdanaka. Proverite da nema trulezi ili smedjih pega na stabljikama i listovima. Izaberite biljku sa sarama koje vam se najvise dopadaju jer ce se one zadrzti ako je razmnozavate lisnim reznicama ili deljenjem korenja.

Osnovne karateristike biljke

U kuci ne narastu narocito velike, oko 30 cm u visinu i do 46cm u precniku. Godisnje dobiju oko 5-6 listova, aleti se na listovima pojavljuju svetloruzicasti cvetpvi ali da bi listovi bili sto lepsi odstranite ih cim se pojave. Miris biljke je vrlo slab, naravno ako pustite da se rascveta.

Drzite ih na svetlom mestu, ali ne na direktnom suncu; ne stavljajte ih na prozor, osim ako je okrenut severu. Najniza zimska temperatura moze biti 13°C, a letnja 15°C, a B. Masoniana trazi nesto visu temperaturu zimi, najmanje 16°C, vazno je da vazduh nije preterano suv. Leti zalivajte dva puta nedeljno vodom u kojoj nema krecnjaka, zimi odrzavajte zemlju samo vlaznom, zalivajuci otprilike savkih desetak dana. Ne polivajte listove.

Od aprila do septembra dodajte tecno djubrivo jednom u petnaest dana.
Pri toplom vremenu odrzavajte vlaznost vazduha bilo prskanjem bilo stavljanjem saksije na mokre kamnecice ili na treset. Pri hladnom vremenu suvise vlage moze da izazove truljenje stabljike. Ciscenje listova je nepotrebno i ne upotrebljavajte sredtva za sjaj lisca. Godi im strujanje vazduha, ali ne i promaja. Propadaju u sobama bez dovoljno svezeg vazduha i gde su plinska isparenja konstantna.

Odgovara im rastresita zemlja, dobri su tresetni komposti ili kompost i dva dela ilovace i dva dela treseta, prema jednom delu listovace i jednom delu ostrog peska. Dobro uspevaju u malim saksijama, a kada ih prerastu mozete ih u prolece presaditi u malo vece saksije. Razmnozavaje se vrsi lisnim reznicama u kasno prolece.

Razmnozavanje lisnim reznicama:

1. Pripremite klijaliste sa drenaznim slojem, slojem komposta i 1cm ostrog peska.

2. Izaberite zdrav list i odrezite ga pri dnu.

3. Polozite list gornjom stranom na tvrdu povrsinu i odrezite rubove.

4. Odrezani list izrezite na segmente dugacke 5 cm, svaki mora imati delic glavne zile

5. Usadite svaki deo do polovine u pesak, usadjeni deo mora da bude onaj koji je blizi peteljci lista

6. Dobro zalije i drzite na toplom (21°C), pokrijte plasticnom kesicom i drzite vlaznost. Svakoga dan odignite pokrivac na pet minuta i iz odsecka ce nici biljcica.

7.Kada nove biljke isteraju dva ili tri nova lista izvadite ih iz zemlje i pazljivo odvojite od dela starog lista i zasadite ih u zasebne male saksije.

Zivotni vek je relativno kratak, naime kada posle nekog vremena postnu ostecene i kvrgave to je i njihov lagani kraj.

U cemu je nevolja?

Listovi se savijaju i suse na rubovima: Pretoplo je i suvo. Zalijte i premestite na hladnije mesto.
Listovi zimi otpadaju: suvise je hladno, premestite na toplije mesto.
Biljka je klonula, listovi vise: Prenesite je u drugu prostoriju ostecuju je isparenja.
Novi listovi sitni: potrebno je prihraniti.
Stabljika i krosnja trune: suvise vlazno, pustite je da se tlo isusi.
Listovi su mestimicno bezbojni a nakorenu se javljaju oblici: nema pomoci.
Sivkasto praskaste mrlje na listovima i peteljkama: glivice, prskajte ih fingicidom i drzite je na suvljem i prozracnijem mestu.
Korenje crno i trune: preterano zalivanje, prskajte fungicidom na bazi benomila.

Muškatla - Cvet sreće

virada — Tue, 14 Dec 2010 20:01:01 +0100

Autor: virada

Poslao: 14.12.2010 21:01

Muškatle ili pelargonije po botaničkoj klasifikaciji pripadaju familiji Geraniaceae. Ime su dobile od grčke reči pelagros, što znači roda, jer plod ove biljke veoma podseća na rodin kljun. Pradomovina ove cvetnice je južna Afrika, ali ima ih i u Australiji i na Novom Zelandu.

Muškatla, koja je jedna od najzahvalnijih i najizdržljivijih cvetnica, po načinu rasta deli se u dve osnovne grupe, viseće i uspravne muškatle. Viseće muškatle mogu imati stabljike od 30 do 90 cm sa belim, ružičastim i crvenim cvetovima, a pogodne su za terase, balkone, police i viseće korpice. Uspravne pelagonije imaju baršunaste listove, specifičan miris i cvetove s velikim spektrom boja.

Mogu dostići visinu od 30 do 60 cm, a gaje se u saksijama, žardinjerama i kućnim baštama. Cvetaju od proleća do rane zime, a cvetovi su im jednostruki i krupni. Pored ove dve grupe postoje muškatle koje su poznate po dekorativnom lišću i njihovim šarama, ali i minijaturne vrste koje se uzgajaju iz reznica.

Slike odlican.com » Cesljarev » romantika

Nega muškatle i razmnožavanje

Muškatle se presađuju svakog proleća i tada je potrebno da im se malo skrate žilice i grančice. Na proleće orezuje se ok 20 do 30 odsto biljke, onda se muškatle zalivaju, a dve tri nedelje kasnije presađuju se u novu zemlju. Krajem maja već mogu da se iznesu napolje i smeste na balkon ili u baštu. Muškatle se razmnožavaju generativno, (semenom) ili vegetativno , (reznicom).

Za uzimanje reznice koriste se najlepše i najzdravije biljke, s kojih se skidaju vršne grančice sa dva ili tri lista. Ti izdanci stavljaju se u posude sa smesom od 50 odsto treseta 30 posto baštenske zemlje i 15 posto peska. U početku treba da se obilno zalivaju a kasnije treba samo održavati vlažnost. Posle tri četiri nedelje, treba muškatle presaditi u veće posude a u toku zime mlade muškatle treba smestiti na svetlije mesto.

Mirisne muškatle

Ova vrsta muškatle gaji se zbog posebnog mirisa listova. Uz karakterističan miris svaka od njih poseduje i još nešto zanimljivo, bilo da je reč o boji ili o obliku listova. Poznatije sorte su one sa mirisom limuna, peperminta, pomorandže i jabuke.

Muškatle inače nisu osetljive i jednostavne su za gajanje. Najbolje se razvijaju na svetlom mestu, zaštićenom od jakog letnjeg sunca. Zalivanje mora biti redovno ali, umereno. Sade se u već pripremljenu mešavinu zemlje, a prihranjuju se đubrivom za cvetnice. U mom kraju skoro da svaka kuća ima ovo cveće koji se smatra za cvetom koji simboliše sreću, uvek sam se pitala, da li zbog toga što je muškatla cvet koji se lako održava i nije zahtevan ili je zaista simbol sreće u mom kraju.

Kaktusi – stanovnici tvrdog oklopa ali mekog srca

majra — Fri, 13 Aug 2010 18:58:02 +0200

Autor: majra

Poslao: 13.08.2010 18:58

Sobna ciklama - Cuclamen persicum

niko650 — Fri, 05 Mar 2010 01:08:49 +0100

Autor: niko650

Poslao: 05.03.2010 02:08

Ciklamata e eden od najomilenite cvetovi, koja deluva na nasite cuvstva, go zanemaruva stresot, go podobruva naseto raspolozenie i deluva smiruvacki na nas.

Tatkovina na ciklamata e Mala Azija, kade rasne vo poladnite mesta. Div vid od ova cveke se srekava vo Centralna Evropa i Sredozemnomorieto.

Se veruva deka postojat okolu dvaeset vidovi i podvidovi na ovoj cvet.

Cvetot na ciklamata go srekavame vo poveke boi: od bela, svetla do temna rozova, violetova i crvena, a listovite i se zeleni i srcevidni.

Ciklamata dostignuva visina od 15 do 25cm. Taa e povekegodisno rastenie, koe cveta od esen do prolet. Medjutoa, za da cveta podolgo potrebno e da se ovozmozat sto podobri uslovi za nejzin rast.

Ciklamata trazi poladna temperatura. Najdobra temperatura za nejzin pravilen razvoj e okolu 15 stepeni, a noknata 10 stepeni. Ako ne ovozmozime dobri uslovi, listovite ke i pozoltat i ke prestane da cveta.

Dokolku ja cuvame vo prostorija kade se zagreva, treba da bide sto podaleku od izvorot na toplina, a sto poblisku do prozorecot. So toa ke bidat zadovoleni dvata uslovi - poladna temperatura i dovolna svetlina (no ne i mnogu jako sonce). Zatoa e najdobro da bide izlozena na istocnata ili severnata strana.

Prvoto polevanje so voda se izveduva odozgora, direktno vrz pocvata, a od tuka natamu ciklamata se poleva vo podlogata, od kade ja crpi vodata. Sepak najdobro polevanje na ciklamata se izveduva koga saksijata ke se potopi vo sad so voda 5 minuti i potoa se ostava da se icedi dobro.

Polevanjeto se vrsi vo utrinskite casovi, za da ima dovolno vlaga vo tekot na celiot den. Treba mnogu da se vnimava za da ne dojde do gnienje na podzemniot del na cveketo. Se poleva so destilirana voda ili odstoena voda. Dvapati mesecno, pozelno e vo vodata da se dodade tecno mineralno djubrivo.

Koga ke prestane da cveta ciklamata i koga ke dojde do opaganje na listovite, treba da prestaneme so polevanje so voda. Opadjanjeto na listovite ne treba da ne zagrizuva, bidejki toa e normalen proces. Edinstveno sto treba da napravime e da pogledame dali podzemniot del e zdrav i da ja odlozime saksijata na mesto zastiteno od mrznenje. Naprolet iznesete ja saksijata nadvor so drugite cvekinja i ciklamata ke otpocne so proces na obnovuvanje. Koga ke pusti novi listovi, potrebno e da se presadi vo nova djubriva zemja, izmesana so pesok. Na dnoto na saksijata potrebno e da se postavat red-dva kamencinja.

Razmnozuvanjeto na ciklamata e malku kompliciran proces.

Razmnozuvanjeto so seme e i podolg proces. Semeto se see vo avgust ili septemvri, na dlabocina od 1cm i na oddalecenost od 2 do 3cm. Otkako semeto ke izrti, potrebno e da se presadi vo drug sad, za da im ovozmozime na novite steblenca pobrz i podobar razvoj.

Razmnozuvanjeto moze da se izvrsi i so delenje na podzemniot del, dokolku toj e dovolno golem.

Listovite na ciklamata treba pocesto da se brisat, so meka krpa, no ne i da se vlaznat so voda, bidejki moze da dojde do pojava na damki po niv.

Ciklamata e retko ubav cvet i simbol na iskrenosta i sramezlivosta. Spored nekoi narodni veruvanja, taa ima golema mok. Dokolku podarite ciklama na licnost so koja ne ste vo dobri odnosi, ke dojde do vase pomiruvanje so nea.

A kako ke se uverite vo ova, dali e vistina ili ne, osven da probate! : )

Gloksinija

cesko — Thu, 04 Feb 2010 02:21:32 +0100

Autor: cesko

Poslao: 04.02.2010 03:21

Gloksinija je sobni cvet koji predstavlja znak divljenja, dobro je znati ako je nekome poklanjate ili neko poklanja vama. Potice iz Brazila a stigla je u evropu tek u 19. veku. Pripada porodici Gasneriacease isto kao i Africka ljubicica pa zato imaju puno slicnosti u gajenju.

Ako je kupujete u cvetu, pazite da biljka ima jos mnostvo neotvorenih pupoljaka. Listovi ne smeju da budu osteceni ili polomljeni i moraju da budu tamnozeleni. Blede biljke su neishranjene. Proverite da negde na biljci nema trulezi. Pri prenosenju morate biti veoma pazljivi jer su mesnati listovi osetljivi i lako se lome.

To je biljka koja raste iz gomolja a preko zime miruje. Ima nazubljene barsunaste listove, cvetove nalik na zvona koji rastu na posebnim peteljkama.
Gomolje posadite u tresetni kompost u februaru/martu, kada se podsticu na rast. Gornji deo gomolja mora da bude u istoj ravni sa povrsinom zemlje. Kad biljka krene sa rastom stavite je na svetlom mestu ali bez direktnog sunca, kao i bez promaje. Biljku obilno zalivati 2-3 puta nedeljno. Zalivajte je odozdo da se cvetovi i listovi ne bi pokvasili. Dok biljka cveta, dodajte vodi tecno djubrivo svakih sedam dana. A u jesen kada listovi pocnu da venu, postepeno smanjujte zalivanje da bi biljka pocela da miruje. Kad potpuno uvene prestanite sasvim sa zalivanjem. Ocistite od suvog lisca i ostavite saksiju sa gomoljem na suvo mesto. Lukovica mora mirovati barem osam Nedelja kako bi ponovo poterala sledeceg proleca.

Razmnozava se putem gomolja, iz semena i putem reznica.

U cemu je nevolja

Listovi su bledozeleni. Biljku treba prihraniti.

Smedji prstenovi na listovima. Virus pegavosti paradajza. Nema leka: unistite biljku.

Listovi su izobliceni i lepljivi zbog zelenih insekata. Prskajte nekim insekcitidom.

Listovi se uvijaju. Ima suvise sunca. Premestite biljku na delimicno zasenceno mesto.

Stabljika ili pupovi trunu. Prehladno je i voda se zadrzava na biljci. Premestite je na toplije mesto. Pazite da nakon zalivanja voda ne ostane na listovima i pupoljcima.

Cvetovi su pegavi. Osteceni su vodom. Nemojte da vlazite cvetove.

Obnovuvanje na omilenoto cveke

niko650 — Sat, 30 Jan 2010 23:16:51 +0100

Autor: niko650

Poslao: 31.01.2010 00:16

Dali postoi licnost koja ne go saka cveketo. Toa e ukras na nasiot dom, nasite gradini i terasi.

Dokolku sakame naseto omileno cveke da go obnovime ili sakame da imame poveke primeroci od nego, mozeme da ja primenime slednata tehnika:

Odcepuvame grance od razgranetoto cveke.
Grancinjata gi stavame vo sad so voda.
Gi ostavame izvesen period se dodeka ne pustat zilicki.

Granceto e spremno za zasaduvanje vo odnapred spremena saksija so zemja.

Otmena Bugenvileja - Bogumil

cesko — Thu, 21 Jan 2010 12:09:29 +0100

Autor: cesko

Poslao: 21.01.2010 13:09

Ime Bougainvillea podseca nas na romanticne price i tople mediteranske baste. U hladnijim podrucjima ta lepa biljka najbolje raste u stakleniku ili osuncanoj prostoriji. Medjutim, uz pravilno odrzavanje i orezivanje moze se uspesno uzgajati kao mala saksijska biljka. Ukoliko ima dovoljno sunca da stablo dozri, razvijaju se cvetni pupoljci.

Ime je dobila po francuskom admiralu Luju Antoanu d Bugenvilu. One poticu iz Brazila odakle su prenesene sredinom 19.veka.

Vrsta B.glabra moze se uzgajati napolju, na zaklonjenim mestima u umerenim podrucjima, narocito ako se stabljika zimi zastiti slamom ili plasticnom folijom.

U stakleniku moze da naraste 3-4m, a zaista lepo izgleda ako se penje uz krov. U saksiji ju je bolje oblikovati oko zice ili kanapa.

Mora imati mnogo svetla. Ako je suvise tamno, gubi lisce i ne cveta sledeceg leta.

Zimi, dok miruju, otporna je na nisku temperaturu. Moze podneti I 5-7 C, tada gubi lisce dok u prolece ne potera nove izdanke.

Leti je odrzavajte vrlo vlaznom, zalivajuci je barem tri puta nedeljno. Drenaza mora biti dobra. Zimi tlo treba da bude jedva malo vlazno, narocito ako je temperatura niska. Bice verovatno dovoljno ako se bude zalivala jedanput nedeljno. Trazi krecnjak i zato je zalivajte tvrdom vodom.

Svakih 14 dana dodajte vodi polovinu propisane kolicine tecnog djubriva.

Odrasle biljke presadite svakog proleca da biste odstranili iscrpljenu zemlju, ali stavite ih ponovo u saksiju iste velicine ili samo malo vecu, jer bolje cvetaju u maloj saksiji.

U prolece orezite ako nepravilno raste. Ne rezite previse, jer biljka cveta na proslogodisnjim izbojcima.

U cemu je nevolja

Krzljav rast.Ocedjivanje je slabo, a zemlja zbijena. Presadite je uz dobar propusni sloj.

Ne cveta. Pretamno i zagusljivo. Smestite je na svetlije i prozracnije mesto. Ako je tlo vlazno neka se isusuje do oporavka biljke. Starije biljke s drvenastim stabljikama nece cvetati u stanu.

Listovi otpadaju. Zimi je to pripodno. Leti je suvise mracno. Smestite je na svetlije, prozracnije mesto.

Listovi i cvetovi se suse i otpadaju, ostaju samo brakteje. Suvise je toplo i suvo, Zalijte i prskajte.

Novi listovi su mali. Morate je prihranjivati.

Listovi zute. Prevlazno. Proverite da li biljka ima dobar propusni sloj. Pustite da se isusi dok se ne oporavi. Zatim zalivajte redje.

Meke bele naslage na listovima. Gljivice. Suvise vlazno od prskanja u lose provetrenoj prostoriji. Premestite na prozracnije mesto.

Bele vunaste naslage na listovima. Vasi. Prskajte nekim insekticidom.

Listovi su pozuteli i otpadaju , a sa donje strane je paucina. Larva cvrenog pauka. Prskajte insekticidom. Povecajte vlaznost vazduha.

Listovi su pegavozuti, narocito duz zila. S donje strane i na stabljici smedji stitasti insekti. Prskajte insekticidom.

Bogomila sam dobila od prijatelja koji nije imao uslove za ovu biljku. Zaista trazi mnogo svetla od proleca do jeseni., tako da je idealna za one koji imaju sunca preko celog dana u dvoristu, tarasi. Samo joj treba obezbediti stalnu vlagu, narocito u letnjim periodima kada su velike vrucine. Mogu vam reci da je vrlo otporna biljka jer kad je ja nisam unistila u zadnje dve godine, tesko da mozete da pogresite.

Literatura: David Longman "Nega sobnog cveca, potpuni prikaz"

Bozicna zvezda - bolesti, razmnozavanje...

cesko — Mon, 11 Jan 2010 13:57:28 +0100

Autor: cesko

Poslao: 11.01.2010 14:57

Ovu prelepu biljku imala sam prilike negovati i razmnozavati, nazalost na kratko vreme. Nisam imala dobru literaturu u tom trenutku. Kasnije sam je nabavila ali bilo je kasno. Sad cemo iz pocetka. Da se to ne bi i vama desilo zelim da podelim sa ljubiteljima cveca ove korisne informacije.

Ova biljka svoj privlacan izgled zahvaljuje asteskoj boginji, kojoj je zbog nesretne ljubavi prepuklo srce. Iz kapljice njene krvi izrastao je vatreni cvet - zarkocrveni cvet, okruzen tamnozelenim listicima.

Uzgajivaci su prvobitno crvene cvetove uspeli u medjuvremenu pretvoriti u ruzicaste, krem i bele, kao sto se vidi na fotografiji iznad, desno.

U cemu je nevolja

Dok sam negovala bozicnu zvezdu nailazila sam na razne prepreke koje sam resavala po osecaju. A sad evo nekih saveta sa slikama jer mislim da slike mogu mnogo vise pomoci od reci da bi se locirao problem u gajenju.

Kada vam listovi zute i uvijaju se, a zatim otpadaju suvise im je toplo, suvo i tamno. Redovno zalivajte, prskajte, prihranjujte i drzite na svetlu.

Kada vam se listovi na biljci smezuraju i suse u pitanju je plinska vatra. Premestite je u prostoriju u kojoj nema plina.

Cela biljka vam je klonula, to se desava od promaje. Sklonite je sa promaje, to nikome ne prija.

Listovi su izobliceni i lepljivi sa zelenim insektima (zelene vasi). Isprskajte je nekim insekticidom.

Listovi su srebrnasto prosarani. Virus srebrenja lisca. Nema leka. Unistite biljku.

Orezivanje

Vrsne reznice

Ne morate je rasadjivati u ove posebne cinije, mozete reznice zasaditi u dvoristu krajem maja, prekriti flasom, redovno zalivati i u toku dana jednom otvoriti zatvarac na jedno pet minuta da ne bi doslo do budjanja. Ja sam tako uradila i imala pet novih biljaka.

U njenoj domovini, po pravilu nakon cvetanja, nastaje period suse sa vrlo niskom temperaturom. Nakon toga pocinje novi rast i bujanje uz obilje vlage, a pupoljci se pocinju stvarati kad dani postaju sve kraci - kraci od 10 sati. Zbog toga cvecari uspevaju zatamnjivanjem postici da bozicna zvezda cveta u raznim periodima tokom godine.

Ljubitelji ove biljke ce svoju biljku izneti u septembru na puno svetlo i prestati djubriti, a na kraju oktobra zatamnjivati ce biljku pogodnim zaklonom od popodneva do drugog jutra.

Vlaznost vazduha

Nadam se da cete dugo uzivati u lepoti ove prelepe biljke :)

Da bih vam priblizila ovu biljku koristila sam literaturu iz knjiga: Davida Longmana "Nega sobnog cveca, potpuni prikaz" i Editha Thomas "Sobno bilje".

Вo светот на растенијата

istocna — Sat, 09 Jan 2010 01:18:13 +0100

Autor: istocna

Poslao: 09.01.2010 02:18

Понекогаш, сечејќи го под агол морковот за да се сочува неговата енергија, се прашувам: дали го боли? Дали салатата пати додека ја дробам со забите? Кога настапува физичката смрт на растението?

Во 60. години од минатиот век, еден полициски специјалец кој работел за ЦИА и експерт за полиграф, Cleve Backster, добил една необична идеа: Електродите од својот детектор за лаги ги закачил за филодендронот кој му го красел салонот. Потоа, го залил со вода. Детекторот покажал реакција која што Бакстер ја идентификувал како радосно возбудување(да не заборавиме, дека овој човек поминал низа и низа тестирања и имал огромно искуство со полиграфот).

Slike odlican.com » liliana » traganje

Ова го навело да продолжи со своето експериментирање, и да се обиде да предизвика различни емоции кај растението. Се обидел на неколку начини(некои од листовите му ги скинал а некои ги пикнал во кафето), но безуспешно: Филодендронот не реагирал. А потоа помислил да го запали.

Одеднаш, детекторот почнал да бележи паничен страв.

Во моментот кога Бакстер ја добил оваа идеа, а сеуште не ја ни допрел запалката, Филодендронот на некој многу необичен начин му ја прочитал мислата. (А замислете што се случува кога горат цели шуми...).

Го направил и следниов експеримент во соработка со неколку негови колеги: Во една просторија биле поставени неколку растенија. Потоа влегол еден човек, го искорнал првото растение а потоа го газел под нозете, се до негово целосно уништување. Поминало извесно време, а потоа, еден по еден влегувале различни луѓе во собата со растенијата. Во оној миг кога во собата влегол убиецот на растението, детекторот започнал силно да отчукува, што значело дека е препознат.

Бакстер отишол дотаму, што и себеси си поставил еден таков детектор, синхронизиран со оној на домашниот Филодендрон. Во текот на денот имал разни случувања, убави и стресни, а сето тоа било забележано. Кога стигнал дома, и ги споредил реакциите со Филодендронот, бил вчудовиден: растението реагирало подеднакво исто во истото време како и него! Тоа би значело дека Филодендронот е телепатски поврзан со Бакстер и го чувствува истото што и тој!

Како е можно растенијата кои немаат неврони да имаат способност за препознавање и способност за телепатија? Дали свеста е поинаква од нашето сфаќање за неа? Постои ли меѓу сите нешта некоја невидлива поврзаност за која ние не сме свесни??

Постои една италијанска спиритуална организација која се нарекла по египетскиот град Damanhur. Формирана е во 1975 г. од Oberto Airaudi со уште 24 негови приврзаници, а сега брои неколку илјади. Позната е по тајниот подземен храм Temples of Humankind.Членовите на оваа комуна превземаат имиња од растенија и самите вршат разни истражувања поврзани со нив.

Инспирирани од истражувањата на Бакстер и самите тие започнале серија екперименти, со цел да ја истражат сензибилноста на растенијата. Конструирале апарат сличен на полиграфот, но со таа разлика што овој реакциите на растенијата ги преточува во звуци. Станува збор за систем кој фунционира со помош на две електроди. Едната е прицврстена за листот а другата за коренот во земјата. Со мерење на електронскиот потенцијал на растението, се создава струен круг. Тој круг влегува во инструмент кој се нарекува „analog digital converter“ затоа што електричниот импул го претвара во звучен. Понатаму, електричниот импулс патува до синтисајзерот каде може да се одбере инструмент на кој би свирело растението. Музиката што ја создаваат растенијата е хармонична, спора и медитативна. Таква е кога се во мирување и кога добро се чувствуваат. Понекогаш, кога им се случуваат нешта кои им пречат или пак кога ќе им се доближи некое лице полно со негативни мисли, тие запираат со свирењето.

Растенијата се чувствителни и на смртта. На пример, кога се вари јајце во негова близина, тоа престанува да испраќа било какви импулси, исто како да се онесвестило. Истото се случува и ако се убие некој инсект. Растенијата ги препознаваат и чувствуваат насилствата и ги примаат како шок. По извесно време, час или повеќе, се опоравуваат.

Исто така, растенијата сакаат да слушаат убава музика, најчесто Моцарт, но и сопствената што тие ја креираат. Тогаш растат побујно. Во светата damanhur-ска шума се одржуваат неверојатни концерти: таму свират сите дрва. Се поставуваат и други растенија па дури и луѓе кои заедно со нив креираат прекрасни симфонии. Музиката е универзален јазик кој го разбира и на кој реагира секое битие на планетава.

Даманхурците одржуваат вакви концерти низ цел свет.

За крај, ви ја препорачувам

„НОВА ЗЕМЈА“ од Екарт Тол:

Планетата Земја пред 114 милиони години, едно утро веднаш по самнувањето: првиот цвет што се појавил на планетата ги отворил своите венечни ливчиња за да ги пречека сончевите зраци. Пред тој значаен настан, што навестил револуционерна трансформација во животот на растенијата, планетата веќе милиони години била прекриена со вегетација. Првиот цвет веројатно не живеел долго, и сигурно е дека цвеќињата уште долго време потоа претставувале редок и изолиран феномен, затоа што условите не биле поволни за распространетото цветање на цвеќиња. Меѓутоа, еден ден била достигната критичната точка и одеднаш се случила екплозија на бои и мириси ширум планетата; камо да бил таму и светот што забележува, за да го види тоа.

Многу години подоцна, деликатните и чувствителни суштества што ги викаме цвеќиња ќе одиграат решавачка улога во еволуцијата на свеста на другите видови. Ќе привлекуваат и ќе фасцинираат се’ поголем број луѓе. Како што се развивала човековата свест, голема е веројатноста дека цвеќињата биле првото нешто што го ценеле луѓето, а што немало утилитаристичка вредност за нив, т.е. тие на никаков начин не биле поврзани со опстанокот. Претставувале инспирација за безброј уметници, поети и мистици. Исус не’ учи да ги набљудуваме цвеќињата и од нив да учиме како се живее. Буда еднаш одржал „нема церемонија“ во текот на која држел цвет и гледал во него. По одредено време, еден од присутните, монах што се викал Махакасијапа, почнал да се смее. Се верува дека единствено тој ја разбрал церемонијата. Според легендата, таа насмевка(т.е. сфаќање) се пренесувала од генерација на генерација над дваесет и осум поколенија учители, и многу подоцна од неа се развил зенизмот.

Забележувањето на убавината на цветот, без оглед на тоа колку кракотрајно е тоа забележување, може да им укаже на луѓето на убавината што е основниот дел од нивното внатрешно битие, од нивната вистинска природа. Првото препознавање на убавината претставува еден од најзначајните настани во процесот на еволуцијата на човечката свест.

Чувството на радост и љубов е нераскинливо поврзано со тоа препознавање. Иако не сме наполно свесни за тоа, за нас цвеќињата станале израз на она што е највозвишено, најсветло и, во крајна смисла, безоблично внатре во нас.

Цвеќињата, кои се понепостојани, поетерични и почувствителни од другите растенија од кои настанале, станале гласник од друго царство, како мост меѓу светот на физичките облици и светот на безобличноста. Не само што поседувале мирис што е нежен и пријатен за луѓето туку донесувале и убави мириси од царството на душите.

Користејќи го зборот „просветлување“ во поширока смисла отколку што е општоприфатено, цвеќињата можеме да ги гледаме како просветлување на растенијата...

Кој сака да го посети Damanhur, нека ја посети страницата: http://www.damanhurjourney2008.com/

Sacred Journey to Damanhur, Italy August 14-21, 2009

Poinsetija, Euphorbia pulcherrima - Bozikna zvezda

niko650 — Fri, 08 Jan 2010 22:51:01 +0100

Autor: niko650

Poslao: 08.01.2010 23:51

Poinsetijata, poznata kako Bozike cvet e simbol na Novogodisnite i Boziknite praznici.

Poteknuva od Meksiko, kade e otkriena vo 1834-ta godina. Boziknata zvezda cveta od docna esen do zimata. No ponekogas koga uslovite vo koj se odgleduva se povolni, taa moze da cveta i do rana prolet.

Dokolku se odlucite vasiot dom da go ukrasite so ovoj prekrasen cvet, pogrizete se rastenieto da ima cvrsti listovi, koj bi mozele da ja podnesat promenata na mestopolozbata.

Vo periodot okolu Novogodisnite i Boziknite praznici, ovoj cvet dobiva silno crvena boja. Potocno, cvetot na poinsetijata se zolti topcinja so crni topcenca vo sredinata, opkruzeni so listovi vo zivo crvena boja.

Nega i odgleduvanje

Ova rastenie vo periodot na cvetanje e potrebno da se cuva na umerena dnevna temperatura (najmalku 12 stepeni - najmnogu 21 stepen). Najmnogu i odgovara mesto koe izobiluva so mnogu prirodna svetlina.

Zemjata vo koja e zasaden ovoj cvet, vo periodot koga raste i cveta, treba redovno da se poleva (dvapati nedelno).

Na prolet se secat gornite izdanoci. Dokolku sakame da go socuvame do slednata godina i povtorno da bide najubaviot ukras vo nasiot dom, vo sredinata na letoto treba da go presadime, no mnogu vnimatelno, bidejki stebloto i korenot se premnogu cuvstvitelni. Vnimatelno se vadi zaedno so del od zemjata i se stava vo veke pripremena saksija vo koja imame staveno nova djubriva zemja.

Zemjata vo koja ja presaduvame poinsetijata, moze da ja obezbedime sami, sobirajki ja od pod bagremi ili divi kosteni. Ovaa zemja e dosta djubriva, no prethodno treba dobro da ja proseeme. Dokolku ja kupuvame, treba da vnimavame da bide mesavina na humus i zemja vo odreden odnos.

Poinsetijata e odlicen Novogodisen i Boziken poklon za nasite prijateli.

Zalivanje cveca i biljaka

nesa — Thu, 07 Jan 2010 19:14:29 +0100

Autor: nesa

Poslao: 07.01.2010 20:14

Zalivanje cveca moze biti komplikovanije nego sto mozete i da pretpostavite ako to zelite da radite onako kako treba.

Da bih vam objasnio kako se zalivaju biljke trebalo bi uzeti svaku biljku pojedinacno, a to bi trajalo predugo zato cemo ovde govoriti uopsteno i o greskama pri zalivanju. Ne moze se govoriti o zalivanju kao sto kaktusi traze suvu podlogu, a vodene palme ne mogu da opstanu na suvom.

Kao prvo, moramo praviti razliku izmedju letnjeg i zimskog zalivanja cveca.
Leti, kao sto znate, biljkama je potrebno vise vode nego zimi prvenstveno zvog toga sto vecina vode ispari jer je temperatura veca, a pored korenskog zalivanja potrebno je leti i vise orosavanja (prskanje lisca vodam). Ako niste znali bilJke mogu da apsorbuju vodu i preko lisca i preko korena ali tu se javljaju i prvi problemi. U letnjim danima kad je sunce jako ne treba orosavati lisce jer to je greska kojU mnogi cine, kapljice koje padnu na list ponasaju se kao socivo i na mesu lista gde padnu desava se da sprze list i tu se pojavi mrlja.

Slike odlican.com » liliana » Odsustvo

Zato se orosavanje vrsi kad sunce zalazi da ne bi biljka bila sokirana voda kojom orosavamo biljku mora biti sobne temperature (temperatura prostorije u kojoj se cvece i nalazi). Mnogi koriste za orosavanje destilovanu vodu i ja je preporucujem, ali nije neophodna. Vise preferiram kisnicu koja je dosta meksa od vode iz cesme, a i ne sadrzi hlor koji je jako stetan za bilku (ako vec koristite vodu iz cesme za zalivanje preporucujem da voda odstoji jedan dan u flasi pre nego sto je koristite za zalivanje).

Kad vrsite orosavane uz vodu mozete da dodate i neko sredstvo za prehranu preko lista. Tu ima dosta sredstava, ja vam ovde necu reklamirati ni jednu firmu, ali vam preporucujem preparate koji su napravljeni od prirodnih sastojaka pa u apoteci potrazite sami i obratite paznju na uputstvo za doziranje.

Sledece o cemu bih zeleo da pricam, a sto je jako bitno, je zalivanje preko korena. Tu je jako bitno da kad se zaliva najbolje je da se biljka zaliva preko korena u jutarnjim casovima kad se ona jos nije preterano zagrejala jer tad je za nju to najmanji sok, i opet vam kazem, ne sokirajte biljke hladnom vodom.

Nemojte ni da davite svoje cvece ukoliko ne spadaju u vodene bilke.
Ukoliko je zemlja ispucala preporucujem okopavanje oko biljke u saksijama to mozete uraditi spaklicom i pazite da prilikom okopavanja ne ostetite koren biljke jer tek to ne bi bilo dobro.

O okopavanju cemo vise nekom drugom prilikom, ali za zalivanje biljke je vazno da je zemlja rastresita da bi bolje upila vodu.

A sada da izmislimo rupu na saksiji. Izgeda sasavo, ali rupa na saksiji je jedna od najbitnijih stvari koja se nalazi na saksiji jer sluzi da odvede visak vode iz saksije. Visak vode moze da bude poguban po biljku jer tu se stvaraju mikroorganizmi koji unistavaju biljku. Evo kratkog nacina da se to spreci. Na dnu saksije stavite sitne kamencice i to da pokriju 1/4 saksije. Ovi kamencici ce spreciti da se rupa od saksije zapusi zemljom, a i obezbediti bolje oticanje viska vode.

Cvećologija - život sa cvećem i nega sobnih biljaka

nesa — Wed, 06 Jan 2010 13:02:20 +0100

Autor: nesa

Poslao: 06.01.2010 14:02

Sobno cvece su biljke koje odgajamo u domu zbog lepih cvetova i listova koje su sposobne da rastu u uslovima koji se svakodnevno menjaju i nisu prvenstveno prilagodjeni zahtevima biljke.

Prve zapise o odgajanju saksijkih biljaka u kuci nalazimo pre gotovo pet hiljada godina kod Kineza koji su u svojim palatama uzgajali biljke u posebnim ukrasnim posudama. Sa egipatskih bareljefa do 1400. godine pre nase ere je ocito da su bili pasionirani sakupljaci biljaka. Viseci vrtovi Vavilona sastojali su se samo od biljaka odgajanih u saksijama na terasama. Ima podataka koji ukazuju na promenljive trendove, modu i obicaje, no ipak umetnost odgajivanja sobnog cveca nije izgubila na svojoj atraktivnosti i na nasu srecu u sve vecem broju se pojavljuju po nasim kancelarijama, holovima vecih institucija, soping centara, uspevajuci ipak da se utkaju u uobicajen deo naseg zivota.

Nega sobnih biljaka

Primetio sam da dosta clanova ovog foruma imaju problema sa gajenjem sobnog cveca i biljaka u stanu pa resih da otvorim ovu temu.

Kao prvo da se razjasnimo ne drzite biljke u stanu ako ne mislite da im posvetite vrmena naravno one ne traze previse vremena ni paznje ali ipak traze, medjutim osim vremena i ljubavi moramo imati i neko pred znanje ili bar osnovno znanje o bilkama. Jos u osnovnoj skoli smo ucili da je bilkama potrebno svetlo da bi mogle uspevati za fotosintezu je jako bito osvetljenje i u to ne spada svetlo sijalaice u dnevnoj sobi vec im je potrebna prirodna svetlost (naravno ukoliko ne uzimamo u obzir skupe vestacke lampe koje se koriste u staklenicima).Zbog nedostatka svetlosti biljke rastu ubrzano pomislicete super rasce vise ali nije tako bilka samo izdziglja i raste u visinu i ima slabije stablo i koren pa je i podloznija bolestima.

Druga stvar o koju bi hteo da napomenem je zalivanje. Nemojte daviti biljke u vodi i to ne pogotovo zimi kada su biljke u nekom kako da kazem medvedjem snu naravno supstrat ne treba ni da bude suv. Sledece sto se tice zalivanja je da ne koristite vodu iz cesme za zalivanje bilke tu vecina ljudi pravi osnovnu gresku jer u toj vodi ima hlora koji steti bilci najbolje bi bilo da flasa sa vodom odstoji bar jedan dan pre nego sto se sa njim zalije bilka i temperatura vode ce se ujeno prilagoditi temperaturi prostorije pa ce i bilka imati manji sok.

Trece stvar o kojoj bih da pricam temperatura e to jako bitna stvar bilke ne smeju da smrznu govorim o vecini sobnog sveca i biljaka kad mislim na to ali pored smrzavanja bilkama smetaju jos i neke druge stvari kao sto je promaja suv vazduh (pretezno od TA peci i kalorifera) i nagle promene temperature deluju sokantno na bilke.

Cetvta stvar je hranjenje bilke e tu tek dolazi do komplikacija neki ljudi misle da bilkama ne treba hrana da oni sve uzimaju iz vazduha naravno ogromna greska. Biljke mozemo hraniti na dva nacina: Preko korena i preko lista. Preko korena se unose mineralna djubriva uglavno rastvorena u vodi ali da bismo ponekad ojacali i lisce bilci je potrebna i prehrana preko lista.

Gajenje biljaka je citava nauka pa su ovo samo kratki saveti a svaka tema bi mogala ponaosob da se obradi u zavisnosti od sorte bilke. Sto cu i u ciniti u daljim tekstovima sve sugestije prihvatam unapred zahvalan.