Sa Mesecom u ocima - poezija - Emina Mančić

Na krilima vetra

Najda M — Fri, 17 Aug 2012 13:58:50 +0200

Autor: Najda M

Poslao: 17.08.2012 13:58

Krhko poput stakla
uspomene rasute kroz vreme
pucaju ,pršte na sve strane.
Ne, ne branim se od srče.
Kupim parčiće,
sklapam novi mozaik,
ovaj put ,
moja kreacija života.
Premeštajući te u danas
sahranjujem sećanja.

Dosta je bilo tugovanja
u zlokobnoj tišini
usamljeničke sobe.
Iza rešetaka,
kao podivljala ptica
u kavezu kreštim!
Podižem šalone,
otvaram prozor ,
udišem Nebo.
Krećem Tebi u pohode.
Ne znam zašto,
valjda od bola,
očvrsla, besna.
Na krilima vetra,
u inat gromovima,
munjama prostranstva param.

Kao razjarena ždrebica dolazim
da ti konačno kažem :
Ljubim te i ljubiću te do groba!
A ti...ako možeš
okreni ledja i idi...
Ako smeš !

Izgaranje...

Najda M — Wed, 08 Aug 2012 10:13:20 +0200

Autor: Najda M

Poslao: 08.08.2012 10:13

Ostavi mene i samoću
da ćutimo u duetu.
Osluškujemo tišinu koja iz dubine duše
kulja kroz vene i peče jače
od vreline što se tromo vuče
trošeći dane.

Proći će leto,nestaće sparina.
U čaroliji sutona,
budiće se noć sveža,
a sa njom i iskra u mom oku vratiće se,
zastala negde u magličastoj kopreni
teške omare.
U kapljicama rose,pod mesečevom senkom
pretvoriće se nesanica u pesmu.
Pitku, kao vino odstajalo.

Osvanuće zora bela,
hladnjikava i mirisna.
I pevaću opet Suncu,
čekajući dašak plahog vetra,
da otvorim krila i poletim
u beskrajnu plavet tvog pogleda.
Zaplovim punim jedrima i prodišem.

Al' pusti sad mene i moju samoću
da u ovoj teškoj omari
odćutimo tuge.
Jer teško je ,
kad pritisne vrelina,
tišina nesnosna kad udara kroz bilo,
a milo moje negde tamo ,
ni ne sluti
da čekam kišu,
da suze pustim,
ne moraju svi da vide,
koliko ne volim sparinu.
I vetrove lude prizivam
da raširim jedra,
pustim glas iz nedara
sa imenom tvojim na usnama.
Kao grom , munja iznenadna.

Jer volim oluje,
kad podivljamo nebo i ja.
I znaćeš tad kad čuješ pesmu gromku
da dolazim u leto miholjsko
da ti na dlanu darujem
ovo malo duše
i srce celo,
što izdržaše hod kroz pustinju
samotne vreline avgustovske.

Sudbina

Najda M — Sun, 05 Aug 2012 15:51:33 +0200

Autor: Najda M

Poslao: 05.08.2012 15:51

Ni slutila nisam
hodajući stazama izvesnosti,
koracima iskusnim
od godina zrelih,
vešto izbegavajući sve mogućnosti
iznenadjenja učmale svakodnevnice
da ću zastati baš tu.

Po navici,
hodajući ivicama bezdana,
oprezno,
prateći život tek onako,
sela na rub ponora,
da odmorim stopala umorna
od traganja za sobom.
Ni slutila nisam,šta me čeka,
tu gde se sudaraju smrt i budjenje.
Na raskršću Svetlosti i Tame,
da ću pronaći putokaz.

Oslušnula sam zov nečeg
do tada nepostojećeg,
radoznalo prepustila plimi
da me odvuče duboko, duboko
u svet u kom se radja nešto nepoznato.
Daleko od vremena,
daleko od Sveta u kom je sve tako prosto,
obično , već vidjeno.
Šetajući tišinom,
čula odjek pesme što zove,
da uronim u plavet beskraja.

Tu negde u sazveždju našeg Neba
bez mnogo reči,
uz pregršt nežnosti,
u lepoti omeha,
u dušama dodirnutim spoznajom,
izmedju jave i sna,
pogledi bljesnuše kao fenjeri.
Obasjavaju put
na kom smo se sreli ni malo slučajno.
Dodirujući jedno drugo srcima
nežno poput paperja,
vezani neraskidivo lancima
čudesne i neopipljive ljubavi.

Ošamućena

Najda M — Sun, 29 Jul 2012 14:01:55 +0200

Autor: Najda M

Poslao: 29.07.2012 14:01

Suze i znoj kaplju niz lice iskrivljeno
u besomučnom traganju za sobom.
Ni daška vetra da krila razmahnem,
niti udahnem svežinu naziruću
u danima što slede,
iza besanih noći
učmalih u vatri čežnje.

Nesanica vergla kroz tamu,
umornim mislima talasa,
tutnji bol kroz vene.
Nada kopni ispijena
silnom žudnjom da budeš tu,
makar u snu na domaku jave.

Borba sa telom uvelim,
snaga od iskona isčupana
odjekuje kroz besanicu.
Rika u divljini,
izmedju četiri zida gde rane vida
žena ukopana u vir samotni.

Pod mesečinom upijam
poslednji trag sećanja
na plavet iz tvog pogleda.
U kavezu obmane,
kroz rešetke jurim,
putokaze medju Zvezdama.
Svetlost kao poslednji tračak nade
medju dlanove hvatam.

I ne znam da li u iluziji pevušim pesmu
ili budna u omari razum gubim ?
Možda ludim ili se budim ?!
Tek..osećam te tu negde ,
blizu mog srca, duboko u duši.
Ošamućena i puna tebe.

Obmana

Najda M — Sun, 15 Jul 2012 14:03:50 +0200

Autor: Najda M

Poslao: 15.07.2012 14:03

Kap po kap žuči,
krv i suze.
Koktel bola
u košmaru nesanice.
Vrela noć,bez daška nade,
niti oduška duši.
Kavez magnovenja.

Nalih krčag pun gorčine,
da previre kao vino krotko.
Blagosiljam ga,
istinom osveštavam.
Pred oltarom molitvu šapućem,
da ne odzvanja u ehu.
Moja tuga nek bude samo moja.

Svevišnjem za oprost
drhtavim glasom
reči nižem.
Ni luda, ni pijana.
Gorda,
iza rešetaka okajavam
nepokoru svoju.

Ljubim neljubljenog,
grlim negrljenog,
večito žedna njegovog Neba u pogledu.
Stihovima ostavljam trag.
Možda me jednom
u lagumima mraka pronadje,
kako svetlim poput zvezde
na njegovom putu sudbine.

Grešna...
volim nesudjeno.
Sudbini prkosim.
Ni Andjeo , ni Vila.
Samotnjak u krletki sopstvene obmane.
Gradim Svet za nas.
Ni pakao , ni raj.

Svetlosnim putem
kroz tamnu stranu sna koračam.
Pevam o tebi ,
osluškujući čudesni vetar u tišini.
I znam...
Doći ćeš i ove teške vrele noći,
pre no što se probudim.

Najda M.

Uzdah

Najda M — Thu, 07 Jun 2012 12:00:30 +0200

Autor: Najda M

Poslao: 07.06.2012 12:00

Misli utkane u tišinu
nižu se u mimohodu
kroz dušu.
Još jedan krug zavrteću,
dozvati vetar,
zapaliti vatre,
sagoreti u pepelu
uzaludnih htenja.
Sve je iluzija,
trošna i magična
u nepreglednom beskraju
tajnih hodnika
ucveljenog srca.
Na tamnoj strani mog Sveta,
hodam kao balerina,
meko i tiho
pevušeći melodiju nokturna,
željna da ti zavirim u san,
i pustim glas nežan,
najnežniji da ti pomiluje
sazveždje u očima,
takne mekoću duše ,
ugreje srce jače od kamena.
Jer znam...
Ova ćutnja izmedju nas
samo je bol koja ne progovara.
Al' ne da mi tišina,
niti ova milina
što ljubim te tajno,
da pustim krik...
Tek jedan stih
kao ućutkan vapaj se otima
i ječi kroz noć...
Čuješ li...?

Samoća

Najda M — Wed, 30 May 2012 20:21:01 +0200

Autor: Najda M

Poslao: 30.05.2012 20:21

Ispratile smo tvoj odlazak tiho
jesenje kiše i ja.
Taktovi rekvijema lagano uranjaju
u uspomene tobom i samo tobom bojene.
Ostao je trag tvog osmeha,
žar nebookog pogleda negde duboko u meni.
I veseli me to.
Umrla nisam, od sećanja živim.
Ti na obali mog sna,
plava košulja
oči utopljene u beskraj Dunava.
Mirisi lipa sa našeg keja.

I sve bi bilo savršeno da...

Ruke pružene u prazno drhte
ozeble od nedodira.
Pogled mutan,
usne modrinom zakovane.
Nema te
da mi nežno okrzneš srce,
a ono da udara kao fanfare u zoru radosnu.
Dušu razgališ, pa da ceo Svet
od miline grlim.
Otpevaš pesmu o maloj beloj ptici...
Stojim i čekam.
Možda u vetrovima prepoznaš
tužni lepet mojih krila,
pa se vratiš...
jednom...

Magija

Najda M — Sat, 12 May 2012 13:37:31 +0200

Autor: Najda M

Poslao: 12.05.2012 13:37

Možeš se uzjoguniti
od mojih zelenookih jezera
što te nedožednela pogledom piju,
al' otići nećeš.
Nikad mi dosta tog Neba
ispod trepavica.

Tvoja sam dobra Vila,
nesudjenica.
Na putevima mašte
tkam bajku o nama.
Ne moraš ništa reći,
niti prstima dah dotaći
kad nam se sudare damari
u bespuću izmedju jave i sna.

Sve znam...
A nisam vidovita.
Samo osećaje puštam
da nagrizaju strah.
On mahnito nestaje
poklekao od silne želje
da ispijemo čašu do dna.
Koktel sreće i nade rasipam
u neka nova jutra.
Nazdravimo !

Bili smo juče,
danas nam izmiče.
Sutra kao amanet stoji
na rubu vremena.
Ne boj se svetlosti
što iz mene kulja.
Možda je iluzija,
rasplamsala u vatri htenja.
Bežiš nem, nepomičan,
a stojiš uronjen u moje oči.
Kao plen.
Ostani , ja nisam zver.
Samo sam žena.
Mostove sagradismo srcima.
Puteve do našeg Sveta nestvarnog.
Pruži mi ruke, idemo...

Istina

Najda M — Wed, 09 May 2012 19:52:55 +0200

Autor: Najda M

Poslao: 09.05.2012 19:52

Pogled ispod trepavica
sramežljivo krijem od noći
osveštane zvezdama.
Kao da će mi vetar odneti
svaki tren slatke nesanice,
u dlanove stiskam sve tajne srca.
Dišem, ćutim
i budna tkam snove posute
čarolijom tame.

U zoru,
kad rosa umije pospano lice,
Sunce proviri ispod žaluzina,
radja se u meni snaga od iskona.
U Svetlost se misao pretvara.
I priznajem tad u pesmi,
kao pred oltarom.
Da dugi sati mog nesna
nisu zbog mesečevih mena,
već od tebe,
što ljubim te ćežnjom neizmernom...

Dosta!

Najda M — Mon, 23 Apr 2012 10:37:04 +0200

Autor: Najda M

Poslao: 23.04.2012 10:37

Ne želim,
ne mogu,
neću više !
Da rasipam osećaje tanane
kao seme samoniklo.
Kad u ljubav zrelu stasa,
da je kida ko hoće
tek tako.

Nejaka ćutim , puštam.
Da kidaju,
ni ne pitaju ,
mogu li ja to ?
Komad po komad srca
umornog od deljenja
na ravne časti
i sudjenom i nesudjenom
i onom po krvi rodnom.
A samo sam žena.

Dodje vreme spoznaje,
otkrovenja,
otrežnjenja,
budjenja.
Čemu sva čudjenja ?!
Prevrelim vinom,
zrele godine nalivam.
Razum srce preliva.
Krv moja i krv krvi moje.
Duša što dušu u tami prepozna,
pronaćiće put.
Ne, nije to sudbina.
Ja hoću tako.

Nesanica

Najda M — Wed, 18 Apr 2012 10:08:02 +0200

Autor: Najda M

Poslao: 18.04.2012 10:08

Od toliko reči
u pesmama nanizanih
osta samo trag
na pergamentu vremena.
Nas ni u senkama sutona.
Obala opustela, stope u pesku
talas izobličio.
Nestajanje ili budjenje u sećanju ?

Osećaji otupeli
u uzaludnom traganju za dodirima.
Nesanica neumorno lomi snove
iznikle iz neizdržive gladi za tobom.
Odmiče dan za danom,
kao kazna najveća.

Noć kad spusti tamnu koprenu
na moj deo Sveta,
trgnem se i pustim
da me kida slatka bol za tobom.
Vrištim, čupam glasove iz korena.
Umesto jecaja - pevam.

A onda u strahu
da vetar ne poludi,
ne otme ono najdraže,
pevam sve tiše i tiše
sa tvojim imenom na usnama
tako sanjiva, a odveć budna.
Bojim se...ako zaspim, prestaću da sanjam.[/url]

Re: Sa Mesecom u ocima - poezija - Emina Mančić

Jelena-Skorpija — Thu, 08 Mar 2012 14:22:31 +0100

Autor: Jelena-Skorpija

Poslao: 08.03.2012 15:22

"Um u paučinu utkan
rasplićem.
Niz vene život
rastače tugu.
Ona kaplje niz
oči mahovinaste."

Divni stihovi!

Vaskrsenje

Najda M — Mon, 05 Mar 2012 00:57:59 +0100

Autor: Najda M

Poslao: 05.03.2012 01:57

Zaključana u sebe
obalom sna lutam.
Prstohvatom rasipam
prah uspomena
niz reku duboku.
Sećanja u mulju skrivena.
U virovima košmara
ključ tražim
od tvrdjave tamne,
gde zatvorih telo
što na kamen liči.
Um u paučinu utkan
rasplićem.
Niz vene život
rastače tugu.
Ona kaplje niz
oči mahovinaste.
Brišem suze pročišćenja,
Sebi i slobodu i oprost
da naslutim.
Reč po reč u grlu
kao bodež zastalu puštam
da iz mene krene kao
bistri slap.
Pesmu točim , ponovo se radjam !

Uploaded with ImageShack.us

Elegija

Najda M — Sat, 18 Feb 2012 23:53:02 +0100

Autor: Najda M

Poslao: 19.02.2012 00:53

Ispod uličnih svetiljki,
škripa usamljenih koraka.
Stopa svaka,jedan trzaj bola.
Sneg pada.
Zatrpava tragove
tugom otežale.
Živim od sećanja,
tek onako,poluživa.
U snu dalekom.
Na severnoj strani sveta.

Leto je davno prošlo.
A srce ne zaboravlja,
ni jedan tren,niti jedan smešak
tvog pogleda.
Senka sećanja na tvoje lice,
po meni pada.
Večni štit oko moje sete.
I neka,nek bude tu,
mada boli.
Kad voli duša,
razum se gubi.
I ono što celo biće
neizmerno ljubi,
postaje usud tvoj !

Uploaded with ImageShack.us

Ima vremena...

Najda M — Tue, 24 Jan 2012 13:57:51 +0100

Autor: Najda M

Poslao: 24.01.2012 14:57

Na rubu nedosanjanog sna
niz godine rasute u maglama
otiče jedna po jedna uspomena
u zaborav ili sećanje.

A ti ?
Tu si,
u središtu svih poriva,
na raskrsnici puteva
kao najsigurniji putokaz.
Omamljuješ pogledom,
dozivaš nedodirom,
ubedljivo,nepokolebljivo.
Moje danas.

A ja ?
Stojim u nedodjiji,
posvadjana sa samom sobom,
izmedju košmara i jave.
Bitku bijem sa sujetom.
Zabludela ovčica,
ili neminovna sudjenica,
što voli do krvi.
Ponosito,bezglasno.

Samo reči viore kao zastave,
nošene vetrovima.
U njima tvoje i moje ime,
kao zapis trajanja
u neuništivoj tvrdjavi srca.
Naše sutra.
Ima vremena,
sve dok bude nas...

Uploaded with ImageShack.us

U INAT

Najda M — Tue, 10 Jan 2012 00:58:23 +0100

Autor: Najda M

Poslao: 10.01.2012 01:58

U krhotinama razbijenih snova,
srču gazim.
Stopala krvare.
Duša u tišini ječi.
Srce se poigrava
sa hrabrošću.
Lažan beše san
o stazama ružama posutim.
Put težak i dug.
Na obali nadanja
snagu točim,
prkoseći vetrovima.
Vodi me Zvezda
pod okriljem punog Meseca.
Zavodljiva čarolija
nadolazeće jave.
Vila nikad bila nisam.
Izmedju nokturna
i rekvijema note nižem.
Komponujem adagio
mog života.
Cerim se sudbini u lice
i gordo pevušim
još jednu pesmu
da preživim !

Uploaded with ImageShack.us

Čarolija

Najda M — Thu, 22 Dec 2011 02:07:53 +0100

Autor: Najda M

Poslao: 22.12.2011 03:07

Iza mrazom
išaranog prozora,
u hladno predvečerje,
slike sećanja
redjaju se poput filma.
Posute injem
grane povijene
pod besom košave.
Fijuk iz odžaka.
Zima koju volim.
U domu vatra pucketa.
Prasak lepih uspomena,
tu negde oko srca.
Zamišljena,
u svojoj samoći,
plovim kroz decembar,
tražeći tragove sećanja
u titraju iskrica iz kamina.
Osmeh setan,
na uglu usana skrivam
od duboke boli.
Tek suzu jednu puštam,
da se otkotrlja
niz izborane obraze.
Radosnica obojena
melanholijom.

Staze mog detinjstva
promiču ispred
zamišljenog pogleda.
Uzdah se potkrada.
U dvorištu,
sav važan Sneško Belić,
kao da je živ.
Zamišljam,
kaže mi :
,, Dobro veče Ema,, .
Smrznuta šargarepa
umesto nosa.
Parčići uglja,
ma kao dugmići pravi.
I metla stara
zabodena sa leve strane.
Bobice šipurka razvučene
kao usne rumene.

Trk do kapije...
juriš niz ulicu.
Iza ćoška,
zelene okice,
što se na majku smeše.
Tragovi dubokih cipelica,
crvenih...broj 34...
mamina topla ruka,
ispod mekih rukavica.
Bakin čuveni štrikeraj...
Poljubac u crvenu kapu,
ispod koje vire smedje kovrdže.
Taj divan osećaj
majčinog dodira.
Meki šareni šal,
kao paperje
dušu devojčici greje.
Miriše na toplinu.
Put klizav,zaledjen.
Mraz štipa.
Obrazi rumeni.
Gledamo blještavi izlog,
pun lampiona.
Obećanja...
kad primi platu,
kupiće mi plišanog medu ,
lutku crvenokosu.
Bombone za jelku...
da ih brat i ja smažemo,
kad prodju praznici.

Misli odlutale,
u magiju decembra,
dane oko rodjendana,
večeri toplih osmeha,
ljubavlju posute
kao konfete duginih boja.
Miris medenjaka,
domaćih,
punih cimeta.
Vanilica sa džemom od šljiva,
domaćim,
iz dedinog voćnjaka.

Osluškuju čak i zidovi,
moje ushićene otkucaje srca
Tuga nestala na trenutak...
a sreća pevuši
začaranu zimsku pesmu.
Trgnu me stvarnost
iz sanjarenja.
Godine nanizane
na zboranom čelu,
i drhtaj nespokoja u meni.
Ostaju sećanja
na magiju detinjstva
i pesme ispisane...

Uploaded with ImageShack.us

Enigma moje tišine

Najda M — Thu, 15 Dec 2011 01:16:26 +0100

Autor: Najda M

Poslao: 15.12.2011 02:16

U krhotinama
medju odbeglim snovima,
u sablasnoj tišini tražim
zrnevlje rasutog života.
Na pergamentu vremena
zapisane tuge
gumica ne briše.
U trajanju,
sve više bole.
Vinom oporim,
u pijanstvu ogrezle
reči krvlju zacrtane.
U pesmama za uspomenu
ili večni pomen.
Tihi svedok,
potajni ubica,
gorči od pelina
zov smrti u nanizanim mislima.
Strah za vratom,
na ramenu opomena.

U ropcu zavapim,
očima kao munja sevnem,
a glasa niotkuda
u grobnoj tišini.
U grlu zastao zov !
A oko mene
kao korov ničeš u senkama.
Nezasita glad sikće.
Traži te.
Kob ili sudbina ?
Zar je važno,
kad je to jedina istina ?
Krv mojih žila,
bilo mog srca,
vapaj duše !
Enigma moje tišine...
TVOJE IME !

Uploaded with ImageShack.us

Pajac

Najda M — Mon, 12 Dec 2011 22:14:05 +0100

Autor: Najda M

Poslao: 12.12.2011 23:14

Mesec poput reflektora
pod cirkuskom šatrom
budi pajaca.
Vreme za još jednu rolu
u sazveždju snova.
Čas za malo bezobzira,
dozu zrelosti,
mrvu sebičnosti.
Za trun istine.
Čemu lažno lice,
skitnice večne
u moru igrokaza,
nasladi nakaza,
što tudjim suzama
ego toče.

Da, moj pajacu,
hajde
sebe dozovi
sa malo obzira,
finih manira,
u ogledalu sruči
sve u lice.
Ta suza niz obraz
crnim kreonom iscrtana,
osmeh lažni,
u pogledu tuga
kao more duboka.
Nije li to senka tvoja ?

Odigraj rolu
još ovaj put,
pred sobom,
pred sudbinom.
Krojiš je sam!
Budi ono što bio nisi !
Dozrelo zrno,
plodno , rodno,
što život svoj živi.
Pusti žonglere,
akrobate,
ukrotitelje zveri,
aplauzom nek sreću kupe.
Ti urolaj sve uloge stare,
u kovčežić zaborava zaključaj .
Scenario nov obznani.
Budi na svojoj strani ,
jednom bar...
Nek se unezvere
nezasite sujetne nemani.

Nije život stvar.
To je put,
ni malo lak,
jednako gorak,
koliko medan.
I pusti,
ispod te silne šminke,
suzu pravu,
nek dušu spere,
isčisti vene.

A onda se osmehni široko,
reci glasno:
- Ja stigoh konačno,
moj živote !
Glumio jesam,
rolu za rolom,
obzirno usrećujući ljude.
Sad živim sebe
bezobzirno,
i plačem,
i smejem se
i vrištim...
Ja nisam pajac ,
srce imam,
ja hoću medju ljude !

Uploaded with ImageShack.us

Sujeta

Najda M — Sun, 04 Dec 2011 19:41:49 +0100

Autor: Najda M

Poslao: 04.12.2011 20:41

Kad prkos i ponos
u dosluhu zagospodare
ubiju Svetlost,
Tamu dozovu!
Nestaje put,
gubi se putokaz
za neko sutra.
I nigde jutra,
ni Zore bele.
Ni Sunca !
Samo mrak osta
i u njemu mrva jedna
što se u memli raspada.
Odlazi i Nada.
Vera postaje nevera !
Obnevideli razum
nestaje u lavirintima
beznadja.
Srcem ne kuca ljubav.
Sve se u mržnju
i gnev pretvara.

U samoljublju čoveče lagano
truneš , prah postaješ.
Tražeći žrtve
gubiš sebe,
rijući kroz vreme
kao krtica.
Ni ploda, ni semena
za sobom da ostaviš.
Samo jaz sve dublji
izmedju Tebe i celog Sveta.
Košmar u nesanici ,
otupeli osećaj
u izmaglici guši.
Ruši sve ono
što stvorio si sebi
i za druge!
Kao kula od karata
iluzija pada
u ponore,
hej ti oholi stvore,
što se u zverku preobrazi !

Opasna žaoka,
neizlečiva opsena.
Ma nema ti spasa !
Tobom talasa zla kob !
Postaješ rob
sopstvene opsednutosti,
ohole obesti,
ogrezao u laži !
Za drugima vrištiš,
jekom ih proganjaš!
Prozivka bespotrebna,
al' za budjenje kasno bude.
Žešćeg otrova
što kroz vene dušu
kao pijavica ispija - nema !

Uploaded with ImageShack.us

Odjekuješ...

Najda M — Mon, 28 Nov 2011 22:12:42 +0100

Autor: Najda M

Poslao: 28.11.2011 23:12

Stišavam
u ponornicama duše
tajnu čuvanu
u tvrdjavi htenja.
Bedeme sagradih,
nedodirljiva,
u nedostižnim prostranstvima
kamenog srca,
naučenog da kuca u bolu.
Tihovanje mi sudbina.
Slatko - gorka
napojnica za
odabrani put.
Al' noćas me trgnu
iz sanjarenja
u dvorcu osame zvuk jači
od gromova...
Ti u meni odjekuješ !

Uploaded with ImageShack.us

Noć

Najda M — Fri, 11 Nov 2011 00:10:01 +0100

Autor: Najda M

Poslao: 11.11.2011 01:10

Duboka , tiha
prodire kroz vreme.
Obasjana mesečinom
do ugla moje sobe
pronalazi put.
Opet me obuzima,
turobna i teška.
U ćutanju, u očaju.
Na oholu samoću,
doliva snagu.
Obamrle osećaje guši.
Ruši nade,
priziva strah.
Ne pita,
mogu li zoru
u reci suza dočekati ?
Hoću li u moru poludelom,
obalu pronaći,
od nesanice umorna ?
Razbacana o hridi udaram,
da ojačam u iluzornom snu.
Misli razvejane
u vetrovima,
pogled zakovan u čežnji.
Svetlost će doći zorom
i njegova oka dva puna Neba.
Možda tad zaspim,
u plaveti...
Sad me noć tiha i teška
ophrvala.
Moram da ga odtugujem.

Uploaded with ImageShack.us

Katarza

Najda M — Sun, 06 Nov 2011 15:11:38 +0100

Autor: Najda M

Poslao: 06.11.2011 16:11

U lance vezana,
nedodirom da platim
gordost !
Okajem moć
što sama sebi sudim,
rijući kroz tvoju dušu
poput pijavice.
A ti...?!
U grobnu tišinu učauren,
lomiš deo po deo sebe
i mog srca.
Da me ojačaš,
dotučeš ?!
Povučeš u bezdane,
da u mraku trunem.
Zaboravljaš,
vidim Svetlo i gde ga nema.
Gde Sunce prži,
ja Tamu prizivam.
Bauljam kroz nevidice
osećajima,
na izgled tupim,
a oštrim poput mača...
Osmehnem se,
pogledom te kupim
za ceo vek !
Pustiš me,
razapnem krila
vinem se u vetrove,
poput oluje,
medju sulude gromove
gde nebom ječi
sva moja požuda!
Pustim šapat,
da vrisne.
Nek čuje ceo Svet...
Ruke mi vezane
da ti dodirom
amanet ostavim...
Al duh mi slobodan,
a hrabrost mi ime...
Volim te !

Uploaded with ImageShack.us

Probudi se...

Najda M — Fri, 04 Nov 2011 15:25:39 +0100

Autor: Najda M

Poslao: 04.11.2011 16:25

Trgni se, probudi se...
Otvori širom taj pogled
što puca kao Nebo u beskraju.
Oslušni vetrove,
u kojima mahnito lutam
tražeći tvoj dah.
Prepoznaćeš mirise,
videti u obrisima uspomena,
jezera zelena
u kojima utapaš sve svoje tuge,
kad drugog utočišta nemaš.
Vreme je dragi...
Baci na kolena sve sumnje,
izdigni se visoko, poleti.
Dotakni Zvezde,
pa se vrati tamo gde život udišeš.
Zagrebi duboko u sebe.
Pronaći ćeš u slutnjama,
otkrićeš u nedokučivim tajnama,
nadu što se u strahu uspavala.
Pobegao od sebe ,
naći ćeš put za povratak.
Sebi i meni...
Čućeš kako te dozivam...
Tiho i opojno,
šapatom nežnim,
kao blaženstvo u moru bola.
Bez i malo stida,
bez i malo straha
da te izgubiti mogu ovaj put.
Jer znam...
Od istine se ne beži tek tako.
Senke smo neizbrisivo vezane
u trenu sna.

E.M. - Em@