Pesma nad pesmama, Solomon

majra — Sun, 15 Apr 2012 10:37:59 +0200

Autor: majra

Poslao: 15.04.2012 10:37

1. Solomonova pesma nad pesmama.

2. Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih!
Jer je tvoja ljubav bolja od vina.

3. Mirisom su tvoja ulja prekrasna;
ime ti je ulje razlito;
zato te ljube devojke.

4. Vuci me, za tobom ćemo trčati,
uvede me car u ložnicu svoju;
radovaćemo se i veselićemo se tobom,
spominjaćemo ljubav tvoju više nego vino;
pravi ljube te.

5. Crna sam, ali lepa, kćeri Jerusalimske,
kao šatori Kidarski, kao zavjesi Solomonovi.

6. Ne gledajte me što sam crna,
jer me je sunce opalilo;
sinovi matere moje rasrdiše se na me
postavivši me da čuvam vinograde,
i ne čuvah svojega vinograda,
koji ja imam.

7. Kaži mi ti, kojega ljubi duša moja,
gde paseš, gde planduješ?
Jer zašto bih lutala
međdju stadima drugova tvojih?

8. Ako ne znaš, najlepša medju ženama,
podji tragom za stadom,
i pasi jariće svoje
pokraj stanova pastirskih.

9. Ti si mi, draga moja,
kao konji u kolima Faraonovim.

10. Obrazi su tvoji okićeni grivnama,
i grlo tvoje nizovima.

11. Načinićemo ti zlatne grivne
sa šarama srebrnim.

12. Dok je car za stolom,
narod moj pušta svoj miris.

13. Dragi mi je moj kita smirne,
koja medju devojkama mojim počiva.

14. Dragi mi je moj grozd kiprov
iz vinograda Engadskih.

15. Lepa si ti, draga moja, lepa si ti!
Oči su ti kao u golubice.

16. Lep si ti, dragi moj, i ljubak!
I postelja naša zeleni se.

17. Grede su nam u kućama kedrove,
daske su nam jelove.

1. Ja sam ruža Saronska, ljiljan u dolu.

2. Što je ljiljan medju trnjem,
to je draga moja među devojkama.

3. Što je jabuka medju drvetima šumskim,
to je dragi moj medju momcima;
želeh hlada njenoga i sedoh
i rod je njen sladak grlu mom.

4. Uvede me u kuću gde je gozba,
a zastava mu je ljubav k meni.

5. Potkrepite me žbanovima,
pridržite me jabukama,
jer sam bolna od ljubavi.

6. Leva je ruka njegova meni pod glavom,
a desnom me grli.

7. Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske,
srnama i košutama poljskim,
ne budite ljubavi moje, ne budite je,
dok joj ne bude volja.

8. Glas dragoga mojega;
evo ga, ide skačući preko gora,
poskakujući preko humova.

9. Dragi je moj kao srna ili kao jelenče;
evo ga, stoji iza našega zida,
gleda kroz prozor, viri kroz rešetku.

10. Progovori dragi moj i reče mi:
ustani draga moja, lepotice moja i hodi.

11. Jer gle, zima prodje,
minuše daždi, otidoše.

12. Cveće se vidi po zemlji, dodje vreme pevanju,
i glas grličin čuje se u našoj zemlji.

13. Smokva je pustila zametke svoje,
i loza vinova procvetala miriše.
Ustani, draga moja, lepotice i hodi.

14. Golubice moja u raslinama kamenim,
u zaklonu vrletnom!
Daj da vidim lice tvoje,
daj da čujem glas tvoj;
jer je glas tvoj sladak
i lice tvoje krasno.

15. Pohvatajte nam lisice, male lisice,
što kvare vinograde,
jer naši vinogradi cvatu.

16. Moj je dragi moj i ja sam njegova,
on pase medju ljiljanima.

17. Dok zahladi dan i senke odu,
vrati se budi kao srna,
dragi moj,
ili kao jelenče
po gorama razdeljenim.

1. Na postelji svojoj noću tražih
onoga koga ljubi duša moja,
tražih ga, ali ga ne nadjoh.

2. Sada ću ustati pa idem po gradu,
po trgovima i po ulicama
tražiću onoga koga ljubi duša moja.
Tražih ga, ali ga ne nadjoh.

3. Nadjoše me stražari koji obilaze po gradu.
Videste li onoga koga ljubi duša moja?

4. Malo ih zaminuh,
i nađoh onoga koga ljubi duša moja;
i uhvatih ga, i neću ga pustiti
dokle ga ne odvedem u kuću matere svoje
i u ložnicu roditeljke svoje.

5. Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske,
srnama i košutama poljskim,
ne budite ljubavi moje, ne budite je,
dok joj ne bude volja.

6. Ko je ona što ide gore iz pustinje
kao stupovi od dima,
potkadjena smirnom i tamjanom
i svakojakim praškom apotekarskim?

7. Gle, odar Solomonov,
a oko njega šezdeset junaka
izmedju junaka Izrailjevih.

8. Svi imaju mačeve, vešti su u boju,
svakome je mač o bedru
radi straha noćnoga.

9. Odar je načinio sebi car Solomon
od drveta Livanskoga.

10. Stupce mu je načinio od srebra,
uzglavlje od zlata, nebo od skerleta,
a iznutra zastrt ljubavlju
za kćeri Jerusalimske.

11. Izadjite, kćeri Sionske,
i gledajte cara Solomona pod vencem
kojim ga mati njegova okiti
na dan svadbe njegove
i na dan veselja srca njegova.

1. Lepa si ti, draga moja, lepa si ti,
oči su ti kao u golubice izmedju vitica tvojih;
kosa ti je kao stado koza
koja se vide vide na gori Galadu.

2. Zubi su ti kao stado ovaca jednakih,
kad izlaze iz kupala,
koje se sve blizne,
a nijedne nema jalove.

3. Usne su ti kao konac skerleta,
a govor ti je ljubak;
kao kriška šipka jagodice su tvoje
izmedju vitica tvojih.

4. Vrat ti je kao kula Davidova
sazidana za oružje,
gde vise hiljade štitova
i svakojako oružje junačko.

5. Dve su ti dojke kao
dva laneta blizanca,
koji pasu medju ljiljanima.

6. Dok dana zahladi i senke odu,
ići ću ka gori smirnovoj
i ka humu tamjanovu.

7. Sva si lepa draga moja
i nema nedostatka na tebi.

8. Hodi sa mnom s Livana, nevesto,
hodi sa mnom s Livana,
da gledaš s vrha Amanskoga,
s vrha Senirskoga i Ermonskoga,
iz pećina lavovskih i s gora risovskih.

9. Otela si mi srce, sestro,
moja nevesto,
otela si mi srce jednim okom tvojim
i jednim lančićem s grla tvojega.

10. Lepa li je ljubav tvoja,
sestro moja nevesto,
bolja je od vina ljubav tvoja,
i miris ulja tvojih
od svih mirisnih stvari.

11. Sa usana tvojih kaplje sat, nevesto,
pod jezikom ti je med i mleko,
i miris je haljina tvojih
kao miris Livanski.

12. Ti si vrt zatvoren, sestro moja, nevesto,
izvor zatvoren, studenac zapečaćen.

13. Bilje je tvoje voćnjak od šipaka
s voćem divnim, od kipra i narda.

14. Od narda i šafrana, od idjirota i cimeta,
sa svakojakim drvljem za kad,
od smirne i aloja
i sa svakim predivnim mirisima.

15. Izvore vrtovima, studenče vode žive
i koja teče s Livana!

16. Ustani severe, i hodi juže,
i duni po vrtu mom
da kaplju mirisi njegovi;
neka dođe dragi moj u vrt svoj,
i jede divno voće svoje.

1. Dodjoh u vrt svoj,
sestro moja nevesto,
berem smirnu svoju i mirise svoje,
jedem sat svoj i med svoj,
pijem vino svoje i mleko svoje;
jedite prijatelji, pijte i opijte se,
mili moji.

2. Ja spavam a srce je moje budno;
eto glasa dragoga mojega, koji kuca:
otvori mi, sestro moja, bezazlena moja;
jer je glava moja puna rose
i kosa moja noćnih kapi.

3. Svukla sam haljinu svoju,
kako ću je obući?
Oprala sam noge svoje,
kako ću ih kaljati?

4. Dragi moj pomoli ruku svoju kroz rupu,
a što je u meni ustrepta od njega.

5. Ja ustah da otvorim dragom svome,
a s ruku mojih pokapa smirna,
i niz prste moje poteče smirna
na držak od brave.

6. Otvorih dragom svome,
ali dragog moga ne beše, otide.
Bejah izvan sebe kada on progovori.
Tražih ga , ali ga ne nadjoh;
vikah ga, ali mi se ne odazva.

7. Nadjoše me stražari koji obilaze po gradu,
biše me, raniše me,
uzeše prevez moj s mene
stražari po zidovima.

8. Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske,
ako nadjete dragog moga, šta ćete mu kazati?
Da sam bolna od ljubavi.

9. Što je tvoj dragi bolji od drugih dragih,
o najlepša medju ženama?
Što je tvoj dragi bolji od drugih dragih,
te nas tako zaklinješ?

10. Dragi je moj beo i rumen,
zastavnik izmedju deset hiljada;

11. Glava mu je najbolje zlato,
kosa mu je kudrava, crna kao gavran;

12. Oči su mu kao u goluba
na potocima vodenim, mlekom umivene,
i stoje u obilju;

13. Obrazi su mu kao leje mirisnoga bilja,
kao cveće mirisno;
usne su mu kao ljiljan,
s njih kaplje smirna žitka;

14. Na rukama su mu zlatni prsteni,
na kojima su ukovani virili;
trbuh mu je kao svetla slonova kost
obložena safirima.

15. Gnjati su mu kao stupovi od mramora,
uglavljeni na zlatnom podnožju;
stas mu je Livan, divan kao kedri.

16. Usta su mu slatka i sav je ljubak.
Taki je dragi moj, taki je mili moj,
kćeri Jerusalimske.

17. Kuda otide dragi tvoj,
najlepša medju ženama?
Kuda zamače dragi tvoj,
da ga tražimo s tobom?

1. Dragi moj sidje u vrt svoj,
k lejama mirisnoga bilja,
da pase po vrtovima
i da bere ljiljane.

2. Ja sam dragoga svojega
i moj je dragi moj,
koji pase medju ljiljanima.

3. Lepa si, draga moja, kao Tersa,
divna si kao Jerusalim,
strašna kao vojska sa zastavama.

4. Odvrati oči svoje od mene,
jer me raspaljuju.
Kosa ti je kao stado koza
koje se vidi na Galadu..

5. Zubi su ti kao stado ovaca
kad izlaze iz kupala,
koje se sve blizne,
a nijedne nema jalove.

6. Jagodice su tvoje izmedju vitica tvojih
kao kriška nara.

7. Šezdeset ima carica i osamdeset inoča,
i devojaka bez broja;

8. Ali je jedna golubica moja,
bezazlena moja,
jedinica u matere svoje,
izabrana u roditeljke svoje.
Videše je devojke i nazivaše je blaženom;
i carice i inoče hvališe je.

9. Ko je ona što se vidi kao zora
lepa kao mesec,
čista kao sunce,
strašna kao vojska sa zastavama?

10. Sidjoh u orašje da vidim voće u dolu,
da vidim cvate li vinova loza,
pupe li šipci.

11. Ne doznah ništa,
a duša me moja posadi
na kola Aminadalova.

12. Vrati se, vrati se, Sulamko,
vrati se, vrati se, da te gledamo.
Šta ćete gledati na Sulamki?
Kao čete vojničke.

1. Kako su lepe noge tvoje u obući,
kćeri kneževska;
sastavci su bedara tvojih kao grivne,
delo ruku umetničkih.

2. Pupak ti je kao čaša okrugla,
koja nije nikad bez pića;
trbuh ti je kao stog pšenice
ogradjen ljiljanima.

3. Dve dojke tvoje
kao blizanca srnčeta.

4. Vrat ti je kao kula od slonove kosti;
oči su ti kao jezera u Esevonu
na vratima Vatravinskim;
nos ti je kao kula Livanska
koja gleda prema Damasku

5. Glava je tvoja na tebi kao Karmil,
i kosa na glavi tvojoj
kao carska porfira u bore nabrana.

6. Kako si lepa i kako si ljupka,
o ljubavi u milinama!

7. Uzrast ti je kao palma,
i dojke kao grozdovi.

8. Rekoh: popeću se na palmu,
dohvatiću grane njezine;
i biće dojke tvoje
kao grozdovi na vinovoj lozi,
i miris nosa tvojega kao jabuke;

9. I grlo tvoje kao dobro vino,
koje ide pravo dragom mome
i čini da govore usne
onijeh koji spavaju.

10. Ja sam dragoga svoga,
i njega je želja za mnom.

11. Hodi, dragi moj, da idemo u polje,
da noćujemo u selima.

12. Ranićemo u vinograde
da vidimo cvate li vinova loza,
zameće li se groždje, cvatu li šipci;
onde ću ti dati ljubav svoju.

13. Mandragore puštaju miris,
i na vratima je našim svakojako divno voće,
novo i staro,
koje za te dohranih, dragi moj.

1. O da bi mi brat bio,
da bi sao sise matere moje!
našavši te na polju poljubila bih te,
i ne bih bila prekorena.

2. Povela bih te i dovela bih te
u kuću matere svoje;
ti bi me učio, a ja bih te pojila
vinom mirisavijem, sokom od šipka.

3. Leva je ruka njegova meni pod glavom,
a desnom me grli.

4. Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske,
ne budite ljubavi moje,
ne budite je, dok joj ne bude volja.

5. Ko je ona što ide gore iz pustinje
naslanjajući se na dragoga svoga?
Pod jabukom probudih te,
gde te rodi mati tvoja,
gde te rodi roditeljka tvoja.

6. Stavi me kao pečat na srce svoje,
kao pečat na mišicu svoju.
Jer je ljubav jaka kao smrt,
i ljubavna sumnja tvrda kao grob;
žar je njezin kao žar ognjen,
plamen Božji.

7. Mnoga voda ne može ugasiti ljubavi,
niti je reke potopiti.
Da ko daje sve imanje doma svoga
za tu ljubav,
osramotio bi se.

8. Imamo sestru malenu,
koja još nema dojaka.
Šta ćemo činiti sa sestrom svojom
kad bude reč o njoj?

9. Ako je zid,
sagradićemo na njemu dvor od srebra;
ako li vrata,
utvrdićemo ih daskama kedrovim.

10. Ja sam zid
i dojke su moje kao kule.
Tada postah u očima njegovijem
kao ona koja nadje mir.

11. Vinograd imaše Solomon u Valamonu,
dade vinograd čuvarima
da svaji donosi za rod njegov
po hiljadu srebrenika.

12. Moj vinograd koji ja imam,
preda mnom je.
Neka tebi, Solomone,
hiljada i dve stotine
onima koji čuvaju rod njegov.

13. Koji nastavaš u vrtovima!
drugovi slušaju glas tvoj,
daj mi da ga čujem.

14. Brže, dragi moj!
I budi kao srna ili kao jelenče
na gorama mirisnijem.

Solomonovi spisi, biseri Starog Zaveta, po svim merilima su od neprolazne književne, umetničke i saznajne vrednosti. Ona su jednako savremeni danas, kao što su bili i u vreme kada su nastali. Sve nedoumice, strahovi, pitanja, sumnje, želje, nade, patnje, poduke sagledane tada, aktuelni su i danas.

Iskrenoj ljubavi nisu potrebni veštački podsticaji. Ljubav ne treba buditi "dok joj ne bude volja".