Unutrašnje ja

Re: Primer pravog puta

Mirko777 — Wed, 17 Aug 2011 19:40:21 +0200

Poslao: 17.08.2011 19:40

fleshgordon: U svakoj našoj odluci bilo je prethodno pitanje kojim putem. Dugo čovek očekuje rešenje neke situacije. I gle čuda odjednom napokon dođe predlog rešenja, kada sutradan dođe još jedna solucija. Odjednom razočaranje. Zašto dve solucije. Zašto ne samo jedna. Kako sada reagovati?Koju sada odabrati nakon tolikog dugog čekanja? Koji je pravi put? Jednostavno rešenje. Rešenje je ono kojim ste krenuli. Kajenjem vam ne gine, bilo šta da ste odabrali. Stvari će krenuti kako će krenuti. Obično u početku vrlo dobro, kasnije sve lošije. Početnička sreća?.

Ali ne odustajte. Stalno govorite sebi da ste krenuli pravim putem, da su to samo teškoće koje će vam samo doprineti slađem uspehu. Vera u uspeh je prava. Ako nemate to, svako izbor je neuspešan. A uspehu se nikada nećete previše obradovati koliko ste se nadali. Čak ćete se i delimično razočarati, zašto se ne radujete toliko mnogo koliko ste želeli. Čak će vam i prijatelji prebaciti na tom vašem ponašanju. Zašto je to tako?

Pa tako je. Sreći se radujemo u sekundi, a patnju doživljavamo kao višegodišnju. Pa zamislite da ste srećni 24 časa 365 dana. Nemoguće zar ne?. I onda ponovno pitanje , da li smo izabrali pravi put. Ponovo na početak.

Flesh sa tobom mogu samo delimicno da se slozim.
Ovo je sve tacno sto si naveo. Vera u uspeh je jedna od bitnih stvari.
Ali to je sve refleksija naseg uma i nasih misli. One su ponekada konfuzne, zbunjujuce, nelogicne itd...
Sta ako priroda funkcionise totalno drugacije nego sto mi imamo sliku o njoj?
Sta ako je nas um, ustvari tu da nas zavara ka nasem pravom putu?
Dali bi se slika naseg zivota promenila, kada bi znali da nase misli nisu nase?
Ali to je jako kompleksno za nas um, i on tu soluciju odmah odbacuje.
Tamnicar odlicno radi svoj posao, i njegovo je da nas drzi dalje od istine.
Put ka bogu, otvara druga polja stvarnosti i znanja. To je polje nase nesvesnosti, koje je deo nas. Samo ima razlike jer kada se ide ka bogu, nasa nesvesnost postaje svesnost. Ogroman ledeni breg ispod nivo mora, kako nazivaju nesvesnost je tada u nasim rukama. Sva filozofija ovog sveta, ako nema za cilj okretanje ka bogu, svakog pojedinca, je obicna demagogija.
Zasto proucavati nase misli, kada postoji nesto iznad?
Zar nije bolje izaci iz tok zacaranog kruga,i krenuti ka sirenju svoje svesti?
Naucnici su uspeli da misao pretvore u frekvenciju i izmere je. Razlicite misli imaju razlicite frekvencije. Zar frekvencijom nije moguce upravljati u dobre ili lose svrhe?
Medjutim ne postoji nacin, da se covek osvesti spolja. Jednostavno to nije pravo prosvetljenje ako on sam ne dodje do istine. Tako da uvek, svako moze tvrditi da je upravu ili da opet neko nije, a ustvari je samo pitanje nivoa svesti.
Unutrasnje Ja je tu da nas zastiti, i da nas vodi kroz zivot. Kako se ono manifestuje u svakome od nas, sve je individualno.

Primer pravog puta

fleshgordon — Wed, 17 Aug 2011 15:08:25 +0200

Autor: fleshgordon

Poslao: 17.08.2011 15:08

U svakoj našoj odluci bilo je prethodno pitanje kojim putem. Dugo čovek očekuje rešenje neke situacije. I gle čuda odjednom napokon dođe predlog rešenja, kada sutradan dođe još jedna solucija. Odjednom razočaranje. Zašto dve solucije. Zašto ne samo jedna. Kako sada reagovati?Koju sada odabrati nakon tolikog dugog čekanja? Koji je pravi put? Jednostavno rešenje. Rešenje je ono kojim ste krenuli. Kajenjem vam ne gine, bilo šta da ste odabrali. Stvari će krenuti kako će krenuti. Obično u početku vrlo dobro, kasnije sve lošije. Početnička sreća?.

Ali ne odustajte. Stalno govorite sebi da ste krenuli pravim putem, da su to samo teškoće koje će vam samo doprineti slađem uspehu. Vera u uspeh je prava. Ako nemate to, svako izbor je neuspešan. A uspehu se nikada nećete previše obradovati koliko ste se nadali. Čak ćete se i delimično razočarati, zašto se ne radujete toliko mnogo koliko ste želeli. Čak će vam i prijatelji prebaciti na tom vašem ponašanju. Zašto je to tako?

Pa tako je. Sreći se radujemo u sekundi, a patnju doživljavamo kao višegodišnju. Pa zamislite da ste srećni 24 časa 365 dana. Nemoguće zar ne?. I onda ponovno pitanje , da li smo izabrali pravi put. Ponovo na početak.

Pozdrav Mirko

cesko — Fri, 12 Aug 2011 09:58:24 +0200

Autor: cesko

Poslao: 12.08.2011 09:58

Ovo sto si napisao u vezi nemanja misli je jako korisno i u situacijama kad primetimo da smo krenuli u negativne misli,tako ih mozemo zaustaviti. Po meni je to lepa i korisna vezba :)

Pocetak i kraj

Mirko777 — Fri, 12 Aug 2011 09:25:18 +0200

Autor: Mirko777

Poslao: 12.08.2011 09:25

Svako ko zeli da krene stazom Boga, moze to vrlo lako uraditi a to je da se okrene sebi. Ljudi koji su probudjeni, ce Vam pricati satima i satima, a ipak Vi ih necete razumeti, i uvek ce Vam se rojiti milion pitanja u glavi.

A odgovor na jedino pitanje koje muci sve nas, kako postati bolji i povezati se sa sobom? Je krajnje jednostavan. Ja ne znam za Vas, samo VI ZNATE !

Mada svako od nas je to vec cuo, i kada nema odgovora kada sebe pitate nesto, onda ide razocarenje... Iz koga izlazi istina koja je licna da je to za nekog drugog...

Postoje samo putokazi, oni koji su otvorili svoju svest znaju, da nema i ne sme biti nacina da nekoga prosvetlis, to se obicnom coveku cini sebicnim, a u stvari je najveci oblik svesti davanja !!!

Evo jednog glavnog putokaza, kada stupite na taj put, jednostavno ce Vas odvesti tamo gde zelite.

Ako uspete da se koncetrisete da nemate ni jednu jedinu misao, makar na sekund, uspeli ste. Idite dalje i povecavajte vreme na par sekundi, i sve dalje. Samo jakom voljom i predanim radom cete uspeti da nemate nijednu misao par minuta, a onda cete doci do bezbroj raskrsnica a na Vama je kuda cete krenuti.

Potvrda o kvalitetu i poreklu sreće. Unutrašnji mir.

galeksic — Mon, 10 Aug 2009 14:05:38 +0200

Autor: galeksic

Poslao: 10.08.2009 14:05

To je za mene bio poseban dan, i išao sam da kupim sebi poklon. Običaj je u narodu da se posebni trenuci beleže posebnom pažnjom, u vidu posebnih stvari. Ljudi isprepliću oko sebe posebnost i zasebnost, i to pojednostavljuje život, i daje mu onu draž, koja ga pokreće da ne stoji u mestu.

Umesto jedne karte, kupio sam dve. Ta druga će mi dobro doći za povratak, a i prodavačica je neraspoložena, nekako mi nelagodno. Ako je tamo gde idem, ista ovakva, onda bolje ovako, dve karte.

78 dinara... ja dajem stotku... ona mi vraća dva veća novčića okrenuta na dole i dva mala na kojima vidim dve jedinice. Nekako mi daje užurbano i uhodano, kao da sam na smetnji.

Znam da su ova dva veća apoena, od po pet, ali vidim da se ona potrudila, i unela se, i da je upravo prikazala u praksi jedan svoj kompletan koncept, i pitanje je trenutka da li ja to želim da kvarim, ili ne.

Stavio sam to u džep, rekao sam "prijatno", ona mi je uputila jedan divan, širok osmeh, kao sa časopisa. Neko bi poželeo takav.

Nisam mogao da udjem u autobus, jer su se na stanicu parkirala dva, jedan iza drugog. Onaj dole je bio moj, pored mene su ljudi trčali i ušli u njega, ja nisam trčao.

Hodam i razmišljam o tome kako se meni desilo to da razmišljam o tome zašto ne trčim, i "paralelno" razmišljam o tome zašto ne trčim. I pometoh se malo, vrata se zatvoriše, migavac, gas i odoše mesta od kojih je jedno moglo biti moje.

Poznajem vozača, onako po čuvenju, jako je sposoban i dobar je, bori se kao profesionalac za kvalitet prevoza, video sam ga na TV kad je bila frka oko nezakonitog uvoza autobusa, a prašinar aktivista je u kampanjama da se ovde kod nas u Srbiji uvede ona tolerancija, i da se smanji broj belog roblja, da srbi prestanu da biju decu, da se srbima objasni da je droga nešto loša i da ne ubijaju životinje, i tako to. Progresivan je skroz, ali nešto neraspoložen valjda.

Ali, velim dobro, stiže drugi autobus, mali neki, prcvoljak od autobusa i ja sedam. Ispred mene, dva spojena sedišta, mada dosta odignuta, jer su na blatobranu, i bolje reći "iznad mene", tako, sedi neki par, zagrljen.

Ljubav valjda podrazumeva sreću, zagrljeni su i to valjda znači da se vole, a tu činjenicu dele sa svima nama, koji ih susretnemo. On je moćan, sportski neki tip, a ona je crna, sva upeglana i nategnuta, vidi se da drži do sebe, i svog izgleda jako.

- Pa ne znam, teško mi je da delim tu radost.

- Zato što si postao sebičan, i ograničen. Ogradama svog rodnog kraja, jer tako dole kod tebe isto ljudi razmišljaju na taj način.

- Daj molim te, pa kakve veze ima to odakle sam...

- Pa i ja mislim da ne treba da ima veze, ali ti praviš problem, a ne ja. Ja ti samo ukazujem na njega i govorim odakle on zapravo potiče.

- Problem je u tome što ti ideš na letovanje sa tvojim šefom, a ne to odakle sam ja.

- On nije moj šef, on je menadžer odeljenja. Ja ne idem sa njim, idem svojim poslom i ne idem na ceo život, nego na vikend koji mi u poslovnom smislu jako mnogo znači.

- Ma dobro, ne moraš mi to toliko puta ponavljati, molim te, vrti mi se u glavi već malo od toga. Vikend od sedam dana, to prvi put u životu sada čujem.

- Dakle, pa ti si stvarno bezobrazan. Pa rekla sam ti da idemo u petak, ostajemo za vikend i ne možemo da se vratimo u ponedeljak, jer naša firma verovatno neće raditi, nego ćemo ostati do petka. Takva je procedura, šta tu ima nejasno?!

- Nema ništa, sve mi je jasno, uživaj.

- Znaš šta?... To uživanje si namerno toliko puta pomenuo da sam ja izgubila volju i da idem, i da radim, i da se objašnjavam sa tobom...

- Pa zašto ideš, ako ne da uživaš?

- Pa ti mene ništa ne slušaš! Dvesta puta ti pričam da idem, jer će se u subotu verovatno održati vrlo važan simpozijum, koji sam po sebi nije bitan, ali podrazumeva šanse koje se samo jednom u životu dešavaju, i prolaz o kome možeš samo da sanjaš i patiš.

- Da, znam to već napamet, molim te nemoj vikati.

- Moram da vičem kad me nerviraš.

Ne volim kad žene plaču, osetio sam neku nelagodnost, ona je vrlo emotivna, u tom jednom deliću sekunde se rastužila i ovo zadnje rekla, ne znam zašto, ali tako plačnim glasom da mi je bilo žao što sam tu, iza njih, i što sam čuo to nešto intimno i plemenito, njihovo.

Ustali su i izašli, a sele su neke dve cure. Naravno, ne slušam, ali čujem razgovor. Čujem, jasno mi je da govore istim jezikom kao ja, ali ne razaznajem o čemu se radi. Njih sputava ova sredina, ovde su, vele, ljudi zatucani, i depresivni, i ne umeju da od života uzmu maksimum i da budu srećni.

To nisu tako mlade osobe, jer čujem da to neko, valjda se to može nazvati mišljenjem, mešaju sa nekim teorijama iz knjiga. Jako lepo se izražavaju, koriste one reči koje koriste ti neki kvalitetniji ljudi, da svoju komunikaciju zaštite od nas, primitivaca, i da na tu ličnu posvećenost idejama stave beleg posebnosti. Jer, ja to sve slušam, ali pola ne razumem, i ne umem da ponovim.

Šteta, neke sam prijatelje tako izgubio.

Njih dve baš uzimaju sve od života, ledja su im potamnela od sunca ili solarijuma, one mirišu zanosno, pune su života i vole da jedu čokoladu.

Do nogu mi se dokotrljala loptica, zgužvani omot od čokolade. Podelile su jednu malu, ali ne znam koju. Gledam lopticu, sva je zbrčkana i zgužvana, ne mogu da pročitam.

Izašao sam na sledećoj stanici, ušao u prodavnicu, izašao iz prodavnice i stao pred izlog. Nije mi žao para. Šta će to meni? Gledam, i ne znam.

Ali, shvatio sam da ja zapravo ne želim da budem srećan.

Želim inače, ali ne sada, i ne na ovaj način.

Imam kartu za nazad. To je dobro.

(Goran Aleksic, Web desperado)

Potvrda sebe

Lidija — Mon, 10 Aug 2009 11:17:29 +0200

Autor: Lidija

Poslao: 10.08.2009 11:17

Svaki covek tezi ka tome da sebe uzdigne ili potvrdi, ali postoje vise nacina za to,neko to radi u domenu svoje profesije, u domenu porodice, u drustvu, u sportu, u ljubavi, i na bilo koji nacin ima zelju i cilj da sebi da vrednost, da oseti da je nesto dao, pridoneo, da vredi prvo sebi a onda i drugima.

Ali, ima ljudi koji svoju potvrdu, svoje samospoznavanje traze u ocima drugih, o svojim uspesima imaju zelje govoriti na sve moguce nacine. To osecanje nedovoljne sigurnosti u sebe uvek ih motivira da svoje stavove, zelje, ljubavi, da to sve iznesu, da pricaju o tome, otvaraju polemike, diskusije; sve sa ciljem da bar malo sebi dokazu da vrede, da su to oni. Problem je sto postoji plodna polemika i diskusija, koja donosi rezultate na zadovoljstvo svih koji je vode, i jalova polemika i diskusija koja se vodi u cilju da samo jedna strana bude zadovoljna, ocajnicki trazeci satisfakciju za sebe.

Srecan covek svoju srecu, svoja dostizanja ne prezentira ona mu sama dolaze, zato je najveca mudrost umeti da svoju ljubav i srecu preneses i na druge, a da oni to i ne osete; nagrada ce biti osmeh i mir koji ce ostati iza tebe.

Sasvim normalno

Otilija, [nd] — Mon, 03 Aug 2009 23:10:31 +0200

Autor: Otilija, [nd]

Poslao: 03.08.2009 23:10

Da bi čovek mogao normalno, nesmetano da funcioniše mora biti, zapravo, ono što i jeste, mora slediti i osloboditi svoje unutrašnje ja. Predrasude, strah osude okoline, slabost, utapanje u lažne društvene norme, sprečava većinu ljudi oslobadjanja svog unutrašnjeg ja.

Šta znači osloboditi unutrašnje ja? Postoje li neka pravila i šabloni? Ne! Oslobadjanje unutrašnjeg ja je individualno, razlikuje se od čoveka do čoveka, a sve je prilagodjeno senzibilitetu osobe, način jedne osobe je možda pogrešan za drugu osobu, što jednoj osobi prija, drugoj smeta.

Biti svoj po svaku cenu, ostati svoj, slediti svoje unutrašnje ja, u današnje vreme nije baš lako, ali ostati negde zarobljen je mnogo teže i pogubnije.

O posledicama zarobljenog unutrašnjeg ja, pisala je Lidija, a dotaknuto je i ostalim postovima. Dakle, sve je rečeno; htela sam samo da napišem da treba biti svoj, slediti impuls, osloboditi svoje unutrasnje ja, biti spontan, prirodan, i takav oslobodjen, biti savim normalan!

Koliko verujemo u nase drugo Ja

Lidija — Mon, 27 Apr 2009 09:36:22 +0200

Autor: Lidija

Poslao: 27.04.2009 09:36

Verujem da je svako pomislio bar u jednom trenu svog zivota - a sto nisam sebe poslusao? Koliko verujemo sebi, nasem rasudjivanju? Zasto ne uradimo ono sto znamo da je po nama ispravno, nesto sto bi se nama cinilo mnogo prihvatljivije u tom trenutku, nego puno puta biramo liniju manjeg otpora; pravimo kompromise, udvaramo se necijem drugom Ja, a sve to u nama gomila i sakuplja stres i brise polako nasa shvatanja i stavove.

Razmisljanjem i prihvacanjem sebe i onoga sto nosimo u sebi mislim da bi se mnogo toga promenilo i krenulo drugim smerom, jer kao da postoji strah, ili se pokazuje iskrivljen odraz sebe, da bude prihvatljiv u ocima drugih ljudi. Smeh i kada nije smesno. Tuga i kad se ne oseca tuga. Govori se i prica da je to moje unutrasnje Ja. Ja sam to, ja sam takav. A maska na licu dokazuje upravo suprotno. Ali, sa maskom se ne zivi vecno. Cak i najbolja spadne kad-tad; onda se ostane zatecen reakcijom drugih, odaje se bezlicnost identiteta, a da se bude svoj, onaj pravi, za to vec postaje prekasno.

Da li je strah pravi uzrok za to da se suocimo sa svojim pravim i iskonskim nagonima i zeljama? Pa ih uoblikujemo, maskiramo, stavljamo u hiljadu i jednu kategoriju ali nikako u onu pravu.

Mali se procenat ljudi usudi da sebe prikaze na nacin na koji zaista vidi i oseca sebe, jer ti ljudi, ustvari, su dotakli sebe, svoju srz, smisao svog postojanja. Njima nije potreban odraz da bi sebe videli. Gledaju cisto i jasno sebe i umeju da uce na svojim greskama, da sebe uvek uzdignu stepen vise i povedu korak dalje. A svako sebe upozna, i u najgore i u najbolje situacije, ali se to negovanje polako gubi, nestaje... Sve je manje licnih stavova. Sve je vise utapanja u masi, u more opsteprihvacenih standarda. I tako sve se vrti u krug, povinuje se svako tom nepisanom pravilu. Sebe zavara slikom svog srecnog odabira, a mozak, taj nepogresivi ljudski procesor, sve to belezi i njegovo negodovanje, neslaganje, sve to izadje na povrsinu u obliku stresa, depresije, hronicnog umora, bezvoljnosti. I kako se nista ne poduzima, jer sve se vrti u zacaranom krugu, sve se to polako nastavlja u nedogled.

Samo je jedno resenje, lek: da sebi damo sansu, da pustimo ono unutrasnje Ja da sebe pokaze, jer ono je toliko prizeljkivano, a toliko se potiskuje. Covek je stvoren da ima emocije koje moze izraziti i odraziti; sve vrste emocija. Ima oset i dodir na sva svoja cula, i na ono tako prizeljkivano sesto culo, koje samo govori koliko nam nedostaje taj dodir sa samim sobom, sa svojim hedonizmom i svojim zeljama, strastima, sa svojim osecanjima. Jer - nijedan kult, ni ucenje, ni vera nece doneti ono sto sami od sebe naucimo i spoznamo.

Iznad ega - pravi identitet

majra — Thu, 09 Apr 2009 03:03:43 +0200

Autor: majra

Poslao: 09.04.2009 03:03

Najvažnija i najstarija veza u životu je ona sa sadašnjim trenutkom ili, preciznije, sa svakim oblikom koji sadašnji trenutak poprimi, tj. sa onim šta jeste ili šta se dešava. Ako je veza sa sadašnjim trenutkom disfunkcionalna, ta će se disfunkcionalnost odraziti na svaku vezu i svaku situaciju u kojoj se nadjete. Ego se jednostavno može definisati sledećim rečima: disfunkcionalna veza sa sadašnjim trenutkom.

Kada dva patka ulete u borbu koja nikada ne potraje dugo, razdvojiće se i odlepršati u suprotnim smerovima. Potom će obojica ponosito zaklepetati krilima nekoliko puta, oslobadjajući se viška energije koja se nakupila tokom borbe. Nakon toga odlepršaće u miru, kao da se ništa nije desilo.

Kad bi patak imao ljudski mozak, nastavio bi s borbom tako što bi razmišljao i izmišljao priče. Ovako bi verovatno glasila patkova priča:

"Ne mogu da poverujem u ovo šta je upravo uradio. Prišao mi je na samo nekoliko centimetara. On misli da poseduje ovo jezero. Uopšte nema obzira prema mom ličnom prostoru. Nikada mu više neću verovati. Sledeći put će uraditi nešto drugo samo da bi me iznervirao. Siguran sam da već sada kuje plan protiv mene. Ali neću mu to dozvoliti. Naučiću ga pameti za sva vremena."

I tako u nedogled um smišlja svoje priče i priča ih danima, mesecima i godinama. Kada je reč o telu borba se i dalje nastavlja, i energija koju stvara kao reakciju na sve te misli jeste emocija koja nanovo generiše nove misli. To postaje emocionalno razmišljanje ega. Sada vidite kako bi život patka postao problematičan da ima ljudski mozak. Mnogu ljudi ipak, žive na taj način. Nijedna situacija ili dogadjaj se ne završe. Mozak i tvorevina mozga zvana "ja i moja priča" produžavaju njihovo trajanje.

Mi smo vrsta koja se izgubila. Sve što je prirodno – svaki cvet ili drvo može nečemu da nas nauči samo kad bi smo zastali, pogledali i poslušali. Naša pačja lekcija glasi:

Zaklepetajte krilima – što znači ‘manite se priče’ i vratite se na jedino mesto moći: sadašnji trenutak.

Cetiri sporazuma-knjiga vodic ka licnoj slobodi

Lidija — Fri, 21 Nov 2008 18:01:45 +0100

Autor: Lidija

Poslao: 21.11.2008 19:01

U ovu knjigu koja sadrzi bukvalno sve ono sto mislimo ,osecamo,sto nas zbunjuje,muci,boli,sve ono sto bismo zeleli da promenimo a ne znamo kako,u ovoj knjizi je sadrzana mudrost starih Tolteka, njihovo znanje kroz ovu knjigu je pretocio don Miguel Ruiz, knjiga je lako shvatljiva,sa jednim jedinim ciljem da nas usmeri da od svih sporazuma koje svakodnevno pravimo sa sobom i okolinom,na poslu, sa partnerom, sa decom, sa roditeljima, sa prijateljima, da naucimo da napravimo samo cetiri sporazuma sa samim sobom, a oni ce se dalje odraziti na ceo nas zivot,te sporazume cu ukratko preneti sa ciljem da svako razmisli o sebi,o njima,da se aktivira i ako misli da je potrebno da da svoje mislenje o njima.

Prvi sporazum je i najvažniji, a takode i najzahtevniji. On je veoma važan jer ćete već samo uz pomoć tog prvog sporazuma biti u stanju da se uzdignete na onaj nivo egzistencije koji ja nazivam rajem na zemlji.

Prvi sporazum glasi besprekorno koristite svoju reč. On zvuči vrlo jednostavno, ali je veoma, veoma moćan.

Zašto baš reč? Vaša reč predstavlja vašu kreativnu moć. Vaša reč je dar koji potiče direktno od Boga. U Jevandelju po Jovanu, u Bibliji, koje govori o stvaranju svemira, kaže se: „U početku bese reč, i reč bese sa Bogom, i reč bese Bog." Uz pomoć reči vi izražavate svoju kreativnu snagu. Sve iskazujete rečima. Bez obzira na to kojim jezikom govorite, vaša namera manifestuje se
pomoću reči. O čemu sanjate, šta osećate, i kakvi ste zapravo vi, sve se to manifestuje rečima.

Reč nije samo zvuk ili pisani simbol. Reč je sila; to je vaša sposobnost izražavanja i komunikacije, mišljenja, a samim tim, i stvaranja događaja u vašem životu. Vi imate moć govora. Koja još životinja na planeti ima moć govora? Reč je najmoćnije oruđe koje kao ljudsko biće posedujete; ona je magijsko oruđe. Ali kao i mač sa dve oštrice, vaša reč može stvoriti najlepši san, ili uništiti sve oko vas. Jednu oštricu predstavlja zloupotreba reči, koja oko sebe stvara pakao. Druga oštrica je besprekorna upotreba reči, pomoću koje možemo stvoriti samo lepotu, ljubav i raj na zemlji. Zavisno od toga kako je upotrebite, reč vas može osloboditi, ili vas baciti u najstrašnije ropstvo. Sva magija koju posedujete zasnovana je na vašim rečima. Vaša reč je čista magija, a zloupotreba reči predstavlja crnu magiju.

Sledeća tri sporazuma zapravo proizlaze iz prvog sporazuma. Drugi sporazum glasi ništa nemojte shvatati lično.

Šta god da se desi u vašoj okolini, nemojte to shvatati lično. Da upotrebimo raniji primer, ako vas sretnem na ulici i kažem: „Hej, baš si glup", a da vas pri tome čak i ne poznajem, to ne govori ništa o vama; to govori nešto o meni. Ako to shvatite lično, onda ćete možda poverovati da ste glupi. Možda ćete pomisliti: „Odakle on to zna? Je li on to vidovit, ili možda svi mogu da vide koliko sam glup?"

Vi to shvatate lično zbog toga što se slažete sa onim što je rečeno, ma šta to bilo. Čim se složite, kroz vas počinje da teče otrov, i vi ste zarobljeni u paklenom snu. Ono što vas drži zarobljene to je ono što nazivamo ličnom važnošću. Lična važnost,ili lično shvatanje stvari, izraz je maksimalne sebičnosti zbog toga što mi pretpostavljamo da se uvek radi o „meni". Tokom perioda našeg obrazovanja, ili našeg pripitomljavanja, naučili smo da sve shvatamo lično. Mi mislimo_da smo mi za sve odgovorni. Ja, ja, ja, uvek ja!
Ništa od onoga što drugi ljudi rade nije zbog vas. Oni to rade zbog sebe. Svi ljudi žive u sopstvenom snu, u sopstvenom umu; oni se nalaze u potpuno drugačijem svetu od onoga u kojem mi živimo. Kada nešto shvatimo lično, mi stvaramo pretpostavku da oni znaju kako je u našem svetu, i mi pokušavamo da njima nametnemo svoj svet.

Nemojte ništa shvatati lično jer kada shvatate stvari lično vi sebi stvarate bespotrebnu patnju. Ljudi su navikli da pate na različitim nivoima i u različitom stepenu, i mi podržavamo jedni druge u održavanju tih navika. Ljudi su se međusobno složili da pomognu jedni drugima da pate. Ako imate potrebu da budete zlostavljani, lako ćete postići da budete zlostavljani. Isto tako, ako ste u društvu ljudi koji imaju potrebu da pate, nešto u njima će vas navesti da ih zlostavljate. To je kao da na leđima nose natpis koji kaže: „Molim te, udari me." Oni traže opravdanje za svoju patnju. Njihova sklonost ka patnji nije ništa drugo nego sporazum koji oni obnavljaju iz dana u dan.

Treci sporazum glasi nemojte da stvarate predpostavke,ovde cu staviti svoje licno mislenje da mi je ovaj sporazum bio malo tezi jer sam bila sklona da sebe ubedim u stvari koje sam predpostavljala i da se zaista nepotrebno mucim time,ali vremenom sam naucila sebe na samodisciplinu i uspevam da sebe vratim ako krenem putem predpostavki,u stilu da ako je mozda ovo,a mozda je ono i da ne udjem u taj zacarani krug.

Skloni smo tome da o svemu stvaramo pretpostavke. Problem u stvaranja pretpostavki je taj što mi verujemo da su one istinite. Mogli bismo se zakleti da su istinite. Mi stvaramo pretpostavke o onome što drugi rade ili misle - mi ih shvatamo lično - a zatim krivimo njih i reagujemo tako što šaljemo emocionalni otrov preko svojih reči. To je razlog zbog kojeg stvarati pretpostavke, znači tražiti probleme. Mi stvorimo pretpostavku, pogrešno shvatajući stvari, shvatimo ih lično, i završimo tako što ni iz čega napravimo strašnu dramu.

Razmislite za trenutak o istinitosti ove tvrdnje. Čitava sfera kontrole medu ljudima zasniva se na stvaranju pretpostavki i ličnom shvatanju stvari. Čitav naš pakleni san zasnovan je na tome.

Veliki deo emocionalnog otrova nastaje samo zbog toga što stvaramo prepostavke i shvatamo ih lično, jer mi najčešće počinjemo da tračarimo na osnovu svojih pretpostavki. Setite se, tračarenje i ogovaranje su način komuniciranja među ljudima u paklenom snu i način prenošenja otrova od jednog čoveka ka drugom. Zbog toga što se plašimo da postavimo pitanje i razjasnimo stvari, mi stvaramo pretpostavke; zatim branimo svoje pretpostavke i pokušavamo da dokažemo da neko drugi nije u pravu. Uvek je bolje postaviti pitanje nego stvoriti pretpostavku, zato što pretpostavke predstavljaju preduslov patnje.

Jedan primer: šetate ulicom i sretnete osobu koja vam se sviđa. Ta osoba se okrene prema vama i nasmeši se, a zatim ode. Vi stvarate gomilu pretpostavki samo na osnovu tog jednog iskustva. Uz pomoć tih pretpostavki vi stvarate čitavu fantaziju. I vi zaista želite da verujete u tu fantaziju i da je učinite stvarnom. Čitav san počinje da se oblikuje samo na osnovu vaših pretpostavki, i vi možete pomisliti: ,,Oh, ovoj osobi se zaista sviđam." U vašoj svesti čitav odnos se stvara na osnovu toga. Možda ćete se čak i venčati u toj fantaziji. Ali ta fantazija se nalazi u vašoj svesti, u vašem ličnom snu.Stvaranje pretpostavki u odnosima s drugima zaista znači stvaranje problema. Cesto pretpostavljamo da naši partneri znaju šta mi mislimo i da ne moramo da kažemo šta želimo. Mi pretpostavljamo da će oni učiniti ono što mi želimo, jer nas tako dobro poznaju. Ako oni ne učine ono što mi pretpostavljamo da treba da učine, osećamo se povredenim i kažemo: „Trebalo je da znaš."

Način na koji ljudski um funkcioniše veoma je interesantan. Mi imamo potrebu da sve opravdamo, da sve objasnimo i shvatimo, da bismo se osećali sigurnim. Imamo milione pitanja na koja moramo da dobijemo odgovore zato što ima toliko stvari koje naš razum ne može da objasni. Nije važno da li je odgovor tačan; sama činjenica da imamo odgovor čini da se osećamo sigurno. To je razlog zbog kojeg stvaramo pretpostavke Postoji samo još jedan sporazum, ali taj jedan sporazum nam omogućava da ostala tri postanu duboko ukorenjene navike.

Cetvrti sporazum glasi pod bilo kojim okolnostima, uvek učinite sve što možete.

Ali imajte na umu da ono sve što možete da uradite neće biti isto u svakom trenutku. Sve oko vas je živo i neprekidno se menja, tako da će ono najbolje što možete da uradite ponekad biti visokog kvaliteta, a drugi put neće biti tako dobro. Kada se ujutro probudite osveženi i puni snage, najbolje što možete da uradite biće više od onoga što možete noću kada ste umorni. Najbolje što možete da uradite razlikovaće se kada ste zdravi i kada ste bolesni, ili trezni, odnosno pijani.

Bez obzira na kvalitet, uvek učinite sve što možete - ništa manje i ništa više nego što je sve što možete. Ukoliko se suviše trudite da učinite više od onoga što možete, utrošićete više energije nego što je neophodno i na kraju ono najbolje što možete da učinite neće biti dovoljno dobro. Kada se previše naprežete, slabite svoje telo i radite protiv sebe, i tada će vam trebati više vremena da postignete svoj cilj. Ali ako činite manje od onoga što je sve što vi možete, izlažete sebe frustracijama, samoosuđivanju, osećaju krivice i kajanju.

Jednostavno učinite sve što možete , u bilo kakvim okolnostima u svom životu. Nije važno da li ste slabi ili bolesni, ako uvek dajete sve od sebe nikada nećete morati sebe da krivite. A ako ne krivite sebe nikada nećete morati da patite zbog osećaja krivice, stida, i da kažnjavate sami sebe. Ako uvek budete činili sve što možete, razbićete veliku čaroliju kojom ste bili začarani.

Bog je život. Bog je život u akciji. Najbolji način da kažete „Volim te, Bože", jeste da u svom životu činite sve što možete. Najbolji način da kažete: „Hvala ti, Bože", to je da se okanite prošlosti i da živite u ovom trenutku, upravo ovde i upravo sada. Sta god da vam život uzme, dignite ruke od toga. Kada se prepustite i okanite se prošlosti, omogućićete sebi da živite punim plućima u ovom trenutku. Okaniti se prošlosti znači da možete da uživate u snu koji se dešava upravo sada.

Ako živite u snu prošlosti, ne možete da uživate u onome što se dešava upravo sada jer ćete uvek želeti da to bude drugačije nego što jeste. Nemate vremena da žalite za bilo kim ili bilo čim zbog toga što živite. Ako ne uživate u onome što vam se dešava upravo sada, znači da živite u prošlosti i da živite samo polovično. To vodi ka samosažaljenju, patnji i suzama.
Pravo da budete srećni je pravo koje ste stekli rođenjem. Rođenjem ste stekli i pravo da volite, da uživate i delite s nekim svoju ljubav. Živi ste, zato živite svoj život i uživajte u njemu. Nemojte se opirati tome da vas život prožme, jer vas tako prozima Bog.

Nema potrebe da bilo šta saznajemo ili dokazujemo. Jednostavno živeti, rizikovati i uživati u životu, to je sve što je potrebno. Recite ne kada želite da kažete ne, i da kada želite da kažete da. Imate pravo da budete ono što jeste. Možete biti ono što jeste samo ukoliko činite sve što možete. Kada ne činite sve što možete, poričete sami svoje pravo da budete onakvi kakvi ste. To je seme koje treba istinski da gajite u svojoj svesti. Nije vam neophodno poznavanje dubokih filozofskih koncepata. Nije potrebno da vas drugi prihvataju. Vi izražavate svoju božansku prirodu samim tim što živite i volite sebe i druge. Božanski je reći „Hej, volim te".

Prva tri sporazuma delovaće samo ukoliko budete činili sve što možete. Nemojte očekivati da ćete uvek biti u stanju da besprekorno koristite reč. Vaše navike su veoma jake i veoma duboko ukorenjene u vašoj svesti. Ali možete dati sve od sebe. Nemojte očekivati da nikada ništa nećete shvatiti lično; samo učinite sve što možete. Nemojte očekivati da više nikada nećete stvoriti ni jednu pretpostavku, ali svakako možete dati sve od sebe.
Kada činite sve što možete, vaša navike da zloupotrebljavate reč, da stvari shvatate lično, i da stvarate pretpostavke postajaće s vremenom sve slabije i sve rede. Nećete morati sebe da osuđujete, da se osećate krivim ili da kažnjavate sebe ukoliko ne budete mogli da sprovodite ove sporazume.

I rekla bih da naucimo da prvo i prvenstveno volimo sebe, jer samo tada ce sve ovo i imati efekat na nas i nasem zivotu, jer ko radi na sebi taj ce umeti da pruzi mnogo drugim ljudima, a sa tim i ubrati plodove tog svog rada,postace srecna, zadovoljna i voljena osoba.

kako egoizam deluje na nas

Lidija — Sun, 14 Oct 2007 09:37:42 +0200

Autor: Lidija

Poslao: 14.10.2007 09:37

Gdje je kraj našem egoizmu i da li stvarno svaki semafor treba da pokaže zeleno svjetlo baš kada "mi" naiđemo?

Zar nismo smiješna bica. Uprkos činjenici da će jednog dana smrt zakucati na naša vrata, mi se i dalje bavimo svakojakim glupostima. Nevjerovatno je koliko se samo suza prospe zbog nekih stvari koje se već nakon nekoliko dana izgube iz naših misli. Toliko toga želimo, toliko toga nas baca u depresiju, to je stvarno nevjerovatno.

Pa se zapitam da li smo mi uopšte bolji od ostalih bića na ovoj planeti. To što razumijemo jedni druge kada govorimo ne znači da smo išta bolji od ostalih stvorenja. A opet mislimo da smo toliko važni da je naš uspijeh jedina važna stvar na ovom svijetu. Padnemo na ispitu, izgubimo posao, neko nam ukrade auto a mi zbog toga plačemo i plačemo. Izgleda da je sav fokus ljudskih bića okrenut ka ja, ja i ja i samo ja.

Egoizam je toliko izražen da sva čuda ovoga svijeta padaju u njegovu sjenu. Toliko smo opterećeni sobom da to prevazilazi sve granice. Nije nam dovoljno što živimo, uprkos činjenici da je život jedan dar koji se samo jednom dešava. Nije dovoljno uživati u svijetu oko sebe koji je toliko čudesan i prepun ljepote. Ne, već treba sve da se prilagođava nama da bi se mi dobro osjećali. Treba da ostvarimo sve ono čemu nas je društvo naučilo da bi bili sretni i zadovoljni.

Moramo naći posao koji "nama" odgovara, moramo imati ono što "nama" odgovara, moramo naći osobu koja "nama" odgovara, i tako dalje i tako dalje. Egoizam nas je toliko zaslijepio da se čitav naš život sveo samo na zadovoljavanje vlastitih potreba. Više i ne živimo, već samo gledamo kako ćemo zadovoljiti vlastiti egoizam.
Mi smo kao list prepušten na milost i nemilost vjetru

Kako vjetar puhne tako se mi okrećemo. Ako nam se nešto lijepo desi onda smo sretni i cvjetamo od sreće, a ako nam se desi nešto loše onda smo nezadovoljni i mrzimo i sebe i cijeli svijet. Izgleda da nismo mi ti koji upravljaju sobom, već naša okolina.

A opet kako drugačije da razmišljamo kad su nas drugi učili da tako treba. Sipali su u nas masu gluposti i govorili kako treba da hranimo svoj egoizam a da ni sami nisu bili svjesni koliki problem nam s tim navaljuju. I što je još gore, jako malo nas se uopste ikad i zapitalo da li može biti drugačije.
Razvoj svijesti je jedini lijek

Razvoj svijesti je u suštini jedina stvar koja nas može izvući iz ove ego-situacije. Ratovi se vode zbog vlasti, novca, moći i ostalih besmislenih gluposti. I što je još gore, ti koji vode ratove nisu ni svjesni svoje ograničenosti, nisu ni svjesni koliko je sve to besmisleno. A narod, pošto nesvjesno pati od manjka svjesnosti, prati takve klovnove i slijepo se ubacuje u njihovu igru i gine za neke izmišljene ideje.

Uprkos svemu tome sam optimista i vjerujem u čovjeka, vjerujem da ćemo jednog dana biti toliko svjesni da ćemo se moći uzdići iznad svih tih primitivnih emocija kojima smo danas tako ispunjeni. Vjerujem da će svijest čovjeka da se uzdigne iznad svega toga i da ćemo jednog dana biti u stanju da budemo dostojni da se zovemo ljudskim bićima.

Razum i osecajnost

Sanja_ — Tue, 31 Jul 2007 16:40:34 +0200

Autor: Sanja_

Poslao: 31.07.2007 16:40

Odmaraj glavu Neso i slusaj srce ;)
Povremeno ukljuci i mozak jer srce ume da se zanese :) pa strada glava :!:

Poslusaj srce

nesa — Tue, 31 Jul 2007 15:42:26 +0200

Autor: nesa

Poslao: 31.07.2007 15:42

Cesto sam se pitao a i pisao o tome da li slusati srce ili mozak ? Unutrasnje ja - ono sto ti srce govori; ja sam uvek za to da se poslusa srce a ne glava.

Re: Unutrašnje JA

Mikica — Tue, 31 Jul 2007 15:35:03 +0200

Autor: Mikica

Poslao: 31.07.2007 15:35

bubastra

Unutrasnje "ja" nikada ne laze. Ono uvek govori istinu i nikada nece pokusati da je iskrivi. Ono je objektivno i uvek ce prosuditi najidealnije bilo kakvu situaciju.

Nas svesni deo je sposoban da laze. Mi smo u stanju sami sebe da ubedimo kako je ovo ili ono dobro za nas, kako je to sto radimo neki posao koji zapravo ne volimo za dobrobit porodice, kako je to sto se lose hranimo, pusimo i pijemo alkohol nesto sto nema uticaja na nase zdravlje, kako je to sto varamo partnera ok, itd...

Ali nas nesvesni deo, on belezi svaki nas korak i kroz snove nam salje signale ukoliko gresimo. Poruke su jasne, problem je samo kako nauciti jezik kojim nase nesvesno govori.

Ja cu se malo vratiti na sami pocetak. :(

Problem zaista jeste kako nauciti jezik kojim nase ja nesvjesno govori?
Citajuci ranije postavljene postove, shvatila sam da sam vec i prije ovog sto sad znam nesvjesno radila na "Unutrasnjem ja", ali bojim se samo jednim dijelom. Jos uvijek nekad imam osjecaj da ce da prevlada onaj "svjesni" dio mene, onaj "koji laze" da je nesto dobro za mene i ljude meni bliske. Zasto?

Iskustvo mi govori da me intuicija nikad nije iznevjerila. Ali, prije nekih dva mjeseca stalno imam neke sumnje, stalno vagam neke stvari, stalno, bojim se, lazem samu sebe. I to upravo na nacin kako je to opisano u citatu. Kao - ako odlucim "ovako" to ce biti dugorocno dobro za ..... bla, bla, bla.... A samo trenutak nakon toga, imam osjecaj da se cijelo tijelo, svakom svojom celijom svakim atomom buni protiv takve odluke. Kao da znam da grijesim..... I sve tako - zacarani krug?!

Mrzim ove situacije kad je covjek na raskrscu, i treba odluciti sta uciniti. Jedan dio mene zeli jedno, drugi dio mene govori da treba drugo.
Da li je ovo samo moja unutrasnja dilema, usljed toga sto ne poznajem svoje "ja" dovoljno? Ili to sve ipak ima dublje razloge negdje u proslosti, roditeljima, prijateljima, poslovima, astroloskom znaku ili sta znam vec....

Grozno se osjecam danima, pokusavam usmjeriti svoj zivot u "prave shine". A hiljadu mi je upitnika nad glavom!

Pravi pacijent! :shock:

Moji snovi - moji strahovi

stepska vuchica — Fri, 22 Jun 2007 11:04:42 +0200

Autor: stepska vuchica

Poslao: 22.06.2007 11:04

Jeste tako! kontam da ljudi jako malo paznje obracaju na svoje snove.

Ja sanjam, stalno sanjam i belezim to. Sanjam kako voljena osoba odlazi od mene, kao okrece mi ledja i ja se probudim u suzama da, to je moja vecita strepnja da ce napustiti ovaj grad.

Svake noci (a i danju kad spavam), on protrci kroz moju rem fazu snovi, to su moji strahovi.

Empatija

falcao — Wed, 06 Jun 2007 11:15:55 +0200

Autor: falcao

Poslao: 06.06.2007 11:15

Kada saosecam, moja prirodna granica je sazivljavanje. I to u smislu posmatraca u odnosu na psihicko stanje druge osobe. I uvek postoji "brana" da to ne postane prezivljavanje. Saosecanje u smislu prezivljavanja
preveliki je teret za mene. I zasto da sopstveni um zbunjujem prezivljavanjem, dovoljno je sazivljavanje.

Samo prezivljavanje moze trajno da postane deo mog mentalnog
rezevoara, da vestacki bude deo moje realne proslosti, a to ne zelim.
Sazaljenje, kako tu vidim sebe? Opet dilema, da li je to moja slovenska
dusa ili saznanje da postoji i pragmaticna zapadna tradicija. Mislim na protestantizam, i negovanje individualizma. Kolektivizam ili individualizam?

Da budem ono sto jesam, ili ono sto znam da je pragmaticno. Hocu ono kako sam rodjen, da ne prkosim prirodi, mojoj slovenskoj dusi.

Pozitivna energija

falcao — Thu, 10 May 2007 13:19:09 +0200

Autor: falcao

Poslao: 10.05.2007 13:19

Početkom lipnja izišla je nova knjiga u nakladi izdavačke kuće Dvostruka duga. Radi se o knjizi Judith Orloff POZITIVNA ENERGIJA – izvrsnom priručniku koji će vam pomoći da prepoznate energiju koja vas okružuje, ali i onu koja vas ispunjava iznutra.

Svi zračimo opipljivom energijom. Sigurno ste ne jednom primijetili da ste sjeli ili stali kraj osobe koja vas na neki način privlači ili odbija? Ne toliko njezini postupci ili riječi, već jednostavno osjećaj. Ili, recimo suradnik na poslu koji je naizgled vrlo srdačan, ali se poslije susreta s njim uvijek osjećate smlavljeno.

Ljudi su jedni drugima lijek: katkad dobar, katkad loš. Razmjena energije se događa kad god s nekim uđete u odnos. Neki ljudi zrače pozitivnom energijom, neki negativnom. To je značajka osobe, MJERA LJUBAVI s kojom ona živi. Energija odražava i čovjekov rad na sebi, njegova nastojanja da iscijeli gnjev, mržnju ili samoprezir, emocije koje nas truju poput otrovnih para. Kako prepoznati ljude koji zrače pozitivnom energijom u odnosu na one koji zrače negativnom?

Pozitivni ljudi zrače primamljivim vibracijama srdačnosti, suosjećanja i susretljivosti. Intuitivno se kraj njih osjećate smireno, opušteno i želite im se približiti.Blistaju smirenim sjajem. U njihovoj se nazočnosti osjećate bolje. Osjećate više energije i optimizma.

Ljudi s negativnom energijom čine: da se osjećate poniženo, ukočeno ili napadnuto. Osjećate bockave, odbojne vibracije. Jedva čekate da se udaljite. Vaša energija slabi pa čak osjećate i slabost.

Neki su ljudi otporniji na negativnu energiju dok je drugi upijaju poput spužve. Uz uobičajen stres, upijanje tuđe negativne energije može biti vrlo traumatično. Od kroničnog nedostatka energije do iscrpljenosti te raznih psihosomatskih bolesti kojima naizgled nema uzroka. No, unatoč tome što smo izloženi mnogim točkama negativne energije, možemo naučiti izbjegavati njezino upijanje. Prvi korak u tom učenju jest ustanoviti jeste li intuitivni empat ili niste.

Evo jednostavnog testa:

1. Da li vam često kažu da ste pretjerano osjetljivi?
2. Ako vam je prijateljica ili prijatelj uznemirena ili osjeća bol, počinjete li osjećati isto?
3. Iscrpljuju li vas gužve pa ih svim silama nastojite izbjeći?
4. Osjećate li tjeskobu u prepunim dizalima, zrakoplovima ili vagonima?
5. Jeste li preosjetljivi na buku, mirise ili nečije pretjerano brbljanje?
6. Osjećate li nagli pad energije kad čujete strašne vijesti?
7. “Pregorite” li lako u skupini pa vam je potrebno mnogo vremena da se oporavite

Nakon toga slijede jednostavni svakidašnji postupci koji će vam pomoći da održite svoju energiju na stalnoj i snažnoj razini.

Umjeće zivljenja u ritmu

Svaki čovjek ima svoj ritam življenja, kao što ima svoj ritam disanja i ritam rada srca. Suludo je očekivati da imamo svi iste ritmove, a često se to događa u našim svakodnevnim okolnostima, našim obiteljima ili na poslu.
Nekima od nas odgovara bezglavo juriti i manijakalno obavljati mnogo poslova tijekom dana, dok drugi ne mogu žuriti tako mnogo ili pak vole živjeti smireno.

Kako ćete osjetiti koji je ritam najbolji za vas? Pa najlakše tako da osvijestite ritmove koji za vas nisu dobri, a to ćete učiniti tako da neko vrijeme obratite svoju svjesnu pozornost na to kako se osjećate u duhu i tijelu dok ste smireni ili dok ste u žurbi.

Ako osjećate da vam je energija raspršena, da je vaša svijest o tijelu vrlo slaba ili uopće niste svjesni svojega tijela, ako podsvjesno ili svjesno osjećate paniku te su narušene vaše sposobnosti slušanja i pamćenja pojedinosti - sigurno ste u ritmu koji pretjerano troši vaše zalihe energije i koji će vas uskoro dovesti do iscrpljenosti i potom do bolesti.

Zato, bez obzira na to koliko vas okolina tjera svojim ritmom, pronađite svoj jedinstveni i držite ga se te mu se svaki put svjesno vratite osjetite li iscrpljenost, neprestani umor, razdražljivost, nagle promjene raspoloženja, psihosomatske simptome, slabljenje libida ili seksualnu hladnoću.
U knjizi ćete pronaći lagane jednominutne tehnike koje će vam pomoći da se i u najizazovnijim obavezama vratite u ritam koji vam odgovara.

Život u sadašnjem trenutku

Među osnovama energetske psihijatrije osobito se ističe važnost življenja u sadašnjem trenutku. Prošlost i brige o budućnosti nevjerojatno iscrpljuju naše energetske zalihe čineći nas rastresenim maskama zatočenim u svojim mislima, nesposobnim da primijetimo razne male punjače energije oko nas: večernje cvrčanje zrikavaca u travi dvorišta ili opojni miomiris ruža iz obližnjeg ružičnjaka ili kapljicu rose na tek propupalom cvijetu u vrtu.

Vježbe za vraćanje u sadašnji trenutak

Promatrajte majstore sadašnjeg trenutka

1. novorođenčad i djeca stalno su prisutna ovdje i sada, s vječitom sposobnošću divljenja sadašnjem trenutku. Nemate li svoju djecu, promatrajte igru djece na igralištu ili parku kad se vraćate s posla i zapazite kako njihovo veselje i radost podiže vašu razinu energije.

2. družite se s kreativnim ljudima ili nazočite kreativnim situacijama - večerima poezije, koncertima, kreativnim radionicama

3. budite svjesni svog disanja - kada postanete svjesni kako mislima lutate prekopavajući prošlost ili brinući o budućnosti, nakratko zastanite, sjednite uspravno zatvorenih očiju te lagano dišite kroz nos prateći kako dah puni vaše nosnice i hrani vas životodajnom energijom. Dišite tako nekoliko minuta.

4. jedan od jednostavnih i djelotvornih postupaka vraćanja u sadašnji trenutak jest provjeravanje otkucaja bila. Na taj se način povezujete sa svojim tijelom i osjećate kojim ritmom kuca.

5. igrajte se sa životinjama koje su nevjerojatni generator sadašnjih trenutaka.

6. izbjegavajte najveće neprijatelje sadašnjosti: RADOHOLIČARSTVO I TEHNO-OČAJ

Dok o radoholičarstvu ne treba puno govoriti, a u knjizi ćete pronaći detaljno razrađene uzroke tog velikog problema današnjice, tehno-očaj je nešto što uzima sve većeg maha.

Iz dana u dan okruženi smo sve većim brojem strojeva, uređaja, aparata, računala koja nam pod navodnicima olakšavaju život. Zaista, bez njih više i ne možemo živjeti. Međutim, oni su nevjerojatni izvori negativne energije. Stoga je izuzetno važno naučiti odmah od početka provoditi tehnološki post i energetski predah od njih.

Radite li cijeli dan za računalom, pokušajte se kod kuće odmaknuti od izvora elektromagnetskog zračenja. Mobitel držite na stolu, a ne obješenog kraj vaših vitalnih organa. Vjerujte, mobiteli posjeduju i tipku za isključivanje pa ih pokušajte preko noći isključiti, a ako je moguće i češće.

Na televizoru ima zaista vrlo malo emisija i filmova koji su zaista vrijedni vaše pozornosti. Pokušajte selekcionirati i gledati samo ono što uzdiže vašu energiju i nakon čega se osjećate nadahnuto i napunjeno, a ne iscijeđeno i umorno. I definitivno isključite radio aparate i televizore dok obavljate ostale poslove jer proizvode samo buku koja itekako prazni vašu životnu energiju.

Tijekom radnog dana, uhvatite barem minutu dvije da se odmaknete od računala, dođete do prozora ako već ne možete izvan zgrade, upijete pokoju sunčevu zraku ili napravite nekoliko minuta vježbe svjesnog disanja.
Svi problemi, e-mailovi, faxovi i neodgovoreni pozivi čekat će vas kad se vratite, ali vi ćete se osjećati ipak bolje.

Pronadjite svoj vlatiti poticajni duhovni put

Na putu otkrivanja vašeg načina duhovnosti neka vas vode sljedeće smjernice:

1. uvidite da je propitivanje zdravo - slobodno propitujte sve što ste ikada naučili o duhovnosti. Ne morate zadovoljiti nikoga osim sebe. Nanjušite licemjerje ili neistine. Ljudi vam mogu beskrajno dugo pričati o tome koliko su duhovno usmjereni, ali sva ta retorika ne znači ništa ako ne osjećate njihovo srce.

2. dopustite si slobodu traženja onoga što vas pokreće - to ne mora biti ono što vaši prijatelji i obitelj slijede ili odobravaju. Ne postoji jedan ispravan duhovni put za sve, već samo onaj koji je ispravan za vas.

3. upoznajte osjećaj duhovne povezanosti - ne dozvolite nikome da vas uvjerava o ispravnosti svog duhovnog puta. Ako osjećate toplinu, energiju, ugodu, radost, idite za tim i pratite kako ćete se osjećati s vremenom.

4. otkrijte što duhovna povezanost nije - ako ne postoji nikakva energetska reakcija (što je autorica naziva duhovnim mrtvilom) ili pak se javi osjećaj neugode pa čak i u odbojnosti, to nije za vas unatoč tome što vas vaš um možda uvjerava u suprotno.

5. oslobodite se otpora - koji će se javiti imate li nekih loših iskustava iz prošlosti. Budite svjesni svojih prošlih zamjerki, ali nemojte im dozvoliti da vas spriječe u vašem daljnjem rastu i razvoju.

Dva najvažnija koraka poticajnog duhovnog puta jesu pronalaženje djelotvorne tehnike tihe meditacije koja će vas dvaput dnevno vraćati na vaš vlastiti izvor energije i inteligencije te održavanje i njegovanje okrepljujućih trenutaka tišine.

Jedno od izuzetno zanimljivih poglavlja ove knjige govori o prepoznavanju hrane i tjelesne aktivnosti koja pomažu rastu vaše pozitivne energije nasuprot onoj koja vas slabi i iscrpljuje. U svjetlu toga, na kraju ovog predavanja vratit ćemo se djelomice na našu prošlu knjigu Emocionalna energija te naučiti kako jednostavnim vježbama emocionalne joge preobraziti negativne osjećaje u spokojstvo, mir i ispunjenje.

Najveći potrošač pozitivne energije jest strah. Strah uglavnom nastaje kao suprotnost emociji ljubavi ili u nedostatku ljubavi. Znanost nam govori da energija nastaje kao rezultat staničnog metabolizma, ali danas već uvelike znamo da energija proizlazi iz emocija. Središte emocionalne energije smješteno je u solarnom pleksusu - žarištu u kojem nastaju i strah i radost.

Strah je najveći kradljivac energije. Kao vješti zavodnik, bestidno nam oduzima sve dobro i djelotvorno te traži naše slabe točke. Prvi korak u prevladavanju manjih ali i većih strahova jest njegovo imenovanje. Jasno i svjesno izrazite svoje strahove kako vas ne bi iznenadili. Uzmite si vremena jedno poslijepodne, razmislite o njima pa ih i zapišite ako treba. Na taj način ćete ih osvijestiti kako vas zaista ne bi zaskočili u nekoj sasvim nevezanoj i bezazlenoj situaciji.

Jedan od mojih najvećih potisnutih strahova jest da ću, jer volim živjeti sama, jednog dana u starosti pasti po svojim strmim stepenicama u kući i da neću moći doći do telefona te ću tako ostati ležati neko vrijeme dok me netko ne pronađe. Izgleda smiješno i suludo, ali oduzima pozitivnu energiju.
Izuzetna tehnika prevladavanja strahova jest načiniti popis onoga na čemu možete biti zahvalni i kao protuteža strahu njegovati osjećaj zahvalnosti koji potiče osjećaj ljubavi.

Zatim, pronađite svoje mjesto moći. Neko mjesto u prirodi ili kutak u vašem stanu koji vas puni energijom i ispunjava mirom. Moja ljubav prema knjigama, životinjama i finom ručku prekoračuje strah i vraća me srcu. I vaša će osobita mjesta imati takvi učinak. Ako strah ne posustaje, moguće je da je ukorijenjen u prošlosti. Za razliku od tradicionalne psihijatrije, energetska psihijatrija stare traume ne shvaća kao puka sjećanja, već uviđa da se te traume zadržavaju u našim energetskim poljima čineći ožiljke koji onemogućuju slobodan protok životne energije. Stoga o traumama treba govoriti, a ako treba potražiti i stručnu pomoć kako bi se riješile, a ne potisnule. I na kraju, izbjegavajte upijanje tuđih strahova.

Razvijajte seksualnost usredotčenu u srcu

Je li vam seks postao dosadan? Obveza? Ili ga već neko vrijeme odgađate?
Pripremite se pojmiti seksualnost u kontekstu energije, a ne s iskrivljenog stajališta pop-kulture o tome kakvo bi to iskustvo trebalo biti. Svatko može doseći uzbudljivu, izvornu erotičnost. Zapravo, stvoriti seksualnu energiju iznutra što je polazna točka za dobar seksualan život i s vašim partnerom.
Po pitanju značenja zdrave seksualnosti podvrgnuti smo ispiranju mozga. Reklame, pjesme poput one “Ja mogu cijelu noć dušo”, zapravo su vrlo jadne. Možda je vaš cilj biti superljubavnik i u tome ste uspjeli. Sjajno! No, ako ste poput mene i možda poput još nekih sličnih, taj vam cilj nije nimalo primamljiv. Seksualni se stil razlikuje od čovjeka do čovjeka. Vrlo je važno ustanoviti svoje vlastite ritmove i potrebe.

A ono što je možda najvažnije jest da pozitivna seksualna energija vaš erotski život usredotučuje na srce što je mnogo zanimljivije od isključivo genitalne usredotočenosti. Seksualnost, po riječima Judith Orloff, uopće ne mora uključivati partnera. Ako niste u vezi, vaše senzualno jastvo ne mora biti osuđeno na zimski san ili na smrt. Ali, isto tako ako ste senzualno zaljubljeni u sav život (a što je opet teško izvedivo bez življenja u sadašnjem trenutku), osjećat ćete više strasti u sebi i s partnerom. Svoje senzualno jastvo možete hraniti i ako niste u vezi.

Evo jednog autoričinog iskustva:

“Kad sam se upustila u istraživanje energije, ta me je silovitost iznenadila. Godine 1986. pohađala sam žensku duhovnu radionicu na sjevernoj obali Kauaija. Na početku razdoblja tišine i posta, u vrijeme zalaska sunca šetala sam bujnim tropskim šumarkom prema Tihom oceanu. Blagi vjetrić poigravao se mojom tankom pamučnom haljinom dok sam promatrala kako palme plešu hula ples. Dok je vlažan zrak milovao moju kožu, opčinjeno sam gledala treperenje lišća obližnjega frangipana; treperenje me je uzbuđivalo. Potpuno zapanjena, naslonila sam se na stablo i osjetila kako me ispunjava valovima topline. Pritisnula sam leđa o deblo plašeći se da bi svaki pokret ili kritička misao o tome što se događa mogli zaustaviti taj osjećaj. Hvala bogu, moj je um surađivao. Cijelo moje tijelo bljesnulo je orgazmom. Te sam večeri na Kauaiju upoznala zanosnu senzualnost prirode.”

Vašu će erotsku prirodu jednako probuditi mirisna kupka, blaga masaža eteričnim uljima, tanjur pomno izabranih i posloženih delicija koje zaista volite kao i strastvena noć provedena s vašim partnerom. A vašu će erotsku prirodu jednako održavati budnom nježni povjeratac koji vam miluje lice dok sjedite na balkonu i slušate pjev zrikavaca (SAMO AKO SI DOZVOLITE UŽIVATI U TOME), kao i topli zagrljaj osobe koju volite. Ma što to bilo što podiže vašu životnu energiju, razvit će istovremeno i vašu seksualnost.

Zato odbacite stereotipe i prepustite se trenucima uživanja kojima ovaj svijet zaista obiluje, a koji su ništa drugo nego čista seksualnost. A za sve one koji su već dugi niz godina u vezi i osjećaju da više nema strasti u njihovom životu niti odnosu s partnerom, knjiga obiluje nizom jednostavnih vještina za usklađivanje međusobnih potreba s partnerom i ponovno buđenje zajedničke erotske energije.

Knjiga obiluje jednostavnim napucima koji prodiru u sva područja našeg života. Nadam se da ćete je uzeti u ruke i pročitati i to ne jednom, već više puta. Posebno zanimljivo poglavlje jest ono o energetskim vampirima koji nas okružuju te crpe našu energiju te savjeti o tome kako ih prepoznati, kako ih svrstati u određenu skupinu i kako im zabraniti isisavanje naše pozitivne i životne energije.

Za kraj, prije vježbanja emocionalne joge, napravit ćemo jednu vrlo jednostavnu vježbu u kojoj vas molim da svi sudjelujete (zato ste dobili onaj papir i olovku na početku predavanja). To je vježba razvijanja kreativnosti. Kreativnost je nevjerojatan lijek uzdizanja naše životne energije i ma koliko se smatramo netalentiranim za umjetničko, likovno, glazbeno ili bilo koje drugo kreativno izražavanje, uzmite si barem pet minuta tijekom dana i učinite nešto kreativno.

Pa, eto uzmite sada svoje papire i bojice i crtajte, pišite, slikajte ili što vam drago. Na kraju predavanja možete nam pokloniti svoje kreativne uratke ako želite. Slobodni ste potpuno u svom izražaju, jedino vam zadajem temu kao pripremu za vježbe emocionalne joge. A tema jest: vaše trenutno osjećajno stanje izraženo kroz sliku, crtež ili riječ.
Imate pet minuta.

Zelena šuma skup je zelenog drveća, pojedinci ispunjeni pozitivnom energijom čine svijet ispunjen ljubavlju. Kao i sve u životu, pitanje negativne i pozitivne energije, mržnje ili ljubavi, pitanje je izbora. Ja nikad neću prestati sanjati o boljem svijetu. Uvjerena sam da smo sposobni ostvariti san o svijetu u kojemu ćemo se ujediniti i živjeti složno. U tome nas ne smije voditi strah, već ljubav. Vidim svijet u kojemu djeca kod kuće neće učiti mrziti. Svijet u kojemu ljudi ne vrijeđaju jedni druge zbog boje kože. Svijetu u kojemu poštujemo svu raznolikost života što nas okružuje. Svijet u kojem nema nasilja i u kojemu ljudi svih rasa i vjera složno radi u cilju sveopćeg boljitka. Ja vidim takav svijet.

Vidite li ga i vi?

Da zagrebemo ispod povrsine

j@ — Sun, 22 Apr 2007 15:39:30 +0200

Autor: j@

Poslao: 22.04.2007 15:39

Muska tajanstvenost? Zenska tvrdoglavost? Poteba muskarca za ispoljavanjem hrabrosti, za pobedom? Potreba zene za romantikom, razgovorom?

Ove i jos mnoge druge teme vezane su za put ka bliskosti i ljubavi dvoje ljudi. Razvijaju se od detinjstva, pa sve do zrelog doba i uglavnom vode ka tome koliko smo svesni svoje licnosti i svesti o svom Ja.

Ocekivanja svih ljudi na planeti jesu da budu voljeni, prihvaceni i sigurni. A ipak, ne trude se svi dovoljno da otvoreno i jasno izraze svoje zelje i osecanja. Uporno pokusavaju da promene sebe ili osobu do koje im je stalo, ne bi li odnos u kom su, doveli u stanje savrsenstva.

Pitanja koja postavljam sebi sve cesce, a posto nikako ne nalazim odgovor, sada bih postavila i vama.

- Koliko smo iskreni prema sebi i drugima?
- Zasto nam ljubav izgleda tako beznadezna ponekad?
- Gubimo li svoj identitet da bi pokusali da odrzimo neke veze?

Sta se nalazi ispod povrsine naseg takozvanog Ja? Da zagrebemo malo i iskreno odgovorimo.

Da li se mozda mnogim muskarcima, vise ne mase "pesnicama" i ne zvecka "macevima"da bi dokazali koliko su cvrsti? Mozda samo potajno ocekuju da neko primeti da se ispod oklopa krije potreba da ih neko poznaje u dusu. Da mogu otvoreno da priznaju strahove, nesigurnosti, tugu, a da pritom ne budu odbaceni i okarakterisani kao nesposobni da vode porodicu i budu uspesni u svom poslu.

- ili -

Da li je zenama vec preko glave da izigravaju ljubomorne, posesivne, dzangrizave domacice i koliko im to zaista i prija? Mozda se samo plase samoce, i zele da imaju potpuni osecaj sigurnosti i topline koji su im toliko vazni.

Naravno da se ova dva gore navedena primera, ne odnose na sve muskarce ili zene. Ipak mislim da u nama uvek postoji neka doza straha da pokazemo sebe u celini, jer se bojimo surovosti pojedinih ljudi, koji daju sebi za pravo da nas osudjuju zbog nekih nasih postupaka i ponasanja.

Za mene je sve to jos uvek veliki rebus, a za vas?

Emocionalno zdrave osobe

falcao — Sat, 21 Apr 2007 11:01:20 +0200

Autor: falcao

Poslao: 21.04.2007 11:01

- Emocionalno zdrave osobe razvile su stabilnu zivotnu filozofiju,imaju
sopstveni sistem vrednosti koji je uskladjen sa drustvenim vrednostima.
A takav sistem vodi ka ljudskoj sreci.

- Emocionalno zdrave osobe postigle su stabilnu harmoniju,i zadovoljavajuci
odnos sa okruzenjem.Funkcionisu uspesno i uglavnom se osecaju srecnima.
Iako svesni ogranicenja i krutosti prisutnih u covekovoj egzistenciji.

- Emocionalno zdrave osobe direktno se suocavaju s problemima i pronalaze
realna i prihvatljiva resenja.Teze ka oslobadjanju od preterane i nerealne
teskobe, zabrinutosti i straha.

- Emocionalno zdrave osobe teze sreci i vesele se zivotu. Ne poklanjaju paznju iskljucivo svojim slabostima i svojim losim stranama, vec i njih prihvataju u skladu sa sopstvenom zivotnom filozofijom.

- Emocionalno zdrave osobe imaju siroko podrucje interesa i upevaju da odrze ravnotezu izmedju rada, rutinskih obaveza i rekreacije.

- Emocionalno zdrave osobe prihvataju i deluju u realnom svetu.

J. H. Humphrey, profesor

Desiderata

falcao — Sun, 01 Apr 2007 21:05:25 +0200

Autor: falcao

Poslao: 01.04.2007 21:05

Idi smireno kroz buku i uzurbanost i seti se mira koji se moze naci u tisini.
Koliko je to moguce budi u dobrim odnosima sa svim ljudima. Govori svoju istinu smireno i jasno,slusaj druge,cak i glupake i neuke, i oni imaju svoju pricu. Izbegavaj bucne i agresivne osobe,oni su teret duhu.

Ako uporedjujes sebe sa drugima, mozes postati ponosan ili ogorcen jer uvek
ce biti vecih ili manjih od tebe. Raduj se svojim dostignucima, kao i svojim
planovima. Odrzi entuzijazam za svoj licni poziv, ma koliko skroman bio, to je
pravo blago u promenljivim vremenima. Ali neka ti to ne smeta da vidis vrline koliko ih ima, mnogo ljudi tezi za visokim idealima i zivot je pun herojstva.Budi ono sto jesi. Spokojno primi iskustvo godina skladno napustajuci sto je prikladno mladosti. Dakle budi u miru sa Bogom, ma kako da ga zamisljas, i bez obzira na to sta radis i cemu stremis, u bucnom komesanju zivota zadrzi mir u svojoj dusi.
Budi vedar. Tezi da budes srecan.

Max Ehrmann, 1927. The Confused History of Desiderata

Strah

falcao — Wed, 28 Mar 2007 10:30:21 +0200

Autor: falcao

Poslao: 28.03.2007 10:30

Dobro znam da je strah snazna emocionalna reakcija na situaciju koja preti integritetu organizma. Prisutne fizioloske promene i moguce spoljne manifestacije. I da je normalna reakcija organizma. Mislim da su sporne procene kada je realna i opravdana reakcija straha. Instiktivna reakcija, podlozan ucenju. E tu je zapelo.

Kako definisati granicu izmedju normalne, standardne i one koja prelazi u devijantno. Amplituda koja nije srazmerna konkretnoj situaciji?

Strah

falcao — Fri, 23 Mar 2007 09:56:54 +0100

Autor: falcao

Poslao: 23.03.2007 10:56

Ja se u ovo nesto posebno ne razumem, ali me interesuje da li tu spada i
strast? Znam samo da je to retko pasija, ali sta je? Da li postoji strah
od strasti, nas unutrasnji ili nekako opsti?

j@

j@ — Tue, 30 Jan 2007 00:39:03 +0100

Autor: j@

Poslao: 30.01.2007 01:39

Tisinu cujem mislima
Nevidljiva misao vidi.
Da li sam to ja.
Ili oboje u necemu.

Otvori srce i slusaj unutrasnji glas

majra — Tue, 12 Sep 2006 14:23:16 +0200

Autor: majra

Poslao: 12.09.2006 14:23

Svako od nas poseduje karakterističan duhovni genetski kod koji predstavlja skoncentrisanu unutrašnju mudrost i sadrži sve poruke vezane za naš zivotni put.

Te poruke poput signala potiču iz vašeg intuitivnog jezgra vaše ličnosti, a funkcija im je da vas vode i usmeravaju kroz sve faze vašeg zivota. Ovi jasni nagoveštaji su prisutni u svakom trenutku i mogu se javiti na različite načine, i u različitim oblicima.

Mogu imati formu"unutrašnjeg glasa", ili kao neka vrsta "intuitivnog" bleska; mogu vam doći u pismu, SMS-u, ili odštampani čak i na tako neočekivanom mestu kao što je bilbord, ili poklopac kakvog proizvoda koji upravo kupujete u marketu.

Najbolji dokaz za to da zaista imate posla sa porukom je to što, ma koliko se vi trudili da je ignorišete, ona je stalno tu, ne napušta vas. Ona se uporno, uvek iznova javlja sve dok vi najzad ne postanete spremni da je pazljivo saslušate i delujete u skladu sa njenom sadrzinom.

Čak i ako niste spremni ili ne želite da ih uvazite, ako im "zatvorite prozor" ako sadrže vašu istinu naći će način da vas pronađu.

Ima jedna stara izreka "Sve ono što uporno izbegavate, još upornije vas traži."

Ignorišući unutrašni glas koji vam prenosi oruku, vi samo utičete na to da se one manifestuju na drugi, negativan način, kao depresija, porok ili jednostavno nezadovoljstvo.

Da bi ste razvili sposobnost da primate i poštujete vlastito unutrašnje saznaje morate naučiti da sebe osluškujete - znači da se aktivno usredsredite na poruke i verbalne i neverbalne, i morate pre svega imati poverenja u sebe i svoju intuiciju, ne samo deklarativno već istinski i bezuslovno, kao što volite npr. svoje dete ne zato sto ima lepe oči, kosu... već jednostavno što postoji.

Evo jedne stare šale o religioznom čoveku koji je iskreno verovao u Boga. Molio se svakog dana i bio ubeđen da će mu Bog priskičiti u pomoć ako mu se bilo šta loše desi u životu... (skratiću iz praktičnih razloga...)

Jake kiše prouzrokovale poplave, pa i njegovo selo bilo potopljeno. Svi panično žurili da se spasu što pre, neki od njih prolazeći kolima ubeđivali ga da se s njima odveze na sigurno.

Njegov odgovor je bio "Mene će Bog spasiti."

Kiša je i dalje padala pa se morao popeti na drugi sprat, prolazio čamac i ljudi ga ubeđivali da se ukrca, no odgovor je bio isti. Odbio je i pomoć spasilačkog helikoptera.

Voda je porasla, preplavila i krov, ponesen bujicom čovek se udavio. Kad je stigao u raj, Bog zaprepašteno upita:

- Šta ćeš ti tu? Još nije tvoje vreme?!

Čovek odgovori:

- Ja sam verovao u tebe?!

Bog:

- Pa poslao sam ti kola, čamac, helikopter. Šta bi ti još?