Omiljeni video klip

Plava Ptica - Nebeska odiseja

Plava Ptica — Mon, 02 Sep 2013 20:41:28 +0200

Poslao: 02.09.2013 20:41

"Postojeu nama neke neprevodive dubine,
postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam"...

Dj.Balasevic

Oduvek me je nesto vuklo ka nebu jako, snazno neobjasnjivo i desilo se. Moj prvi skok. Neopisivo recima iskustvo koje pomera granice u meni. Plava ptica leti net nebom vec dugo naizgled bez nekog cilja koi podtoji i ona ga je svesna.

Da se ostane bez daha!

Kale — Mon, 13 May 2013 20:56:39 +0200

Autor: Kale

Poslao: 13.05.2013 20:56

Video koji sam sasvim slučajno pronašla, a od koga definitivno stane dah. Želela sam da podeleim ovaj video sa svima vama koji volite neobične i fantastične stvari, da nekazem čudne :)
Ravnoteža i koncentracija daju uspeh! Stvarno prelep video, praćen jos predivnijom muzikom koja upotpunjava ceo doživljaj...

Ксения Симонова, Rekviem iz peska

majra — Sat, 03 Oct 2009 03:37:09 +0200

Autor: majra

Poslao: 03.10.2009 03:37

Umetnost u pesku moderan format umetničkog izraza pleni lakoćom prelivanja slike u sliku, tajanstvenom igrom svetla, rominjanjem peska koje "upadne" u oko i suze krenu, i stegne se u grudima, ponese nam dušu njena poletna ruka baš kao zrnce peska kroz vreme u svemir.

Pretapajući nisku slika projektovanih na velikom platnu Ksenia Simonova oslikava stradanja duša u ratnim razaranjima tokom nemačke invazije na Sovjetski Savez u Drugom svetskom ratu. Ona priča o ljudima koji su u ljubavi pod zvezdanim nebom tek počeli sanjati zajednički san, kako i zapocinje stvaranje editorijala scenom zaljubljenog para na klupi čiji san o zajedničkoj sreći pod kapom nebeskom bolno cepaju borbeni avioni. Sreća silazi sa scene.

Zato znam - ne može da mi se desi ništa.

Ruka u ruci za srecu

majra — Wed, 02 Sep 2009 13:09:32 +0200

Autor: majra

Poslao: 02.09.2009 13:09

Polje duše niko nikada nije uspeo preći a da nije išao samo jednom stazom, ogradu joj nijedno biće nije nikada dotaklo. Svako gazi svoju liniju na dlanu ucrtanu, koristi je kao neki slabašan konac uz pomoć koga se hoda sigurno. Nekada vam se učini da nemate oslonac i šta činite tada, šta činimo svi? Stišćemo prazan dlan. Taj trenutak u sebi ima magije. Iako se čini kao mehanički rutinski pokret, istina je da stišćemo život, ono parče linije da bi osetili damar sopstevnog srca. I tako oslonjeni na ritam ponovo učimo hodati kroz život.

Jedno rame, jedna noga i dva srca velika

Ma Li je bila mlada devetnaestogdisnja devojka, profesionalna vrlo perspektivna balerina kada je izgubila u prometnoj nesreći desnu ruku. Bio je to trenutak u kome su se kao kula od karata srušili svi njeni devojački snovi. Do juče njen, zgodni "zaljubljeni" partner je nestao iz njenog života, balet u koji je utkala svaku strunu svoga bića je postao samo nedosanjani san.

Ugasila se svetla pozornice, jaz izmedju htenja i mogućnosti nepremostiv. Život u svetlosti ovakvog razmišljanja, pobuna da umesto radosti u roditeljskim očima gledaš senu tuge dok si živ, samo zato sto si preživeo. Što si živ, ali drugačije ziv mrvi srce. Teško je nositi trajni žig. Potpun osećaj usamljenosti zbog svojih osobina, snaga bola nagnala je Ma Li na akt sopstvene volje - samoubojstvo.

No, nismo mi ti koji odlučujemo o početku, pa ni o kraju čuda koje zovemo život, ljubav onih koji su upleli korenje duše sa našom ne dozvole da odemo u prah kada se srušimo kao oblakoder. Uprkos svemu čovek je toliko vezan za ono što postoji, da podnosi svoju nesavršenost i kada se stigne do ivice očaja, do tačke kada je naše postojanje više besmisao – tada bilo kakav elemenat dobra, ma koliko sićušan bio, dobije neizmernu vrednost, postaje odlučujuća spona sa životom. Reči voljenih se tada pretvaraju u pravo krštenje, čudno krštenje i niko nikada ne sazna kako kroči na stazu pomirenja sa istinom. Tako život poteče dalje, neočekivanim, začudjujućim putevima.

Ma Li obuhvata život i pravi od svakog dana remek delo. Ostavlja dojučerašnji svet iza stakla, osamostaljuje se, i otvara svoju malu knjižaru, stišće "bič" od svoje odsečene kose i šiba život na novi kolosek. Pet godina kasnije 2001, biva pozvana da se takmiči na Petom nacionalnom art performansu za osobe sa hendikepom i penje se na tron - čisto zlato kite zlaćanim odlivkom legure. Neko je davno rekao: "Ništa ne uspeva tako, kao uspeh", Ma Li ovaj nastup vraća na voljenu pozornicu. Ona je imala sreću unutar sebe, koja je magnetičnim silama privukla dvadesetogodišnjeg mladica Tao.

Kome se jednom duša uruši, beži u zaklon čim nasluti potres. Duši od snova zrak nečijeg oka je pretnja. Ne može se uvek iznova snovati tkanje. Niko nije zagazio dva puta u istu vodu. Onaj koga je vukao vir, zna šta su opasne vode. Pogledi su se sreli. Vir u očima. Ma Li je pobegla, on ju je tražio godinama po Pekingu, ali ne po imenu već po otisku u zenici. Podsmevali su mu se svi i oni za koje je mislio da su njegova htenja kakva god bila, za njih uvek sreća ako su njemu sreća. Našao ju je kako pleše u noćnom baru. Nikada se više nisu razdvojili.

Reči su slabe da duša sa dušom opšti. U hladnoj snežnoj noći vraćali su se sa snimanja gde su zaradjivali kao statisti za "goli" život, čekajući polupromrzli na autobus nakon tog dugog dana najednom je njena duša progovorila. Zaplesala je svoju istinu, plesala je svoj život u celosti, pričala mu pokretima u snegu. Tada je shvatio sve. Ona je jedinstvena, ovo nastupa život kroz pokret. Tri godine kasnije Tao dobija zvaničnu licencu i postaje njen legitiman agent.

Septembra, 2005 upućuje poziv dvadesetjednogodišnjem mladiću Zhai Xiaowei, koji se pripremao za učešće u biciklističkoj disciplini na nacionalnoj Specijalnoj Olimpijadi. Mlad čovek srastao sa svojim gubitkom u detinjstvu zračio je samo optimizmom, ali i nevericom kada je primio poziv. Poziv za ples “"Ruka u ruci." Sve u životu je ostvario iz semena detinje želje. Snaga volje, predanost i istrajnost mu nikada nije nedostajala, on je čovek koji je uvek iznova umeo da želi još prilika za sreću. Nema sumnje da smo svi sebe izgradili i od najmanjeg iskustva koje smo doživeli. Poput ambicioznog kralja koji svoju palatu gradi suviše brzo da bi stigao da obidje svaku sobu, i ovaj mladić je sebe izgradio u četvrtoj godini života. Dijalog koji je trajao svega nekoliko minuta sa ocem u čekaonici ispred hiruške sale je izlio kalup za njegovu ličost.

Kao četvorogodišnjeg dečaka otac ga je pitao:

"Doktor će morati da ti amputira nogu. Plašiš li se?"

On nije mogao shvatiti kako će biti različit, ni u oku, ni u slici sveta i bez stanke je izgovorio - "Ne."

"Čekaju te mnogi izazovi i teškoće u životu. Plašiš li se?" – opet ga je pitao.

"Šta su to izazovi i životne teškoće? Da li su dobrog ukusa?" - pitao je gledajući oca kao da mu obećava darove.

Otac je kroz suzan osmeh odgovorio: "Da, one su poput tvojih omiljenih bombona. Potrebno je samo da svaku "pojedeš" na vreme!”

Tako je stasao atletski optimističan duh koji je humorom "jeo" životne teškoće, a sa osmehom išao u susret svakom izazovu koji se pojavi. Učinio je to i ovaj put, s dečijom željom da spozna, da savlada novi izazov. Iako nije razumeo zašto je Tao pozvao njega koji nikada nije stao u plesnu dvoranu, kada je ugledao Ma Li osetio je da pred njim pleše savršena duša. Tako su se duše uhvatile za ruke i zaplesale, ali kako nema svetlosti čoveku bez oka tako ni vrhunskog umetničkog umeća bez upornosti, odricanja i sati provedenih zajedno.

Li i Tao su ga doživljavali kao mladjeg brata, tako su i živeli skupa pod istim krovom tokom više od godine ispunjene intenzivnim iscrpljujućim treninzima. Hiljade padova, udaraca o pod da bi se dosegao sofisticiran pokret, danonoćni uzleti i padovi dok se ne savlada i najzahtevnija figura u baletu doveli su ih izmedju sedam hiljada takmičarskih parova u finaliste Nacionalnog plesa (IV. CCTV). Oni su osvojili srebrnu medalju sa visokom ocenom 99,17 i sa najviše glasova publike. Duše plešu savršeno s rukom u ruci, ostalo je istorija, ples traje.

Ma Li & Zhai Xiaowei

Pokretima koji bodu. Pokretima koji miluju. Ranjenim pokretima radjaju jedan sasvim novi ples za budućnost. Ona teče unazad, svaki pokret koji čine što je stariji postaje ono što tek predstoji. Neko neočekivano otkriće uvek može da izmeni našu sopstvenu odredjenu sudbinu. Medju njima nema tuge, njihova sreća što nastupaju ogromna je. (A sta da se kaže o sreći onih što ih gledaju pri nastupu?) Valjda bi i bogovi pred njima hteli da ostanu na kolenima sve dok im se ne oprosti. Pokazali su nam da ne treba biti suviše nepoverljiv prema izborima koje smo kao deca sami pravili, jer ako ih dosta dugo razvijamo, izneće na svetlost dana jedan nov aspekt stvarnosti; one takoreći, postaju istinite i obnavljaju život. Tako je od pamtiveka, ljubav se uvek plodi u život.

Hand in hand

Mikica — Thu, 27 Aug 2009 18:49:47 +0200

Autor: Mikica

Poslao: 27.08.2009 18:49

Bogatstvo koje su nam podarili servisi poput you tube, dailymotion, vimeo zasigurno su pravo otkrovenje za ljubitelje video zapisa, bilo profesionalnih bilo amaterskih. Nekako su svi dobili šansu da li da prikažu šta imaju, da li da uživaju u radovima drugih. Činjenica je da svako za sebe može pronaći video i audio zapis koji je u stanju zanjihati onu neku tajnu nit koja veže srce sa dušom. Dok su nam neki klipovi omiljeni, lepršavi i razigrani, neki drugi nas podstiču na razmišljanje, uzdrmaju nas duboko, nerijetko ostave slan trag za sobom. Svi oni skupa puno govore o nama...

Iz dana u dan nižu se novi zapisi, i lete tako od srca do srca, prenose se kao neka štafeta koju je jako važno dotaći, biti joj u blizini. Osjećaji koji vas preplave često su van dometa riječi koje bi bile dostojan odraz vidjenog, doživljenog i proživljenog u samo par minuta nekog klipa. Jedan od takvih zapisa ostavljam vama, dragima; vama koji ste u stanju uzvišeno posmatrati život i ljude.

Hand in hand

Da se život zna p(r)oigrati sa ljudima, znamo svi. Da ljudi znaju i sami doprinijeti igrarijama, i to nam je poznato. Ono što nije poznato svima nama jeste kako ostati svoj, zadovoljan i sretan u vremenima kad izgleda da nam ništa iz vanjskog svijeta ne nudi zrnce nade, kako ostati pribran kad sudbina tijelo stavi u svoje okove...

Dvoje ljudi koje vidimo na snimku u čarobne su lampe svoje duše duvali onda kad su odlučili da u njihovom životu ne postoji: „ne; nema; ne mogu; ne može“. I gle, zaista su se želje ispunile.

Izgleda da nisu ni želje ni htijenja nekakve imaginarne kategorije, već vrlo realne, žive i moćne. Nisu one pale da bi sve u našem životu odredile predznakom minus; one su podarene da bismo mi od njih pravili stvarnost. Želje i htijenja su realne, žive i moćne taman toliko koliko ih mi takvima učinimo.

Život je borba. A borba traži snagu i oružje. Snaga čovjeka omotana je u onu tananu nit što spaja srce s dušom. Njenim dodirom spajamo se sa samim sobom, tako da se sve u nama na tren rastavi i ponovo sastavi. Oružje naše je naša volja. Tom istom voljom protrljati treba čarobnu lampu duše, osvijetle se prostori i dubine i nama samima nepoznate; a nakon toga svako od nas neka ponavlja kao mantru: „da; ima; mogu; može“. Naravno da... Mogu, možeš! Moram, moraš!

Massimo Savić - Indija

Mikica — Sun, 16 Nov 2008 12:23:38 +0100

Autor: Mikica

Poslao: 16.11.2008 13:23

Muzika danas često nije samo doživljaj zvuka; od nekoga čiji rad pratimo i koga slušamo, očekujemo uvijek više, u najmanju ruku dobar (namjerno ne kažem „odličan“) video spot makar za jednu pjesmu s albuma. No, ta očekivanja nerijetko ostanu baš samo očekivanja, jer za našu omiljenu pjesmu ostanemo uskraćeni za dobru propratnu vizuelnu priču. Da li se radi o nedostatku novca, ili se radi možda o neosviještenosti naših muzičara – teško je reći. Činjenica jeste da malo njih ulaže u taj, po meni, vrlo bitan segment svoje muzičke karijere. Ili, ako i ulažu odu u drugu krajnost, a to je da urade nešto što bude čista komercijalizacija, te tako kvalitet i sama namjera uradjenog spota postanu upitni. I sve dok se ne uozbilje, mogu cijeniti njihovu muziku, mogu uživati u doživljaju koji mi podari njihova pjesma, ali teško ću ih svrstati u kompletne profesionalce koji imaju svoju zvijezdu na našem muzičkom nebu, i kojima upravo ta zvijezda i pripada.

I kroz ovu temu, ja sam postavila par spotova za koje mislim da su uradjeni jako kvaliteno, produkcijski i u svakom drugom smislu; što će reći, da ipak izuzetaka ima i da nije baš sve tako sivo.

Jedan od izuzetaka je svakako i Massimo Savić. On je i svojim albumima Vještina I i II pokazao ozbiljnost u pristupu muzici koju radi, ali isto tako ozbiljnost i u odnosu prema svojoj publici. Nisam spominjala ovdje, ali bilo je u proteklom periodu nekoliko njegovih spotova vrijednih pažnje, poput onih za pjesme „Odjednom ti“, „Da mogu“, „Tajna vještina“ ili „Bacila je sve niz rijeku“.

Koliko se radi o muzičaru koji misli o svemu i pažljivo kreira svoj muzički put, vidi se i po novom spotu za pjesmu „Indija“, koja se nalazi na albumu „Sunce se ponovo radja“. Spot je pravo osvježenje, rekla bih. Meni lično se mnogo dopao; ali naravno, prihvatam mogućnost da sam prilično subjektivna.

Snimanje video spota održano je na cijelom nizu lokacija - od teatra Exit, u kojem su snimane studijske scene, preko Jarunskog jezera, sve do leta balonom iznad Zagorja. Redatelj Radislav Jovanov-Gonzo i Massimo su za potrebe snimanja spota poletjeli balonom iznad pitoresknih zagorskih brega i postali baruni. Naime, prema starom francuskom zakonu (koji je formiran u vrijeme kad su balonom mogli letjeti samo izuzetno bogati građani) tko god je poletio balonom postao je barun mjesta gdje je balon sletio. Tako su Gonzo i Massimo postali baruni od Grabrovca. Prilikom slijetanja dočekani su uz šampanjac, a nakon obrednog klečanja uručene su im i povelje o uspješnom letu i pripadajućoj barunskoj tituli.

Tako se snimao spot. A što se tiče same pjesme treba reći da ju je napisao poznati slovenski kantautor Jan Plestenjak uz pomoć Massimove supruge Eni Kondić. Radi se o prvoj saradnji izmedju Massima i Jana Plestnjaka. Album “Sunce se ponovo radja” je od septembra mjeseca u prodaji.

Spot za pjesmu “Indija” ostaje ovdje vama za uživanje, kritiku ili nešto treće - procijenit ćete sami.

Video rad o skakačima - poverajzer

galeksic — Sun, 31 Aug 2008 01:22:13 +0200

Autor: galeksic

Poslao: 31.08.2008 01:22

Omiljeni video klip ne mora nužno da bude muzički video spot, ali može i valjda zato smo iz neke navike uglavnom ovde prikazivali takve sadržaje i smeli smo sa uma druge vrste video radova. Pokušaćemo da temu reimenujemo i redefinišemo - odrednica "omiljeni" možda nije baš najsrećnije odabrana.

Video koji prilažem je klip sa sajta Dejli moušn www.dailymotion.com - gde je svrstan u "creative" sadržaje, što znači da je autorsko delo osobe koja ga je uploadovala, a muzika je korišćena je uz pristanak izvodjača.

U pitanju su mladi luckasti ljudi koji upražnjavaju skakanje na poverajzeru (Poweriser). Više informacija o ovoj spravi nudi vikipedija - http://en.wikipedia.org/wiki/Poweriser

Video rad traje dva minuta i dvadeset sekundi i ispunjava svaku od njih, bar onima koji nikada nisu videli "powereiser" na delu, niti kako izgleda skakanje na poverajzeru. Jako lepo snimljeno i izmontirano, a muzika koja je odabrana unosi pravu atmosferu i čini ugodjaj potpunim.

Maksim Mrvica - Video kompilacija "Tosca"

Lidija — Mon, 28 Jul 2008 21:35:30 +0200

Autor: Lidija

Poslao: 28.07.2008 21:35

Po meni broj jedan pijanist koji je klasiku na svoj neobican, a tako privlacan nacin doblizio mladom svetu a i ostalim slusaocima, uvek nov, pun energije koja osvaja, jer muzika se svira i oseca dusom; Maksim je jednostavno osvezenje i za oci i za usi. :)

Oi Va Voa – Yesterday's Mistakes

Mikica — Mon, 14 Jul 2008 17:20:00 +0200

Autor: Mikica

Poslao: 14.07.2008 17:20

Don't need another resolution to feel
As though I'm going somewhere, somewhere.

You said you needed me
Or at least that's what I thought
At times the memories
Seem to be knocking at my door
I've seen the film a million times
Feels like I wrote the storyline
I refuse to replay
The mistakes that we made yesterday.

I like to think I'm stronger now
Victim of common sense
The truth is that I know I still
Confuse the past with the present tense
Condensing what we had
To a single frame
That sticks in my mind
As I try to move on
The same image comes back every time.

They were yesterdays mistakes
And they were yesterdays mistakes,
Yesterday's mistakes
Somewhere.

Forgive my selfishness
I'd be grateful if you can
Forget my ingratitude
You think I'm twice the girl I am
They say we should forgive
But not forget
What has gone before
I refuse to replay
The mistakes that we made yesterday.

And they were yesterdays mistakes
Yesterday's mistakes
They were yesterdays mistakes.

I refuse to replay
The mistakes that we made yesterday,
I refuse to replay
The mistakes that we made yesterday…

Josipa Lisac - Paučina

Mikica — Wed, 09 Jul 2008 22:27:27 +0200

Autor: Mikica

Poslao: 09.07.2008 22:27

Paučina je pjesma nastala 2001.godine kao plod saradnje Josipe Lisac sa hrvatskim jazz muzičarem Elvisom Stanićem.

Video spot za pjesmu je radjen u Opatiji. Na snimku koji slijedi sama Josipa govori o pjesmi i spotu neposredno prije premijere. Nakon toga ide spot koji je stvarno uradjen odlično, "avangardno" kako Josipa kaže. Jedna vrlo zanimljiva priča, uz njen fantastičan glas.

Kraljevstvo labudova – ziv odraz devojacke tuge

majra — Mon, 07 Jul 2008 22:06:35 +0200

Autor: majra

Poslao: 07.07.2008 22:06

"Labudovo jezero" je klasicno delo bez kojeg se ne da zamisliti ozbiljan baletski repertoar, a nema balerine koja ne sniva da igra glavnu ulogu. Ta baletska rola je uglavnom dvostruka, to je crni i beli labud ili Odeta, odnosno Odilija.

Libreto za Labudovo jezero zasnovan je na bajci koja postoji kod raznih naroda. Ona govori o devojci koja je zlim cinima pretvorena u labuda i o tome kako istinska ljubav i nesebicna hrabrost mogu razbiti te cini. Zle cini koje su bacene na Odetu mogu se razbiti jedino ako Zigfrid ostane veran ljubavi na koju se zakleo. Ako pogazi svoj zavet, cak i nehotice, Odeta ce zauvek ostati zacarana. Princeva izdaja, mada je nacinjena nesvesno, zapravo je fatalna. Suoceni s vecnim razdvajanjem, ljubavnici odlaze u smrt kao izraz istinske i duboke ljubavi.

Verzija "Labudovog jezera" Petra Iljica Cajkovskog u izvedbi clanova ansambla "Great Chinese State Circus-a" je hrabar i nada sve kreativan prilaz u postavci ovog remek-dela. Ljubav prema klasicnom delu doneta na ovako autentican, virtuozan nacin i gracioznost sa kojom je izneto nezadrzivo ljubavno ushicenje kao zudnja za ljudskim dostojanstvom ostavlja bez daha i sasvim sigurno zasluzuju divljenje i aplauz.

Karolina Goceva-Ptico malecka

Lidija — Sun, 06 Jul 2008 14:57:27 +0200

Autor: Lidija

Poslao: 06.07.2008 14:57

Najnovata pesna na Karolina koja e navistina preubava balada :)

I Wish There Was An Angel

majra — Fri, 04 Jul 2008 17:26:09 +0200

Autor: majra

Poslao: 04.07.2008 17:26

“Verisam’s” - dva izvrsna britanska umetnika violinist Darryl Way (bivsi frontmen grupe “Curved Air”) i velicanstveni tenor Stephen Crook su nam darovali po drugi put muzicko drago kamenje.

Istaknute vokalne sposobnosti Cook-a uz inovativni klasicni aranzman Way-a tvori vanvremensku muziku, emocija i istina utkane u numeru 'I Wish There Was An Angel' su je nacinile muzikom duse.

La vita e bella

Lidija — Tue, 01 Jul 2008 22:57:36 +0200

Autor: Lidija

Poslao: 01.07.2008 22:57

Predivan film,jednostavno treba se pogledati :)

Tango

Majet — Tue, 01 Jul 2008 18:57:59 +0200

Autor: Majet

Poslao: 01.07.2008 18:57

Ruke u vis - Samo jedan je put

majra — Tue, 01 Jul 2008 11:33:31 +0200

Autor: majra

Poslao: 01.07.2008 11:33

♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫

The Turtles - So Happy Together

majra — Wed, 25 Jun 2008 22:45:07 +0200

Autor: majra

Poslao: 25.06.2008 22:45

Gledajte da, daaa :!:

Adi Lukovac & Ornamenti - List

Mikica — Wed, 18 Jun 2008 18:04:43 +0200

Autor: Mikica

Poslao: 18.06.2008 18:04

Adi Lukovac je poginuo u teškoj saobraćajnoj nesreći na autoputu u blizini Blažuja, kod Sarajeva 18. juna 2006.godine. Danas su dvije godine od toga dana. Želim samo na jedan simboličan način ostaviti makar ovaj post kao sjećanje na Adija i sve ono što je radio.

Za one koji ne znaju “Adi Lukovac & Ornamenti su stručni štab ilegalaca ubačenih s Proximacentaure. Adi Lukovac - strateg, Adnan Zilić - operativac, Brano Jakubović - bezbjednjak, Vedran Mujagić - koordinator.” Tako su voljeli govoriti o sebi.

Minimalističkom kombinacijom modernog breakbeat ritma, ambijantalnog i tradicionalnog etno zvuka, suosnivač etikete Post War Sound, Adi je iza sebe ostavio dva fenomenalna studijska albuma, ''Pomjeranja'' 1998, te ''Fluid'' 2001. godine. Niz godina, Adi Lukovac i Ornamenti, uz još jako mali broj bendova, činili su ono što smo svi smatrali bh muzičkom scenom. U onom vremenu, a tek danas, rijetkima će biti jasno da se ne radi o bendu. To je Fenomen. (http://www.feelter.com)

Osim albuma koje je objavio, bavio se i filmskom muzikom, i to takodjer vrlo originalno i zanimljivo. No, izgleda da se ono što pomalo zvuči kao floskula u njegovom slučaju zaista pretvorilo u realnost. Naime, dok je bio živ, uglavnom je bio obožavan od vrlo uskog kruga ljudi koji su mogli u potpunosti da shvate šta on to radi, bio je cijenjen kao profesionalni muzičar, ali ipak nedovoljno u poredjenju sa kvalitetom zvukova koje nam je podario, medijski nije bio nikad posebno eksponiran, važio je za osobu koja je svoja, sama i neshvaćena. Nekako je za života uvijek bio u sjeni. Sad, nakon što dvije godine više nije sa nama, o njemu se priča mnogo više. Danas se njegov rad uporedjuje sa muzikom ovog vremena. I tek ako počnete da ga uporedjujete s nekim, shvatite koliko je on bio talentovan, i koliko je profesionalno uradio sve čega se takao. Nekako je tek sad, čini mi se, stigao do mjesta koje mu odavno pripada, u smislu nekakvog muzičkog uspjeha.

Pišem u ovoj temi „Omiljeni video klip“ iz dva razloga: prvi je to što su Adi & Ornamenti mnogo truda ulagali u svoje spotove, što takve stvari nisu nikad prepuštali pukoj slučajnosti, i što je njihovu muziku uvijek pratio pažljivo izrežiran video materijal; drugi razlog je što želim baš u ovu temu ostaviti jedan od njihovih spotova, koji je 1999.godine dobio nagradu za najbolji video spot. Ja zaista smatram da je spot za pjesmu „List“ jedan od rijetkih spotova koji zaustavlja dah. Svojim kvalitetom i visokim profesionalizmom odudara od mase komercijalnih spotova koji se rade danas. Pjesma je sama po sebi nešto čemu se često vraćam, a spot je ovdje samo upotpunio cijeli doživljaj.
Hvala ti Adi.

da te voli...

Cicos macos :)

Lord[MX] — Wed, 18 Jun 2008 03:39:01 +0200

Autor: Lord[MX]

Poslao: 18.06.2008 03:39

Eh, neke stvari ne treba menjati

Lord[MX] — Mon, 09 Jun 2008 12:00:51 +0200

Autor: Lord[MX]

Poslao: 09.06.2008 12:00

http://www.crtanifilmovi.net/
Meni onde svi omiljeni :)

The Aristocats

Lidija — Sat, 07 Jun 2008 19:49:52 +0200

Autor: Lidija

Poslao: 07.06.2008 19:49

Predivan Diznijev crtani dugometrazni film koji i odrasli rado pogledaju :)

nekad...

Barbara — Tue, 03 Jun 2008 11:34:43 +0200

Autor: Barbara

Poslao: 03.06.2008 11:34

Ovo sam mnogo volela kad sam bila mala ;) , a i sad mi se svidja :klap:

Moram ja

Barbara — Thu, 22 May 2008 22:54:35 +0200

Autor: Barbara

Poslao: 22.05.2008 22:54

Snimak sa otvaranja Art centra u Paviljonu Spasić

galeksic — Wed, 21 May 2008 17:26:24 +0200

Autor: galeksic

Poslao: 21.05.2008 17:26

Ovaj mali video klip je zapravo jedna moja mala video šetnja napravljena mobilnim telefonom. Iako sumnjam da će ikome ovo postati omiljeni video, mislim da je u redu da stoji ovde i da pripada ovoj temi, ovako naslovljenoj.

U pitanju je snimak sa otvaranja Art centra u Paviljonu Spasić, Beograd. Više informacija o dogadjaju na www.paviljon.org