Prva ljubav - jedina i najveca ljubav

Kada vam još uvek nedostaje

virada — Tue, 13 Feb 2018 02:38:13 +0100

Autor: virada

Poslao: 13.02.2018 03:38

Nije slučajna izreka „ Prva ljubav zaborava nema „ kada su stvari srca u pitanju ta rana teško zarasta , a samim tim je najteže preboleti ili zaboraviti i krenuti ka novim izazovima koji donose sreću. Skloni smo prisećanju prošlih vremena, ali kada je ljubav u pitanju to nas može odvesti u zamku. Svako bi pomislio da je lakše reći nego učiniti , ali ako zaista želite preboleti – zaboraviti i ostaviti prvu ljubav gde joj je mesto , trebamo se angažovati na više polja i na taj način što više uposliti mozak .
Mislim da svako zna da ni jedna veza nije ista , jer ono što smo imali u staroj nemojmo tražiti i u novoj , jer to nije put do sreće . Prva ljubav je velika stvar , pa su ponekada i suze okej . Znam iz ličnog iskustva , dođe prvo sećanje, pa onaj stari osećaj i neka nostalgija koja topi led iz srca pa krenu suze. Zato , ukoliko imate potrebu da se isplačete , slobodno to i uradite biće vam mnogo bolje .

Pitate se , da li je normalno što se tako osećate, da li je normalno što vam je i dalje teško kada je vidite kako veselo ide sa nekim drugim. Zar nebi trebalo da je već jednom prebolite kako bi posvetili punu pažnju svojoj sadašnjoj devojci ? Mislim da je potpuno normalno što vam je teško da prebolite svoju prvu ljubav i to može da potraje jako dugo, ali ipak nije potrebna večnost da se ona preboli. Da bi ste olakšali sebi okružite se prijateljima i provedite puno vremena sa njima i svojom sadašnjom devojkom, nemojte je nikada porediti sa bivšom , jer , svaka devojka ili dečko su priča za sebe. Ne pomaže da naredite sebi da ne mislite na nju. Jako je teško ne misliti na nekoga. Okupirajte svoj mozak sa što više različitih misli i aktivnosti. Ukoliko tako postupite , s vremenom će vaš bol i sećanja izbledeti . Ono što je sigurno , a to je da ćete teško zaboraviti svoju prvu ljubav , ali sećanje na nju više neće boleti , biće samo jedna lepa uspomena.

Ivana

Grgs — Wed, 31 Jan 2018 15:14:51 +0100

Autor: Grgs

Poslao: 31.01.2018 16:14

Moja se prva ljubav zvala Ivana . To je bilo prije 6 godina . Dan danas ju sanjam , i misli k njoj lete . Ne znam kako niti zasto . Trenutacno imam curu s njom sam 4 godine u vezi i volim je i sve to stoji , i imat cemo svatove ove godine . ... i sve to . Ali kad se ove sijetim , nez nekako oslabim , i onda kao da ove vise nema ii nez vise sta da radim . Osijecam se vec ludo .. to vise nije normalno ... ali nije uvijek meni tako .. sam et .. kad ju sanjam ... al kako , zasto ju sanjam.. nemam pojma .. i ona ima decka , i isto svatove , al na godinu ...
Al kad ju sanjma , kao smo na starom mijestu , pomirili smo se i , kroz taj san osjetim tu ljubav ponovno i sve to .. i kad se probudim ... budem ono , u nedoumici, nez sta me snaslo , pogubljen . I sljedecih par dana budem kao zombi , sve radim automatski , bez ikakvog osijecaja za prostor i ljude ..
Ne znma sta da radim i trebam savijet i pomoc .

I još jedna priča

milanstzigic — Sat, 12 Mar 2016 20:57:05 +0100

Autor: milanstzigic

Poslao: 12.03.2016 21:57

Ljubavna priča na neočekivanom mestu

Zastao je sa ogromnim kolicima za kupovinu ispred njene kase. Bila su prepuna svega.
„Za ovo će joj trebati bar tri minuta.“- pomislio je. Pogledao je po supermarketu:”Ljubavna priča na neočekivanom mestu, mora se priznati”.

Bio je treći u redu. Posmatrao je kasirku kako monotono očitava robu prvog u redu.
„Glupi uređaj, za čas završi, ne stignem ni da je vidim.“-mrzovoljno je gledao u čitač.
Video je samo njene negovane ruke kako uzimaju karticu i provlače je kroz uređaj. Smešila se svakom korisniku.
„Ima predivan osmeh.“- mislio je- „Vredi dolaska svaki dan.“

Stvarno, dolazio je svaki dan u njenu smenu, omađijan licem koje mu se po zadatku smešilo, kratkom plavom kosom i običnim imenom koje se moglo pročitati na uniformi: Marina. Kupio bi nešto, dolazio na njenu kasu, ona bi sve očitala i naplatila uz obavezno dobar dan i prijatno. Bez dalje komunikacije, bez ičega, samo susret dva stranca u rutiniranoj, ubrzanoj svakodnevici.

Jednom je primetio (ili mu se samo učinilo) da je sa negodovanjem gledala brdo viršli, kobasica i gotovih jela koje je kupio. Od tada crni hleb, pahuljice i sveže povrće su ušle u njegovu ishranu, čineći ga istovremeno gladnim i zadovoljnijim sobom jer je uspeo konačno da pređe na zdravu ishranu...

Kako se zaljubljujemo

milanstzigic — Fri, 08 Jan 2016 15:32:01 +0100

Autor: milanstzigic

Poslao: 08.01.2016 16:32

Četiri faze ljubavi ili kako se zaljubljujemo

– poštovanje, osoba koja je predmet vaše pažnje vas pleni svojom pojavom, rečima, ne možete mu se podsmevati tako lako, smatrate ga drugarom, prijateljem, ništa ozbiljnije. Ovo je razlog što prijatelji brzo pređu granicu, oni se već nalaze u ovoj, pripremnoj fazi ljubavi,
– divljenje, druga faza, opet pripremna, neodoljivo vas privlače neke osobine, bilo da je u pitanju neka sposobnost, rečitost ili nešto drugo, postoji neka osobina ili znanje koju biste i vi hteli da imate i čini vam se da je pred vama božansko biće, bar u jednom delu. Da li ste se zapitali zašto muzičari imaju mnogo devojaka-njima je ova faza najlakša, on svira, emotivac, devojka pada na njegovu predanost muzici, divi mu se i to je to,
– zaljubljenost, sada se ne radi samo o jednoj stvari kojoj se neizmerno divite, već vas celukupna pojava očarava. Jednostavno, priroda radi svoje, zaključila je da ste kompatibilni u jednoj tački, pa hajde da proba da vidi da li ste kompatibilni u svim,
– prava ljubav, neki ti zovu i srećnim brakom, govorim o uspešnoj vezi, zajednici dvoje ljudi koji dele iste ili slične poglede na sve značajne stvari u životu. Kao što reče Tolstoj sve srećne porodice liče jedna na drugu, zar ne? Tolstoj je mislio time da pošto misle slično nemaju razloga za svađu, pa nema ni vike, sve je tiho, pa su sve takve porodice zaiste nalik jedna na drugu.

[/url]Četiri faze ljubavi ili kako se zaljubljujemo

Uzeo sa http://oljubavi.com/home/

Prva ljubav

Myriam — Sat, 22 Sep 2012 15:04:46 +0200

Autor: Myriam

Poslao: 22.09.2012 15:04

Da, ja sam neizmerno volela jednog muskarca. Za njega, sve je bila igra osecanjima, susretima, pozivima, dodirima. Za mene, bilo je znatno vise...Znala sam da ga volim jer bi mi pri samoj pomisli na njega, kolena poklekla i imala bih taj neobjasnjivi osecaj u zelucu. Secam se, srela sam ga slucajno jedne veceri u gradu i jedva uspela da napravim nekoliko koraka do semafora. Kolena su mi klecala i imala sam osecaj da cu se spotaci na ''licu mesta''. On je daleka proslost sada, ali i danas, iako sam fizicki veoma udaljena od njega, u mislima svakoga jutra, svake veceri hrlim u zagrljaj uspomenama i njemu, dalekom...Pomisljala sam da ponovo stupim u vezu sa njim, ali sve je na tome i ostalo...Interesantno je da nikada nista od ovoga ne bih nikome priznala, a evo, napisala sam ovde...Ja sam udata, muza volim lepom ljubavlju, ali ne kao NJEGA...I znam da necu moci, nikada...

Zauvek samo u srcu

mahanizam — Sun, 26 Feb 2012 21:06:33 +0100

Autor: mahanizam

Poslao: 26.02.2012 22:06

Prva prava ljubav... Ona zbog koje sam trpela drugu zenu... nju je i ozenio, jer sam ga ja ostavila... Sada imam drugu osobu ali ona ljubav nikad nece biti zaboravljena. Mislim da cu ga nekim delom zauvek voleti, i uvek ga se secati bez obzira na sve sto se dogodilo... A znam da ce i on mene da pamti i da voli zauvek. Jednostavno svako nosi neki krst...

Re: Prva ljubav - jedina i najveca ljubav

broken bridge — Thu, 05 May 2011 19:04:34 +0200

Autor: broken bridge

Poslao: 05.05.2011 19:04

Prva ljubav?
Ja sam je zaboravio, koja beše to?
Prva ljubav jedino ima vrednosti u pesmama, a u sećanjima ona u većini izbledi.

Na kraju se vraćamo na početak...

orrange — Wed, 20 Apr 2011 11:23:02 +0200

Autor: orrange

Poslao: 20.04.2011 11:23

Da li je početak tada kada više ne možeš živeti bez nekoga? I da li je kraj kada imaš jos samo jednu želju?

Sve je pokrenulo pitanje koje sam primila na mail. Jasnu je isprovocirala prerana smrt naše drugarice Suzane i poslala nam je pitanje: šta bi ste jako želele da vam se dogodi do kraja života? Na to jednostavno i iskreno pitanje sam odgovorila u par sekundi. Nisam trebala razmišljati uopšte, došlo je samo od sebe i bilo je konačno.

Kliknula sam na Replay to All i napisala:

Želim da ga sretnem i da se ponovo zaljubim u njega ma koliko to opet bolelo.

I sve je počelo ispočetka...

Ha! Nisam nikada pomislila da mogu tako lako udružiti svoje prijateljice protiv sebe.

Uzburkala sam baru u kojoj su se dugo taložile i podigla ih iz mulja.

Sada se dopisuju, šapuću moje ime na telefonu, zgražaju se kako sam to mogla i pomisliti, prekoravaju me kako sam im ćutala tu tajnu, pritome zanemarujući očigledan razlog zašto ga nisam godinama spominjala. Svakako je to sve za moje dobro. Pa one njega ustvari uopšte i nisu volele ni tada. Ni u mojim najsrećnijim danima sa njim, one njega nisu volele! Zato što su volele mene?!

Ja ga se bojim još uvek. Bojim se toliko mnogo da već dugo ne pamtim kako je sve nestalo, gde je bio kraj, ko je bio u pravu, ko je koga lagao, ko je prvi nestao, ko je ponovo pokušao, ko koga nije voleo, ko je koga tražio, ko je koga izgubio…

Moj najveći strah je upravo to, bojim se da ne doznam šta je bila istina.

I još uvek ga okrivljujem za stvari koje me polako ali sigurno ubijaju. Koliko se stvari moglo promeniti da je on bio drugačiji. Ili ja. I to ne želim znati...

25 godina tajno ubacujem rođendansku čestitku u njegovo sanduče, to je uskoro...

(slušam Plavi Orkestar i "Od rođendana do rođendana" i "Samo ponekad na tvoj rođendan")

Prva ljubav...

Elvira76 — Sun, 17 Apr 2011 16:48:13 +0200

Autor: Elvira76

Poslao: 17.04.2011 16:48

dodajem jos, da se mi nismo rastali ljutnjom vec sreli smo se u izbjeglistvu '92 godine i njegova familija je odlucila da ode u njemacku.. Dopisivali smo se skoro godinu dana i zvao me skoro svaki dan ili svaki drugi, ali moja tetka skojom sam izbjegla i rodnog mjesta nije mi dala da se vise snjim dopisujem niti da mu se javljam na telefon.. izgubili smo kontakt, a ja sam uvijek tetku krivila.. i danas dan.. nakon sto mi je zabranila da se dopisujemo u martu '94 smo otisli u holandiju i ja sam se nakon godinu dana udala i unesrecila svoj zivot jos vise.. zivjela u braku 11 godina i reastala se, nikad nam nije islo cudime kako smo izdrzali 11 godina i kratko nakon rastanka javio mi se on ( moja prva ljubav) Bila sam presrecna, ali nazalost sad nerazumijem sto mi se javio i sta zeli.. vec pet godina se dopisujemo dvaki 3 mjesec po par rijeci i nista vise.. nekontam...

Prva ljubav...

Elvira76 — Sun, 17 Apr 2011 16:39:44 +0200

Autor: Elvira76

Poslao: 17.04.2011 16:39

Kazu da zaborava nema, i tacno je.Ali kad nakon 14 godina ti se javi ta osoba i isprica ti svoj zivot i ti njemu svoj, nakon toga nemate vise sta da kazete,osjecate se jako beposmocno i ruzno.. Jer skoro 5 godina ste se nasli ali nepokusavate nijedno krenuti putem ljubavi jer mnogo prepreka ima (kao naprimjer djeca) sta onda???? ja sama sebi kazem (Zasto mi se javio i pronasao me kad nezeli nista od mene) malo je glupo to i mislim sve prve ljubavi da trebaju ma koliko bile prave i lijepe da ostanu u svom vremenu ako nisu uspjele do danas dan biti zajedno.. a i kontakt je glup jer zbuni covjeka u sadasnjem zivotu...Cak pokvari ona lijepa sjecanja i oni ljubav sto je nekad bila iszbrise je iz srca na neki nacin..

Prvo ozbiljno iskustvo sa muskarcem

Xosmo — Fri, 14 Jan 2011 04:10:19 +0100

Autor: Xosmo

Poslao: 14.01.2011 05:10

Uh, najgore iskustvo u mom zivotu.
Posto sam imala dovoljno godina, a iza sebe nikoga, odlucila sam da nadjem momka (morala sam, jer sam do tada osjecala odredjeni strah prema muskarcima i vezama i htjela sam naravno da rijesim taj svoj problem). On nikako nije bio za mene, ali htjela sam da idem do kraja (jer je to bio jedini nacin da pocnem da pronalzim sebe u musko-zenskim odnosima i da se oslobodim)

Posle prvog sexualnog iskustva s njim, ostavila sam ga...

I nikad mu se vise ne bih javila, da nije on meni... Bio mi je prvi, prvi put bliska sa nekim, jednostavno sam se zaljubila, osjetila nesto prema njemu.
Od tada je poceo pakao... odbijao me je od sebe i nije shvatao od kud to da sa se vezala za njega... Nista nije shvatao, cak se i ruzno ponasao prema meni...

Ja sam mu dosadjivla porukama (bolje reci pitanjima)...

I jednostavno me je na sve nacine odbijao od sebe...

Zavrsili smo tako sto mi je rekao da sam nesto najgore sto je upoznao u zivotu i da sam d**** (izvinite na tome sto sam prosta)...

Prva ljubav, cini mi se da sada te greske koje sam radila necu vise nikada, a mozda bih ipak trebala nazvati ovo `prvo ozbiljnije iskustvo sa muskarcem`.

Uglavnom, od njega sam se lijecila dobrih godinu dana, od toga kako sam precijenila sebe kad sam se u sve upustila nosena mislju da ga nikad necu zavoljeti... prastam sebi jer sam bila neiskusna i mlada...

Ali ipak, jos uvijek me zaboli..

Ljubav koju je more odvelo

virada — Tue, 13 Apr 2010 00:12:39 +0200

Autor: virada

Poslao: 13.04.2010 00:12

Svanulo je novo jutro. Sunce me probudilo, najednom oba oka otvorim sirom i vidim jasno kroz prozor predivni prizor novog dana. Predivno suncano jutro! Danas krecemo u Istru. Idemo malo da se odmorimo i uzivamo u carima slane vode i sutonima carobnim. Brzo sam ustala, istusirala se, stvari sam vec spakovala predhodne veceri. Popicemo kaficu u ruzicnjaku pre puta. Onako ustreptala pred put, istovremeno srecna i opustena, raznih misli i osecanja pa i secanja.

Moja prva ljubav. Moje secanje koje me prati, moja nostalgija. Lepa i mila nostalgija za ljubavlju koja ostavi trag u dusi. Znate vec nasu pricu. Ona se provlaci i kroz moje kise i moje reke, pesme i stihove. On je bio iz Istre. Da, onaj mladic u beloj uniformi. A ja upravo tamo idem na godisnji odmor. Boze gde li je on sada? Da li cu ga sresti? Ne verujem! Proslo je vec dvadeset i cetiri godine od naseg zadnjeg susreta. I ko zna da li je jos u Istri. Prolaze mi tako misli dok sedim u ruzicnjaku. I njega, kao i svakog, zivot povede na neki put. U pocetku nam taj put nije jasan, a zatim shvatimo zasto je tako moralo da se dogodi.

Sedeci tako ugledah jedan pupoljak ruze crvene kao vino. Upravo onakve koju mi je dao kada smo se poslednji put videli i setali Kalemegdanom po kisi. Da, to je taj isti mladic. Tako me je on zvao. Crveni ruzin pupoljak. Plakali smo jedan za drugim godinama. Daljina nas je razdvajala. U to vreme, stara dobra romanticna ljubavna pisma su mi stizala svaki dan. Sve tako niz godina, dok napokon nismo odlucili da ostanemo samo prijatelji. Pomirili se sa cinjenicama i samim sobom. Razum i sazrevanje su poceli da rade svoje. Ili je ta ljubav pocela da bledi.

Narednih godina pisali smo jedan drugome idalje. Uglavnom razmenjivali iskustva i davali jedan drugome savete. Njegov zivotni san je bio da postane kapetan broda i uspeo je u tome. Zavrsio pomorsku skolu i bavio se tim poslom. Secate se kako smo proveli onaj nas poslednji susret. Dosao je tada u uniformi beloj, cekao me i pupoljak crvene ruze.

Tada smo se zadnji put u zivotu videli. Slutili smo to, ali nismo hteli da verujemo. Slao mi je fotografije, redovno, iz svakog perioda ili dogadjaja koji bi zeleo da podeli sa mnom, a i ja njemu. Prelepi mladic. Visok, atletske gradje, krupnih plavih ociju uvek preplanuo od sunca i mora. San snova! I samo da se zna da ga nisam izmislila!

Kad god bi dobila od njega neku novu fotografiju, gledajuci je tako kao da mi kaze: „Dodji moja ljubavi prva, dodji da te odvedem na jedno daleko krstarenje, morima ljubavi i srece, samo mi dodji.“

Sada je vec bilo dosta secanja. Trebalo je da se krene na put. Virada hajde pokret, pomislila sam.

Put je dug, a ja sedim u ruzicnjaku i secam se uveliko. Otisli smo u Istru napokon, smestili se i bilo je divno.

Svakoga dana provedenog na plazi, svakog dana provedenog na ulicama malog primorskog gradica u Istri, trazila sam da sretnem ponovo posle toliko vremena onaj dobro poznati lik, onaj osmeh i oci kao more. A njega nema, nisam ga videla. Ko zna kojim morima sada plovi.

Mislila sam, sta li cu postici time da ga vidim posle toliko godina? Izgubicu mozda samo jedno lepo secanje i nostalgiju ponovnim susretom. Mozda me je ovoga puta more branilo. Samo nebo i more su znali kolika je ta ljubav bila. Ah, ta ljubav… Neka je, neka plovi morima raznim, neka samo ostane kakva je nekada bila. Takva moze ostati samo u mojim secanjima, u mome srcu duboko skrivena.

Ljubav i crveni ruzin pupoljak postoje i danas. Kao sto su oduvek postojali i kao sto ce postojati. Samo jedno vreme u kome volimo tako strasno ne moze postojati uvek. Postojim i ja, postoji i on ali smo sada neki drugi ljudi. More ga je odvelo od mene. I nije mi reklo. Bila sam ljuta te godine na more, ali more je bilo upravu. Vracajuci se kuci razmisljala sam opet, gde li je sada i sta radi?

http://webstrane.info/nostalgija/

Prva prava, jedina i jedinstvena. Neponovljiva.

vlada s — Wed, 20 Aug 2008 12:09:17 +0200

Autor: vlada s

Poslao: 20.08.2008 12:09

Prva prava ljubav, eh, zastrašujuće je i pominjati je, pisati o njoj, a kamoli suočiti se sa takvim uraganom. Misliš, jak si, ustvari, nosi te kao suv list. Do nedodjije neke čak. Pa, odatle, ili se ne znaš vratiti, ili ti se ne vraća.

To je bomba jedna u grudima, koja te tako raznese, da te ni rodjena majka ne pozna više. A srce ti odleti visoko, visoko, medju oblake. Onda, jedan tren miruje na vrhu, samo tren. Zatim jurne dole. Što je višlje odletelo, niže pada. I brže. Pa, kad tresne, kao meteor iz svemira, takvu pustoš napravi, čudo jedno! I tako se spljeska, uuf!

A, ako je tvrdje malo, zabije se u zemlju duboko, nikad da ga nadješ i izvadiš. Sto godina ti treba. To je guja jedna u prsima, a sam je tu staviš. Jedna opasna guja, baš. Dva puta ujeda. Prvi put nektar ubrizga. Drugi put otrov ljuti, najljući. Boli, oči iskaču! Boli.. do bola! Eto, to je kučka ta, ta ljubav prva prava, jedina i jedinstvena. Neponovljiva. Pa, ko voli, nek izvoli.

Samo, da ne bude posle da vas Vlada nije upozorio, molim lepo! Aj, sad, trk!

Prva ljubav - Djordje Balasevic

galeksic — Sun, 17 Aug 2008 12:02:38 +0200

Autor: galeksic

Poslao: 17.08.2008 12:02

Tad još ništa nisam znao i još nisam verovao da na svetu tuge ima. Jedino mi važno bilo da postanem levo krilo ili centarfor školskog tima. Tad sam iznenada sreo najtoplijeg leta deo, to su njene oči bile. Imala je kose plave, i na njima na vrh glave - belu mašnicu od svile.

Prva je ljubav došla tiho nezvana, sama. Za sva vremena, skrila se tu negde duboko u nama.

Kad je prošlo djačko vreme, padeži i teoreme i stripovi ispod klupe, nije više bila klinka, počela je da se šminka i da želi stvari skupe. I tako mi je svakog dana bivala sve više strana, slutio sam šta nas čeka. Pa sam prestao da brinem kako da joj zvezde skinem, postala mi je daleka.

Prva je ljubav došla tiho nezvana, sama. Za sva vremena, skrila se tu negde duboko u nama.

Danas je na sedmom nebu, kažu mi da čeka bebu, našla je sigurnost, sreću, dom. Ima muža profitera, pred kojim je karijera i mesto u društvu visokom. A ja još kradem dane Bogu, ja još umem, ja još mogu da sam sebi stvorim neki mir. Još sam sretan što postojim, pišem pesme, zvezde brojim, još sam onaj isti vetropir.

Prva je ljubav došla tiho nezvana, sama. Za sva vremena, skrila se tu negde duboko u nama.

(al uvek neke pogrešne tipove...)

Prva ljubav je prava ljubav

Pillar — Thu, 17 Jul 2008 23:18:13 +0200

Autor: Pillar

Poslao: 17.07.2008 23:18

Stalno citam o ljubavi i tezim joj citavim bicem ali me ona uporno mimoilazi. Bila sam sa dosta muskaraca i bas kad pomislim to je ta prava - prva ljubav ja shvatim da ipak ne osecam to.

Ali jos uvek se nadam jer zivot bez ljubavi nema smisao, a ja se cesto osetim prazno i nepotpuno. No ja uvek dignem glavu gore i u svakom novom danu se nadam bas njoj prvoj-pravoj ljubavi!

Prva ljubav nije isto sto i prava ljubav

_srculence_ — Thu, 26 Oct 2006 19:43:17 +0200

Autor: _srculence_

Poslao: 26.10.2006 19:43

Prva ljubav nije isto sto i prava ljubav, moja prva ljubav je bila stvarno ljubav, ali on mene nije voleo ni malo. necu ga nikad zaboraviti, a pogotovo samu cinjenicu koliko sam bila zaljubljena. heheh... ludilo!

Prava ljubav je nesto posebno, dragoceno, lepo - ali previse retka pojava, bas kao i ona ljubav na prvi pogled, kada upoznamo tu PRAVU OSOBU (na koju smo ceo zivot cekali), mislim da se to oseti duboko, duboko u srcu

Mi volimo ljude sa kojima smo u vezi ili nam se puno svidjaju, gajimo te emocije, ali kod prave ljubavi sve je udesetostruceno, jace i iskrenije.

Sta znaci iskreno voleti?

Aleksandra — Thu, 26 Oct 2006 01:45:01 +0200

Autor: Aleksandra

Poslao: 26.10.2006 01:45

Pravo da vam kazem ja jos uvek nisam nasla svoju pravu ljubav i kada pogledam unazad ne znam ni dal sam nekog volela bas tako jako, cini mi se da nisam i sto sam starija nekako mislim da nade za mene nema i da to nikada necu doziveti.

Ovo iskreno mislim. Ja ne znam sta znaci iskreno nekog voleti, mozda nikada necu ni znati. Al se zato secam moje prve ljubavi i to je nesto.

Pogodiste me sa ovom temom.

Prva i prava ljubav

mico — Wed, 25 Oct 2006 12:13:13 +0200

Autor: mico

Poslao: 25.10.2006 12:13

ako je prava drzi je i neispustaj, ali ne zaboravi da je ljubav uzimanje i davanje, a ne da budes robinja svoje ljubavi, bez njegovih osecanja.

a mene u pedesetim drma prva ljubav, evo sam morao sesti

Uspomena na prvu ljubav dugo traje

Lidija — Wed, 25 Oct 2006 11:17:37 +0200

Autor: Lidija

Poslao: 25.10.2006 11:17

mene jos uvek nekad navrate uspomene na tu jedinu prvu ljubav koju mi je zao sto sam ispustila laznom gordoscu, a u stvari tako sva iznutra razigrana, cekala sam jedva da ga vidim cujem.

zato ne ispustaj je iz ruku bori se za takvu ljubav.

Prva ljubav - jedina i najveca ljubav

angel — Wed, 25 Oct 2006 11:12:09 +0200

Autor: angel

Poslao: 25.10.2006 11:12

Prva je prava ljubav, najveca ljubav od svih ljubavi. Iskustvo prve ljubavi je jedinstveno, dolazi iznenada, pamti se celoga zivota kao jedina ljubav.

To je ljubav kada klecaju kolena, i kada je vidite bez nje nemate mira.

Da li ste imali to iskustvo? Ja jesam.