Filmovi koje pamtimo

Kabhi Khushi Kabhi Gham

amaia — Tue, 27 Sep 2011 22:30:55 +0200

Autor: amaia

Poslao: 27.09.2011 22:30

film Bolivud produkcije u slobodnom prevodu "doba srece,doba tuge"negde ga prevode i sa "kroz suze i kroz smeh'.film traje nesto vise od tri sata ali posto o ukusima ne treba raspravljati ko zeli neka spremi rolnu toalet papira za suze i pusti "play"
ukratko fil je protkan snaznim emocijama,govori o kulturi,obicajima indijskog naroda,odnosu majke-sina-oca...cele porodice,film sa predivnom muzikom,divnom temom i prelepom glumicom Kajol
http://www.youtube.com/watch?v=eHZn85RsrCE
ako bih krenula da prepricavam film izgubio bi tu draz da nekog ubedim da isti odgleda..zaista fenomenalan film za sva vremena
http://www.youtube.com/watch?v=A9HJE5N586M&feature=related

Sjaj u travi (Splendor in the gras)

Kale — Fri, 10 Sep 2010 11:51:05 +0200

Autor: Kale

Poslao: 10.09.2010 11:51

"Sjaj u travi" – Splendor in the Grass (1961) ljubavna drama u kojoj se Dini, tinejdžerka iz Kanzasa zaljubljuje u Bada, momka koji potiče iz najuglednije porodice u gradu. Različito porodično vaspitanje, stvara duboki jaz izmedju dvoje mladih koji se povinuju ambicijama i predrasudama porodica i lome svoje duše...

da jedno drugom nismo značili...

Tajna u njihovim ocima

Mikica — Sat, 31 Jul 2010 21:34:49 +0200

Autor: Mikica

Poslao: 31.07.2010 21:34

Originalni naslov filma je El secreto de sus ojos. Radi se o argentinsko-španskom filmu koji je 2009.godine dobio Oskara za najbolji strani film, odnosno film van engleskog govornog područja.

Ako bi se trebali odrediti o žanru, moglo bi se reći da je riječ o drami ili krimi trileru, ali u svakom slučaju filmu koji ostavlja vama sve moguće kvalifikacije (i emocije), koji vas uzdrma koliko smijehom toliko i tugama. U izvrsnoj režiji Juan José Campanelle, film je u 2010.godini premašio sve moguće rekorde gledanosti u Argentini.

U glavim ulogama se pojavljuju: Ricardo Darín, Soledad Villamil, Guillermo Francella, Pablo Rago, Javier Godino, José Luis Gioia, a “krivci” za scenario su Eduardo Sacheri i Juan José Campanella.

Film je nastao temeljem romana Eduarda Sacherija “La pregunta de sus ojos”.

Benjamin Esposito, čiju je sjajnu ulogu odigrao Richardo Darín, je penzioner, nekadašnji uposlenik krivičnog odjela na sudu, koji odluči svoje penzionerske dane posvetiti pisanju romana. U samoj ideji nema ničeg spornog. Medjutim, čudjenje okoline počinje kada on objavi da želi pisati o jednom krivičnom predmetu starom 25 godina. Slučaj Morales, slučaj koji se nikad ne završava, svoje je prave obrise poprimio tek u peru Benjamina Espositoa, i tek više od dvije decenije nakon samog dešavanja. Ubistvo mlade djevojke Lilian, pod čudnim okolnostima, za mnoge uposlenike suda bio je još jedan slučaj u nizu; za Benjamina je bio nešto sasvim, sasvim drugo.

Potraga počinje listanjem albuma ubijene djevojke; intuicija, iskustvo, znanje, upornost, drčnost, hrabrost, emocija, prijateljstvo, ljubav, potraga, potraga, potraga… Mnoštvo pitanja koja se nameću, mnoštvo pitanja za kojima se traga…

Svoju potrebu da dogadjanja iz 1974. godine stavi na papir, Benjamin povjerava nikad prežaljenoj ljubavi, sutkinji Irene, upravo onoj koja je bila uključena u istragu na predmetu ubijene Lilian.

Muzika, fotografija, dinamičan scenario, odlične uloge pažljivo odabrane glumačke postave, doza humora koja vas razoružava, profesionalnost, izazov, misterija ljubavi, usud strasti, osveta i pravda – ruku pod ruku našle su se u ovom filmu; način na koji se režiser nosi sa svima njima ostaje bezmalo upečatljiv; on hrabro žonglira - tražeći balans - i pri tome vas uvjerava zašto ova priča jeste vrijedna Oskara i pažnje publike.

Carli Caplin - zrnca zanimljivog znanja

virada — Wed, 29 Jul 2009 01:49:36 +0200

Autor: virada

Poslao: 29.07.2009 01:49

Kako je Carli postao vitez

Carli i njegov brat Sidnej su sa pet godina ostali bez roditelja. Posle kraceg vremena provedenog u domu za nezbrinutu decu, Carli je postao clan muzicke pozorisne trupe. Tu su ga primetili ljudi iz jedne cuvene filmske kuce u kojoj ce poceti da glumi malu skitnicu, tuznog klovna u prevelikim cipelama pantalonama sa ispalim kolenima, premalenim sakoom i smesnim sesirom.

I kada je iz Engleske otisao u Ameriku, nastavio je da glumi lik beskucnika koji se ne snalazi u svetu kakav jeste. On je bio izuzetno nadaren za glumu i pantomimu ( umetnost prikazivanja misli i osecanja izrazima lica i pokretima). U pocetku su filmovi bili nemi, bez zvukova. Pri kraju njegovog zivota engleska kraljica Elizabeta ga je proglasila vitezom.

Kako je Carli postao div

U svojim filmovima, Carli je zasmejavao ljude do suza cak i u najtezim trenutcima, na primer kad pokusava da jede cipelu jer je ogladneo, a pritom od toga pravi svecanost zamisljajuci da je pred njim gozba. Zivot pun bola on je prikazivao smesnim.

Tako je postao div. Cak i kada je plakao ljudi su se smejali. I jos nesto : on se salio, uglavnom, na svoj racun. Svi su se smejali njegovom smesnom hodu i oblacenju ( odelo i cipele suvise veliki za njega i nezaobilazni stap i sesir ), kao i njegovim smesnim postupcima.

Fotografija iz filma "Malisan" u kome se skitnica ( Carli ) brine o decaku iz sirotinjskog doma.

Ovaj tekst je namenjen danasnjoj decici koja jos nisu upoznala Carlija ( skitnicu ).

Izvor
citanka za drugi razred osnovne skole

Caplin

Ni sitnijeg stvora,
ni krupnijeg dzina.
Od besmrtnog klovna
Carlija Caplina.

Znao je da smeh je
i od hleba preci,
jer tuga ubija,
a smejanje leci.

do suza je korak.

Dragomir Djordjevic

P.S. Volim te

Mikica — Wed, 13 May 2009 20:40:04 +0200

Autor: Mikica

Poslao: 13.05.2009 20:40

Glavne uloge: Gerard Butler, Hilary Swank, Lisa Kudrow, Harry Connick Jr., Gina Gershon, Kathy Bates, Jeffrey Dean Morgan
Scenario: Richard LaGravenese, Steven Rogers, Cecelia Ahern (roman)
Režija: Richard LaGravenese

Holly Kennedy (Hilary Swank) mlada i lijepa žena udata je za muškarca, koji je sva njena ljubav. On je strastven i izuzetno zabavan. Irac. Po imenu Gerry (Gerard Butler). Snaga odnosa koji su gradili punih deset godina bila je ono u šta su ulagali, oboje, dajući se nesebično. Međutim, bolest, ne bira vrijeme, ni lik. Zamaskirana, stigla je kako bi narušila jedan svijet idile. U pratnji smrti, kradomice, uzela je Gerryjev život. I tu je za Holly bio kraj. Konac svega. Ona gubi oslonac, nestaje kormilo koje ju vodilo kroz život. Nema više onoga ko ju je razumio i kad ćuti, i kad se smije, i kad plače. Ali, znajući koliko će joj biti potreban i nakon smrti, pobrinuo se ostaviti joj svoja kratka pisma, tačnije poruke, tragom kojih će ona dalje, u nepoznato.

Period žalovanja za Holly je bio vrlo težak, međutim, stvari počinju da se mijenjaju kad ona shvati da prima signale od svog supruga. Pogotovo kad odluči slijediti te signale. Kritikovana od pojedinaca, od prijatelja podržavana – ipak kreće novim stazama, vođena dalje jednostavnom porukom, kojom Gerry završava svoja pisma: “PS: Volim te!”. Njena majka, pa i neke prijateljice ubijeđene su da će Holly sve dublje da se zakopava u prošlost. Ali – ne biva tako. Već suprotno, svako novo pismo čini da Holly ide korak dalje, i dalje… Ustvari, korača u svoju novu budućnost.

To bi ukratko bila radnja filma. Iskreno, dugo sam se premišljala da li ovaj film svrstati u ovu temu. Razloga za to ima više. Neki od njih leže u činjenici da se, po mom skromnom sudu, ipak ne radi o filmu produkcijski jakom, obogaćenom filmskim efektima dozirano, tamo gdje treba, štaviše možda su i izostali u scenama u kojima su bili nužni… Što se tiče muzike, u nekim dijelovima sam poželjela čuti neki drugi zvuk… Pojedini dijalozi su, po meni, suvišni. Drugi su opet počeli dobro, ali skončali prosječno. Priču će mnogi svrstati u patetičnu. Dobro, to i nije neki prigovor. Patetika može biti upakovana u jedan omot, koji vam može zaista ponuditi ponekad i istinsko iznenađenje. Film se svrstava u romantičnu komediju, što nije baš sretna kategorizacija; jer tema ipak nosi duboku ljudsku emociju natopljenu tugom. Simpatičnih scena na granici humora ima, ali ne toliko da se filmu podmetne pripadanje grupi komedije. O ovome, i još ponečemu dalo bi se diskutovati.

Na koncu, ipak postoji razlog zbog kojeg se film ureže u sjećanje. Pažljivim praćenjem radnje, cijeloj priči uočavate težinu. Kratke sekvence o prijateljstvu, i o raznim vrstama ljubavi koje tražimo i koje nas prate tokom života, te tzv. sporedne scene koje prate glavnu temu: odnos između žene i muškarca, ipak nose određenu poruku. Sama tema filma može se tumačiti na više načina, kritike za film mogu se kretati od patetike (ako ste baš toliko zlonamjerni) do bajke, kakva više ne postoji. Ja bih se radije oslonila na jedan intuitivni osjećaj. A on mi govori da je srž u nečemu drugom: treba da se osvrnemo oko sebe, nama dragim ljudima, svima onima kojima ne stižemo pokloniti dovoljno pažnje… ali isto tako da naučimo cijeniti, dijeliti, uživati, nositi kao ordenje sve ono što imamo. Zaboravimo se mi počesto...

Život ima svoj tok, obale između kojih se ulio, sviđalo se nama ili ne, ali sadržaj, boja, intenzitet, krajnja tačka putovanja zavisi od naših koraka. Hoćete li ostati nijemi posmatrač svojih obala? Ili ste spremni kročiti na brod budućnosti s jedrima od nepredvidljivosti, iznenađenja i sitnih radosti?

Dvoličnost – Duplicity

Mikica — Sun, 03 May 2009 10:33:35 +0200

Autor: Mikica

Poslao: 03.05.2009 10:33

Žanr: triler
Trajanje: 125 min.
Originalni naziv: Duplicity
Glavne uloge: Julia Roberts, Clive Owen, Tom Wilkinson, Paul Giamatti

Scenario: Tony Gilroy
Režija: Tony Gilroy
2009

Dvoličnost je jedan od filmova novije proizvodnje. Tokom aprila mjeseca je promovisan i u našim kinima. Juliu Roberts ovdje gledamo u ulozi Kler Stenvik (operativka CIA-e) dok se u ulozi njenog filmskog partnera Reja Kovala, agenta MI6 nalazi Clive Owen. Na prvi pogled kombinacija koja će izroditi obiljem komplikacija. Oboje profesionalci u svom poslu, osobe koje ne vjeruju nikom, i koje su spremne na sve zarad dobro obavljenog posla. Međutim, od njihovog prvog susreta u vazduhu lebdi nešto, čemu se ne usuđuju dati ime.

Cijela se priča filma plete oko jedne sigurnosne formule za proizvod koji može donijeti pravo bogatstvo firmi koja ga prva patentira na tržište. Kler i Rej napuštaju svoje vladine službe i svjesno se upliću u hladni rat dvaju rivalskih kompanija, na čijem se čelu nalaze strašno beskrupulozni ljudi. Taktiziranje, strahovi, raznorazni rizici, nepovjerenje, testovi, misterija oko specijalne formule, napetost i stresovi su nešto što boji kompletan film. No, u atmosferi u kojoj svako u svakoga sumnja, dešava se nešto nepredviđeno. Slabosti i privlačnost koje postoje između Kler i Reja, sve se više produbljuju. Koliko god se trude zadržati se isključivo u poslovnom svijetu, sačuvati svoju profesionalnost, toliko im, s druge strane, zvone teška zvona usamljenosti; usamljenosti koja ih je nužno pratila zbog prirode rizičnih, počesto i vrlo prljavih poslova koje su radili. Oboje se potpuno gube u raznim pokušajima da dovedu u ravnotežu svoj posao i ljubavnu vezu.

U sumanutoj trci dvoje ljudi da opravdaju povjerenje svojih šefova, gdje svako svakog zavitlava, gdje ništa nije onako kako izgleda, ljubav se pojavila kao stihija, poput vode koja nadolazi i u stanju je srušiti sve.

Radnja filma je rasuta na više lokacija, od Njujorka preko Dubaija, Rima, Londona do Majamija, Klivlenda i Ciriha, a suparničke kompanije "Burkett & Randle" i "Equikrom" smještene su u srcu Njujorka.

Možda film u cjelosti nije ništa spektakularno, ali postoje sigurno segmenti čiji se kvalitet ne može osporiti. Ono što je mene najviše dojmilo jeste slijed radnji. Režiser se potrudio da gledaoca održi budnim u svakom trenu. Sve radnje koje čine priču filma daleko su od hronološkog reda. Sve je pretumbano, skupljeno u jedan prsten od vremena, koji će vas voditi kroz razna mjesta i periode do samog kraja kada se krug priče zatvara. Drugo, što je također specifičnost Dvoličnosti, jeste muzika filma - od uvodne kompozicije, do dionica koje prate svaku pojedinu scenu; muzika je nešto što cijelom projektu daje određenu dinamiku. Kad smo već kod muzike da napomenem i ko je glavni "krivac". Autor je James Newton Howard, koji je i sam ovim filmom napravio određeni iskorak u odnosu na ono što je do sada radio (poznatiji je po muzici rađenoj za psihološke trilere i sl.).

Priča je zabavna, dinamična, filovana nepredviđenim situacijama, sa sjajnim ulogama glavnih glumaca, zanimljivom muzičkom podlogom. I što je još važnije, režiser filma pokazao nam je ipak da nijedna prevara i laž nisu duga vijeka, da bilo kakva kalkulacija prosto nije, niti može biti formula održivosti kvalitetnog i postojanog odnosa među ljudima, kako poslovnog, tako ni privatnog.

Cinderella Man

Mikica — Mon, 10 Nov 2008 19:14:54 +0100

Autor: Mikica

Poslao: 10.11.2008 20:14

Biografska drama u režiji Rona Howarda, a po priči Cliffa Hollingswortha snimljena je 2005.godine. U glavim ulogama su: Russell Crowe kao Jim Braddock, Renée Zellweger kao Mae Braddock, zatim Paul Giamatti, Paddy Considine i dr.

Priča jednog čovjeka o neoubičajenoj borbi za porodicu koja mu je sve u životu. Cijelu dramu dodatno boji industrijska i finansijska kriza tridesetih godina 20. vijeka. James Braddock je bivši bokser, sa sjajnom karijerom iza sebe, ali slava u godinama krize neće tek tako, sama po sebi, sačuvati od gladi njegovu djecu i suprugu.

Duh sumorne, teške finansijske krize lebdi nad Amerikom; biti otac troje male djece u takvim vremenima nije uloga u kojoj se ijedan muškarac može lako snaći. Fizički poslovi su bili jedino što se moglo posrećiti samo nekolicini probranih, nadnice plaćane u centima trebale su prehraniti čitave porodice. Zima, neimaština, glad… I nakon nekoliko lomova ruke i svijesti da više nije tako mlad ni jak, James Braddock se ipak, u očaju, odlučuje ponovo vratiti bokserskoj karijeri, ubjedjujući, prvo sebe, a onda i svoju suprugu da se vraća na samo jednu borbu. Samo jednu! – kako bi zaradio pristojan novac za svoju porodicu, kako bi sačuvao djecu od odlaska na drugi kraj Amerike, gdje socijalna slika nije bila tako crna. Mae Braddock, Jamesova supruga ne želi čuti za njegov povratak u ring. No… kao što to može samo žena koja toliko voli, i ona će ipak duboko u sebi podržavati odluke svoga supruga, bez obzira što je konstantno živjela u strahu od gubitka.

Film nosi u sebi izvrsne dijaloge, odlično izrežirane boksačke scene, ponekad čak jezivo žive slike ekonomske krize tridesetih godina, ali isto tako i vrlo dirljive prizore koji pokazuju neraskidivu snagu osjećaja koji povezuju Mae i Jamesa, te posebno odnosa izmedju Jamesa i njegove djece.

Ja moram priznati da prateći filmsku kritiku u par magazina, nisam naišla na neke komentare koji bi film opisali sa puno pozitivnih atributa. Zašto je to tako, nisam kompetentna da sudim. Ovo je očito jedan od onih filmova koji nekako ostanu na margini, nezasluženo ne dobiju mjesto koje im pripada. Čijom voljom ili odlukom – nikad nećemo saznati. Ali, bez obzira na to ja mogu da stojim iza tvrdnje da je film više nego dobar i da je Russell Crowe definitivno podario publici jednu veličanstvenu ulogu. Ulogu za pamćenje.

Film je nagradjivan nekolicinom nagrada tokom 2005. i 2006.godine u više kategorija, od kojih su sigurno najznačajnije nagrade za najbolju glavnu mušku ulogu, te nagrada za najbolju sporednu mušku ulogu.

Šta znači dobiti drugu šansu u životu, šta znači preuzeti rizik borbe, šta znači slijediti svoj cilj – saznaćete u tih dva sata i dvadesetak minuta. Život nije ravna linija, život je igra uspona i padova, ali - krajnji rezultat uvijek odredjujemo mi.

Ljubav i drugi zlocini

majra — Thu, 21 Aug 2008 02:00:47 +0200

Autor: majra

Poslao: 21.08.2008 02:00

Dolazi nam jos jedna prica o ljubavi na Novom Beogradu. Film “Ljubav i drugi zlocini” reditelja Stefana Arsenijevica doziveo je premijeru na Medjunarodnom filmskom fetivalu u Berlinu, a prvu domacu na na festivalu Cinemacity (Novi Sad). Od tada Arsenijevic je za Ljubav… dobio brojne nagrade kako za reziju tako i one srcu drage od publike.

Fim je zasnovan na istinitoj prici o zeni koja odlucuje da napusti zemlju, a inspirisan je cini se nezaustavljivim trendom odlaska mladih ljudi sa ovih prostora. Glavna junakinja koju glumi Anica Dobra odlucuje da napusti zemlju a fim prati njen poslednji dan uoci odlaska kada se oprasta sa svima koji su cinili njen zivot. Daruje im sitnice a ujedno nastoji da im saopsti sve sto do tada nije mogla. Ipak poslednji dan se pojavljuje mladic (Vuk Kostic) koji joj izjavljuje ljubav, sve se brzo razvija ali odluka se mora doneti do kraja veceri.

Ovo je melodrama kroz koju se prelama situacija u Srbiji, film se bavi emigracijom jer je ovu zemlju napustilo prema nekim informacijama oko 500.000 hiljada ljudi u protekloj deceniji. Nazalost ovim filmom se od svih nas oprostila i Semka Sokolovic-Bertok jedna od deset najgledanijih hrvatskih glumica svih vremena. Svako ima nekoga ko je otisao

Semka Sokolovic-Bertok

Umjetnost nema granice, a pogotovo ne ove jadne, balkanske.

Djavolji advokat

Mikica — Thu, 07 Aug 2008 19:06:41 +0200

Autor: Mikica

Poslao: 07.08.2008 19:06

Režija: Taylor Hackford
Producenti: Anne Kopelson, Arnold Kopelson i Arnon Milchan
Scenario: Andrew Neiderman, Jonathan Lemkin i Tony Gilroy
Glavne uloge: Keanu Reeves, Al Pacino, Charlize Theron
Muzika: James Newton Howard
Po noveli: Andrew Niederman

Warner Bros Pictures je 1997.godine predstavio svoj novi triler (odnosno horor film, kako ga radije karakterišu mnogi) – Djavolji advokat. Film znači nije novijeg datuma, no ja sam ga tek nedavno odgledala. I moram priznati, nisam ljubitelj horor filmova, niti ičega što ima predznak „djavoljih poslova“, ali me se ovaj film i te kako dojmio.

Glavni likovi su Kevin Lomax (Keanu Reeves), John Milton (Al Pacino) i Mary Ann (Charlize Theron). Kevin je mladi uspješni advokat oženjen Mary Ann. Svoju advokatsku karijeru i reputaciju odličnog advokata stiče u malom gradu Gainsville na Floridi. Bije ga glas advokata koji nikad nije izgubio niti jedan jedini slučaj. I onda kad sve ukazuje na to da je njegov klijent kriv, on neće da prihvati tu činjenicu, već se vraća u sudnicu kako bi uništio svakog svjedoka tužilaštva u cilju postizanja oslobadjajuće presude za svog klijenta.

Tako biva upravo i u prvoj sceni filma, u kojoj Kevin na užasavajući način ruši kredibilitet svjedokinje. Prosto je strast za uspjehom na prvom mjestu u njegovom životu, i zarad tog osjećaja pobjede i renomea profesionalca koji svoje slučajeve uvijek uspješno završava - on ne preza ni od čega.

Nakon tog slučaja, Kevin prima nestvarno dobru poslovnu ponudu jedne advokatske kuće iz New Yorka; ponuda uključuje zanimljive pravne predmete, stan, apsolutni komoditet života u New Yorku, ogromnu sumu novca za koju bi Kevin radio. Takva se poslovna ponuda Mary Ann ne dopada. No, nakon izvjesnog vremena, i ona pristaje, za ljubav svog muža, preseliti se u New York.

Tamo se sreću sa starijim gospodinom Miltonom, koji je vlasnik advokatske kuće za koju će Kevin da radi. Milton čini sve da Kevinu i Mary Ann obezbijedi svaku moguću ugodnost, kako bi se što prije naviknuli na New York. Medjutim, prvobitni zanos polako počinje da se gubi. Materijalna sigurnost nije bila ono što je Mary Ann htjela od života i od svog muža. Ona želi dijete. Osjeća se usamljenom, nepoželjnom, Kevin s njom provodi jako malo vremena, zbog posla i količine obaveza sve ju više zapostavlja. Mary Ann počinje da se guši u apartmanu u kojem žive. Počinje da halucinira da neće moći imati djecu, osjeća veliku tjeskobu i nemir dok se nalazi u stanu. U svakoj osobi koju upozna vidi sve ono što ostali ne primjećuju, postaje jako uznemirena prostorom i ljudima oko sebe. Njen muž, za svo to vrijeme, brine isključivo o poslu, smatrajući da je Mary Ann samo umorna, nenaspavana i da joj se pričinjava.

Upravo preseljenjem u New York jedan se brak polako urušava, dvoje mladih ljudi propadaju u ništavilo koje može nametnuti samo tolika potreba za materijalnim bogatstvom, potreba za konstantnim pobjedjivanjem, strah od mogućeg gubitka, od eventualnog narušavanja renomea. No, Kevin ne poduzima ništa da se život Mary Ann promijeni kako bi njoj bilo bolje i kako bi je učinio sretnom. Njihov se život pretvorio u pravi pakao, a Milton je nevidljivi krojač kompletne njihove drame. Njegova su djela za javnost jedno, dio teatra u kojem on uživa, dok u pozadini vuče konce onako kako on to želi, saplićući Kevina i Mary Ann u zamku. Dok Mary Ann postaje ozbiljno duševno bolesna, Milton savjetuje Kevinu da joj se posveti, da se odmakne od sudnice kako bi vrijeme provodio sa njom; no, Kevin ne čuje te savjete.

Do kraja filma će se mnogo toga izdešavati; koga će sve Kevin braniti od vrlo teških krivičnih optužbi, šta će Milton uraditi sa Mary Ann i na koji će način zapečatiti njenu sudbinu, kakve je prirode Miltonov odnos sa Kevinovom majkom, zašto je Milton uopšte ponudio posao Kevinu, ko je ustvari John Milton?… Gledajući film shvatite da ovo nije samo drama dvoje mladih ljudi, koji su na početku svog zajedničkog života zaglavljeni u slijepoj ulici; ovo je priča o sujeti, poštenju i nepoštenju, ljudskosti i njenom srozavanju, strasti, pobjedi, strahu i običnim ljudskim kompleksima koji na koncu donesu samo razarajuću bol.

I dok Kevin „spašava svijet“, ubijedjen da je „baš on“ taj koji je tom svijetu potreban, ne vidi, ne čuje, niti osjeti da gubi one koji su ga voljeli i koji ga trebaju više no bilo ko. Jer – njega kroz život vodi sujeta, za koju Milton kaže: „Sujeta… je moj omiljeni grijeh!“

Ostatak dešavanja i rasplet filma neću prepričavati. Ako se odlučite pogledati film, budite uvjereni da će vam držati pažnju do posljednje sekunde. Al Pacino u ulozi Johna Miltona je jedna posebna priča; fenomenalna uloga, odlične scene i dijalozi, šarm i karizma kojom zrači ovaj glumac je nešto što zaista ostavlja jak utisak. Sve u svemu, kako za cjelokupnu glumačku postavu, tako za kompletan film – moja ocjena bi bila: pet! ;)

Doktor Zivago - roman, film i zivot

majra — Mon, 28 Jul 2008 16:40:58 +0200

Autor: majra

Poslao: 28.07.2008 16:40

Muzika jeste uvek bila u sluzbi filma, njom se lako docaraju tanane vibracije duse, snaga jednog pogleda, strepnja, dodir ruke, atmosfera. Ekranizovano Pasternakovo delo "Dr. Zivago" jedan je od najlepsih ljubavnih filmova svih vremena. Velikan ruske knjizevnosti Boris Pasternak gonjen burom zivota u rezimskom sistemu, uraganom ljubavi ka Ivanjskoj bukvalno zivi mucnu sudbinu svoga glavnog lika lekara i pesnik Jurija Zivaga. I Olga Ivanjska poput Zivagove Lare ga svojim emocijama vodi kroz ruske snegove u emotivni beskraj.

Knjizevna i filmska Lara, kojoj je Boris Pasternak tepao Leljusa je bila slika njegove Olge – nezna, krhka zena, zlataste kose, krupnih plavih ociju, neznog glasa u pocetku odusevljena revolucijom i jednim od njenih mladih sledbenika Pasom, srece doktora Zivaga i samog donekle ponetog vizijom novog drustva i zaljubljuje se. Ljubav tka zivot.

Ljubav kao saucesnik

Mozda bi prica imala ukus uobicajenosti da njegova stvarna Ljeljusa (Ivanskaja) ne svedoci o glogoti kojoj biva izlozena jer se usudila da voli van moralnih normi i to coveka koji nije bio podoban tadasnjem rezimu. Hapse je, osudjuju i odvode u gulag u nekoliko navrata i tek krajem osamdesetih godina proslog veka biva rehabilitovana.

Jedina krivica Ivinskaje za njena stradanja je bilo njeno "saucesnistvo" u nastanku velikog romana. Ostatak zivota provela je u borbi sa zvanicnim vlastima da joj vrate ljubavna pisma i stihove, koje joj je pisao Pasternak. Roman “Doktor Zivago” cija ga je tematika trideset godina smestala van okvira knjizenosti je bio povod za Nobelovu nagradu za knjizevnost (1958) koju je B. L. Pasternak dobio, ali bio primoran da je se pod pritiskom sovjetskih vlasti (koje su nagradu Pasternaku i njegovom romanu shvatile kao provokaciju Zapada) odrekne.

I kao u zadnjoj sceni filma gde Jurij iz tramvaja vidi u gomili, zenu umotanu u sal kako promice sneznim trotoarom i cini mu se da je to njegova Lara, iskace iz voza i u pokusaju da je dozove vecnost ga hvata u svoj zagrljaj; tako i Pasternaku posthumno biva vracena prestizna nagrada. Postoji i karikatura, nagradjena Pulicerovom nagradom Bila Moldina iz vremena kada su Pasternaka primorali da odbije Nobelovu nagradu. U potpisu karikature pisac kaze svom sapatniku: "Ja sam dobio Nobelovu nagradu za knjizevnost, a kakav je tvoj zlocin?”

Rahmanjinov Preludij u G-mollu muzicka je potka fantasticnog filma "Doktor Zivago" . Inace je originalnu muziku radio Maurice Jarre, i time zasluzio jedan od pet Oskara koje je dobio ovaj film.

Muzika je zaista obogatila film, ali nastavila je i da zivi odvojeno. “Larina pesma” je postala muzika duse diljem sveta, a vekovna ljubav promice u razlicitim pojavnim oblicima i usudila bih se reci reinkarnira cak i kroz nove glasove kao sto je Lara Fabian po kojoj je umetnica i dobila ime. Kada mine zanos koji spoji dva bica ili kad’ ne bira srce neko pamet – ostane ljubav, ljubav prema recenom, cuvenom, vidjenom a to se neda promenuti vise nikada.

Volim te
kao lopov
kao vojnik
kao junak filma...
Volim te
kao vuk, kao kralj
kao covek koji nisam
vidis, bas tako te volim

Šindlerova lista - Stiven Spilberg

Lidija — Mon, 21 Jul 2008 20:23:07 +0200

Autor: Lidija

Poslao: 21.07.2008 20:23

Stiven Spilberg nece ostati zapamecen samo po svojim filmovima gde je cela njegova masta i kreativnost dosla do izrazaja nego ce ostati zapamecen i po filmu Shindlerova lista, gde je Liam Nison odlicno dolovio lik nemackog bogatog industrijalaca Oskara Shindlera koji je tokom drugog svetskog rata uspeo da spasi 1200 Evreja od ozloglasenih nacistickih logora.

Narocito je potresan deo filma gde Shindler u svojoj bezgranicnoj zelji da spasi jos neki zivot kaze - a kola mogao sam za nju da dobijem jos nekog, da spasim jos neki zivot, a prsten sto sam zadrzao prsten kada je on vredeo da spasim ljudski zivot.

Prica je dirljiva, surovo realna ali i ostaje dokaz da na ovom svetu, da su uvek postojali ljudi kojima se vredi covek diviti, preporuka za one koji nisu pogledali neka pogledaju ovaj film, nece zazaliti, jer vreme nece biti izgubljeno.

Stvar srca

majra — Mon, 21 Jul 2008 17:49:45 +0200

Autor: majra

Poslao: 21.07.2008 17:49

Film Miroslava Mike Aleksića - “Stvar srca” je sigurno u kinematografiji našao svoje mesto po tome što je u njemu svoju poslednju ulogu odigrao bard srpskog glumišta Ljuba Tadić, pa iako nije završio snimanje filma nekolicinu kadrova Ljuba nosi svojom autentičnom ekspresivnošću.

Posredi je melodrama u kojoj se dvoje mladih koji dolaze sa Kosova i Metohije nastanjuju u predgrađu Beograda i promenivši mesto boravka i zauvek izgubivši svoj dom, čine sve kako bi im bar ljubav ostala netaknuta. Ali, suočeni sa dugotrajnim odricanjem, samoćom i razdvojenošću, jedno popodne menja sve. Tanane niti ljubavi taklo je treće srce. U danonoćnom ispitivanju, traženju razloga i objašnjenja i još mučnijem ćutanju, njih dvoje razgrađuju sve što ih vezuje, sumnjaju u sudbinsko pripadanje, filigrantsku bliskost.

"Ovo je film o različitim strahovima. Vreme u kome živimo je takvo da potiskuje prava osećanja. Prinuđeni da bežimo iz sebe i puštamo da drugi diktati određuju vreme i prostor. Zato je prostor osnovni junak ove priče, a njegova virtuelnost pružila je mogućnost glumcima za vrhunsku glumačku igru", mišljenja je Aleksić.

Film govori o umeću i neophodnosti praštanja, dakle - jedan umetnički, autorski film u kom su bitne emocije, a ne laka zabava i koji će izazvati zapitanost kod gledaoca – čime se prašta razumom ili srce? Uz divnu muzičku podlogu Vasila Hadžimamova i vrsnu glumačku ekipu priroda u svakom kadru iznosi svoje najlepše darove – baš onakvo okruženje za čuvanje osećanja i sećanja na Ljubu Tadića kakav je i bio snažan u oku i srcu.

Sretno dijete

Mikica — Fri, 27 Jun 2008 20:31:30 +0200

Autor: Mikica

Poslao: 27.06.2008 20:31

Jednom prilikom sam nekom na chatu pominjala film „Sretno dijete“ i nikad nakon toga ne rekoh ni riječi o tom filmu. A zaslužuje, nije da nije.

Radi se ustvari o jednom rok dokumentarcu u režiji Igora Mirkovića, koji je po vokaciji novinar. Ali, to ga nije smetalo da se okuša u svijetu dokumentarnog filma, i time ispuni sebi dugogodišnji san, a gledaocima podari video zapis o jednom vremenu. Vremenu kada je sam autor bio, kako kaže „sretno dijete“. Dijete sretno iz brojnih razloga, a samo jedan od njih je tema ovog filma.

G. Marković je kao klinac od petnaestak godina doživio ono što se na jugoslavenskoj muzičkoj sceni etiketiralo kao „novi val“. To je vrijeme pojavljivanja bendova koji su obilježili cijelu jednu muzičku eru, koji su drastično promijenili mnogo toga svojim novim zvukovima. To su bile sedamdesete i početak osamdesetih godina, kada je mladi svijet sve više postajao svjestan da želi da se čuje njegov glas, makar pjesmom.

Medju onima koji pripadaju tom novom valu nalaze se: Azra, Haustor, Film, Patrola, Pankrti, Električni orgazam, Idoli, Prljavo kazalište i mnogi drugi. Autor filma je živio tu njihovu muziku. I naravno, kao svi oni koji su ludovali za muzikom ovih grupa, ni on sam nije mogao da prihvati činjenicu da o tim ljudima ni nakon toliko vremena niko nije napravio priču, koja bi nekako zaokružila sav njihov rad. Filmom je želio pokazati kako su ove grupe počinjale svoju karijeru, kako se sviralo, i na koji način su nastajale pjesme, kako su te pjesme dalje živjele, i koliko su imale uticaja na publiku kojoj su namjenjene, te naposlijetku želio je intervjuisati članove tih bendova, želio je njihovu živu riječ.

Obzirom da neke od tadašnjih velikih grupa više ne postoje, ili ako i postoje okupljaju se periodično, njihovi članovi rasuti su svuda po svijetu, g. Mirković je očito bio pred vrlo velikim izazovom. Pronaći sve aktere tog vremena nije bilo nimalo lako, stoga je autor putovao od Zagreba, Ljubljane, Beograda, preko Beča, Uthechta, Pariza do New Yorka. Naravno, video zapise je pravio na licu mjesta gdje je svoje stare idole i našao.

Film je radjen 2003.godine. I od tada do danas moglo se čuti vrlo podijeljenih mišljenja o njemu. Kao i sve kod nas, naišao je na kritike. Od prebacivanja da je tu malo muzike (što i nije na mjestu, jer film traje 97 minuta, i nije zamišljen kao prvenstveno muzička emisija) do prebacivanja tipa zašto je autor tražio Džonija Štulića, kad zna da ovaj ne daje nikom intervuje, zašto nekim svojim sagovornicima nije postavio pitanje to i to… i tako dalje.

Sve u svemu, film ima svoju vrijednost, koliko god ona možda bila osporavana od pojedinaca. Sama ideja uopšte nije loša, ostao je zapis sa i o ljudima koji su sigurno legende Balkana. Imaćete sigurno utisak nakon odgledanog filma da biste vi nešto malo drugačije napravili. Ali, ne treba zaboraviti, svaki je film odraz njegovog autora. Uglavnom, postoji eto makar jedno mjesto, makar jedna priča u kojoj ćete naći kratke intervjue sa ljudima kao što su: Boris Leiner, Srđan Gojković Gile, Vlada Divljan, Vlatko Fras, Mirko Ilić, Darko Rundek, Davorin Bogović i drugi.

Ako ste i vi dio ovog vremena, koje je izrodilo najplodniju muzičku scenu ex-yu, ako ste plovili "novim valom", onda su ovi ljudi i ovaj film tu tek toliko da vas podsjete koliko ste “sretno dijete” bili.

Volim i ja nerandze, no trpim

majra — Mon, 23 Jun 2008 20:38:47 +0200

Autor: majra

Poslao: 23.06.2008 20:38

Crna Gora, travnicki okrug omedjen snegom i brdima. Nista u stvari osim tog sveta i ne postoji. Uspeh bilo gde da je postignut, mora u svom kraju biti potvrdjen, sve sto se cini, cini se radi sveta i sve sto je izvan njega nije predmet interesovanja njegovih ljudi. Crnogorci iz tog kraja zive u Beogradu samo fizicki, dok mislima i srcem nikada nisu tamo ni otisli.

Petar Bozovic, Braimir Brstina, Ivan Bekjarev, Dara Dzokic, Jelica Sretenovic su srce briljantne glumacke ekipe koja je iznela zamisao Zdravka Sotre i Slobodana Suljagica. Poklonili su nam uz izvrstan skrining medjuljudskih odnosa puno zdravog humora i zrnca istine ljudske duse.

Beni Hil sou

majra — Wed, 11 Jun 2008 20:18:32 +0200

Autor: majra

Poslao: 11.06.2008 20:18

Cuveni britanski komicar Beni Hil (Benny Hill) rodjen je pod imenom Alfred Hawthorne Hill 21. januara 1925. godine u Sautemptonu (Southampton). Moja generacija ga pamti kao simpaticnog energicnog i sladostrasnog lika koji nas je svojim virtuoznim komicarskim sposobnostima dovodio do suza radosnica. Svakako najzapazeniji opus ovog velikana je cuveni Beni Hil sou (The Benny Hill Show) u kojem je Hil glumacku svestranost pokazivao glumeci razlicite likove, ponekad i zenske, u najraznovrsnijim kostimima.

Zastitni znak serije su pantomima i parodija, a svaka epizoda zavrsava se scenom jurnjave u kojoj Hil bezi od grupe devojaka. Muzicka podloga (“Yakety Sax”) koju je napisao Buts Rendolf seriji daje jos jedan prepoznatljiv pecat. Stotinak epizoda snimljenih na pragu sedamdesetih godina bila je vrhunac ali i kraj opusa ovog umetnika.

Jos jedan u nizu velikana koji je etiketiran kao politicki nepodoban skinut sa javne scene. Skecevi na racun Kineza i Indusa koji pricaju slabo engleski jezik pa dolazi do zamene reci i omaski sto im u znacenju daje lasivanu poruku je ocenjeno kao politicki nedopustivo. Danas se Beni Hil sou ne moze emitovati u Evropskoj uniji, izuzev kao nastavna jedinica u studijama rezije i dramaturgije. A mi jos uvek uzivamo u najboljem sto nam je ponudila Engleska. Izgleda da uistinu zivi krilatica da niko nije bio prorok u svom selu.

Ako me sećanje ne vara

sejač — Sun, 25 May 2008 23:55:03 +0200

Autor: sejač

Poslao: 25.05.2008 23:55

zar nije sve počelo odavde?

Covek s lastom

majra — Sun, 25 May 2008 12:13:48 +0200

Autor: majra

Poslao: 25.05.2008 12:13

U okviru 55. Beogradskog festivala dugometraznog i kratkometraznog filma (14 - 18. maja 2008.) dobitnici “Zlatne plakete Beograda” su “Moji prijatelji” Lidije Zelovic Goekijan u holandskoj produkciji i “Lasta”, Novosadjana Zeljka Markovica i Milana Belegisanina.

“Moji prijatelji” je dobar dokumentarac ali i pomalo istrosena prica o ratu na eks-Yu prostorima i njegovim posledicama, no oni koji su imali srecu da vide «Lastu» ma kakvog senzibiliteta bili sigurno naterani da se bar na tren zapitaju sta bi sa ljudskom empatijom, i kuda mi to hrlimo i za cim, ako gubimo jedinu dragocenost – toplinnu srca.

U petnaest minuta kratkog metra pred gledaoca izroni otvorena dusa jednog naizgled obicnog coveka i srpskog seljaka ciji se zivot menja iz korena zahvaljujuci prijateljstvu sa divljom pticom. Istinita prica o Bosku Dugackom, nas uci da je apsolutno sve moguce, pod uslovom da se iz sebe istisne najveca kolicina ljubavi i iskrenosti.

Starac je upravo strpljenjem i ljubavlju uspeo da pripitomi svoju lastu. Konacno, poput laste, i on je izbacen iz svoga gnezda. Dva povredjena bica nasla su se jedno u drugom.

Ideju da snimi film o coveku koji je pronasao lastu ispalu iz gnezda, othranio je, pripitomio i u jesen odlucio da skupi pare i vodi je na more - autor Milan Belegisanin pronasao je u novinama. Sve je, inace, pocelo kada je, pre dve godine, Bosko sa pokojnom suprugom cistio visnje za slatko.

Evo dela iz te reportaze objavljene u "Dnevniku" koji upravo govori o tom dogadjaju:

“Dece mi moje, očiju mi mojih… Pre dve godine spazim na zemlji lašče, ispalo iz gnjezda. I šta ću snjome tako malecnom, podmećo je u gnjezda lastama da je private, ni jedna je nije tela. Nisam joj potrevio mater. I onda upitam sebe s laščetom na dlanu: a što je ti, Dugački, ne bi odranio? Ako ne pokušaš, umreće.

Žena mi kaže: „Ne budi dete, šta se igraš sa pticama“, ali ja nisam hteo ni da čujem - kaže Boško i dodaje da je u početku imao problema sa negom svog ljubimca.

"I paste šta sam radio. Cepo sam višnje, vadio crviće i davo joj u kljun sve dok je tela, i kad pojede sto dvadeset crvića, neće više. I tako iz dana u dan: sto dvadeset crvića i ni jedan više! Kad jedared nestane crvića i ja pređem na muve. Takođe sto dvadeset muva pojede!

Ranio sam je nepuna dva meseca, tepo joj i ljubio je, i toliko smo se nas dvoje sprijateljili, lašče moje… da mi je najveća želja bila da i prezimi kod mene u Surduku. Znate, moja lasta leti sa ostalima, ali kad spazi mene u bašti, pikira dole i sleti mi na šešir, na rame, na ruku. Mi se malo mazimo, ljubimo, a onda ona odleti svojim putem. I eto je opet na mom šeširu u neko doba.

Ovi moji Surdučani gledaju, smeju se i ne mogu da veruju svojim očima!
– Pa, šta si radio toj lasti kad te tako voli? pitaju me.
– Ništa, reko, odranio je, lepo snjom postupo.
– Pa, Dugački, što ne pozoveš novinare da snime to svetsko čudo, nagovarali su me.
– Neka, reko, pozvaću ih nazimu, da vide jedinu lastu koja nije odletila u Afriku.

Ljudi moji, kud god sam kreno po selu, ta lasta je bila tu negde iznad moje glave. Valjda me je stalno imala na oku. Idem našim šorom, a ono odjednom moje lašče na šeširu. I, pomislim, Boško, pa tebe tica voli! Ima li veće sreće pod nebom?

I, da vidite, izađemo nas dvoje na centar, a ovi moji Surdučani u smej… Ja idem ulicom, a moja pripitomljena lasta mi leti oko glave, čas je na šeširu, čas u oblacima… Al kad su krajem leta počele da se skupljaju na žicama, da lete na jug, steglo mi se oko srca, uplašio se da me ne ostavi… Šta ću bez moje laste, reko, ako odleti u Afriku sa svojom vrstom? Kako ću bez nje zimu prezimeti? "

(Kada se približila jesen, Boško se uplašio da će se njegova lasta pridružiti ostalima koje se sele u toplije krajeve. Odlučio je da skupi dovoljno novca da bi s njom otišao na more).

- "Čuo sam da u Grčkoj ima neko mesto, zove se Kavala, gde je uvek leto. Ali, kako sam je mogao tamo odvesti kada nemam novaca ni da odem do Belegiša, a kamoli do Grčke".

U septembru, taman kada su prošle vrućine, ubio ju je automobil. Nije se ona mnogo družila sa drugim lastama, pa nije ni znala da su kola opasna po život - priča Dugački i dodaje da nije mogao ni da sahrani svoju lastu jer je nije našao.

- Mnogo mi je bilo žao. Bio sam ljut, psovao sam Boga. Govorio sam mu: „Bitango, zašto mi uze moje milo lašče“ - ističe on ne mogavši da sakrije suze. “Moje lašče… Plako sam. Plako sam ko malo dete. O, koliko sam plako i tugovo..”

I place Bosko Dugacki. Place pred nama, stisce i lomi prazne ruke, niz duboke brazde na licu liju potoci, gusi se u suzama. Place covek za svojom lastom.

I tako dok gledate osamdesetpetogodisnjeg starca koji ima mudrosti i ljubavi u sebi da napise jos jedno jevandjelje, imate sve odgovore na pitanja koja leze na dnu srca… eee lasce moje…

Jesen stiže Dunjo moja

Mikica — Sun, 06 Jan 2008 20:38:21 +0100

Autor: Mikica

Poslao: 06.01.2008 21:38

Uloge: Branislav Trifunović, Marija Karan, Kalina Kovačević, Igor Djordjević, Marta Uzelac, Predrag Ejdus, Rada Djuričin, Vojislav Brajović i dr.
Muzika: Nemanja Mosurović
Direktor fotografije: Radoslav Vladić
Producent: Ljubiša Samardžić
Scenario: Djorde Milosavljević i Tonči Matulić
Režija: Ljubiša Samardžić

Godina je 1914, počinje I svjetski rat. Radnja se dešava u Vojvodini, i glavni su likovi Marija, Sava i Petrašin. Sava i Petrašin, kao i svi muškarci iz njihova sela su mobilisani za vojsku Austro-ugarske monarhije. Marija ostaje u selu.

Nakon što je rat završen, Petrašin se vraća u selo teško ranjen, i ostaje doživotni invalid. Sava se vraća nakon njega. Najbolji su drugovi, još od djetinjstva, ali su obojica bili zaljubljeni u istu djevojku - Mariju. Marija je zaljubljena u Savu, njihova ljubav će cvjetati nakon što se Sava vratio sa ratišta. Medjutim, ne dugo. Siromaštvo u kojem Sava živi postalo je razlog koji će ih razdvojiti. Ubrzo Sava odlazi u varoš, napušta Mariju i svoje rodno selo, razočaran u sve i svakog.

U varoši nalazi posao u mlinu bogate, stare i ugledne porodice Granfild. Stari Granfild, glava kuće, ima kćer Anicu, koja se zaljubljuje u Savu. Kako će poznanstvo sa Granfildovima i mladom Anicom promjeniti sudbinu Savi, kako će se Petrašin naći u Marijinom zagrljaju, čije će dijete Marija roditi, da li će Sava zaboraviti Mariju – otkrićete sami ako pogledate film.Ovo je priča koja ima dušu, nosi davno zaboravljene taktove nekog drugog vremena i mirise koji se pamte.

Djevojka s bisernom naušnicom

Mikica — Thu, 27 Dec 2007 13:33:33 +0100

Autor: Mikica

Poslao: 27.12.2007 14:33

Originalni naslov: Girl With a Pearl Earring
Žanr: drama, biografski
Uloge: Colin Firth, Scarlett Johanson, Tom Vilkinson, Judy Parfitt, Essie Davis
Režija: Peter Webber

„Djevojka s bisernom naušnicom“ je film rađen po noveli Tracy Chavalier. Film je priča o nizozemskom slikaru Johannesu Vermeeru, koji je živio u XVII vijeku i njegovoj najpoznatijoj slici. O samom slikaru, koji je umro vrlo mlad, i ne zna se mnogo, no njegova je slika ostavila svoj trag i nakon njegove smrti postala vrlo cijenjena i poznata.

Slikar živi u vremenu koje je obilježeno ratovima, te religijskim razdorima. Priča počinje dolaskom mlade seljanke Griet u kuću slikara Vermeera. Ona radi kao sluškinja, prisiljena je na to, jer ima oca koji je oslijepio u nesreći.

Griet je povučena, tiha, stidna djevojka. Ne komunicira u kući skoro ni s kim. Ali, ubrzo otkriva da Vermeer u potrovlju kuće slika, i nakon što je vidjela par njegovih djela, postaje jedina osoba u njegovom životu koja razumije njegova djela. Vrlo dobro je znala šta je slikaru bitno u njegovom radu. On postaje fasciniran njome, a razlog tome je upravo to što je razumjela njegovu umjetnost. Ali, osim toga, Griet je bila vrlo lijepa žena.

U moru problema koje slikar ima u svojoj kući, pored ljubomorne i naporne supruge, čangrizave tašte, neimaštine i nemogućnosti da proda svoja djela, Griet će postati njegova jedina svijetla tačka. I ne samo to, ona će ga učiniti mnogo boljim slikarom. Njena saosjećajnost postaje mu utjeha.
U nastavku filma Griet postaje Vermeerova inspiracija, i subjektom njegove najpoznatije slike. Kako, pogledajte sami.

Za film su mnogi rekli da je pomalo spor, da je nekako previše tih. Možda i jeste, ali bez obzira na to, ipak ima jednu posebnu čar, odlične glumce, dobar scenario i fantastičnu fotografiju. I mogu reći sasvim opravdano je imao tri oscarovske nominacije: za kostimografiju, fotografiju i art direktora. Ako film do sada niste pogledali, onda su ove zimske duge noći idealna prilika da sebi priuštite jedno malo zadovoljstvo.

The Ringer

miloshG — Tue, 13 Nov 2007 12:10:47 +0100

Autor: miloshG

Poslao: 13.11.2007 13:10

Stiv Barker (Dzoni Noksvil - Jackass) dobija zadatak od sefa da da otkaz domaru koji je anjdeoska dusa ima 5oro dece ,nema zenu i voli svoj posao. Domar je dobio otkaz ali ga je Barker zaposlio kod sebe kuci da mu pomaze oko baste.

Domar je meksickog porekla i nema papire kao ni zdravstveno osiguranje. Dok je kosio travnjak kosilica mu odsece prste. Bolnica trazi 28.000$ kako bi mu zasila prste.

Barkerov ujak takodje upada u dugove i odluci da ubaci Barkera da se takmici na spec. Olimpijskim igrama i tako ne omoguci sestostrukom pobedniku igara da jos jednom osvoji zlato. U olimpijskom selu naso je drustvo i med. sestru privlacnog izgleda...

Ostalo necu vam reci... :twisted:

Walk the line - Hod po rubu

Mikica — Sun, 11 Nov 2007 11:48:39 +0100

Autor: Mikica

Poslao: 11.11.2007 12:48

Ja cu se samo nakratko vratiti na naslov ove teme, koji je takav da ne ostavlja nikakvu dilemu po pitanju ukusa i slicno. Znaci "Filmovi koje pamtimo" - niko nije rekao da su ovo najbolji filmovi, ukus je vrlo relativna stvar. Dakle, ja shvatam da je ovo tema na kojoj mozemo preporuciti nesto sto je na nas ostavilo jak dojam, nesto sto pamtimo iz nekih razloga, bilo da su licni, sentimentalni, ili pak da su stvar samog kvaliteta filma u smislu produkcije i sl.

Ovaj put, ja cu vam preporuciti jedan odlican film, usudjem se reci odlican, jer jos nikog nisam cula da je rekao da je ovo prosjecan ili los film.
Radi se o filmu "Walk the line", ili kako su ga kod nas prevodili "Hod po rubu". Prica je to o country legendi Johnny Cash-u, o njegovom zivotu na jednoj farmi u Arkansasu, njegovom trnovitom putu ka zvijezdama, usponima i padovima koji su ga pratili kako u karijeri tako i u privatnom zivotu. Prica je to o ljubavi, o strasti, o jednoj muzickoj karijeri i svemu sto slava sobom nosi, prica je to o unutrasnjem slomu osobe koja je bila ikona jednog vremena.

Sjajne uloge, sjajna fotografija, odlicna muzika... prosto nesto sto mora da vas se dojmi. Ne mozete ostati ravnodusni, to je sigurno.

Reditelj filma je James Mangold, film je radjen po knjizi "Johnny Cash".
U glavnim ulogama su: Joaquin Phoenix, Reese Witherspoon i Ginnifer Goodwin.
Film je dobitnik Oscara i brojnih drugih nagrada.

Sta da vam kazem, pogledajte. Mislim da tih oko dva sata, koliko traje film, nece biti uzalud protraceno vrijeme.

Re: Upropašćavanje dobre teme

HromiDaba — Sat, 10 Nov 2007 15:49:43 +0100

Autor: HromiDaba

Poslao: 10.11.2007 16:49

@MiloshG

Pa znas sastavni deo svakog računara je i tastatura (jedana od ulaznih komponenti računara). :P

Koja je poenta korišćemja računara ako samo juriš miša po ekranu i koristiš samo ona dva tastera za Copy i Paste.

Tačno je da su ukusi različiti i da se svima ne sviđaju iste stvari, ali ova tema je i pokrenuta sa idejom da se prenesu neke svoje lične impresije ofilmu koji je na nas ostavio neki dojam.

Na netu postoji jedna dobro odrađena baza velikog broja filmova http://www.imdb.com/ na kojoj su dati svi relevantni podaci o nekom filmu pa ako već više volite Copy i Paste bar iskoristite ovu lokaciju da nam date neku informaciju više. :oops:

Kako je po mom shvatanju moj ukus dosta diskutabilan do sada se nisam ni potrudio da Vam predstavim filmove koji su na mene ostavili neki pozitivan utisak. I dan danas rado pogledam neke od filmova koji su davno zaboravljeni, a meni su se u datom trenutku dopali i sad ih i kao kretenske pogledam iz samo meni znanih sentimentalnih razloga.

P.S. Gole prebaci ovih par poslednjih postova na neko drugo mesto jer mi nije bila namera da i ja ovom diskusijom dalje upropašćavam ovu temu.

Dobar film?

amarilis — Fri, 09 Nov 2007 22:00:50 +0100

Autor: amarilis

Poslao: 09.11.2007 23:00

Da, tacno je da nam se ukusi razlikuju, tako je i sa izborom filmova. Do sada je snimljeno mnostvo kako dobrih tako i losih. Ja licno preferiram stare filmove, neki bi kazali oni koji se pamte do veka. Takav film mogu pogledati bezbroj puta i uvek, verujte spazim detalj koji do tada nisam! Pazljivo gledajte, posmatrajte jer se cak i iz filmskih dela moze nesto nauciti.
Jedino sto mogu da negiram sada, da su danasnja izdanja filmova puna nasilja a to nam nije potrebno. Nasilje nas okruzuje gde god se pokrenemo. Gledajmo pozitivno i ako vam je pri ruci koja komedija, slobodno navalite na smeh. Izbor prepustam vama! :lol:

Re:

miloshG — Fri, 09 Nov 2007 21:31:59 +0100

Autor: miloshG

Poslao: 09.11.2007 22:31

Malo je sto vam vadim najbolje filmove ovde na tacnu jos ocete i radnju da cujete.

Ne znam, verovatno si upravu, ali ja i kucanje... hmm
Ne znam koliko bi vam moje misljenje znacilo, mozda onda niko ne bi ni gledao taj film, jer svako ima svoje shvatanje... vise sam za diskusiju o filmovima nego ovo preko ovoga. : D