Depresija, uzroci nastanka i lecenje

pomoc-savet

manjito — Thu, 04 Apr 2013 13:51:40 +0200

Autor: manjito

Poslao: 04.04.2013 13:51

Situacija je ovakva:
Dosao sam na mesec dana u sloveniji,u pocetku je bilo sve super medjutim pre neki dan dan odjenom mi se desi kao da me zaboli glava i stomak,i odjednom neznam sta cu sa sobom to traje jedno 10 sekundi,i posle toga po malo sam iizgubio volju za radom,ujutru nije problem idem trcim medjutim desi se u nekom trenutku kao da se vrati neki osecaj,cudan osecaj ne mogu da opisem,na sve lepo sto pomislim sto me je do juce neerovatno cinilo srecnim sada sam prazan nista ne osecam ravnodusan kako bi rekli ravna linija,medjutim opet i pricam sa ljudim,nasalim se,ali me to brine sto kada pomislim na nesto lepo,nemam nikakav osecaj sreco to me malo brine,
Pa bih bio neizmerno zahvalan svakome ko bi mi dao kakav savet ili licno misljenje.
Pozdrav.

Pristup u radu je uvek individualan

Gospodina Linija — Sun, 10 Mar 2013 10:20:22 +0100

Autor: Gospodina Linija

Poslao: 10.03.2013 11:20

Prosle Srede bio sam do Doma zdravlja,medjutim lekar opste prakse nije imao vremena da me primi pa sam morao da zakazem tek ovog Utorka.Sama ta informacija me je dosta pogodila jer mi je kroz glavu proslo "ko ce ziv docekati Utorak".Od tad pa do danasnjeg dana nema nekog napredka,i dalje se budim ranije nego sto to zelim,strah i briga su i dalje prisutni.Jutra su mi najgora.Dosta sam povecao fizicke aktivnost,trcanje,setnje sam,sa devojkom.Bude mi dosta bolje,pomaze mi ali jutarnja budjenja su i dalje sa vise ili malo manje izrazenim strahovima,manjkom samopouzdanja,brigom itd.I da budem iskren,vec mi pocinje biti muka od takvog stanja,ne zelim da kad nocu legnem u krevet da razmisljam kako cu se ujutro probuditi,hoce li mi biti malo lakse,hoce li mi opet biti isto kao i proslo jutro,hoce biti mozda bar malo bolje.
Samo da izdrzim do Utorka,ne znam zasto,ali osecam da ce mi mnogo znaciti i to sto cu lekaru opste prakse reci sve sto me muci,mada u podsvesti znam da mi on ne moze tu mnogo pomoci,sem da me posalje dalje.
Ujedno da se tako izrazim,nasao sam i privatnog psihoterapeuta koji je na dobrom glasu ali ne zelim nista na svoju ruku,poslusacu Vas savet Majra i i odradicu za sad ovako kao sto sam napisao.Hvala Vam na savjetima i pomoci.Sve mi to mnogo znaci.

Pristup u radu je uvek individualan

majra — Tue, 05 Mar 2013 23:47:55 +0100

Autor: majra

Poslao: 06.03.2013 00:47

S obzirom da se ne poznajemo licno i nismo iz istog grada bilo bi krajnje neodgovorno, i nekorektno s moje strane da na osnovu tudjih dojmova i prica iz cekaonice, koliko je ko strucan i efikasan u radu, pruzim bilo kakvu sugestiju u smislu konkretnog imena. Najuputnije je da se obratite Vasem izabranom lekaru, da od njega zatrazite savet kome da se obratite.

Budite slobodni i pitajte Vaseg lekara sve sto zelite, oko cega imate dileme. Nemojte izaci iz ordinacije sa pitanjima bez odgovora. Vas lekar ce imati Vas kao partnera ka cilju, sto je kljucno za "otvaranje vrata" ka resenju.

I ne morate sve sami, dozvolite da oni koji Vas vole ucestvuju u ovoj epizodi zivota jednako kao sto su to cinili oslanjajuci se na Vas u svom zivotu tokom prethodnih godina. Oslonite se i Vi za promenu malo na njih – to je iskazano poverenje i dokaz da ih drzite vrednim istoga, jednako kao sto oni cene Vas. Budite nezni prema sebi kao sto ste prema njima, eto drugog koraka, prvi ste vec ucinili sami - doneli ste odluku. Itekako imate razlog da se jutru radujete.

Efikasna, prakticna strucna pomoc

Gospodina Linija — Tue, 05 Mar 2013 21:14:37 +0100

Autor: Gospodina Linija

Poslao: 05.03.2013 22:14

Za mene jako iznenadjujuci post u pozitivnom smislu.Predpostavlajm da ste doktor,po onome sta i kako pisete dao bih tako zakljuciti,no nebitno sad to.Poslusacu Vas savet,nikakav ja nemam problem da se obratim roditeljima ili sa devojkom da sednem popricam,cak sam roditeljima i rekao da nisam "sam svoj" u ostalom i primetili su da se samnom nesto desava ali su cekali da im se ja obratim po tom pitanju.Kad sam se "otvorio" dobio sam veliku podrsku i dosta savjeta da se ne brinem,da se neke stvari ne ogu promeniti,da nije resenje da se nerviram,da neprimam neke stvari licno itd...znate kako to vec ide,naravno da sam dobio ogromnu podrsku od roditelja u koju nism ni sumnjao,ni podrska same devojke nije izostala jer sam i njoj vec rekao svoj problem.Ona je cak i potencirala da se obratim psihologu.
Ok,nemam nikakav kompleks da odem kod psihoterapeuta niti me je nesto sramota,znam da imam problem i hocu da se s tim problemom uhvatim u kostac,ne bezim od toga niti to zelim,hocu da pobedim to.Ali gde da nadjem dobrog psihoterapeuta,ja u dom zdravlja idem jednom godisnje i to kad idem zubaru.Dali moze pomoc nekako sa te strane jer stvarno nikad nikakve potrebe nisam imao da idem kod lekara a pogotovo kod psihoterapeuta. Hvala unapred.

Efikasna, prakticna strucna pomoc

majra — Tue, 05 Mar 2013 16:19:50 +0100

Autor: majra

Poslao: 05.03.2013 17:19

Gospodina Linija:
...Strah za buducnost,nemoc da popravim neke stvari na bolje u svom zivotu...
Ali zato ujutru,da umrem i gotovo...
Vise nisam imao gde da pobegnem...
...da vidim sta me to "zivog kolje"
...6 godina radio u jednoj firmi,mislim u kontinuitetu i zbog manjaka posla dobio sam otkaz.Od tada prestaju moje rekreativne fizicke aktivnosti,prestao sam da trcim
Za sad bez obzira koliko trpim te jutarnje napade depresije ne zelim da odem doktoru.
Pretpostavljam da bi dobio malu pricu utehe od lekara,mozda i neki lek i nista vise.To je opet moja predpostavka,mozda grijesim...

I da ne bih dalje citirala tako tipicne jasno navedene tegobe, reci cu Vam samo jedno – zakljucak nije adekvatan. Jasno uocavate Vase tegobe, ali bez medicinskog obrazovanja najcesce se desava upravo ovo sto ste Vi uradii, izveli arbitrarni zakljucak – postavili dijagnozu koja to nije.

Vi ne bolujete od depresije, sve navedene smetnje su ogledalo narastajuce anksioznosti koju somatizujete, i odmah da Vam kazem to rade uvek samo jake licnosti a ne slabici. Budite dobri prema sebi i poslusajte savet, otidjite kod dobrog psihoterapeuta, verujte mi da uz malu edukaciju koju cete dobiti i vezbe progresvne misicne relaksacije koje mora da Vas nauci edukovan terapeut, mozete u nekom pristojnom vremenskom intervalu trajno otkloniti tegobe.

Molim Vas nemojte sada ukucati u pretagu na Guglu ni jednu rec, sagledajte situaciju objektivno (izbegavajte personifikaciju), sta biste rekli da Vam se ovako pozalila devojka ili neko koga volite? Da li bi ste savetovali da ostane u tom krugu ili da na prava vrata zakuca? Nije slabost potraziti pomoc, to je pravo svakog coveka, i ne stavljajte sada znak jednakosti izmedju: slaba licnost = strucna pomoc. Kada je covek svestan da ima bilo kakav problem on je na pola puta da ga resi, jer traga za resenjem na pravom mestu (kao sto auto ne vozite u veterinarsku stanicu vec u auto servis!).

Budite u proceni optimisticniji, nemojte katastrofirati jer Vam ne preti nikakva opasnost u buducnosti, usredredite se na sadasnjost. Strah je kao zastitnim alarm koji sluzi svakom coveku da ga izbavi iz realne opasnosti tako sto usmeri nase ponasanje ka tome da se otkloni opasnost. Ovo je naravno praceno odredjenim svrsishodnim povecanim telesnim zahtevima sto na fizickom planu prouzrokuje manifestne pojave.(Kada iznenada ugledate auto koji juri velikom brzinom a Vi na pola prelaza – sta uradite? Zar, ne pretcite kao sprinter ostatak prelaza, odjednom, u casu – to nam omoguci strah koji pokrene lancane reakcije u organizmu da bismo bili sposobni da to izvedemo iako smo objektivno daleko od forme nekog sprintera na kratke staze).

Sustina je u tome sto povremeno kod coveka ovaj "alam" može postati u nekom period znatno osetljiviji, kao kod alama u kolima koji se oglasi kada dune jaci vetar bez obzira sto nema kradljivca tj.opasnosti realne nema!

Molim Vas recite devojci i porodici kako se osecate i trazite da Vam pruze podrsku pri prvom odlasku psihoterapeutu. Verujte da cete ubrzo ustajati sa osmehom i optimizmom kretati u novi dan. Vi imate sva asertivna prava kao i drugi ljudi oko vas, nemojte ih se odreci!

Re: Depresija, uzroci nastanka i lecenje

Gospodina Linija — Tue, 05 Mar 2013 11:14:24 +0100

Autor: Gospodina Linija

Poslao: 05.03.2013 12:14

Ja sam jedan od onih ljudi kojeg je depresija uzela pod svoje.Procitao sam gomilu tekstova,od ovih na ovom forumu i drugih.Ja sam svoju da nazovem bolest depresiju "otkrio" pre desetak dana.
Zivim u Beogradu,zaposlen sam,nisam ozenjen,ima devojku sa kojom sam vec tri godine i prezadovoljan sam sto imam takvu osobu kraj sebe.U porodici nemamo problema,tipa svadje,tuce,histerije...nista.Zivimo skromno,nismo gladni,bosi,zedni...
Nemam nikakav smrtni slucaj.

Al ja ljudi umirem.Jutra su mi uzasna,hocu da umrem,redovni prolivi,mucnina,povracanja ali veoma blaga ne ona kao kad se napijete pa se razvalite od povracanja.Ja i ne pijem,ne pusim.Opste ne doruckujem,jedem jednom eventualno dva puta dnevno i taj prvi obrok je veoma slab ali zato puno pojedem navece.I zadnjih nekoliko dana redovno ustajem 2h pre nego sto navijem sat.Probudi me starh i briga.
Strah za buducnost,nemoc da popravim neke stvari na bolje u svom zivotu,uzasan osjecaj u stomaku u telu,iskocio bi najradje iz svoje koze.Kasnije tokom dana,cim pocnem da radim,ta depresija ako i jeste depresija prestaje,povlaci se,nemam nikakve dusevne tegobe da se tako izrazim.Jednostavno se osjecam normalno.Ali zato ujutru,da umrem i gotovo.I sve reko,to je sad ovo jutro,proci ce,medjutim ono i sledece jutro pa jos jedno i tako do dana danasnjeg.Vise nisam imao gde da pobegnem i poceo sam da guglam po netu da vidim sta me to "zivog kolje".I kad sam saznao da je najverovatnije depresija bilo mi je jos gore.Jos kad sam procitao da bi morao piti ko je kakve tableta antidepresive i da bi zavisio od tableta i pri tome da bi mi i seksualni zivot bio ugrozen,mada i jeste zadnje vreme ali sad znam i zbog cega.Sve me to jos vise skrhalo,ja nisam star covek,imam 29 godina gde da pijem tablete.

Ranije sam se bavio atletikom rekreativno,imao vremena i volim trcanje.Medjutim,ova kriza u nasoj zemlji pa i u Svetu su uticala i na mene pa sam morao da promenim posao,vec tri meseca radim u drugoj firmi.A pre toga sam 6 godina radio u jednoj firmi,mislim u kontinuitetu i zbog manjaka posla dobio sam otkaz.Od tada prestaju moje rekreativne fizicke aktivnosti,prestao sam da trcim.Predpostavljam da me je ta turbulencija na poslovnom planu i dovela do ovog stanja i jos pogotovo prestanka fizicke aktivnosti.

Kad sam sve procitao kad je u pitanju depresija i od strucnih ljudi i od onih koji su je prevazisli i sami bolovali od nje dosao sam do zakljucka da bi morao otici doktoru,psihologu ili kome vec.Pretpostavljam da bi dobio malu pricu utehe od lekara,mozda i neki lek i nista vise.To je opet moja predpostavka,mozda grijesim.
Za sad bez obzira koliko trpim te jutarnje napade depresije ne zelim da odem doktoru.Pruzicu sebi jos jednu sansu da pokusam sam na zdraviji nacin da se izborim ili nekak da savladam pobedim tu jutarnju depresiju,ja bi je pre nazvao mukom.Procitao sam ovde ili negde drugde ne mogu da se setim sad da upravo kad se ujutro na silu probudimo i osteimo taj uzasni dusevni nemir,strah,samokriticnost,plasljivost da ne ostajemo u krevetu budni da ustanemo i probamo da se pokrenemo,mada i se i fizicki tad osecam jako slabo.

Ja sam sinoc pre nego sto sam legao da spavam resio da ako se ujutro probudim kao i zadnjih desetak jutara,znaci sa simptomima depresije da istog momenta ustanem iz kreveta,odem do kupatila,umijem se,obucem i trk na vazduh.Na moju zalost i ovo jutro mi je bilo uzasno ali sam smogao snage da se trgnem iz kreveta,umijem i obucem i izletim napolje.Umirao sam dok sam to radio,opste nisam vidio svrhu toga,jos mi je gore bilo nego ikada,do tada sam samo lezao u krevetu,vrtio se,redovno imao proliv,po neko povracanje..Jutros kad sam ustao imao sam samo proliv i redovnu dusevnu patnju i bezvoljnost.Kad sam izaso napolje,prosetao sam desetak minuta i kad sam se malo pokrenuo poceo sam da trcim,trcao sam jak polako i ne mogu nesto brze jer uopste nisam u kondiciji,totalno sam propao.Pored pesacenja uspeo sam da bez problema,mislim,fizcickih da istrcim nekih 17-18min,mogao sam jos ali sam se bojao upala,pada imunog sistema koji mi je i ovako sigurno vec ugrozen.Odradio sam i neke vezbice posle toga,istegao se i jos lagano ispesacio do kuce nekih 10-ak minuta.Dok sam radio ove fizicke aktivnosti,moj organizam je na emotivnom i dusevnom planu umirao,ja sam se raspadao iznutra,stomak mi je krcio moje telo je untra pustalo neke jako cudne zvukove,sto sam duze trcao,sve mi je bilo lakse i lakse do odredjene tacke.Tu je stalo i dlaje napredka nije bilo.Zavrsio sam sa trcanjem,istegao se dobro,odradio malo sklekova i lagano kuci i kad sam dosao,malo sam pustio telo da se stabilizuje,ohladi i otisao sm se istusirati.Rezultat posle ove "fizicke terapije" je da se osjecam daleko bolje,osjecam se sigurno 20% bolje nego predhodnih jutara,ubijedjen sam u to mozda cak i vise.Ja sam izgladneo,poceo sam da doruckujem a ne pamtim kad sam seo i doruckovao.Nasao sam neku snagu,volju,da se izborim bar ovo jutro sa mukom.Jos ja osecam mali vid te brige,straha,samokriticnosti itd..ali je to daleko manje i prosto ne mogu da verujem da sam toliko uspio postici za samo 30-35 minuta fizicke aktivnisti koja i nije bila neki napor fizicki.Ja sam ranije trcao polumaratone od 21 kilometara tako da znam vrlo dobro sta znaci fizicki se iscrpe ti se.Ja se dragi ljudi moji i ako vas ne poznajem osecam odlicno,osecam napredak,osecam se pozitivno a samo sam jutros to uradio.Dali je to sam trenutno ili ce mi ta moja fizicka terapija pomoci samo neko vreme videcu.Ali ja cu nastaviti,videcu kak cu se probuditi sutra ako i malo osetim mucninu i strah,ponovicu isto ovo sto sam jutros uradio,bez oklevanja i odlucno ustati,umiti se obuci i trk napolje.Javicu vam sutra u toku dana kako sam prosao.Ujedno i samo ovo pisanje mi je jos pomoglo i tako sam deo sebe dao "ispisao" ovde.Nemojte mi zameriti na bilo cemu.

Put izlaska - rad na sebi

majra — Sun, 22 May 2011 23:36:13 +0200

Autor: majra

Poslao: 22.05.2011 23:36

Svaki covek najveci strucnjak na svetu za jednu stvar: kako da bude bas onakav kakav je - kako da zivi bas onako kako zivi. Nikome drugom na svetu to nije poslo za rukom - niko nije bas kao on i ne zivi bas kao on. Mozda ce vam ovo zvucati cudno, ali ljudi su eksperti za pravljenje bolesti od kojih boluju. Depresivna osoba je, na primer, ekpert za pravljenje depresije. Da nije ekspert, da ne zna (mada nesvesno) kako se to radi, kako se postize takvo stanje, onda ne bi mogla da ga postize i proizvodi svaki dan.

Kada bi, recimo, depresivna osoba detaljno zapazala i zapisivala, od kako se probudi, sta misli, kako misli, sta i kako radi... i iz toga izvukla neke pravilnosti, svoje tipicne procedure misli, emocija i ponasanja - videla bi da su to veoma organizovana, sistematicna ponasanja koje daju rezultat zvani depresija. Sa dovoljno sistematicnosti bi mogla da napravi seminar ili radionicu o tome "kako biti depresivan", jer je ekspert u stvaranju i odrzavanju takvog stanja. To vazi i za druge vrste disfunkcionalnih stanja.

Kako se izlazi iz kruga?

Da bi neki problem resili prvo moramo da priznamo da ga imamo. Nakon toga, moramo biti svesni da se za resavanje problema mora uloziti odredjen napor. Za svaki napor je potrebna i snaga da se covek uhvati u kostac sa problemom sto ne zvuci sasvim lako, ali ako sagledamo dobiti svaki nuzan napor je drugorazredan, kako uglavnom svi na kraju, kada se vec suoce i proces resavanja dovedu do kraja uglavnom potvrde. Ipak, poceci su uvek najtezi. Zdrava logika je: sve sto smo konstruisali – mozemo i da dekonstruisemo ako zelimo.

Vecina ljudi ce navesti i neki odredjen dogadjaj nakon koga su se javile negativne emocije. Nasa interpretacija onoga sto se dogadja, nasa zivotna filozofija, ideje i misli o necem su kreatori nase percepcije zbivanja kako u spoljasnjem tako i u untrasnjem svetu. Misli o odredjenom dogadjaju i znacenje koje mu pripisujemo je ono sto kod nas izaziva reakciju. Relacije se moze predstaviti shemom:

Nesto se za nas bitno desilo – mi tome pridajemo odredjeno znacenje – mislimo o tome sto se desilo na odredjen nacin – sebi nesto govorimo o tome sto se desilo.

Unutrasnji govor

Unutrasnji govorje taj koji stvara nase emocije povodom dogadjaja i nadalje odredjuje nase ponasanje. Najcesce je nas pogled na svet koji odredjuje nase automatsko misljenje produkt sklopa podrazumevanih pojmova koje smo svesno ili nesvesno ugradili u svoje stavove, poput nasih uverenja u svoju zivotnu filozofiju, i nikada ili gotovo nikada ne preispitujemo njihovu logicnost, korisnost i racionalnost.

Depresija je vrlo nefunkcionalno stanje koje bez obzira na raznolike odgovore na pitanje "sta te cini depreseivnim?" je posledica izrazenog uticaja naseg misljenja ili nesvesnih pojmova u osmisljavanju sveta. Depresija pokrece odredjena ponasanja ili sa druge strane strane potice na ukidanje odredjenih ponasanja, dakle ima motivacionu komponentu, zbog cega mozemo da govorimo o depresivnom stavu. Ako nekoga karakterise ovakav stav to znaci da je osoba preokupirana brigom oko ljudi, stvari i pojava na nacin koji je nefunkcionalan i ogranicavajuci sto se na emotivnom polju dozivljava bolno. Osoba najcesce svoju energiju trosi na preteranu brigu oko svega i svacega zapostavljajuci bitne stvari u zivotu, generise nezadovoljstvo i osecaj nemoci. I sta se tada cini? Nalazi na svoj nacin "resenje" - po principu zdrave logike - "valja se kloniti onoga sto me uznemirava". Vise nisu u stanju da se opuste i imaju poverenja u sebe i uzmu aktivno ucesce u zivotu, vec u odnosu na njega zauzimaju pasivan stav. Brinuci o brizi – povlace se iz situacija i mesta koje mogu da bude napetost, uznemirenost, koje se procenjuju kao neizvesne.

Odlican.com, Sandrina Martinetti - Zagrljaj

Ideja, misljenje, stav

U svakodnevnici depresija iznikne i iz stava "bilo bi uzasno da se meni takva stvar desi, ja to ne bi mogao da podnesem", a dogadjaji mogu biti najrazlicitiji, pocevsi od onih koji se desavaju na globalnom drustvenom planu pa do onih na licnom. Ako imate varijacije na "to je uzasno – ja ne mogu da izdrzim" lako mozete nazreti zamku da se u pogledu komfora u zivotu u bilo kojoj sferi osetite depresivno. Ideja da ako nesto strasno moze da se desi, "ja to ne mogu da podnesem” i zato mora da (se)brine, da se ne desi – "jer to ne sme da se desi" cini osobu prenapregnutom, frustriranom i sve vise indisponiranom u odnosu na pretpostavljeno dogadjanje i ona nakoh iscrpljuceg neugodnog osecaja i prolongirane frustracije se povlaci iz socijalnih kontakata da bi osecaj bespomocnosti smanjila na meru koju moze da drzi pod kontrolom i izvesnoscu "da ce tako moci da podnese" zivot. Eto recepte da se prepustite depresiji.

Osoba obicno u pocetku sebi govori "moram da se osecam dobro", "ne smem da budem depresivna/an", "moram da budem, opustena/n", "moram da budem srecna/an." I sta cini? Omalovazi da bilo sta u zivotu ima bilo kakvog smisla i ostaje na poznatom terenu. Povlacenjem od aktivnog pristupa zivotu, dovodi i do smanjena kruga prijatelja i poznanika. ("niko ne voli ljude sa problemom", "necu nikoga da opterecujem", "necu da drugi vide kako se osecam, mislice da sam bolesna/tan", "sramota me je sto ne mogu da budem ona/aj stari"…). Sa jedne strane ostaju sanse da budemo i uspesni i neuspesni, da se radujemo sa prijateljima i da budemo tuzni, da zivimo zivot sa zeljom da on bude lep, plodan i uspesan, bez iracionalnog zahteva da on "mora da bude takav" i sa druge strane da ignorisemo i pustimo da pored nas prolazi sve dok smo mi na sigurnom na svom terenu! Zivot podrazumeva susretanje sa preprekama koje cemo nastojati prevazici, neka uspesno neka sa manje uspeha a neka ce prevazici trenutak, vreme, prosto izgubice na vaznosti za nas.

Mnogi ce sada reci: "Kako da budem zadovoljan ako nisam uspeo da …" Nelogicno bi bilo da nakon sto ste izgubili na primer posao, partnera, dom… ponasate se opusteno, da ste bezbrizni i ne osecate nezadovoljstvo. Unutrasnji govor je uvek prisutan, promicu razlicite fraze sve u stilu "ovo nije smelo da se desi" - paradoksne misli jer se nesto vec ili se upravo desilo. Postavljati apsolutan zahtev koji je vec unapred nerealan stvara negativne bolne emocije, koje se sledecim izborima nastoji osoba osloboditi. Ono sto je ovde kljucno je da osoba ni u jednom trenutku ne pokusava da sagleda trezvenost, racionalnost svojih misli.

Kako znamo da je nesto racionalno? Racionalno misljenje ne podrazumeva zahtevanje necega za sta inace ne mozemo da imamo garanciju. Umesto zahteva da se nesto ne sme nama desiti a ono se upravo desava, racionalno razmisljanje bi bilo: osecam se uplaseno i nezadovoljno, i planiram nesto da uradim povodom toga.

Mnogi bi sada rekli: "Ali ako sam ostao bez posla, kako cu ziveti, moram da brinem povodom toga. Moja briga je opravdana!" Verujem da u ovom trenutku dok ovo citate mnogi od vas ce reci, ova misao jeste racionalna, mora da brine! Ali, zasto mora da brine, da li ce ta briga da umanji sanse da se stvari odvijaju dalje u nepozeljnom pravcu? Koja je korist od te brige, hoce li doneti izvesnost u stvarnosti? Koja je korist od brige same po sebi, ako nas ta briga paralise? Da li je je moguce i dalje svoj stav zvati realnim? Ne.

Odlican.com, Liliana - Stidljivko

Vrlo je tesko u momentima aktivnog zbivanja moci napraviti ovakvu distance i razgraniciti sta je iracionalno a sta racionano svim ljudima, ali ako svesno nastojimo negovati stil da kada se jave negativne emocije, kada smo frustrirani "prespavamo trenutak" ("jutro je starije od noci") i hladne glave, trezveno stavimo nase misli koje iznicu iz nasih uverenja na probu i proveru u realnosti polazimo u susret resenju. Ako smo spremni da izdjemo samo sa zeljom da resimo tegobnu situaciju a ne sa zahtevom da "mora"(!) i ostavimo prostora za postepeno preispitivanje validnosti nasih ideja, misljenja, stavova pa i zivotna filozofija koja nas je dovela u situaciju u kojoj se nalazimo i smognemo hrabrosti da priznamo sebi da sve ono sto nema potvrdu u realnosti - nije racionalno, ucinicemo korak ka ispunjenijem zivotu.

Da sumiramo, ono sto cini nas licni doprinos razvoju depresije je da:

- Zivot mora da bude lak jer smo mi posteni, uvidjavni, pravicni…

- Da je strasno doziveti neprijatnost i gubitak i da mi to ne mozemo da izdrzimo, i da se zato to ne sme desiti.

- Da ovi zahtevi moraju biti ispunjeni jer mi necemo podneti drugaciji razvoj i tok u zivotu, jer je to uzasno i grozno.

Ideja o podnosenju, misao da mi mozemo da izdrzimo i teske i nepovoljne situacije omogucava nam da zivimo, da isprobavamo dalje svoje mogucnosti, da i nas zivot kao i kod drugih prolazi uz slaganje lepih i manje lepih uspomena. Sve dok postoji zahtev da u zivotu dobijete ili izbegnete nesto je nerealno, jer izvesnost svih dogadjanja u zivot ne postoji nijedan zakon u prirodi ga ne podrzava. Zivot jeste neizvestan, zato je i iracionalno postavljati neodrzive zahteve po pitanju stvari za koje ne mozemo dobiti garanciju. Kada je zivot tegoban, normalno je da ljudi ne skacu od srece i ne osecaju se opusteno, ali povodom toga oni ne moraju da obesmisle svrhu svega i potonu u krilo depresije.

Razlika je u stavu. Zelja naspram zahteva. Kada nesto zelimo, mi imamo motiv, ako smo trenutno u problem a zelimo da ga resimo mi imamo motiv i tada uprkos nasem emotivnom nespokoju i nezadovoljstvu povodom trenutne situacije nama ostaje snage da isplaniramo i preduzmemo korake kako bi smo nasu zelju ostvarili. To je aktivan pristup zivotu i trezveno odnosenje ka nezeljenom desavanju.

Zelja naspram zahteva

Ukoliko ostanemo zaglavljeni u "zahtevu" osecacemo golemo nezadovoljstvo, iscrpljenost i paralisanost da ista ucinimo. Neispunjenje zahteva se smatra kao uzasno nepodnosljiv poraz i time i rezultira u stvarnosti – uzasavanjem, obezvredjivanjem i nipodastavanjem. Zahtevom (iracionalan stav) smo pozvali i negativne emocije, koje osobu toliko iscrpe da ona vise nema energije da poduzme bilo sta u smislu resavanja problematike. Pada u jos veci ocaj, brigu i negativne misli koje postaju sveobuzimajuce. Na takve negativne emocije se nadovezuju nova iracionalna misljenja I tada se ulazi u tzv. "zacarani krug". Kada poredite, zelju i zahtev intenzitet emocija je uvek slabiji kod zelje i nama ostaje dovoljno snage da menjamo ono sto nam se ne svidja. Dakle, intenzitet emocija zavisi od kvaliteta naseg misljenja koje imamo o necem ili nekom.

Kako se izlazi iz tog kruga?

Trazenjem strucne pomoci koja ce nam pruziti podrsku u nasim nastojanjima da se suprostavimo sopstvenim iracionalnostima i zelja, motivisanost da u tom suprotstavljanju istrajavamo sve dok ih ne zamenimo logicnijim, realisticnijim i funkcionalnijim pogledom na svet.

Odlican.com, Cesljarev - radoznalost

Svako nase misljenje je izrazeno odredjenim stavom u koji verujemo, koji poziva i odredjene emocije u datim situacijama. Ako su emocije negativne budite spremni i odvazite se preispitajte koliko su racionalne.

Za prvu pomoc posluzite se sa tri test pitanja:

1. Da li je realno? – da li prolaze test realnosti, da li je dokazivo
2. Da li je logocno? – proisitice li iz nekih realnih zaknitosti i principa
3. Da li je za mene pozeljno? – da li je prakticno, pragmaticno

Trece pitanje tj. odgovor vam moze imati dijagnosticku vrednost, ako vase pitanje ima negativan odgovor - to je dovoljno da ono sto nije pozeljno (za vas) nastojite promenuti, tj. da svoje misljenje nastojite transformisati, stav shodno njima izmenuti iputem emocija i ponasanjaovako dirigovanog od zahteva stignete do zelje za koju tada nece nedostajati energije ni motivisanosti da krenete u ostvarivanje.

Sami sebi svojim izborima omogucite potpuniji zivot kroz siri repertoar ponasanja i funkcionalnijih emocija, nadogradjujte sistem uverenja, menjajte iz korena sve sto vas je dovelo do depresije, i ne zalite za i nad starim jer vas je ono ipak doveo do toga da napravite prekretnicu u vasem zivotu, da se bavite sopstevenim razvojem, kada vi zelite. Zadovoljstvo uvek ponistava efekte prethodne neprijatnosti.

Ljubav i Depresija

Runa — Tue, 15 Feb 2011 11:20:00 +0100

Autor: Runa

Poslao: 15.02.2011 12:20

Pozdrav svima... :)

Molim za pomoc one koji su mozda bili u slichnoj situaciji ili mozda josh bolje nekog struchnog lica...

Naime, po ovim napisanim simptomima moglo bi se reci da sam u stanju neke pochetne faze depresije. To traje vec par meseci (3-4 ). Glavni problem mi je chinjenica shto se udaljavam od svog dechka, sa kojim sam 2 godine. Nekako me nervira, sve shto uradi je pogreshno (a kad realno pogledam i nije), ne vodi mi se ljubav uopshte - chak se posle osecam uzasno i plache mi se bukvalno... :(((

Moje glavno pitanje je... Da li je Ljubav prestala (ili bar prividno ) kao posledica depresije ILI je depresija nastala kao posledica nestanka ljubavi?!

Moram da napomenem da mi se ovo vec jednom desilo i da sam tog dechka ostavila, jer nisam htela da se muchi samnom. :) Posle mi je bilo josh gore, ali sam se izvukla i sve je bilo super do sad... kao da se sve vraca i opet isto..

I tad sam se pitala da li sam bivsheg dechka ostavila, jer sam prestala da ga volim ili sam samo tako mislila zbog ovog `stanja`.

Molim vas , ja stvarno ne znam shta da radim... Njemu josh nishta nisam rekla, mada i on vidi da mi nisu sve ovce na broju... ;)

Iskreno, bash sam ozbiljno razmishljala i na tu temu... da li zaista posle ljubavi usledjuje depresija, jer se pravi veelika praznina... :// ili ipak u stanju depresije ne mozemo da volimo ( tj. da osecamo zaljubljenost)?

Shta vi mislite?

Pomozimo drugima da bi pomogli sebi

majra — Sat, 05 Jun 2010 23:49:07 +0200

Autor: majra

Poslao: 05.06.2010 23:49

Stres pogadja sve aspekte čovekovog bića – fizički, društveni, duhovni i mentalni. Poslednji od ova četiri aspekta – aspekt mentalnog zdravlja – jeste taj gde posledice stresa često predstavljaju najveći razlog za zabrinutost. Naše mentalno zdravlje odredjuje ko smo.

Svako od nas bi trebalo da bude podstaknut da prihvati dvostruku strategiju. Prvo, da učinimo sve što možemo kako bismo mogli da kontrolišemo stresore sa kojima se suočavamo. Drugo, kada naidjemo na stresore koje ne možemo da kontrolišemo, naučimo da upravljamo stresom na najkonstruktivniji mogući način. Kada su stresori konstantno prisutni, mogu izazvati zabrinutost (uznemirenost). Kada su stresori konstantno prisutni – u bilo kojoj meri – oni mogu izazvati zabrinutost.

Poremećaji usled zabrinutosti su u pravom smislu reči bolest, oni su najzastupljeniji od svih mentalnih poremećaja pri čemu postoje velike varijacije u intenzitetu i ozbiljnosti. S jedne strane, osoba često može osećati zabrinutost a da, spolja gledano, to ne remeti u velikoj meri život te osobe. S druge strane, mogu se javiti periodi izražene zabrinutosti koji užasavaju dotičnu osobu i onemogućavaju njeno normalno funkcionisanje.

Jedna loša osobina poremećaja usled zabrinutosti je ta što se oni obično javljaju u kombinacijama. Otprilike polovina njih koji imaju generalizovani poremećaj usled zabrinutosti pati u isto vreme ili od nekog drugog poremećaja usled zabrinutosti ili depresije. Kada je osoba svesna da se mogu javiti dva poremećaja istovremeno, ona će biti spremnija da potraži kod sebe njegove simptome. Postoji pet glavnih oblika poremećaja usled zabrinutosti. Nacionalni institut za mentalno zdravlje (NIMH od engl. National Institute of Mental Health), koji se nalazi u sastavu federalnih Nacionalnih instituta za zdravlje, pruža nam kratak opšti pregled ovih poremećaja u svojoj brošuri za 2000. godinu.

Tipovi poremećaja usled zabrinutosti

- Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)
(eng.GAD): preterana briga i napetost oko
svakodnevnih, uobičajenih dogadjaja i odluka.

- Panični poremećaj: napadi preterano
velikog straha i zebnje koji se javljaju i po -
navljaju iznenada i bez nekog vidljivog raz -
lo ga – praćeni izraženim fizičkim simptomima.

- Post-traumatski stresni poremećaj (PTSP):
reakcija na neki strašan dogadjaj koji se
vraća u vidu zastrašujućih, opterećujućih
sećanja – povećava aktivnost i umrtvljuje
normalne emocije.

- Fobije – dva tipa: Specifična fobija: strah
od predmeta ili situacije. Socijalna fobija:
strah od preterane zbunjenosti.

- Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD):
opterećujuće, neželjene misli koje se stalno
ponavljaju i rituali koje osoba obavlja ose -
ća jući da je to hitno i preko potrebno.

I pored ovih osobina koje nam pomažu da ustanovimo postojanje poremećaja, neupućenoj osobi se obično ne čini da ljudi sa poremećajem usled zabrinutosti imaju zaista zdravstveni problem. Na primer, može se činiti da je osoba sa generalizovanim poremećajem usled zabrinutosti jednostavno osoba koja samo previše brine. Često ta osoba uopšte nije ni svesna da pati od poremećaja koji se može dijagnostikovati i lečiti. Osoba sa takvim poremećajem može da kaže: "Oduvek sam mislila da samo previše brinem. Često sam se osećala nape to i nisam mogla da se opustim. Ponekad bi taj osećaj došao i prošao, a ponekad bi trajao duže, čak i danima. Brinula sam o tome šta ću spremiti za porodičnu zabavu ili šta da kupim nekome na poklon. Jednostavno nisam mogla da to propustim. Ponekad sam osećala slabost i vrtoglavicu. Srce bi mi ubrzano kucalo ili lupalo. A zbog toga sam samo više brinula."

Nećemo se baviti medicinskim pojašnjenjima svakog ponaosob entiteta i protokola lečenja koji se sprovode pod nadzorom lekara specijaliste već ćemo se fokusirati na faktore stila života koji imaju veoma važnu ulogu ako ne i ključnu ulogu u lečenju.

Prepoznaj svoje stresore

Svoje stresore najbolje možete prepoznati kada ste sami i ništa vas ne ometa. Isključite TV, radio, CD plejer i telefon i u samoći razmišljajte neko vreme o svom životu. Posebno se zadržite na onim stvarima zbog kojih ste trenutno uznemireni. Koje stvari vi lično smatrate stresorima u vašem životu?

Konstruktivan način za otkrivanje različitih tipova stresora jeste postaviti ista ona pitanja koja postavljaju novinari kada sastavljaju svoje izveštaje. Oni traže odgovore na pet pitanja – Ko, Šta, Kada, Gde i Zašto? Postavite i vi sebi ta pitanja.

Prepoznali ste glavne izvore stresa u svom životu. Koji je sledeći korak? Postoje, zapravo, dva načina na koja se možete boriti sa svakim od tih stresora. Prva opcija je da izbegavate ili uklonite izvor stresa. Pošto ovo nije uvek moguće, a ni poželjno, druga opcija je ono što ja nazivam "zdravim prilagodjavanjem".

Bežanje od problema

Ignorisanje stresora retko može smatrati zdravom reakcijom. Ipak, kada se suočite sa naizgled suviše jakim izvorom stresa (naročito na društvenom, mentalnom ili duhovnom nivou), ponekad bi najbolje bilo da ga ignorišete. Ako ste pod tolikim stresom da ne vidite nikakve konstruktivne opcije, ignorisanje prisutnog izvora stresa moglo bi da vam omogući da predjete iz stanja uznemirenosti u stanje otpornosti. Tada ćete moći da razmislite o nekim konstruktivnijim metodama prilagodjavanja. Kada su u pitanju fizički stresori poput buke, bol kao posledice bolesti, ponekad ne postoji način da ih čovek ignoriše.

Postoje i neki drugi nezdravi načini suočavanja sa stresorima. Jedan od njih je eskapizam (sklonost bežanju). Bežanje od problema zaista nije baš najbolji način reagovanja na izvor stresa. On može uzeti veći danak kada je u pitanju vaše zdravlje nego što je to bio slučaj sa prvobitnim izvorom stresa. Kada se suočite sa veoma teškom situacijom, lako je smatrati bežanje od problema jedinom strategijom kojom se može kupiti malo vremena, ali on na kraju ostavlja razorne posledice.

Odlican.com, Ranca, album Regata

Mnogi smatraju da je bežanje od problema proširena verzija ignorisanja izvora stresa. Kada vi u umu – mentalno ignorišete izvor stresa, vi ostajete u okruženju gde se i dalje suočavate sa njim, ali ništa ne pokušavate da uradite po tom pitanju. Taj izvor stresa nastavlja da utiče na vaš organizam ma koliko vi mislili da ga ignorišete. Kada fizički pobegnete iz sredine gde se oseti uticaj tog stresora, vaš organizam može malo da se odmori. Medju tim, ako ste impulsivno odlučili da pobegnete, to često može mnogo da vas košta.

Bežanje od problema se najčešće javlja samo na mentalnom nivou – i predstavlja proširenu verziju ignorisanja izvora stresa. Osoba ostaje na području delovanja stresora, ali pribegava halucinogenom bekstvu kako bi lakše zaboravila na prisustvo stresora. To mogu biti različiti načini bežanja, od gledanja televizije do uzimanja alkohola. Ovaj tip bežanja od problema je gori od bezuspešnog pokušaja da se ignoriše izvor stresa. Pošto i dalje boravite na području delovanja stresora, stres konstantno utiče na vaš organizam, a načini bežanja su sami po sebi loši za vaš um i telo i još više iscrpljuju vaš i onako oslabljen organizam.

Kada treba da odluče da li da napuste posao ili trpe izvor stresa, mnogi ljudi izaberu ovo drugo. Takav izbor može imati razarajuće posledice po fizičko i emocionalno zdravlje. Jedini konstruktivan izbor u ovakvim situacijam koji je blagotvoran za naše mentalno i fizicko zdravlje je - zdravo prilagodjavanje. Pravilno planiranje i organizacija predstavljaju ključne elemente zdravog prilagodjavanja, pošto impulsivna rešenja obično nisu delotvorna, a nisu ni zdrava, ni prilagodljiva. Pravilno planirati znači na samom početku, pre same primene strategije, odrediti šta je potrebno za njenu primenu. Ako vam se čini da je ta opcija i razumna i moguća onda možete preći na narednu fazu procesa planiranja – precizno odredjivanje optimalne strategije.

Kao što smo već rekli, u najbolje načine suočavanja sa izvorima stresa spadaju izbegavanje ili uklanjanje istih, ili preusmeravanje stresora da, zapravo, rade za vas putem zdravog prilagodjavanja. Ako nijedan od ovih pristupa ne deluje u vašem slučaju, da li postoje neke konstruktivne mere koje možete preduzeti kako biste u budućnosti održavali konstantno nizak nivo stresa? U najefikasnije spadaju životne navike koje umanjuju štetan uticaj stresa, omogućavajući nam da vodimo normalan život u prisustvu izvora stresa.

Metode ublažavanja stresa pomoću životnih navika

Stres štetno utiče na nas u svim ovim aspektima našeg bića: fizički, mentalni, duhovni, društveni. Fizički zdrav stil života je izuzetno važan u borbi protiv stresa. Što vaše telo bude bolje funkcionisalo, to ćete moći bolje da se izborite sa stresom. Zdravo telo vam pomaže da lakše prebrodite stresne životne situacije. Čak i kada ste izloženi stresorima koje još niste uklonili ili im se prilagodili, bolje fizičko zdravlje će vam pomoći i zaštititi vas od neželjenih efekata koje ovi stresori mogu imati po vaše zdravlje.

1. Pravilna ishrana
2. Redovne fizičke vežbe
3. Izbegavanje nikotina (pušenje), kofeina (kafa) i alkohola
4. Minimalna upotreba lekova

Medicinska literatura pokazuje da redovne fizičke vežbe mogu biti od izuzetno velike pomoći u održavanju mentalnog zdravlja i kontroli stresa. Izgleda da redovne umerene fizičke vežbe doprinose i jačanju imunog sistema, čime, verovatno, sprečavaju pad imunog sistema usled stresa. Zanimljivo je da fizička aktivnost koja uključuje i razmišljanje može biti izuzetno korisna. Na primer, neki naporan posao u dvorištu ili bašti ili cepanje drva mogu se pokazati mnogo korisnijima od šetnje. Uostalom, vi možete nesmotreno razmišljati o svom stresu dok šetate. Praktičan fizički zadatak često zahteva veću mentalnu koncentraciju od šetnje ili vožnje biciklom, tako da postoji manja verovatnoća da ćete razmišljati o svom stresu dok radite, naprosto obezbedjujete sebi predah.

Isto tako, pola sata brzog hoda na svežem vazduhu, trčanja ili vožnje biciklom mogu vam "udahnuti novi život." Redovne fizičke vežbe su korisne i u slučaju stanja zabrinutosti. Ljudi koji redovno rade fizičke vežbe manje su depresivni i zabrinuti. Oni koji su već depresivni ili zabrinuti poboljšaće svoje psihofizičko stanje pomoću redovnih fizičkih vežbi.

Postoje jasni dokazi da masaža pomaže čoveku da se izbori sa stresom. Mehanizmi putem kojih masaža deluje na organizam nisu sasvim jasni. Ono što nije potpuno jasno je da li ona otklanja stres tako što blagotvorno deluje na organizam u fizičkom smislu, usled fizičkog kontakta sa drugom osobom koja vam želi dobro, ili je u pitanju kombinacija oba ova faktora.

U jednoj studiji koja baca novo svetlo, članovi porodice su masirali decu koja su bolovala od juvenilnog reumatoidnog artrita. Decu koja su patila od blagog do srednje teškog oblika ove bolesti roditelji su masirali 15 minuta dnevno u periodu od 30 dana (dok je kontrolna grupa išla na terapiju opuštanja). Nivo zabrinutosti i hormona stresa (kortizol) kod dece se smanjio odmah nakon masaže. Prema izjavama same dece, njihovih roditelja, a i proceni njihovog lekara, tokom tog perioda od 30 dana, bol se smanjio (i u pogledu učestanosti i intenziteta).

Pedeset dvoje hospitalizovane dece i adolescenata koji su imali probleme vezane za sopstvenu ličnost, a uz to su bili i depresivni, odlazilo je na 30-minutnu masažu ledja svakoga dana u periodu od pet dana. U poredjenju sa kontrolnom grupom koja je gledala relaksirajući sadržaj na video - trakama, ispitanici koji su odlazili na masažu bili su manje depresivni, manje zabrinuti i imali su niži nivo kortizola u pljuvački nakon masaže. Osim toga, medicinske sestre su izjavile da su ispitanici bili manje zabrinuti i spremniji na saradnju poslednjeg dana ovog istraživanja i da su u periodu od tih pet dana sve bolje spavali tokom noći.

"Zdrava društvenost" pomaže u borbi protiv stresa

Postoji toliko mnogo dokaza da je naše "socijalno zdravlje" važan faktor u borbi protiv stresa. Pod socijalnim zdravljem pod razumevam kvalitet naših društvenih odnosa sa roditeljima, braćom i sestrama, ostalim članovima porodice i prijateljima. Istraživači kažu da se oni koji više vole da sami rešavaju svoje probleme nego da od drugih potraže savet i utehu mogu suočiti sa jačim stresom i većim rizicima po sopstveno zdravlje. "Nama je potrebna iskrena podrška drugih ljudi i oni koji to ne priznaju posrtaće pod teretom života", izjavio je Dr Džonatan Šedler (Schedler), psiholog sa Harvarda, u jednom članku o stresu.

Pravi uzrok stresa vezanog za čovekovu ličnost može biti nepoverenje u ljude, nepoverenje koje ponekad vodi u izolaciju. Čitav niz dogadjaja koji dovodi do pojačanog stresa: nepoverenje u druge, izolacija, osećaj usamljenosti, oslabljen imuni sistem. Nepoverenje u druge može na kraju dovesti do slabljenja imunog sistema. Istraživači su otkrili da imuni sistem slabi naročito kod onih osoba koje se osećaju usamljenima. Šedler kaže da emocionalni stav koji nosimo sa sobom može da diktira nivo stresa i bolesti. "Stvar je u tome da li ljude u svom životu posmatrate kao dobronamerne [dobrodušne] ili zlonamerne [zlobne] – da li deluju pozitivno na vas ili izazivaju frustraciju", objasnio je on.

Pomaganje drugima

Jedan od dobrih i konstruktivnih načina na koji možete da kontrolišete stres je da se posvetite nekoj plemenitoj stvari koja pomaže drugima. Okvir za ovu temu daje nam medicinsko istraživanje o pozitivnim stranama volonterskog rada. Jedna studija radjena na penzionerima pokazala je da su penzioneri koji su volontirali više od 10 sati nedeljno imali izraženiji osećaj svrhovitosti, što se videlo po boljim rezultatima na jednom specijalnom testu pod nazivom "Smisao života".

Pomažući drugima, čovek oseća da život ima smisla, što je od presudnog značaja u savladavanju odredjenih izvora stresa. Jedna studija radjena na lekarima daje nam zanimljive i značajne podatke. Naime, oni lekari koji su imali najsnažniji osećaj svrhovitosti i smisla u životu bili su najmanje zabrinuti po pitanju smrti – a strah od smrti može biti veliki izvor stresa. Pokazalo se da pomaganje drugima u njihovim problemima blagotvorno deluje na čovekovu psihu. Na primer, u jednoj studiji koja je obuhvatila pacijente koji su ne dugo pre toga bili podvrgnuti operaciji srca, veći nivo učešća u društvenom životu povezan je sa boljim zdravstvenim stanjem šest meseci nakon operacije. Sve veći broj ovakvih dokaza u izveštajima istraživačkih timova jasno ukazuje na to da je učestvovanje u onome što je ugodno i Bogu i ljudima blagotvorno i korisno za čoveka i da ga oslobadja od stresa.

Dobro je poznato da oni koji gledaju da ispune samo sopstvene želje, ne mareći za potrebe drugih, zaparvo lišavaju sebe blagotvornog dejstva samopožrtvovanosti, dobrote i ljubaznosti. Svako od nas treba lično da se uključi u "akcije" koje su ugodne Bogu i korisne za ljude oko nas. Biblija nam pruža još dublje saznanje o povezanosti čovekovog zdravlja sa činjenjem dobra drugima. Imamo obećanje da će, ako otvorimo dušu našu gladnome i nasitimo dušu nevoljnome, naša tama biti kao podne. Kada prolazimo kroz neku ličnu krizu, može izgledati da se nalazimo u periodu duhovne suše – u potpunosti lišeni duhovne i emocionalne hrane, lekoviti izvor je drugi čovek, topao razgovor i pažnja usmerena i na njegove brige i potrebe, naša pažnja i angažovanje prepolovljeni na drugog čoveka i nas, prepoloviće kod oba tegobe.

I ako otvoriš dušu svoju gladnome, i nasitiš dušu nevoljnome, tada će zasjati u mraku videlo tvoje i tama će tvoja biti kao podne. Jer će te Gospod voditi vazda, i sitiće dušu tvoju na suši, i kosti tvoje krepiće, i bićeš kao vrt zaliven i kao izvor kojemu voda ne presiše.
Isaija 58,10.11

Reference:
Načela zdravog života, Dr Pol Volk
Psihijatrija sa medicinskom psihologijom, Prof. dr Srboljub Stojiljković

Prolećna - sezonska depresija

virada — Fri, 16 Apr 2010 23:57:58 +0200

Autor: virada

Poslao: 16.04.2010 23:57

Sezonska depresija, javlja se svake godine u isto vreme. Od nje najčešće pate žene između 30 i 40 godina. Poslednje istraživanje instituta "Batut" pokazuje da se svaki drugi čovek u proleće ne oseća dobro tj. pati od nekih blagih simptoma depresije.

Iscrpljeno i umorno oseća se 55,8 odsto ljudi. Među njima je najviše žena i starijih osoba među kojima su uglavnom ljudi koji žive u siromaštvu. Poletno i spokojno i sa mnogo energije oseća se svega 4,4 odsto ljudi. Među njima su isključivo ljudi koji su materijalno situirani i žive u velikim gradovima.

Simptomi

Prolećna depresija ima iste simptome kao i kod ostalih depresija. Depresija se javlja iz više razloga. Socijalnih, materijalnih, porodičnih, zbog problema sa alkoholom i narkoticima i iz još mnogo razloga. Suprotno uvreženom mišljenju da je depresija prepoznatljiva i da su svi njeni simptomi vidljivi, načešće nije tako. Depresija je bolest sa hiljadu simptoma, ali kod svakoga se manifestuje različito.

Česta pojava je da ni sam čovek koji pati od depresije toga nije svestan ili da iz različitih razloga skriva bolest. Ipak postoje određeni znakovi depresije koji se često ne vezuju za ovu bolest ili se povezuju samo ako su prisutni uz još neki znak koji smatramo tipičnim, a to je loše raspoloženje i povučenost:

-Poremećaj ishrane, gubitak ili povećan apetit
-Poremećaj spavanja
-Jutarnji umor
-Bolovi u rukama, nogama i glavi bez vidljivog razloga
-Smetnje u varenju
-Gubitak interesovanja i uživanja u bilo čemu
-Osećanje krivice, bezvrednosti i beznađa
-Plač bez povoda, razdražljivost, bes, agresivnost
-Povlačenje u sebe
-Zanemarivanje lične higijene

Kako se izboriti

Umor koji u proleće osećamo i zbog kojeg smo nezadovoljni, tužni, usporeni, razdražljivi i dekocentrisani ne mora uvek biti depresija. Može biti i samo rezultat jednolične zimske ishrane, nedostatka vitamina, a najčešće žrtve su metereopate, osobe koje su inače veoma osetljive na promenu vremenskih prilika.

Ali, i ako je to normalno i prepoznato, ukoliko ste nešto slično osetili i to traje duže od dve nedelje, vreme ja da potražite stručnu pomoć. Pokrenite se, pobrinite se da unosite neophodne vitamine, posebno vitamin C, tuširajte se naizmenično hladnom i toplom vodom, idite na masažu. Šetajte se po danu, izađite malo u prirodu, bavite se sportom.

Večernja kupka sa dodatkom etarskih ulja takođe može puno da pomogne da se oslobodite stresa i bezvolje. Praktikujte sve tehnike koje poznajete i koje su vam dostupne protiv stresa, napetosti, bezvolje, umora. Za početak probajte sa jogom i meditacijom.

Okrenite se sebi, tamo stanuje sreca

majra — Sat, 10 Apr 2010 02:02:04 +0200

Autor: majra

Poslao: 10.04.2010 02:02

Covek je bice navika, nauci da pliva, vozi bicikl, plese svesno oponasajuci odredjene radnje dovoljno dugo. Napravimo trag u podsvesti i isteknemo naviku, a onda naviknuta podsvesna radnja preuzima stvar u svoje ruke, jer zakonitost podsvesti je prisila. Tako od onoga sto pocnemo ponavljati svojevoljno, svesno dodjemo do navike koje se (pre)cesto zelimo osloboditi.

I tada pocinje kopanje rupa u koje sami upadamo. Slede pokusaji snagom volje vodjeni koji (pre)cesto uspevaju ali samo privremeno a onda se kao karike u lancu nadovezu opetovani (ne)uspesni pokusaji i ubede nas da nismo u stanju da se odupremo iskusenju.

Znati teoretski da se navika odvija po automatizmu nije dovoljno da se svesno stvori nova staza, jer i ovoj koje se zelimo osloboditi sada je prethodio svestan voljan odabir. Kako srusiti naviku i zakoraciti na stazu trezvnosti i spokojstva?

Samo saznanjem. Svesnim priznanjem sta je uslovilo prethodni (ne)povoljan slobodan izbor. I tada se srecemo sa sobom. Bolan susret. Dusa u nosu. Nastupa kriza.

Kriza je terapeut dusi

Ulazimo u bolan proces: mesaju se osecanja, potiru dobra i losa, to dovodi do toga da vise ne znamo ni sta osecamo, osecanja postaju "zid" o koji udaramo svom silinom. Sto se vise opiremo krizi, ona je bolnija, jer se sve vise gubi povezanost s uzrokom. Kad pobegnemo u zaklon dozivljavamo samo trenutno olaksanje. Jacina krize pokazuje jacinu opiranja promeni sopstvenih uverenja, jer zivot jeste ono u sta verujemo. Unutarnja promena zahteva drugacije sagledavanje zivotnih okolnosti, sebe i drugih koji su nam vazni. Nase subjektivno tumacenje dogadjaja cini krizu nesrazmerno bolnijom, jer nikada nije bezbolno dovoditi pod pitanje sopstvena uverenja i stavove, proziveti sve emocije koje ih prate i pri tome ocuvati iskrenost ka sebi. To uvek znaci preuzimanje odgovornosti za ono sto nam se dogadja jer nas zivot je samo nase "maslo", ali uz znanje da nema neresivih problema ispliva se i na obali spokojstva. Mogu biti resenja nama manje simpaticna i prijatna, ali to ih ne cini bezvrednim ako uspemo ostati u istini ka sebi a onda i ka onima oko sebe.

Pojava kriza u necijem zivotu, znaci da je licnost i spremna za promenu. Osoba duboko u sebi na nesvesnom nivou zeli zivot u istini i kriza se pojavljuje kao terapeut. Sto je veca kriza, to je promena veca. U trenutku kad smo razumeli zasto se kriza dogadja, kriza prolazi. To znaci kada smo razumeli poruku krize, kriza se zavrsava; naucili smo sto je bilo potrebno. Bez obzira kako ko dozivljava krizu, uvek u njoj postoji poruka koju treba otkriti, a koja govori o vlastitom zivotu i uverenjima na kojima ga gradimo. Bolno je priznati sebi da neka nisu istinita i ako ih mi u javnosti zivimo i drzimo za ïspravna. Bitno je nauciti da ne okrivljujemo druge ljude za ono sto se nama dogadja, bez obzira koliko vidljivo bili losi, jer znamo da uvek imamo pravo na odbranu. Drugi los nacin je da krivimo sami sebe, stav: "Ja sam toliko los, ja nista ne vredim." je uvek neiskren i treba ga spoznati kao takvog ako zelimo da resimo krizu. Pitanje upuceno samom sebi: "Sta ne zelim promenuti?" sadrzi pola odgovora i resenja krize. Tvrditi znaci reci da stvari stoje tako i tako. Ako ovaj stav uprkos mogucim dokazima u prilog suprotnog osecate kao istinit kriza je prosla.

Odlican.com, shaporodiva

Cesto cujemo coveka da kaze "slomilo me je sve". Sta se to slomilo uistinu? Slomila su se uverenja za koja smo drzali da su ispravna jer su izgradjena na informaciji da je tako "ïspravno". Pojam informacije i znanja se ne moze poistovetiti ako smo iskreni. Covek ne uci samo glavom vec i dusom. Samo dusom smo sposobni da prodremo kroz granice sopstvene licnosti i i osvetlimo uverenja koja grade tamnicu u kojoj smo zarobljenici sopstvenog (raz)uma. Jedina prepreka sreci nalazi se uvek u nasem vlasnistvu, u nasem misaonom zivotu i mentalnim predstvama. Kada ono sto mislimi i osecamo ima paralelu i po tome zivimo krize su samo nama poznate jer ih dozivimo kao male senke koje su se nadnele nad suncani dan zivota. Ove prepreke u "dolini zivota" nam tada bivaju i ucitelji i terapeuti, a sto zivot zapravo uvek i jeste kada ga pokusamo razumeti. I sreca je navika, a samo jedan put vodi ka njoj. Zato budite uvek spremni da njime krenete u ranu zoru i kasno nocu – okrenite se sebi.

Depresija je nas odabir

Lidija — Mon, 09 Mar 2009 10:10:57 +0100

Autor: Lidija

Poslao: 09.03.2009 11:10

Kada se procita, kada se slusa, svuda se govori o depresiji. Ne govori se sa ciljem da se pomogne, nego se govori onako cisto iz mode kao pojam koji ide u korak sa nacinom i tempom danasnjeg zivota. Inace depresija kao stanje u kojoj se nalazi dusa prvenstveno a onda i celo ljudsko bice je bila, postojala i postojace sve dok se ne promeni nacin na koji prvo gledamo sebe i ostale. To je nacin na koji mi sebi odredjujemo kako ce nam stvari koje nas muce, koje nas dovode u takvo stanje, kako ce nama one izgledati.

A izlaz je ustvari veoma jednostavan i veoma dostupan. Izlaz je ljubav, vodjenje ljubavi, neznost. Izlaz je u dozvoliti sebi da budes ono sto si, da se oslobodis normi istega koje si sam sebi nametnuo. Promena sebe i stila zivota: sport, setnja, nabaviti sebi kucnog ljubimca, pisati, stati ispred ogledala i pogledati sebe zavoleti sebe. Izlaz nije u otudjivanje sebe iz drustva, iz braka, kriti se iza dece,i za obaveza... kao nema se vremena... Vremena uvek ima za sve, samo ako se pozeli.

Postoji neki nacin razmiljanja da kada se pomene sex u braku mnogi odmah ce reci, e to je bilo nekad sada se nema vremena, ma od tolikih obaveza ne stignem ni lice da operem a ne sada i da se sa tim zezam; deca su odrasla, nema se novca za placanje struje, vode, za hranu a ko ce sada i o sexu misliti?! Ovo je svako cuo i svakome je ovo poznato, ali eto to je nacin razmisljanja a onda dolazi rec depresija kao nesto sto oznacava sve nase mucenicke brige. Tu rec 'depresija' prihvatamo oberucke i onda je vec lakse, sada se moze komunicirati, sada vec se kaze - ma u depresiji sam, uzimam tablete za spavanje, glava me boli... popijem dve tablete i gotovo, mirna bar za sat-dva.

Smesno je ici protiv prirode da bi sebe trovao zabludama i medikamentima. Kada se dovoljno nataloze svi oni problemi koje prizeljkujemo onda slede nove price: on - ona ima ljubavnika ili ljubavnicu, vidja se sa nekim, pocinju svadje, disharmonija, razvodi. Kao dugo iscekivana sloboda iz braka sa osobom koja me je gusila - zabluda. I sa novim partnerom ce se ponoviti opet isto. Nije spas u promeni partnera, spas je u promeni sebe, svom pristupu i nacinu gledanja na zivot i opet bih rekla u ljubavi, u vodjenju ljubavi, u sexu, svejedno je svako neka si nadje svoj zeljeni termin.

Prvo deca nisu stit da iza njih krijemo sebe. Deca su deca, one su osobe koje funkcioniraju sa nama tekom vremena postaju nasi prijatelji, osobe sa kojima razmenjujemo rec, misao, ucimo od njih, uce od nas. Narastu, skoluju se, dozivljavaju svoja iskustva, a naravno pojam o zivotu, prvi dojam o necemu uvek poprimaju od nas.

Drugo umesto da posezemo za lekovima mozemo da se opustimo uvece ili ujutru uz jedan nezan ljubavni ritual, umesto da se krijemo iza celulita, viska kilograma, i mislimo o tome 2kako sada izgledam, nisam vise privlacna"... Odbacimo te zablude i jednostavno damo sebi jednu dozu tako pozeljnog protoka hormona, koji ce uciniti ono sto nijedna medicina ne moze, jer sve je u tome da dobijemo hormone koji ce nas stititi, koje ce od nas stvoriti srecne i zadovoljne osobe. Sve mane i nedostaci tokom vremena se ublaze ili se prolongira njihov dolazak, vise vam vremena treba da sebi skuvate kafu i pocnete dan sa uobicajenim jadikovkama koje naravno niko ne voli da slusa...

Ja nisam terapeut, niti mogu nekoga voditi za ruku i reci mu sto da radi, ali bih ipak napomenula - ne dajte da vam zivot tako lako izadje iz kontrole i da, nadovezala bih se na bajkovite ceznje i price da eto ljubavi nema, o ljubavi ceznem i svim tim silnim hvalospevima o ljubavi, ne zato sto to nije lepo, ljubav je divna, nego sto Vi zaista cinite da vam to bude i realnost, a ne samo nesto za sto mislite "eh, kad bih..."

Sto ustvari zelite zapitajte sebe pa to uvedite u svoj svakodnevni zivot. unosite promene u svoj ljubavni zivot, bar jednom za promenu budite rotor umesto stator. Mudrovati o depresiji je lako, ali umeti da u svaki cas u toku dana da se unese doza ljubavi u svemu, e to je prava umetnost i ne zaboravite da su hormoni, ali prirodni jedini beg od depresije. Zato prepustite se smehu, sexu, ljubavi i sve ono sto ustvari onaj veciti izvor mladosti, i sto je dobro ne treba nista posebno, samo malo dobre volje, samo toliko.

Depresija je bolest duse

virada — Mon, 02 Mar 2009 00:59:49 +0100

Autor: virada

Poslao: 02.03.2009 01:59

Posto mentalno zdravi ljudi moraju da se razvijaju i sazrezavaju isto kao sto moramo da se odricemo ili gubimo svoje stare licnosti, sto je normalan proces u duhovnom sazrevanju javlja se depresija, ali kao normalna pojava i ona je normalna sve dok ne pocne ometati proces sazrevanja u smislu da se depresija prolongira i ne prestaje i po zavrsetku procesa sazrevanja. Postoje razne vrste depresija i na osnovu licnog iskustva mogu da kazem da je to stanje koje paralise i nedozvoljava da sam prihvatis realnost i cinjenice. Svoj zivot zivimo u realnom svetu. Da bi smo ga dobro ziveli neophodno je da sto bolje shvatimo stvarnost sveta i zivotnih cinjenica. Kada pokusavamo da branimo svoju svest od stvarnosti dolazi do depresije.

Svi mi manje vise pokusavamo da stvorimo neki odbrambeni mehanizam da ne bi prolazili kroz bol i patnju. Ignorisemo bolnu stvarnost. Kad god sam ignorisala bolnu stvarnost dolazilo je do depresija, ali na svu srecu kod mene prolaznih jer jednostavno ne mogu da podnesem i dozvolim da nesto lose vlada mojim umom. Kod mene je to otprilike ovako: uglavnom kada mi se desi neki dogadjaj koji me razbije ja tog dana zivim u depresiji i nekom beznadju, ali opet razmisljajuci o svom zivotu pocev od detinjstva i to mi pomogne da shvatim koliko sam zapravo puta bila depresivna a da to nisam ni znala.

Mislim da nema coveka na kugli zemaljskoj koji nije bar nekada bio depresivan, jer ljudi smo, imamo dusu, a za depresiju kazu da je bolest duse. Kod mene su to prolazne depresije koje kratko traju. Tada postajem svesna da ne mogu kriviti ni svoje roditelje ni bilo koga drugog za to sto mi se desi i ako predhodno uvek trazim krivca ja se nabrzinu unormalim. Najpre, sama sam odgovorna za svoje postupke i moram da snosim odgovornost. To mi pomogne, jer ipak ja volim sebe i svoj zivot ma kakav da jeste.

Puno tada razmisljam i ponekada to moze da bude dar, a ne prokletstvo kao sto nekolicina kaze. Prvo sto mi tada proleti u mislima je to da ja svakim udisajem i izdisajem vazuha zapravo umirem i da je zivot kratak. Tada cu obavezno posegnuti za nekim filmom ili nekom knjigom. Pogledacu osmehe na licima mojih voljenih bica i u meni ce poceti da se stvaraju iskre, citacu divne postove na ovom forumu i u meni ce poceti da se stvara inspiracija. I tako iskra po iskra, inspiracija po inspiracija i u meni vec pocinje da bukti plamen zivota i zivotne inspiracije - vise za depresiju tu nema mesta ona odmah nestaje kao vosak koji se topi.

Uverila sam se da je zaista snaga u nama samima. Ne postoji nista tako strasno da ga ne mozemo savladati ili barem kontrolisati pa cak i ako je u pitanju neka vrsta teze depresije koja zahteva lecenje. Nisam ni strucna ni kompetentna da dajem savete ali moram prijateljski da kazem svima koji imaju probleme ove vrste - snaga je u tebi i ma koliko ti tesko bilo makar dopuzi do necega sto ce te inspirisati. Pre svega neka ti je uvek na umu da moras da verujes u sebe i da volis sebe, vera i ljubav moraju da pobede ako su iskrene i jake.

Na koji nacin volis sebe na isti nacin volis i svoju porodicu i prijatelje, i oni ce tebe voleti istom merom. Nikada ne treba traziti krivca za svoje stanje, treba prihvatiti realnost i cinjenice. Neke stvari su mi bile jasnije kada sam procitala grcki mit o Orestu u knjizi Skota Peka koji kaze: "Orest je bio Atrejev unuk. Atrej je bio covek koji je pokusavao da pokaze da je mocniji od bogova. Zbog tog zlocina bogovi ga kaznjavaju tako sto na njegove potomke bacaju kletvu. Deo te kletve bacene na kucu Atreja pada na Orestovu majku Klitemnestru koja ubija njegovog oca a svog muza, Agamemnona. Ovaj zlocin baca kletvu i na Oresta jer po grckom zakonu o casti sin je obavezan da osveti ocevog ubicu. Ali, to je i najveci zlocin koji grk moze uciniti - ubistvo roditelja. Orest se nalazi u strasnoj dilemi ali ipak ubija majku. Za ovaj greh bogovi ga kaznjavaju tako sto na njega pustaju Furije, tri grozne harpije koje samo on moze da vidi i cuje i koje ga muce i danju i nocu. Progonjen furijama Orest luta po zemlji trazeci da okaje svoj zlocin. Nakon mnogih godina usamljenog razmisljanja i muka Orest trazi od bogova da ga oslobode kletve koja je bacena na kucu Atreja i da ga oslobode Furija. Bogovi su odrzali sudjenje. Govoreci u odbranu Oresta Apolon je rekao da je on celu situaciju vodio tako da je Orest morao da ubije svoju majku, da nije imao izbora, pa prema tome nemoze se smatrati odgovornim. U tom trenutku Orest skace i suprotstavlja se svome sopstvenom braniocu. Ja sam, a ne Apolon ubio svoju majku. Bogovi su zapanjeni. Nikada do sada ni jedan clan kuce Atreja nije preuzeo odgovornost na sebe, vec su uvek krivili bogove. Na kraju su bogovi doneli presudu u korist Oresta i ne samo sto su ga oslobodili kletve koja je bacena na kucu njegovog dede, nego su i Furije pretvorili u Eumenide, duhove pune ljubavi, koje su svojim mudrim savetima omogucile Orestu da postigne i odrzi srecu".

Zato sam potencirala na prihvatanju odgovornosti i na tome da ne trebamo traziti krivce za stanje u kome se nalazimo jer takvim odnosom prema sebi, Furije se pretvaraju u Eumenide, duhove ljubavi i mudrosti. :opsirno:

Re: Depresija, uzroci nastanka i lecenje

Otilija, [nd] — Tue, 17 Feb 2009 01:06:32 +0100

Autor: Otilija, [nd]

Poslao: 17.02.2009 02:06

Vox magazin - Lavirint

Sve je lepo napisano i objasnjeno sem najbitnijeg.

Kako naci put i izaci iz beznadja?

Depresija i lecenje

majra — Thu, 12 Feb 2009 00:29:15 +0100

Autor: majra

Poslao: 12.02.2009 01:29

Vreme u kome živimo pred nas stavlja brojne zahteve, u životu postoje usponi i padovi neke prihvatimo lakše a neki nas svojim intenzitetom ili pak trajanjem polako odvode u stanje bolesti – depresiju. Depresija je bolest čovekove slobode koja se ispoljava u ucveljenoj samozaljubljenosti. Ličnost postaje plen same sebe, svog oholog Ja. Depresija je stanje duhovne pustinje, čamotinja i suvoća, to je stanje delimičnog zamračenja svesti koje umrtvljuje volju, ona gasi osećanja. Poremećenost se zapaža u opažanju, predočavanju, mišljenju, rasudjivanju, zaključivanju, htenjima, govoru, radu i izgledu. Depresija je bolest. Depresivan čovek nije sposoban za slobodu, odnosno ljubav.

Depresija je najučestaliji psihički poremećaj današnjice. Reč "depresija" vodi poreklo iz latinskog jezika - latinski 'depressio' dolazi od 'deprimere', što znači potisnuti, pritisnuti, udubiti. Depresija uzrokuje duboke patnje i većina se stručnjaka slaže da je to za čoveka najbolnije životno iskustvo s kojim se može suočiti. Depresija je više od obične tuge.

Raspoložnje je unutarašnje duboko i trajno emocionalno stanje koje daje ton i boju percepciji, doživljaju sveta i sebe samoga. Raspoložnje utiče na celokupna duševna zbivanja, voljni i nagonski život, opažnje, mišljenje, svest, pamćenje i psihomotoriku. Za razliku od raspoložnja, afekt je kratkotrajno, aktuelno emocionalno stanje koje se ogleda u izrazu i mimici lica, tonu i modulaciji glasa, pokretima i ponašanju.

Raspoloženje je unutrašnje emocionalo stanje pojedinca, a afekt je spoljašnja manifestacija toga stanja. Raspoložnje oscilira u svakodnevnom, normalnom žvotu, pa tako nešto može biti tužije ili veselije, ali se uglavnom održva unutar nekih društveno prihvatljivih granica i osoba ga može kontrolisati. Medjutim, promene raspoložnja koje klasifikujemo kao psihijatrijski poremećaj razlikuju se od prethodnog po jačini otklona od normalnog, po dužinii trajanja i nemogućnosti da osoba takvo raspoložnje kontroliše. Raspoloženje može biti bolesno sniženo, pa tada govorimo o depresiji, ili bolesno povišeno, pa tada govorimo o maniji. Te se promene mogu javiti bez ikakvog očiglednog razloga ili su u očitom neskladu sa uzrokom.

Žalovanje – leči vreme

Tuga, tugovanje i žalovanje su sinonimi koji opisuju sindrom kojeg uzrokuje gubitak: voljene osobe, posla, vrednog predmeta, ili ozlede same osobe, ali se može pojaviti i kao posledica traumatičnih zbivanja tipa razvoda, bolesti bliske osobe i sl.. Po simptomima kao što su plakanje, gubitak na telesnoj težini, smanjen libido, povlačenje, nesanica, razdražljivost, smetnje koncentracije i pažnje, žalovanje sliči depresiji, ali antidepresivi nemaju jednak terapijski učinak već se simptomi često povlače spontano u vremenskom razdoblju od nekoliko meseci. Ako se tokom žalovanja jave sucidne ideje, osećaj opšte krivice, bezvrednosti, ambivalencija, nesvesna srdzba prema umrlom, socijalna izolacija, treba razmišljati o mogućem razvitku depresije te na vreme potražiti stručnu pomoć.

Kod lečenja žalovanja uvek je bolje ponuditi verbalnu utehu nego tabletu iako male doze anksiolitika mogu pomoći u kraćem razdoblju. Osobi treba dozvoliti da govori o voljenom objektu, plače ako oseća potrebu, ne insistirati na razgovoru ako osoba ne želi i nije spremna. Većina ljudi prebrodi period žalovanja uz podšku okoline. Većina ljudi tokom života iskusi žalosno raspoložnje.

liliana, Odlican.com: Vilsonovo šetalište

Medjutim, ako se tuga pojavi bez ikakva razloga ili je ona nesrazmerna razlogu nastanka, ako ne prestaje ili se ponovno vrati, ako nam je teško raditi, družuti se, spavati, jednom rečju više se ne možemo veseliti životu, onda to više nije neraspoložnje, nije obična tuga, nego depresija. Na pravu depresiju treba posumnjati kada se osoba konstantno oseća žalosno svakog dana u razdoblju od dva meseca ili duže i kada je više ništa ne veseli.

Depresija je ozbiljan duševni poremećaj, prava bolest koja se mora lečiti. Ona zahteva lečenje jer utiče na celokupni kvalitet života bolesnika, a ako se ne leči, sve se više pogošava. Zbog neupućenosti, depresiju često ne prepoznaju ni osobe koje od nje pate, kao ni njihova najbliža okolina, čak i kad depresija uzrokuje značajne bračne, obiteljske, profesionalne i socijalne poteškoće. Depresija je bolest sa značajnom smrtnošću. Podaci govore da i do 15 odsto depresivnih osoba počini samoubistvo. Stoga ozbiljan pristup, rano prepoznavanje i adekvatno lečenje preveniraju mogiće pogubne posedice.

Depresivni bolesnici su slabo raspoložni, tužni, bezvoljni pojačano umorni. Depresija se takodje manifestuje ravnodušnošću, apatijom, gubitkom životne radosti, ali u nekim slučajevima pojačanom napetošću, nemirom i razdražjivošću. Isto tako depresija može ometati osnovne telesne funkcije, te se manifestovati poremećajem sna, smanjenjem ili pojačanjem apetita, tromošću, nemirom, slabošću, isrpljenošću, gubitkom koncentracije i zaboravljivošću, takodje ne retko se javlja osećaj neodredjenog straha (anksioznosti), osećaj krivnje, bezperspektivnosti, bezizglednosti, gubitak smisla, volje za životom, pa i razmšljanja o samoubistvu i pokušaji. Depresivno raspoložnje onemogućava bolesnike u obavljanju normalnih svakodnevnih žvotnih aktivnosti.

Depresivni bolesnik može imati ukočeno držnje, bez spontanih pokreta, pogled u stranu i prema dolje. Psihomotorna usporenost manifestuje se kao usporeno mišljenje i govor koji zbog gubitka intonacije deluje monotono, kretnje su takodje usporene, a rečenice kratke i oskudne. Psihomotorna zakočenost može ići do potpune nepokretnosti (tzv. depresivnog stupora), takvi bolesnici često su zapuštenog izgleda i mitistični (odbijaju govoriti). Kada izadju iz stupora, bolesnici se mogu prisetiti šta su tokom tog perioda doživljavali. Nasuprot takvom "sputanom" ponašanju, depresivne osobe mogu biti i uznemirene (psihomotorna agitacija), posebno stariji bolesnici.

Depresivne osobe u psihomotornom nemiru ili agitaciji ne mogu mirno sedeti ili stajati na jednom mestu, stalno su u pokretu npr. stiskanje šaka, "kršenje prstiju" i "čupkanje" kose česti su znakovi agitacije. U vrlo teškim slučajevima depresije pacijenti mogu razviti psihotične simptome, kao što su halucinacije (prividjanja) ili sumanutosti. Sumanutosti (pogrešna verovanja koja nemaju svoju potvrdu u stvarnosti, lažna uverenja, zablude nastale na nerealnoj osnovi nedostupne racionalnoj korekciji) i halucinacije koje odgovaraju depresivnom raspoložnju su one koje uključuju osećaj krivice, grešnosti, siromaštva, bezvrednosti i neadekvatnosti.

Najčešće zablude vezane za poimanje depresije:

• Depresija će brzo proći sama od sebe, pa lečenje i nije potrebno.
• Depresija je nešto što napada samo slabe i bespomoćne.
• Promenom okoline, proći će i depresija (depresija je kao kovčeg, putuje zajedno s njegovim vlasnikom!).
• Depresivan čovek najbolje zna kako mu je (delimično tačno!) pa se sam može i izlečiti (pogrešno!)

Depresija je bolest koja se javlja u epizodama. Kada se depresija javi prvi put, govorimo o depresivnoj epizodi, a simptomi potrebni za postavljanje dijagnoze trebaju trajati najmanje dva meseca. Za dijagnostikovanje nove depresivne epizode mora postojati vremenski period od najmanje dva meseca bez depresivnih simptoma pre nego što se pojavi nova depresivna epizoda. Tada govorimo o ponavljajućem depresivnom poremećaju. Medjunarodna klasifikacija bolesti poznata pod nazivom ICD-10 (Tenth Revision of International Classification od Diseases and Related Health Problems) predstavlja službenu klasifikaciju bolesti koju koristimo i u našoj zemlji.

Kriterijumi potrebni za postavljanje dijagnoze depresivne epizode tj. tipični simptomi (tzv. A simptomi):

liliana: Spajanje

1. depresivno raspoložnje
2. gubitak interesa i zadovoljstava u uobičajenim aktivnostima koje su ga donosile
3. smanjena životna energija u vidu umora i pojačanog zamaranja

Drugi česti simptomi (tzv. B simptomi):

1. poremećen san
2. smanjen apetit
3. smanjena koncentracija i pažnja
4. smanjeno samopoštovanje i samopouzdanje
5. ideje krivnje i bezvrednosti
6. sumoran i pesimističan pogled na budućnost
7. ideje o samoozledjivanju ili samoubistvu

Neki od simptoma mogu biti posebno izražni dajući specifičnu kliničku sliku pojedinog bolesnika:

1. rano budjenje - dva ili više sata ranije nego uobičajeno
2. jutarnje pogoršanje depresije
3. psihomotorna usporenost ili nemir - prisutnost objektivnih znakova (što se čuje od drugih osoba)
4. gubitak apetita - u značajnoj meri

Skup spomenutih simptoma naziva se "somatski" sindrom, koji može i ne mora biti prisutan kod blage i umerene depresivne epizode. Prisutan je kod teškog oblika depresivne epizode, kada su prisutna minimalno četiri od gore navedenih simptoma, a kada su somatski simptomi izuzetno intenzivni, dovoljna je prisutnost dva ili tri. Depresivna epizoda može se označiti kao blaga, umerena, teška ili teška s psihotičnim simptomima.

Postoji mnoštvo kliničkih podela depresije, uglavnom dihotomnih, pa se tako razlikuju unipolarne i bipolarne depresije, endogni i reaktivni tip depresije, psihotični i neurotski, primarni i sekundarni. Poremećaji raspoložnja mogu se podeliti u dve osnovne grupe na temelju javljanja jedne ili više maničnih ili hipomaničnih epizoda, pa se tako svi poremećaji u kojima se javi manično (povišeno) raspoložnje nazivaju bipolarnim poremećajima, a oni u kojih se javlja samo depresija se nazivaju depresivnim unipolarnim poremećajima.

Maskirana depresija

U nekih se depresivnih bolesnika javlja depresija koja odudara od klasične slike depresivnog bolesnika, pa tada govorimo o "maskiranim, larviranim ili
skrivenim depresijama." Depresivno raspoložnje je maskirano, odnosno
ispoljava se telesnim i vegetativnim simptomima bolesti. Takvi bolesnici nisu
uopšte svesni svog depresivnog raspoložnja, na direktno pitanje da li se osećaju depresivno oni bez dvoumljenja odgovaraju sa negacijom. Medjutim, njihovo svakodnevno ponašanje odaje depresivno raspoložnje, jer oni veći deo dana provode povučeni od obitelji i prijatelja i značajno su smanjene aktivnosti u kojima su prethodno nalazili zadovoljstvo.

Distimija

Distimija spada u grupu poremećaja raspoložnja i predstavlja blaži oblik depresije. Najčešće započinje neprimetno u kasnom detinjstvu i adolescenciji, ali se može pojaviti i kasnije, po učestalosti tri puta se češće javlja kod žena.

Glavni simptom je depresivno raspoložnje, praćeno tugom, nelagodnošću, neraspoloženjem, gubitkom interesa za uobičajene aktivnosti uz samopodcenjivanje, poteškoće u donošenju odluka i osećaj beznadežnosti.

Depresivno raspoložnje prisutno je veći deo dana i veći broj dana nego što nije prisutno, što se vidi bilo kao subjektivni doživljaj ili je primećeno od strane drugih, tokom najmanje dve godine. Dok depresivni poremećaj karakteriše epizodičan tok, tok distimije je više hroničan i dugotrajan. Kod ranog pojavljivanja distimije često bolesnici svoje simptome prihvataju kao način žvljenja, a psihijatru se obraćaju tek kad postanu disfunkcionalni na nekom životnom planu.

Deresija se mora lečiti! Svojim ponašanjem svaki čovek može unaprediti svoje zdravlje ili obratno podstaknuti razvoj bolesti. Aktivnim učešćem u lečenju će se doprineti ne samo uspešnijem već i bržem izlečenju ili pak stavljanju pod kontrolu depresije, a samim tim i većem kvalitetu života. Često mnogi ljudi misle da se mogu izlečiiti sami. Medjutim, bez obzira na to što su mogućnosti današnjeg informisanja i samoedukacije veće nego ikada, kada primetite simptome depresije, neophodno je savetovati se sa lekarom. Ako su prisutni umereno do jako izražni simptomi depresije, odmah i bezrezervno potrebno je obratiti se lekaru za pomoć.

Osim stručne pomoći lečenje depresije uključuje i "školu" hrabrosti, odvažnosti i vere u izlečenje. Veoma je važno zdravo se hraniti, obezbediti dovoljno sna, dovoljno boraviti na vazduhu, šetati, i imati prijatelje. Treba promenuti nezdravu okolinu, prilagoditi se, zavoleti i voleti, steći dobre navike, stalno biti zaposlen, raditi nešto plemenito, zanimljivo i korisno, raditi fizički, družiti se s odraslima, sa decom, životinjama i cvećem. Preporučljivo je uključiti uz zvaničnu terapiju i pomoćno lekovito bilje kao što su bogorodičina trava, matičnjak, kantarion, lavanda; dragoceni su i vino i med, čokolada i kakao. Preporučljiva je muzikoterapija, pisanje i čitanje pesama, slušanje CD-ova sa molitvama. Borite se da se radost vrati u vaše srce, najbolji put je delatno davati sebe, ma šta se desilo treba otvarati vidike i ići dalje, to je život i živeti se uči.

Učenje bez razmišljanja je prazno, a razmišljanje bez učenja je opasno
Lao Ce

Kreativna sreca, voleti sebe - metode samopomoci

Lidija — Tue, 18 Nov 2008 14:35:16 +0100

Autor: Lidija

Poslao: 18.11.2008 15:35

Zasto se dobre stvari dogadjaju losim ljudima, a lose dobrim ljudima. Zlocesti ljudi nikada ne kukaju, ne zale se, misle pozitivno pa im se dogadjaju pozitivne stvari i situacije iako rade zlo. Dobri ljudi kukaju,zale se, stalno su u negativnim mislima. Negativne misli stvaraju negativne emocije, a one negativne dogadjaje. Analizirajući tudje zlo, sudeci ljudima koji cine nemoralna djela, nalazite se u negativnim emocijama i mislima pa tako stalno zatvarate negativan krug. Treba pozitivno misliti, truditi se raditi uvijek pozitivna djela, a tuđa djela ne osuđivati i ne komentirati. Shvatite, to ide njima na dusu. Pravilo je: ne sudi.

Los covjek zeli zlo ali pozitivno misli kako doci do tog zla. Podsvjest ne zna sto je laz a sto je istina, ona upija informaciju. Los covjek misli pozitivno o svojoj zloci. Zlocest covjek rijesi problem istog trena, nije vazno kako, ali on ga rijesi, dok Vi petljate, analizirate, i vucete nerijesene probleme sa sobom. Nije cudo da Vam oni privlace stalno nove probleme. Treba rijesiti problem istog trena, a ne vuci repove za sobom. Jedan rep privlaci tri nova repa.
Dobre stvari desavaju se losim ljudima a lose stvari dobrim ljudima.

Kad ste preokupirani prigovaranjem, ne bavite se svojim vlastitim osjecajima. U stvarnosti, dok se zalite ne cinite nista da prevladate situaciju. Vrijeme mozete produktivnije iskoristiti u samoosvjescivanju i samoodgovornosti kako biste pronasli rjesenja. Vecina prigovaraca reagira negativnim emocijama, dok vecina onih koji rjesavaju probleme reagira pozitivnim emocijama.

Kada osjecaje zadrzavate za sebe drugome je tesko upoznati vas. Vazno je omoguciti drugoj osobi da upozna vase prave osjecaje, kako biste zajedno mogli pronaci smisleno rjesenje. Ponekad druga osoba moze osjecati da ste kriticni kad govorite o svojim osjecajima vezanim uz njeno ponasanje. Zato je vazno uvjeriti drugu osobu da vi u stvari izrazavate osjecaje te da je vasa namjera pronaci rjesenje. Oslobodite se sudjenja te dajte da druga strana sazna da ne sudite.

Iz ovoga koncepta proizlazi prava i zrela ljubav. To podrazumijeva prihvacanje. Prava ljubav je kada Vi nekoga volite sa svim njegovim manama i vrlinama. Sloboda u ljubavi znaci da mozete reci sve sto mislite. Svaka veza treba biti bazirana na PPK - povjerenje, postovanje, komunikacija. Ako nema te tri komponente recite oprosti, zao mi je ali nasa veza nema temelja. Ako imate vezu u kojoj trazite nacine kako partneru neke stvari reci, da li ce on shvatiti to onako kako Vi zelite, moze li se on u nekim stvarima promijeniti, onda je to veza u kojoj nemate sta traziti.

Nase drustvo i neke religiozne institucije doveli su nas do bolnog vjerovanja kako smo inferiorni te bi trebali druge voljeti vise nego sebe. Svima su nam bliski znakovi i transparenti koji govore da bismo prvo trebali voljeti Boga, zatim druge ljude, a tek na kraju sebe. Koja apsurdnost. Kako mogu nekome nesto dati ako ne posjedujem. To je isto i sa ljubavlju. Ako prvo ne volim sebe ne mogu voljeti ni druge. U ovoj formulaciji poredak bi trebao biti obrnut: volim sebe, volim Boga i sve ostale.

Znaci, kako volim sebe volim i druge. Kako uvazam sebe uvazavam i sve druge. A da bi voljeli morate prihvatiti. Cijeli zivot nas uce da trebamo biti zrtve, da se trebamo zrtvovati u ime necega. Onoga trena kada se zrtvujete zbog bilo koga ili bilo cega, omalozavate samo sebe. Ne mozete u isto vrijeme u sebi imati negativnu emociju (zrtvovanje je skup negativnih emocija) i pozitivnu emociju (davanje ljubavi ).

Odgojeni smo da jos uvijek smatramo da je zrtvovanje znak ljubavi. Kad upoznate covjeka Vi se zrtvujete za njega, udovoljavate mu, dajete mu se i tek kad je Vama dosta smatrate da se slobodno mozete prestati zrtvovati, ali on i dalje ocekuje Vasu zrtvu. S obzirom da niste u stanju odreci se patoloske ljubavi Vi se i dalje zrtvujete umjesto da mu kazete: hvala lijepo, meni je zrtvovanja dosta a ti me lijepo prihvati ili me ostavi, ali ja necu u ime tvoje ljubavi biti dalje zrtva. To je ispravan odnos. Nikad u zivotu ne molite za ljubav. Ne smatrajte da je ta ljubav koju imate jedina ljubav. Nemojte sebi lagati. Nikada nemojte zbog straha od samoce odabrati ulogu zrtve ili omalovazavanje sebe.

Metoda br. 1

Prva metoda je direktno koristenje stupnjeva svjesnog misljenja. U procesu najprije trebate osvijestiti osjecaje i emocije koje vas nastavljaju odvajati od vase srece. Pogledajte emocije nabrojene u razlicitim stupnjevima svjesnog misljenja te odredite na kom stupnju se nalazi vasa ovisnost Mozete zatim zamisliti situaciju na visem stupnju i misli koje bi uvjetovale osjecaje tog stupnja. Kada budete imali te misli to ce podici vas stupanj svijesti i pomoci vam da reprogramirate vas unutarnji kompjuter.

Metoda koju mozete koristiti da biste se zblizili sa stupnjevima svjesnog misljenja je da konstruirate recenicu i ponavljate ju dok prozivljavate svaki od stupnjeva. Naprimjer, pretpostavite da ste upravo dobili otkaz na poslu. Recenica bi mogla biti: "Necu vise tamo odlaziti." Ponavljajte to s osjecajem nesigurnosti, sa stanovišta osjeta, a zatim sa stanovista kontrole. Budite svjesni svojih osjecaja na svakom od stupnjeva. Jednom kad je emocija i stupanj svjesnog misljenja definiran, mozete dalje traziti prohtjev s emocionalnom pozadinom koji je s tim povezan. Mozete preformulirati ovisnost u preferenciju te osjetiti rezultirajuce emocije.

Metoda br. 2

Druga metoda je da pazljivo razmotrite svaki od principa oslobadjanja. Uocite koji se moze primijeniti na situaciju koja je uzrok problemu. Jednom kad ste identificirali principe i u njih poceli vjerovati, mozete ih ponavljati ponovo i ponovo, kako biste povecali svjesnost i podrzali proces reprogramiranja. Dobra je ideja nositi ih svuda s vama na papiru 3x5 cm ili ih stavljati na lako dostupna mjesta tako da budete u doticaju s njima nekoliko puta dnevno.
Mozete prouciti svaku svoju ovisnost i rezultirajucu razdvajajucu emociju sa stanovista svakog od principa. To ce vam pomoci da dobijete uvid u temeljna vjerovanja, sekundarne koristi i prohtjeve. Mozete i razmatrati svaki od principa oslobadjanja u svjetlu svakog stupnja svjesnog misljenja. U svom umu stvarajte predodzbu emocije stvorene u razlicitim kombinacijama.

Metoda br. 3

Otkrijte razdvajajuce emocije i ovisnicki prohtjev koji uzrokuju nesretnost. Razmislite na trenutak o svim negativnim osjecajima i razdvojenosti koje osjecaji uzrokuju, a zatim definirajte misli zbog kojih zadrzavate ovisnost. Sljedeci korak je da spoznate sekundarnu korist ili neurotsku naknadu koju dobivate zadrzavajući ovisnost. Napisite na papir sto stvarno zelite, svoju duboku teznju.

Koristite svoju mastu te zamislite situaciju i rezultate kakvi bi bili uz koristenje preferencija na mjestu ovisnosti. U ovom trenutku mozete odluciti zelite li zadrzati ovisnost ili ju zelite zamijeniti s preferencijom te poceti reprogramirati podsvjest. Pitanja koja bi vam mogla pomoci su: Sto doista zelim u ovoj situaciji?, Sto trebam da bih bio sretan?, Sto nastojim izbjeci?, Sto mi se moze dogoditi? ili Sto bih tražio kada bih mogao dobiti stogod da pozelim? Moja duboka teznja trebala bi biti: "Ja trebam posao, Ja tezim za novim poslom". To je težnja, ali nema akcije da se stigne do cilja jer sam u fazi sigurnosti i ne mogu se pokrenuti. Ako odete u preferenciju i kazete" Ja hocu novi posao i idem se aktivirati da ga nađdjem", Vase Vas htjenje gura da idete dalje.

Uvijek idite sa preferencijom "ja hocu". Problem je sto mnogo ljudi nemaju pojma sto hoće. Kako cete krenuti ako ne znate sto hocete. Uvijek se pitaj te: "Koji je moj cilj?", a ne skrivena teznja. Kada imate skrivenu teznju javljaju se potisnute emocije.

Metoda br. 4 -

Jedan od nacina koji ce vam pomoci da reprogramirate svoj unutrasnji kompjuter je da razvijete pozitivnu frazu (recenicu) koja ce, kako je budete nanovo i nanovo ponavljali, biti prihvacena u vasoj podsvjesti na mjestu gdje se bio stari program. Prvi korak u tom procesu je identificirati ovisnicki prohtjev te namjeru u pozadini (sto uistinu zelite). Zatim formulirajte pozitivnu recenicu koja ce instruirati vasu podsvijest da napravi promjenu u programiranju. Ta recenica, kad ju nanovo i nanovo ponavljate, postaje dio vas.

Zanimljivo je primijetiti da je prije stotinjak godina u Francuskoj recenica nalik na "Svakog dana u svakom pogledu sve vise napredujem" izlijecila mnoge ljude od raznolikih psiholoških problema. U tom procesu reprogramiranja, obicno najefikasniji nacin za provodjenje promjena je kad pocnete recenicu s "Prihvacam...", ili "Osjecam..."

Primjer: Svaki dan u stanju sam prihvatiti sve vise kritike i dobro se osjesam". Na jedan papir pisite pozitivne afirmacije. Tako cete najprije anulirati negativno.[/b] Ponavljajuci pozitivnu afirmaciju doci cete do onoga sto stvarno hocete. Nemojte zaliti vrijeme, pisite afirmacije. Fraza nikada ne moze biti u glavi, jer misli koje nadolaze je izbrisu. Morate ju ispisati da bi stalno govorili isto. Ako ju modificirate onda ona nema efekta. Mogu Vam se pojaviti popratne pojave: bol u glavi, zujanje u usima, jer se Vasa podsvijest opire primanju novih podataka.

Svakog dana u svakom pogledu sve vise i vise napredujem. To je rekao Chue, apotekar od kojeg je krenula tehnika sugestije i autosugestije. Da bi jedna sugestija prešla u autosugestiju , treba je stalno ponavljati i vjerovati u nju. Stalnim ponavljanjem sugestija prelazi u autosugestiju i tada djeluje sama. Da bi jedna sugestija bila upisana, treba ju ponavljati 20 puta prije spavanja, jer je naša podsvijest tada najvise otvorena za primanje novih podataka.

Metoda br 5

Ova metoda zaista predstavlja nekoliko metoda u jednoj. Ideja je da se opustite koristeci progresivnu relaksaciju ili drugu metodu. Kad je osoba opustena, podsvjesni um je dostupniji svijesti, a svijest je spremnija slusati. U opustenom stanju osoba moze lakse uociti ili zamisliti kako se sad osjeca, a zatim kako bi se osjecala s razlicitim programiranjem ili razlicitim mislima. To je velika pomoc u identificiranju razdvajajucih emocija, dubokih teznji i ovisnickih prohtjeva.

Mozete zatim koristiti to opusteno stanje da lakse instruirate svoju podsvjest da promjeni program, jer je ona dostupnija svijesti. Kad ste opusteni, sve vase misli ostavljaju neizbrisiv trag na podsvjesti. Vrlo je korisno nacrtati iskustvo, jer slike daju dugotrajnije predodzbe. Ponavljanje tvrdnji u koje vjerujete vjerojatno ce promijeniti program u vasoj podsvjesti. U opustenom stanju ponavljanje je efikasnije. Kod efikasnog reprogramiranja, sve druge metode mogu se kombinirati s ovom metodom relaksacije.

Popularna tehnika relaksacije je da sjednete udobno, udahnete jednom ili dvaput duboko, a onda zatvorite oci. Zatim si predocavate ili mislite o svim misicima u svom tijelu iduci redom, a pocevsi od glave. Naprimjer pocnete od skalpa, preko cela, ociju, kapaka, obraza, brade, vrata, prsnog kosa, trbuha, ledja te onda raznih dijelova svake ruke i noge. Uz malo vjezbe ova metoda moze vas dovesti da sasvim zadovoljavajuzeg stupnja relaksiranosti.

Svoju relaksaciju mozete produbiti zamišsljajuci neku situaciju koja je za vas vrlo mirna i relaksirajuca. Scena moze biti rijeka, plaza, ispod krosnje drveca ili bilo koja koju izaberete. Zatim samo mirno pustite misli da prolaze metodom promjene koju ste izabrali. Kada ste opusteni upijate sve skrivene poruke koje su u Vašem tijelu. Dok ste u grcu uopce ne mozete cuti onu glavnu poruku, a pogotovo ne one one skrivene. Upravo je zato jako pozeljno popricati sam sa sobom u opustenom stanju. Sto ja sada osjecam? Koje su moje skrivene potrebe? Koje su moje zelje? Sto ja hocu? Dobro je nacrtati svoje iskustvo. Pokušajte nacrtati neka svoja iskustva. Pustite neka Vas ruka sam vodi. Panika, strah, agresija, nemir. Pustite da ruka sama crta i vidjeti cete da to nikada ne bi mogli nacrtati, a ujedno ce Vam biti lakse jer ste izbacili to stanje iz sebe. Samo da i sarate, dobiti cete oblik preko kojega ste se ispraznili.

I na kraju odlucujem i obecajem sebi: Postajem kreativni uzrok u svom zivotu, a ne zrtva sebe i drugih.

7 zlatnih pravila zdravlja

Lidija — Thu, 10 Apr 2008 20:19:37 +0200

Autor: Lidija

Poslao: 10.04.2008 20:19

Za stvaranje i jačanje velike duševne snage kao i unaprijeđenja vlastitog zdravlja, neophodno je slijediti sljedeća pravila:

1. Ne bježite od straha. Analizirajte ga i doživljavajte ga samo kao tjelesni osjećaj. Strah kojega se bojimo pogledati u oči može nas ubiti. Analizirajte svoje strahove i znajte da im se ne trebate prepustiti. Razmišljajte o njima kao o filmu koji ste vidjeli u kinu. To što vidite na ekranu, u stvarnosti ne postoji. Strah će doći i otići isto onako kao i kadrovi na ekranu, ako ga se ne budete grčevito držali.

2. Ne živite u prošlosti. Zapamtite - nikada nije kasno početi sve iznova. Ali zato, da bi se počeli mijenjati, neophodno je da od sebe otpustite sve prošlo. Ne živite s teretom prošlih gubitaka i neuspjeha. To je sada ionako sve nestalo. Živite današnjim danom. Gradite svoj život na novim počecima, otpustivši zauvijek od sebe sve negativno - neka ono bude dio prošlosti.

3. Ne gubite snagu na samosažaljenje. Shvatite da je to u cijelosti uzaludno gubljenje energije. Žaljenje sebe, kao i razmišljanje o nanesenim uvredama (koje vam je netko u prošlosti načinio), tjeraju vas da se vrtite u krug, da se vraćate ponovno i ponovno na iste gorke misli. Godinama u duši potisnut osjećaj uvrijeđenosti može vas dovesti čak i do raka. Glupo je da sebe kažnjavate sada, ako vas je netko uvrijedio u prošlosti. Oslobodite prošlost kroz opraštanje. Oproštaj - to je rastanak. Rastanak od gorčine, uvrede i bola, s cjelokupnom situacijom. A naprotiv: stanje neopraštanja praktički znači početak rušilačke djelatnosti u vama samima - godinama nagomilane negativne misli na kraju se okreću protiv svoga domaćina.

4. Ne vrtite stalno loše misli. Razmišljajte i govorite samo o onome što je u vašem životu dobro. Preokrenite vaše misli u pozitivnom smjeru.

5. Planirajte za svaki dan što je moguće više aktivnosti koje vam mogu pružiti zadovoljstvo. Ostavite si vrijeme za kazalište, kino, izlazak ili čitanje knjige. Posječujte rođendane prijatelja ili rodbine, društvena okupljanja, kao i izložbe i zabavne programe.

6. Pomažite drugim ljudima i osjetit ćete kako je i vama lakše. Ovo je pravilo koje često zna činiti čuda.

7. Bez obzira kako se osjećate, držite glavu uspravno i ponašajte se kao da ste uspješna osoba.

Ako ste uistinu naoružani voljom i stremljenjem ka nadilaženju svojih crnih misli i padova - vjerujte da na uspjeh nećete dugo čekati.

pozajmljeno iz Prirodna kozmetika

Re: Depresija, uzroci nastanka i lecenje

Mikica — Fri, 30 Nov 2007 19:40:43 +0100

Autor: Mikica

Poslao: 30.11.2007 20:40

dj-health:
Stanje depresije je, svakako, poželjno stanje. Ono treba da traje dovoljno dugo da bi osoba koja ga proživljava shvatila razliku, tj. varijabilnost, između različitih stanja u kojima može (i treba) živeti.

Stanje depresije je normalno stanje.

Ne bih se upustala u raspravu koliko je stanje depresije pozeljno ili ne, ali kad se kaze da jest, uslovno receno "normalno", to bih mogla prihvatiti tacnim.

Tesko da ce iko pasti u stanje depresije samo zato sto to "zeli", ja ne poznajem takve slucajeve. Depresija ne dolazi sama po sebi, preko noci, to je stanje kojem prethodi mnogo, mnogo faktora, i puno je razloga koji pojedine osobe mogu dovesti do depresije.

Ono s cim bih se mogla sloziti, a dio je ovog zanimljivog teksta, jeste da nakon depresije osoba koja ju je prezivjela shvati razliku, tj. varijabilnost, izmedju razlicitih modusa zivljenja, nacina u kojim moze i nacina u kojima treba da zivi.

E sad, vrlo je relativno pitanje "koliko dugo" je nuzno da traje ta faza depresije da bi se reklo da je "dovoljno" da bi osoba uocila razliku izmedju nacina zivota, u ovom ili onom stanju.
Individualna je stvar nakon koliko vremena ce neko shvatiti dokle je "stigao". Svako uopstavanje kod ovako osjetljive stvari nosi sa sobom visoki rizik.

Ali, evo opet cu se vratiti na vlastito iskustvo i potvrditi da zaista jeste tacno da covjek, nakon depresije, shvati mnoge stvari, da kroz proces i nastojanje da se otme tom stanju dolazi do mnostva spoznaja, do mogucnosti da realno ocjeni i izvaze stvari na jedan sasvim drugi i drugaciji nacin od onoga na koji je to nekad prije cinio.
Zivot poprima jednu novu dimenziju, odnosno ponovo se okrece na svoje pravo "lice".
Ovo moze biti jedan dobar ishod, opet kazem, naravno, pod uslovom da depresija prestane u neko vrijeme koje jos uvijek nije ostavilo zaista teske i ozbiljne posljedice po osobu.

Svako stanje ima svoje uzroke i posljedice, to je cinjenica, ali bez obzira na sve, velika je sreca kad covjek moze sagledati sva ta stanja i nauciti nesto iz njih. Nakon depresije, mozete nauciti uzivati u sitnim stvarima, u svojim bliznjima, u prijateljima i svemu sto vam zivot donese, ali je sigurno da sve to gledate jednim drugim ocima. Da, zato sto znate i tamnu stranu medalje. Ali, bas zato sto je znate, ovu cete stranu, u kojoj sada uzivate, mnogo vise cijeniti.

A iskusenja u zivotu ce uvijek biti, to je sastavni dio naseg postojanja. Samo je na nama da odaberemo na koji nacin cemo poci u susret svemu sto nam se nadje na putu, i kako i koliko cemo uciti iz toga.

Eto, jedna od pozitivnih posljedica depresije moze biti upravo ta spoznaja o razlicitostima, mogucnosti da um shvati kako "moze", kako "treba", kako "mora", odnosno da "moze", da "treba" i da "mora". ;)

NAUCIO SAM.....

Cecili — Thu, 29 Nov 2007 09:50:25 +0100

Autor: Cecili

Poslao: 29.11.2007 10:50

Napisao Andy Rooney, covjek koji ima dar reci toliko puno sa tako malo rijeci. Uzivaj .

Naucio sam . Najbolja ucionica na svijetu pod nogama je starije osobe.
Naucio sam . Kada volis, to se vidi.
Naucio sam . Ako mi samo jedna osoba kaze "uljepsao si mi dan" uljepsala mi je dan.
Naucio sam . Usnulo dijete u narucju najmirniji je osjecaj na svijetu.
Naucio sam . Biti dobar mnogo je vaznije nego biti u pravu
Naucio sam . Nikada ne treba odbiti djetetov dar.
Naucio sam . Uvijek mogu moliti za nekoga, ako vec nemam snage pomoci mu na drugi nacin.
Naucio sam . Koliko god zivot od tebe trazi ozbiljnost, svatko treba prijatelja s kojim se moze glupirati.
Naucio sam . Ponekad je osobu dovoljno uzeti za ruku I razumjeti je srcem.
Naucio sam . Obicne setnje s ocem u ljetnim vecerima po kvartu kada sam bio dijete, cuda su ucinile za mene odraslog.
Nuacio sam - Zivot je poput role toaletnog papira. sto se vise blizi kraju, brze se trosi.
Naucio sam . Dobro da nam Bog ne daje sve sto trazimo.
Naucio sam . Novac ne kupuje klasu.
Naucio sam . Male svakodnevne stvari cine zivot tako izvanrednim.
Naucio sam . Ispod svacije tvrde ljusture je netko kome treba postivanje I ljubav.
Naucio sam . Ignoriranje cinjenica ne mijenja ih.
Naucio sam . Kada se planiras s nekim izjednacavati, samo mu dozvoljavas da te nastavlja ranjavati.
Naucio sam . Ljubav, ne vrijeme, lijeci sve rane.
Naucio sam . Najlaksi nacin da postanem velika osoba je okruziti se drugima pametnijima od mene.
Naucio sam . Svatko koga sretnes zasluzuje da ga pozdravis s osmjehom.
Naucio sam . Nitko nije savrsen, dok se ne zaljubis u njega.
Naucio sam . zivot je grub, ali ja sam jos grublji.
Naucio sam . Mogucnosti nisu nikada izgubljene; netko ce iskoristiti one koje si ti propustio.
Naucio sam . Kada udomljujes ogorcenost, sreca ce otici drugamo.
Naucio sam . Da sam mami barem jos jednom rekao da je volim prije nego je umrla.
Naucio sam . Svoje rijeci treba sacuvati mekima I njeznima, jer ces ih sutra mozda morati pojesti.
Naucio sam . Osmjeh je besplatan nacin da poboljsas svoje izglede.
Naucio sam . Kada te novorodeno unuce uhvati rucicom za mali prst, povezali ste se za cijeli zivot.
Naucio sam . Svatko zeli zivjeti na vrhu planine, ali sva sreca i rast dogada se penjuci se na nju.
Naucio sam . Sto manje vremena imam, vise posla napravim.

Svima vama . Obavezno procitajte sve do zadnje recenice.
Mozda bi ovakve stvari trebalo citati svaki dan i na taj nacin boriti se protiv svih stanja koja "nisu normalna" kao sto su depresija i ansioznost.
Pozdrav svima,
Cecili

Re: Depresija, uzroci nastanka i lecenje

dj-health — Wed, 28 Nov 2007 21:43:59 +0100

Autor: dj-health

Poslao: 28.11.2007 22:43

Ah, ta Depresija, bolje reći «Nj.V. Depresija»

Na krivulji života, Depresija bi trebala biti ona faza kada se humano očitovanje nalazi ispod ravne linije opšteprihvaćene “normalnosti”.

Predubeđena vrednost tzv. “plust faze”, tj. one faze iznad ravne linije “normalnosti” daje negativnu konotaciju suprotnoj fazi, tj. fazi koju popularno nazivamo “Depresija”. Isto kao što svetlost vrednujemo višom (poželjnijom) od mraka, što je, u najmanju ruku, glupavo.

Depresija, sama po sebi, ne bi bila tako nepoželjno stanje kada sebe ne bismo gledali u predubeđenom referentnom sistemu gde je ekstrovercija imperativ, bez obzira koliko naše ispoljavanje, u tom obliku, bilo trivijalno. Naime, opšte je prihvaćen stav da je poželjno biti veseo, makar to ne značilo išta, najblaže rečeno.

Stanje depresije je, svakako, poželjno stanje. Ono treba da traje dovoljno dugo da bi osoba koja ga proživljava shvatila razliku, tj. varijabilnost, između različitih stanja u kojima može (i treba) živeti.

Stanje depresije je normalno stanje. U njega beže osobe zgađene masovnom histerijom konzumerizma, potrošačke “kulture”.

Svi metafizici, od početka “istorije”, govorili su o “ravnoj liniji” kao o “blaženoj ravnodušnosti”, tj. jaaaaako visokoj stepenici na putu razumevanja.

Depresivni ljudi se osećaju loše zbog nerazumevanja okoline, beslovesne pučine dušebrižnika i fariseja. Lično bih se, zbog takvog nerazumevanja, osećao veoma dobro.

Samo onaj ko nije čitao Prusta, “šampiona depresije”, može to stanje nazvati nepoželjnim. Uz rame Prustu, nalaze se Šiler, Gete, Niče, Kiš, Andrić, Pekić ... O Miljkoviću da ne govorim.

Naravno, nije Depresija za svakoga. Kao što nije za svakoga da podigne 100 kilograma.

Šta sam ja hteo reći: obožavajte sva svoja stanja, bez obzira koliko ona bila nepopularna, jer su sva stanja od Boga. Na kraju krajeva, populus, većina, nikada nije bio u pravu.

Kada smo već kod Boga: svi će se složiti da je Bog nedeljiv, atomističan, jedan, ceo… Ako ćemo tražiti pandam Bogu, možemo ga naći jedino u tami, apsolutnom mraku, hromatskoj tišini. Jedino je tama, apsolutni mrak, nedeljiv, atomističan.

Svetlost je deljiva. Deli se na boje, tj. spektar. Logično, Svetlost ne poseduje karakteristike Boga. Iako je i ona od Boga.

Depresija je samo stanje koje se moze prevazici

Mikica — Mon, 26 Nov 2007 20:58:51 +0100

Autor: Mikica

Poslao: 26.11.2007 21:58

Na ovu sam temu davno dolazila, i to vise puta, nikad nisam nista rekla.
Sad, nakon sto sam dugo ovdje na forumu, mogu slobodno reci, i nadam se da mi pri tome nece niko zamjeriti, da je jedan od mogucih lijekova protiv depresije i ovaj forum.

Kada sam citala te znakove depresije, mogla sam samo reci da sam ih skoro pa sve imala, u jednoj fazi svog zivota, koja je nazalost trajala prilicno dugo. Ja ne bih ovdje filozofirala i baratala medicinskim terminima, nisam medicinar po profesiji. Samo cu se kratko osrvrnuti na pokusaj da se covjek otrese te depresije i tog stanja u kojem se nalazi.

Kada postanemo svjesni da smo u stanju depresije, onda su razlozi koji su nas doveli do nje, vec dobrano iza nas. U mom slucaju, oni su se skupljali u periodu od dvije-dvije i po godine, dok nisu kulminirali u jednom periodu, i ta faza depresije u nekom tezem obliku je trajala jos toliko, znaci otprilike dvije godine. To je bukvalno pravi pakao od zivota, i samo neko ko je prosao takvo sto, moze razumjeti sta znaci biti depresivan.

Mnogima od nas se cini kao pretjerivanje, mnogi nece imati razumjevanje za osobe koje su depresivne, vremenom se tu javlja hiljadu problema, osim onih osnovnih koji leze u bazi depresije. Takva osoba nekako postepeno postaje nepristupacna, a to naravno nosi sa sobom rizik neshvacanja i odbacivanja.
Nasi su ljudi vrlo skloni depresivnu osobu odbaciti, ne privremeno, nego za cijeli zivot. Meni se to desilo, s ove distance kad to gledam, nije mi zao. Neke su stvari ocito morale da se promjene.

No, evo da zanemarimo razloge depresije, da zanemarimo koliko dugo takvo stanje traje, da li se radi o muskarcu ili zeni, da zanemarimo sve one razloge koji su vrlo individualni i uvijek specificni od osobe do osobe, smatram da ipak postoji nesto na sta treba skrenuti paznju, pa evo makar i ovako.

Prva stvar je priznati sebi da ste depresivni. To nije lako, nimalo. Taman da to traje dva dana, ljudi se tesko mire sa cinjenicom da imaju problem.
Ako vam neko skrece paznju na neke simptome depresije, ako nastoji da vas izvuce iz tog stanja, taj neko je sigurno dobronamjeran i neko kome je mnogo stalo do vas, kao osobe. I nemojte takvu osobu odbacivati. Rijetki su oni koji imaju zivce, volju i ljubav pruziti osobi u depresiji. A kad naidjete na takve, onda ih nastojte sacuvati. Vjerujte, sigurno vam osoba ne ukazuje na vase mane, nego na vase trenutno "lose" stanje.

Takve osobe su upravo onaj prvi korak koji ce vas voditi ka spoznaji da vi "jeste" pod depresijom. Prvi i osnovni, a najtezi korak.

Kad postanete svjesni svoje depresije i svog problema, onda vam pogotovo treba neko na koga se mozete osloniti. Bez podrske nekoga vrlo bliskoga, tesko da se moze covjek oteti sam iz te paklene mreze.
Ja ovdje govorim opet o svom iskustvu. Ne znam da bih mogla sama ikad isplivati tako kako sam isplivala.

Ta podrska je posebno vazna kad tek prihvatite cinjenicu da imate problem. Stalna prica o svemu sto vas je dovelo dotle gdje jeste je pocetak. Treba vam neko ko ce da vas gleda dok histerisete, da vas saslusa kad imate sta reci, da vas pozove vani, da odete u setnju i slicno. Ja ne bih mogla reci da je depresija neka konkretna tuga, mozda kod nekog i jeste, kod mene je to bila vise praznina, i gubitak same sebe, kao licnosti. Jednostavno kumulacija bezbrojnih sitnica tokom vremena, vas dovede do potpune praznine. I mislim da nema strasnijeg osjecaja koji covjek moze dozivjeti. To je ravna crta. Nista.
Svi smo mi bili i na vrhu i na dnu. Nazalost, nije zivot samo "med i mlijeko".

Ali, nakon sto sam priznala sebi da postoji problem, da to vise nisam ja, da samu sebe vise nisam poznavala, nakon sto sam imala bezrezervnu podrsku u par svojih prijatelja, onda sam sama radila na sebi.
Postepeno, polako. Vrlo sporo je tekao taj proces, ali sam postepeno nalazila ponovo stvari koje su me nekad ispunjavale, jednu po jednu. To je bio taj treci korak, koji me doveo do necega sto sam ja oduvijek bila. Napokon.

Lekcija bi bila da covjek treba krenuti prvo u susret samom sebi, pa tek onda u susret drugima, da covjek treba u tom prelaznom periodu uciniti koliko je moguce vise stvari samo za sebe, da to budu sitnice koja ga ispunjavaju, nesto sto je oduvijek bilo dio vase licnosti, ciniti ludosti i radovati se malim stvarima.
Nista se nece promijeniti u jednoj sekundi, u jednom danu, to je cijeli jedan proces koji traje i traje. Konacan rezultat zavisi od stepena depresije, od uzroka i mnogo cega.

Ono sto sam imala potrebu reci, jeste da je ovaj forum, i ljudi koji cine ovaj forum bio - moj treci korak ka pronalazenju same sebe.
Te sitnice koje su me ispunjavale, price koje sam ovdje nalazila, poezija, paznja koju sam imala od ljudi koje sam ovde nasla, je nesto sto definitivno nisam nasla nigdje. I sa sigurnoscu mogu reci da ste bili dio te price, i da sam zahvaljujuci i vama, izmedju ostalog, postala ono sto sam oduvijek i bila. Najveca moguca stvar koju mozete uciniti za depresivnu osobu jeste dovesti je do situacije da se iskreno i od srca nasmije! E ta zasluga u mom slucaju pripada vama, dragi moji.

Zato sam na pocetku rekla, ako ste depresivni ovaj forum je jedan od lijekova. ;)

PS: nisam koristila nikakve tablete cijelo to vrijeme, ne znam koliko je to dobro ili ne. Kako god, proslo je. Zelim da se nikad vise ne ponovi bilo kome nesto slicno. Hvala mojim strpljivim prijateljima i hvala Inter Caffe-u.

Rješenje malodušnosti

normabella — Wed, 06 Jun 2007 19:27:30 +0200

Autor: normabella

Poslao: 06.06.2007 19:27

Svjedoci smo različitih utjecaja na našu psihu: umorni, neraspoloženi, na granici strpljenja... Aj'mo zajedno obnoviti sebe!

Priroda je oduvijek bila naš saveznik i snažno sredstvo protiv stresa. Ona podiže nivo raspoloženja depresivnima i nudi mir studentima (tijekom učenja, pred ispite) i ostalima, koji zbog životnih okolnosti teško podnose razarajući ritam. Jedini savjet-lijek jest: prošetati prirodom, obližnjim parko, duboko disati i uživati svojim čulima u teksturi zemlje kojom hodamo i njenim mirisima.

• Ako zbog monotonije svakodnevice patimo, onda smo dužni učiniti sve što je u našoj moći da promijenimo navike. Nije to ni teško, ako se potrudimo naravno, ali ni tako lako, ako u vlastitoj tegobi zaboravimo, što smo sebi „zadali“. Jednostavnim jezikom kazano; trebamo „izokrenuti vlastiti svijet“ tj. pokušati raditi ono, što ne radimo uopće, ili ne svaki da...

• Ako nemamo dovoljno samopouzdanja, moramo ugadjati sami sebi; kupiti neku sitnicu koja nas veseli, napraviti kupku s aromatičnim uljem, masažu, pogledati neki veseli film, slušati glazbu koju volimo ili bilo što drugo,što nisam spomenula, a što nas veseli...

• Svijesni smo, da su negativne emocije u nama nataložene i destruktivne i nastojimo se – držati hrabro. Dugotrajno takvo ponašanje prema sebi izaziva kronično negativno stanje, jer jako puno energije ulažemo u svoje ponašanje, kad nas i nije volje, da ljudi oko nas ne „primjete“ kakvi smo unutra. I zato je vrlo važno ono, čega se i bojimo: osloboditi negativnosti iz tijela. Kad primijetimo da se bijes skupio u nama, da jedva se savladavamo da ne puknemo, ne smijemo se iskaljivati na članovima obitelji, prijateljima ili nekim,sasvim usputnim ljudima. Psihologija kaže; izadjite /ako imate tu mogućnost/ izvan kuće, u prirodu i vičite, vičite glasno, oslobodite se bijesa i ljubomore, mržnje ili bilo čega što vas koči. Ako vam je ovo neobično ili možda nepoćudno, ne brinite. Ovo su provjereni psihologijski postupci i zaista pomažu...

• Ako je životni prostor beživotan – popravimo ga. Svježim cvijećem, veselim bojama od kojih su najpozitivnije: žuta, narančasta, zelena, pa taman u malim jastucima, ako nikako drukčije. Što se tiče odjeće, svima koji su skloni depresiji ne preporuča se ni crna ni siva boja odjeće, jer te boje definitivno mijenjaju poljuljano raspoloženje.

• Najgore je ostavljeno za kraj svi se, naime ,ovdje možemo naći. Htjeli bismo više nego imamo i nego možemo i ako ne uspijemo, oni „tanji“ sa živcima padaju u anksioznost /strah, tjaskoba/ od čega je vrlo kratak put do depresije, za razliku od ljudi, koji nisu zahtjevni, ljubomorni na drugoga , pa žive zdravije i duže.

• Najveća tajna je u smijehu! Vragolastom smislu za humor, koji nam vrlo često nedostaje. Pa, kad nam se dogodi da smo depresivni, a to naslutimo kod sebe sami, psiholozi savjetuju: zastati na trenutak, nasmijati se sebi i društvu i diviti se (iskreno) svojoj individualnosti. Nikad nismo ni sami ni napušteni!

Unutrasnji glas

Sanja_ — Sat, 31 Mar 2007 15:43:49 +0200

Autor: Sanja_

Poslao: 31.03.2007 15:43

Zivimo pod velikim stresom, neko vise neko manje, ali svejedno, takva su vremena. Depresija je prevashodno bolest emocija a one se dele na:
1. Primarne emocije (radost, zalost, strah, gnev)
2. Emocije koje se odnose na culnu stimulaciju npr. bol, uzas, odvratnost,
uzivanje
3. Emocije koje se odnose na samoocenu npr. sram, ponos, osecanje
krivice
4. Emocije koje se odnose na druge ljude (ljubav, mrznja, sazaljenje)
5. Emocije koje se odnose na procenjivanje (humor, lepota, cudjenje)

Depresivni bolesnik moze dosta toga i sam da uradi za sebe. U tom smislu evo nekih saveta sta stalno treba imati u vidu:

1. Da donese odluku da se menja. Kod depresivnih bolesnika inteligencija
nije ostecena tako da bolesnik moze da shvati da mu njegovi dotadasnji
modeli ponasanja ne donose mnogo radosti vec ga dovode u tuzna
raspolozenja.
2. Da smanji prohteve svog idealnog-JA i da ih svede na granice koje se
mogu ostvariti.
3. Volite sebe. Osmislite sebe. To ne znaci biti narcis ili egoista, vec voleti
svoju organizaciju zivota.

Svakome od nas desavaju se nemile situacije na koje razlicito reagujemo ili nas pogode lose vibracije nekih ljudi i budemo uznemireni. Moderan pristup resavanja takvih tegoba uglavnom su tablete. Alarmantna je cinjenica koliko nas narod koristi razne anti-depresive.
U sustini, licno, funkcionisem tako sto uvek osluskujem sta se desava u meni i mom okruzenju. Trudim se da cujem prirodu i uspostavim harmoniju sa njom. I pre svega, svojim organizmom, jer i on pripada prirodi. Sigurana sam da moderne bolesti, recimo gojaznost, celulit, psihicke traume, nastaju zato sto su ljudi izgubili kompas i ne znaju na kojoj su strani sveta, u kakvom prirodnom okruzenju. Kad bismo vise slusali svoje instikte, lakse bismo se lecili od mnogo cega. Nametnuti civilizacijski tempo ucinio je da taj unutrasnji glas potisnemo, cak i da prestanemo da verujemo da mozemo sami sebi pomoci ukoliko uspostavimo harmonican odnos s prirodom. Neko je rekao "covek misli ponekad, ali oseca uvek".

Depresija, uzroci nastanka i lecenje

Lidija — Thu, 15 Mar 2007 10:50:08 +0100

Autor: Lidija

Poslao: 15.03.2007 11:50

Depresija je bolest raspolozenja koja zahvaca i tijelo i misli. Najlakse je upoznati depresiju kroz osnovne simptome:

* Gotovo obvezni simptom je nedostatak zivotne radosti ili barem smanjenje uzivanja u mnogim aktivnostima u odnosu na period prije bolesti.
* Osjecaj tuge ili zalosti koji nije uzrokovan nedavnim gubitkom. Bolesnik se nekada osjeca vise prazan nego tuzan, ili navodi da je istovremeno i tuzan i prazan
* Bezvolja, kao gubitak interesa za hobije i sve u cemu je bolesnik prije uzivao
* Strah se javlja kod mnogih bolesnika, najcesce vezan uz misli kako ce se nesto lose dogoditi
* Smanjenje sna, najcesce kao nesanica i rano budjenje, ali kod mladih osoba i kao pojacana potreba za snom
* Lose misli najcesce o bolesti, samoubojstvu i smrti
* Teskoce u donosenju odluka
* Niska energija i brzo umaranje
* Osjecaj krivnje, bezvrijednosti i bespomocnosti
* Stalne fizicke smetnje kao glavobolja, probadanja, zanosenje, kronicni bolovi
* Razdrazljivost
* Nemogucnost opustanja
* Gubitak tjelesne tezine ili debljanje

Uzroci depresije

Ponekad je depresija nasljedna bolest i javlja se u obiteljima, narocito bipolarni tip. I kod drugih tipova depresije najcesce saznamo da je netko od predaka bio tankih zivaca ili je bolovao od drugih psihickih poremecaja.

Svaki covjek moze oboljeti od depresije, ali kod ljudi koji su po prirodi emotivni, plasljivi, nizeg samopostovanja, oni koji teze podnose nepravdu i kritiku depresija se cesce javlja.

Izlozenost kronicnom stresu mijenja funkciju i gradju mozga i mnoge se depresije mogu objasniti akumulacijom stetnog djelovanja stresa. I tu konstitucija ima vaznu ulogu jer odredjuje pod kojim teretom i nakon koliko vremena ce se zivcani sustav slomiti.

Teorija o uzrocima ima na desetke, od virusne do psiholoskih sto govori da pravu jos ne znamo.

Ipak, nase znanje svakodnevno se povecava i nakon sinapse, upoznajemo membranu, jezgru i grane. Nije daleko dan kada cemo o uzrocima depresije pisati s vise samopouzdanja.

Dijagnosticiranje i lijecenje

Najcessce dijagnozu depresije nije tesko postaviti. Dovoljno je bolesnika pitati da li je tuzan, uplasen, bezvoljan i moze li se od srca nasmijati. Zato je neshvatljivo da je dvije trecine depresija nedijagnosticirano, nelijeceno, pogresno ili nedovoljno lijeceno.

I kada se prepozna da bolesnik ima psihicke smetnje nerazumno se daju lijekovi za smirenje i neki neuroleptici koji imaju samo kratkotrajan ucinak. Depresije se lijece antidepresivima !!!, a sedative i neuroleptike upotrebljavati kad za to ima opravdanja.

Uzalud je ocekivati da ce depresija proci sama. To se dogadja rijetko. Uzalud je ocekivati da ce se snagom volje, pozitivnim misljenjem, pobijediti depresija. Upravo su volja i optimizam nestali kod bolesnika i on je nemocan da ih povrati. Laicki savjeti bolesniku vise stete nego koriste jer izazivaju osjecaj krivnje i ukazuju da se bolesnikovo stanje ne razumije.

Upravo je duboko razumijevanje polazna tocka u lijecenju depresije. Treba imati nesto u sebi da bi se razumjela bolest koja se ne vidi i ne moze se izraziti brojkama.

Za one koji to ne mogu mozemo depresiju usporediti s dijabetesom. Kod prve je snizen serotonin, kod druge inzulin. Krajnje pojednostavljeno, ali dovoljno da se shvati poremecaj u kemiji tijela, na koji ne mozemo sami djelovati.

Zato postoje psihijatri koji o depresiji znaju puno vise nego sto pise u ovom clanku. Njima na raspolaganju stoje moderni antidepresivi s kojim je lijecenje depresije postalo uspjesnije, jednostavnije i s manjim rizikom.

Osim lijeka bolesniku i treba dati dio sebe, svog razumijevanja, suosjecanja i vjere u izlijecenje.

Naslov jedne price mi je dao ideju za ovu bolest modernog vremena kojoj pogoduje klima koja vlada medju ljudima,trka za bolji zivot, nedostatak vremena za druzenje medju ljudima, sve veca izolacija u svojim domovima, cilj mi je da clanovi iskazu svoje ideje za borbu protiv depresije, mozda ce nekome ovo mnogo znaciti.