Pesme o ljubavi, smrti i snovima - masada

Jovica Đurđić - Pesme

Ars Poetica — Mon, 07 Jul 2008 13:56:03 +0200

Poslao: 07.07.2008 13:56

Slap

Ostavljamo prozor otvoren noću i srce
Godinama. Kao bogovi utišani gledamo
Gore zvezde bremenite dok se svetlost
Stropoštava u more bez zvuka koji bi
Mogao da zalebdi nad kamenjem žala.
Svetli jedno oko na nebu, drugo ne
Poznajem, nesanice nas muče dok starimo
Misleći na smrt i put. Još smo prividno srećni
Mislimo na zvezde i ostavljamo prozor
Otvoren da bi gledali gore.

Mi često i ne slutimo u toj tišini slap
Mesečine, kao ljupkost žene kad se ukaže
S mekim crtama tela, kažem, mi i ne
Slutimo slap svetlosti koji nas
Zloslutno zanosi i uništava.

Mir, more, san

Čas samoće. Bez toplog daha žene.
Soba nad morem, kupicama pene.
Lice na dlanovima, odlutale zene:
Sto, knjige, jabuke, tragovi sene.

Čas tišine. Svetlost predmete zlati:
Šuma, ptica, polje, uskovitlane vlati
To davna je slika koju misao vrati,
Na trenutke što su znali lepše sjati.

Maleno srce izvijeno u ljubav, vitki most
Svetlost utišana na mahove ga prska
Nemoćnu ruku zarasta prah, šaš, trska.

Mir. Iščupana iz tela luta kost.
Narasta od bola ljubičasta kula:
Zapaljeno oko, drhtaj, ogrubela čula.

Jezero

Na jezeru prve kapi kiše.
Pljusak, pa sunce opet toči.
Sjaj u meni nevidljivo piše,
Lepotu od koje zabole oči.

Kao da sapra umor i prah -
Kotrljaju se vodom zlatna zrna.
Ulepša sliku na mah,
Devojka protrčavši ko srna.

U duši opet romori slap.
Osluškujem: tišina, ptica, kap
Podiže me ova nečujna jeka

Iz bola i sna daleka.
Zaista, zračna i čista lepota
Vraćaju veru u smisao života.

Beleška o devojčici

Telo ti more devojčice a ruke valovi
Oči boja vode iz kojih nevinost zrači
Čitav maj u kosi spava cvetni krugovi
Od tvog daha meni se u svesti mrači

Gledam: iz dlanova ti izleću galebovi
U tvojim mišicama oboreno sunce drema
Miruju srne u polju tvojih reči
Za tobom procvetavaju stabla bagrema

Telo ti more devojčice a u tvom stasu
Diše mala košuta dalekih predela
Ima nešto u pesku ima nešto u talasu

Od tvojih koraka i od tvoje nemirnoće
Ti bi sad odjednom mala moja biti htela
Zrela ko narandža ko južno voće

Devojčica

Njene su grudi kao dve majušne ptice
Stidljivo skupljene u haljini ko u rosi
Kao boja bakra svetlost joj u kosi
Dok prolazi nemirnim korakom devojčice

Ona ima oči pogleda bistrog bez tajni
I ruke nevine kao nežne cvetove jutra
Dok stoji tako na pločniku i posmatra
Taj svet koji se miče svet sjajni

Žalim je što će jednom ipak da spozna
Da život nije bajka mladost i ljubav
Što će jednom i za gorčine da dozna

Kad ode dan prvog korza prvog plesa
Prvog poljupca koji joj se učinio ubav
Kad se na sve to iznenada spusti zavesa

Devojčica skuplja svoja kolena

Devojčica skuplja svoja bela kolena
Dva grumena svetlosti, dve kaplje nežnosti
Cvetove koji se u latice razlažu
Smerna, voli ona moje dlanove na njima.

Krv je moja iznese pred čudesnu svetlost
Ali ne otvara čvrste katance ljubavne
Ne pomažu tu ni poljupci ni plamičci
Koji se pale potajno u zenicama dubokim

Belina je njena razastrta u aprilu mlada tela
Ništa nisam naučio od prvog poljupca vidim
Samo je glad postala veća kroz godine
Jutro dočekujemo u travi i svetlost u daljini.

Draga

Vitka, na pesku toplog leta, leži draga
Ima otvorene oči zagnjurene u nebo
Zagonetno osmehnuta čuva svoju tajnu

Dođem, opružim se pored nje i čekam
Da i u moje oči uđe parče leta
Čekam čitavu večnost i više

Nisam srećan srećna je moja draga
Ona se sva pretvori u ljubav i
Zagrcne se od smeha neobjašnjivog

Kad zaželi zapali usnom novo sunce
I tankim ga rukama skine s visina

Dunja ili žena

Što dunja nisi, miris njen, otisak svežine
Boja koja zavodi oko i misao vodi daleko
Golo meso odenuto u maglu čežnje, ti
Bokovi ispod haljine u naborima vetra

Mišljah, kako da te nacrtam nestvarnu
Dok trčiš površinom mora i gubiš se
Daleko u jednoj tački bele puti kao galeb
Bežao sam iz samog sebe čupao iz duše

I ispisivao boju tvojih zenica mišlju svojom
Odlazio u nepoznato i istraživao malo srce
Dunje sa mog stola sledio okom trag
Raskošni oblik tvog tela ko rumen njene kore

Jabuka

Ja vidim zrnca sunca
Pretočena u njenu koru.

Sva se ljupkost skupila
U luku njenog rumenila.
Tišina dalekog gorja
Kroz peteljku ušla.

Kao da je sad dotrčala
U ruke, knjige...
Pohotno se ko ljubavnica nudi,
Dok leži na tanjiru.

Tajnim ključevima otvara usta
I sitni pesak sunca prosipa

Ljuvena

Ti si lepa, ljubavi moja, ljubavi
Ljupkija od svake ljupkosti
Savršenija od svih bogova

Vatre tvojih usta, ljubavi moja, ljubavi
Izgaraju me svojom pomamom
U nagosti tela tvog i grudi ukrutljivih

Na prevojima ti tela, ljubavi moja, ljubavi
Među dolinama vitkih i dugih nogu
Grudvicu mraka udom razgonim

A ti si lepa, ljubavi moja, ljubavi
I tvoja haljina, kosa gusta, ruke, mirisi u travi
A ti si mi lepa, ljubavi moja, ljubavi

Mala usta

Mala usta koja svet potamneo
Otvaraju i zatvaraju mirno

Ne iščezava bol, ništa
Ćute mnogo, ćute noć svoju
Ono što se godinama skupljalo

Jedna večnost, cela večnost prođe
Od reči do reči

Pre će se sunce otkinuti
Od krune neba nego što ću
Slast malih usta osetiti

Mlade vitke žene

Mlade, vitke žene, s rekama bedara šuštavih,
S tužnim očima, dubokim provalijama u koje padamo,
S jezerima koja otkrivamo ispod trepavica...
Šta će biti s njima kroz deset godina?

Prolaze one ulicama s telima gipkih srna,
Devojčice još, i uleću u naše poglede čežnjive.
Kao godine otvorene su njihove duše rascvetale,
Dok zanosno lelujaju kukovima oblim u hodu.

Kao talasi morski prodrlo je proleće meko
U te grudi, u te grlice koje se bude.
Rodite sutra devojčice, kažemo, da vas gledamo
U njima probuđene kao bele cvetove na vodi.

Oči moje drage dok me ispraća

Draga moja ima oči kao kapi kiše u ruži
Dok me ispraća na pragu našeg doma
Pod krovom naših godina igra tamno sunce
U damarima našim sevaju munje očaja

Preko brda ljubičastih klizi topli suton
I ulazi u moju dragu kao kradljivac mirisa
Draga moja stavlja uvo na školjku i ne
Čuje ništa samo udar talasa morskih

Ona maše rukama kao lastavica ne vidim
Više ništa ali ljubim dragu u oko ljupko
I slutim gorke godine odsutnosti pusto je
U svim stvarima ostaje srce napuklo

Zvezde na uzglavlju

Ta razdvojenost
Lepota godina u struku
Poljupci koji traju

Bleda u iščekivanju
Sledi ona moj pogled
I put ruku

Znam taj nagoveštaj
Tajni znak ljubavi
Ramena stisnutih
Očiju ispod latica
Prijatni strah u telu

Bela kao vodeni cvet
Toliko mlada i nežna
Ni u pesmu ne smem
Da je uvedem

Ostaju samo noćni poljupci
I kasne zvezde na uzglavlju

Re: Pesme o ljubavi, smrti i snovima - masada

masada — Wed, 28 May 2008 23:49:56 +0200

Autor: masada

Poslao: 28.05.2008 23:49

Поведи ме у тамнице снова,
Окуј ме тим ланцем љубави,
Који не могу прекинути дани,
Не желим бежати,
Од луде пожуде страсти.

Погледај ме и не говори,
Пути нека дрхтај позове љубав,
Ону успавану у твоме погледу сна,
Коју је донело јутро,
Твог последњег лутања.

Re: Pesme o ljubavi, smrti i snovima - masada

masada — Wed, 21 May 2008 18:49:12 +0200

Autor: masada

Poslao: 21.05.2008 18:49

У ГЛУВИ НОЋНИ САТ

(Од четири речи-2)

У глуви ноћни сат,
Демон живота скинуће маску,
Разјапити чељуст животиње,
Са којих задња крв капа.

Осмех, нечујан, тих,
У сенци, скривен,
На мојим уснама,
Без гласа,
У подругљивој игри таме.

На моме лицу,
Свијен дах проклетства, дрема,
Под сенком црног месеца,
Бачена лешина изгубљене љубави,
Крај пута заборава.

Re: Pesme o ljubavi, smrti i snovima - masada

masada — Sat, 10 May 2008 22:21:01 +0200

Autor: masada

Poslao: 10.05.2008 22:21

Стих, мртав и нем,
Уклесана посвета,
Једној љубави,
Коју је у заборав, повела смрт.

Слушам шапат безименог света,
Пред први јутарњи знак,
Проткан пролећним пелудом,
Тишине и таме.

На уклетом гробљу успомена,
Ми, говоримо себи,
Да не смемо сањати сећања.

Re: Pesme o ljubavi, smrti i snovima - masada

masada — Fri, 18 Apr 2008 21:24:30 +0200

Autor: masada

Poslao: 18.04.2008 21:24

Осветићу се теби, својим уснама,
Препуним немира и хира,
Пољубцем немим и страсти пуним,
Под подругљивим небом јесењих киша,
У кратком сну тишине.

Re: Pesme o ljubavi, smrti i snovima - masada

masada — Thu, 17 Apr 2008 20:38:43 +0200

Autor: masada

Poslao: 17.04.2008 20:38

Ноћас су умирале звезде,
У ходницима снова,
Сред сала немира самоће.

У мојим мислима,
Твоје сањиве очи,
Умивене бојама далеког зеленог мора,
Ка њима ћу поћи.

Дах јутра ме буди,
Уздах цепа ми груди,
Без воље убијена ноћ иде,
А ја желим да очи те виде.

Re: Pesme o ljubavi, smrti i snovima - masada

masada — Tue, 15 Apr 2008 22:46:20 +0200

Autor: masada

Poslao: 15.04.2008 22:46

Ноћас ћу написати најлепшу песму,
Најлепши стих,
На белом папиру,
На којем ће,
Преко исписаних речи,
Остати проливено мастило,
Проливено преко успомена,
Преко маштања и додира,
Проливено преко последњих речи,
Мртвога песника.

Re: Pesme o ljubavi, smrti i snovima - masada

masada — Sun, 06 Apr 2008 12:58:26 +0200

Autor: masada

Poslao: 06.04.2008 12:58

Znam da ce tvoje usne jednom pripasti drugom,
U nekom trenu blazenog nespokoja i strepnje,
Dok neko veliko sunce bude umiralo nad mirnim jezerom,
Opijeno tvojim zelenim ocima.

Sada nestajem u tvome secanju,
Lagano, poput poslednje magle jutra,
Uz pitanje cija si ljubavi,
I kako da ti posaljem jedno veliko hvala ?

Дом немира

elcoop — Mon, 24 Mar 2008 16:55:17 +0100

Autor: elcoop

Poslao: 24.03.2008 17:55

Болна лежи сред чемерна јада,
Зида куле небу под облаке
-зазидана јечи пуста нада,
газећ' кулом непреброј-кораке.

Знаде она за јутро од сјаја,
Позна додир од мекане свиле
-давно свему томе беше краја,
давно су јој руке топле биле.

Сад је мрачно у собама њеним,
Одајама студен пуни скуте,
И ливада давно не шарени
-посвуд само трње руже жуте.

Не жали се, не кука, не вапи,
Тек шапатом сунашце дозива
Да у тами сама не исхлапи
Одвећ' ведра и још одвећ' жива.

И говори срцу, оку своме
-не престаје, ал' нико не слуша
ипак хрли, не знајући коме,
дом немира-проста моја душа.

Međ' snovima

elcoop — Mon, 24 Mar 2008 16:49:58 +0100

Autor: elcoop

Poslao: 24.03.2008 17:49

U po' noći zaiskrilo oko,
Po senama svojim sjajem šara
I smeje se, veselo a sneno,
Što mu sanak u zeni izgara.

Sanjalo je osmeh od bisera,
Trepavica šume guste, meke,
Ruke jedne, a od svile dirke,
Pogled jedan, crne oči neke.

Nije znalo oko moje sneno
Da sve sanja i da se ne budi,
Da od pliša dodir dodiruje,
Prevari ga jave đavo ludi!

Sad se oko sjajem osmehuje
I sene ga novim sankom nude,
Tek molitvom tihom svojom moli
Lude noći da ga ne probude.

Ćutnja

elcoop — Mon, 24 Mar 2008 16:46:39 +0100

Autor: elcoop

Poslao: 24.03.2008 17:46

Ne govori drugom ono što si meni,
U tuđem ću oku prepoznati sjaj;
Kad u duši vedra nada zazeleni,
Ne kradi joj klasa jedrog uzdisaj.

Ne, ne pričaj nikom šta su sati znali
Darovati nama u raskošnoj tmini,
Niti što smo ikad jedno drugom dali,
Nek' ostane večno u raskoš-tišini.

O, ne kazuj nikad gde su nikle ruže
U senkama živim moje male sobe,
Ni preslatke tajne što pogledi pruže
Kad šapat u tmini zdrhti i ode.

Ne izreci ničim, u duši zatvori
Iskre naše zgasle potamneli sjaj,
Kad naiđu ptice-srcem progovori
I tajnu im našu tihom ćutnjom daj...

Re: Pesme o ljubavi, smrti i snovima - masada

masada — Wed, 19 Mar 2008 18:05:29 +0100

Autor: masada

Poslao: 19.03.2008 19:05

Ponekad, govoricu jezikom bez reci,
Ponekad, bicu mamac koji zver kandzom kida,
Ponekad, trazicu bol medju prstima samoce,
Ponekad, kaznjavam sebe tobom.

Re: Pesme o ljubavi, smrti i snovima - masada

apple — Fri, 01 Feb 2008 00:27:26 +0100

Autor: apple

Poslao: 01.02.2008 01:27

"Rob", svaka pohvala za pjesmu!

O ljubavi, smrti i snovima - my poetry

elcoop — Tue, 29 Jan 2008 18:43:58 +0100

Autor: elcoop

Poslao: 29.01.2008 19:43

Naročita pesma

Naročitu jednu pesmu
naročitog ovog dana
naročitim perom pišem,
sve zbog jednog rođendana.

Naročite u nju stale
lekovite, lepe reči;
kad je tužno, kad zaboli
naročitim stihom leči.

Naročita kad je sreća,
kad damari srca lude,
naročita pesma tu je
da još lepša sreća bude.

Naročitim prilikama
kad se kogod zaboravi,
naročita pesma viče
pokvareno da popravi.

Za sve što je duši bitno
i za sve što srce pita,
nasta pesma samo za te’,
nasta pesma naročita!

O ljubavi, smrti i snovima - my poetry

elcoop — Tue, 29 Jan 2008 18:32:44 +0100

Autor: elcoop

Poslao: 29.01.2008 19:32

Rob

Ne poznam više blaga čistih duša,
ni lepih sreća, ni tušta, ni tma;
uboga sužnja malo šta veseli,
a u svom carstvu
ubog rob sam ja.

Tek, ne znam odkud,
u trenutke milja,
kad silni vetar pustinjama pođe,
čudesna nada tad' me blagosilja
i mir u tamne sobe duše dođe.

I ja pred čudom
ko zna koga Boga
u ćutnji rodim, tek, osmeha zrno,
i bokor stasa vrtom carstva moga,
u cvet prerasta muklo trnje crno.

Tad' opet srce povede me tebi,
neznanom obličju sreće nepoznate,
i ja potrčim,
ko trčao ne bi,
tek da te nađem – ili umrem za te’.

Re: Pesme o ljubavi, smrti i snovima - masada

apple — Mon, 17 Dec 2007 12:14:59 +0100

Autor: apple

Poslao: 17.12.2007 13:14

BLJESAK

Ćutim i mislim molitvu
Za duše ranjene u jednom času
Za one što ih kobnim pokretom ruku
Svi bolovi zemaljski minu
Udahnem zrak i molim
Za svoje slomljene prijatelje i
njihove bolne duše
ćutim naš zajednički težak uzdah
Molim te Bože,
Ti što nas obdariš osjećajima nježnim
I pri stvaranju duše
U obilju je samilošću zaspeš
Pomozi joj da sebe samu nosi
I da ne bude joj teška sudbina njena
Molim te,Bože,
Za nas obične i tužne
Koji se sjetimo jedni dgugih
Kad se na počinak krene
Molim te Bože,
Za nas koji se straha bojimo i s' čežnjom družimo
Za nas što volimo
Molim te
I sada ćutim molitvu od straha,
Molim se...
Ali to je milost i zahvaljujem na bolu
Jer ...
Ne moli se svak za prijatelja svog

A.H.

Re: Pesme o ljubavi, smrti i snovima - masada

apple — Mon, 17 Dec 2007 11:31:07 +0100

Autor: apple

Poslao: 17.12.2007 12:31

ČEDO

Suze su moje more
I tuga je moje sunce
Čedo moje
Začeh ljubav u sebi
A oteče mi rjekom krvi
Iz utrobe i srca
Ne ljubih te čedo moje
Ne nagrliše te se ruke
I ne nagledaše te se oči
Čedo moje
Ne vidjeh te kako malo
trčiš cvjetnim poljem
ne milovah ti pramenove kose
i ne ljubih ti ruke nježne
Tupa tuga hara
Pokošeno u pupolju cvjeće
U sumrak dana vene
Zagrli me nadom čedo moje
Da sa novim svitajem dana
Zapupe pupolji novi
Suze su moje more
Da ti se ne utopim čedo moje...

A.H.

Re: Pesme o ljubavi, smrti i snovima - masada

apple — Mon, 17 Dec 2007 11:27:35 +0100

Autor: apple

Poslao: 17.12.2007 12:27

Dlan

Ja
Bila sam dijete
I gledah svijet zbunjeno i znatiželjno
Odrastah i mjenjaše me godine
I događaji što ih one nosiše
Da li žalim za nekadašnjom sobom
Il nesvjesna zaprepašteno gledam
Uvjek iste puteve na dlanu
Gledam ka nebu i osjećam
Svaka kap u meni igra
Već određenim i smišljenim životom
Ja sam samo moje želje i snovi
Prepustim se...
Dijete sam bila
Iz daljine blještao je moj put
I u dnu ravnice postajao tačka
Tamo kad stignem srce će stati
Pa nek osjeća onda svaka moja kap
Drhtaje ovog svijeta
Kratka je staza
U dnu ravnice
Je kraj
I početak još jedan
Bolja i gora sam bila
U beskrajnoj tački
Najljepša ja- kupaću se u vječnosti....

A.H.

Re: Pesme o ljubavi, smrti i snovima - masada

apple — Mon, 17 Dec 2007 11:21:42 +0100

Autor: apple

Poslao: 17.12.2007 12:21

Zagrli me dragi

Zagrli me dragi
Tvom zagrljaju su ravne
Sve neviđene ljepote svijeta
Mirisna polja sa travom koja pleše
I leptirima koji nose miris cvjeća
Zagrli me i nek ostanem tako
U najtoplijem moru svjeta
Školjka sam tvoja dragi
I tajna skrivena u dubini
Čuvaj me dragi ja tvoj ponos čuvam
Ko zrno bisera u sebi
Voli me dragi ko vjetar planinu svoju
I vedar zrak njen vrh
Stoj uz mene
Ko vječite naslage snijega
Na nedostižnom sjeveru
Krilo tvoje najljepši je kanjon svjeta
Prohujim njime ko vjetar
I milujem mu strane nježno
Zagrli me dragi i nek ostanem tako
Nek miluju ruke i piju divote
Nek gledaju oči i plaču od sreće
Što su im dostupne ovakve ljepote...

A.H.

Re: Pesme o ljubavi, smrti i snovima - masada

masada — Sat, 15 Dec 2007 00:42:39 +0100

Autor: masada

Poslao: 15.12.2007 01:42

Уздах из твојих груди,
Дах стрсти око нас,
У топлој постељи,
Обавијени тамом, лежимо.

Твоје усне, мирне,
Са укусом опорог црвеног вина,
Љубим те,
Љубим те врелим уснама,
Са новим жаром страсти,
Неугаслим, јачим,
Недовршена реч остаје нема,
На твојим уснама.

Додирују се тела,
Врела пожуда уливена у њих,
Ту на твојој усни, на твоме врату,
Остају пољупци, врели, лагани,
Дрхте ти груди,
Бисерне, чврсте.

Додирујем твоја немирна бедра,
Постајемо једно,
И траје трен,
Пловим твојим телом,
Испуњен тобом.

Тржим твоје уздахе,
Нове, јаче,
На мени, твоје руке, стежу ме,
Прстима кидаш моју кожу,
Пролазиш преко мога тела,
Слушам олују пригушеног крика,
Стајеш, пролази трен времена,
Дубоки тихи јецај, у загрљају.

Лежеш на моје груди,
Огрнута росом наших тела,
У тами на столу,
Просуто вино на белом стоњаку,
Последњи пламен свеће умире,
Са сунцем које нас не буди.

Како ?

masada — Sat, 18 Aug 2007 19:00:46 +0200

Autor: masada

Poslao: 18.08.2007 19:00

Како постати песник ?
Поука онима који то не знају да јесу:
Узети цист лист папира,
Ставити га испред себе,
Затворити очи,
Слусати звукове око себе,
Онда отворити очи,
Речи ће саме кренути,
Јер док су очи биле затворене,
Тоје срце ти је послало поруку ста да кажеш,
Сада то написи на папир,
Немој се бојати грешака,
Слободно шарај,
И она је ту пред тобом,
чиста из душе за тебе и нас.
Лако је зар не ?

Зоран Матић

Без наслова

masada — Thu, 02 Aug 2007 22:19:28 +0200

Autor: masada

Poslao: 02.08.2007 22:19

Љубави!
Ја, ноћас, пронашао сам,
Отиске твојих босих стопала,
У влажном песку,
На плажи,
Најлепших снова.

Зоран Матић
18.08.2003.

Znam

masada — Thu, 19 Jul 2007 22:50:41 +0200

Autor: masada

Poslao: 19.07.2007 22:50

ЗНАМ

Ја знам,
Да време, од мене те носи,
И каже, да живот нас коси.

О кад би мог’о,
Крај тебе да будем,
Да нежно и лудо,
Ја љубим ти скуте.

Док коса твоја, по лицу ми пада,
Ја не чујем, откуцај сата,
Што време, последње нам носи,
И траг стрепње, оставља у коси.

Зоран Матић
11.10.2003. године

O ljubavi, smrti i snovima - my poetry

masada — Mon, 09 Jul 2007 21:15:32 +0200

Autor: masada

Poslao: 09.07.2007 21:15

О СМРТИ

Ноћас када Смрт до мене је била,
Када хтеде да крене кроз ноћ к’о вила,
Ја руку руком је такох,
Да остане ја је потакох,
А онда у мраку и тмини,
Где сенка на зиду мртва стоји,
Док знадох да она крај мене пстоји,
Тихо је питах:
'' Зашто очи су ти снене,
Зашто туга у њима не вене,
Зато дахом дирнеш ми веђе,
Када плаштом йреко лица ми пређеш,
Зашто крај мене немо прођеш,
И ноћи сваке мени дођеш ?''
А Смрт још тише мени рече:
'' У очима туга због тебе ми не вене,
Зато и очи су ми снене,
Јер ти који се не бојиш мене,
Сада више туге имаш од мене,
И срце твоје осетим кад’ пати,
Онда дахом на веђе ти свратим,
Зато ја теби дођем,
Да дам ти део мира,
Кад’ пред тебе прођем,
А онда побегнем, без тебе пођем,
И ноћас до тебе ћу бити,
Ти снове ћеш снити,
А дан кад’ дође,
Ја успомене старе око тебе ћу свити,
Јер теби време са мном још не стоји,
Радост у срцу теби предстоји,
Ја нећу ти речи шта за те постоји,
Ал’ знај,
Да са тобом бићу у ноћи и дану,
Да ставићу теби мелем на рану,
Када тмина око тебе се веже,
Када у срцу тугу ти привеже,
А сад ја морам поћи,
Мени кратке су ноћи,
Ал’ знај да ја теби пре снова ћу доћи,
И без тебе још дуго,
У таму сама ћу поћи.''

Зоран Матић

22.11.2004. године
понедељак, дан 61.