Stilske vezbe - Rejmon Keno

Poliptote*

majra — Sun, 02 Aug 2015 00:00:24 +0200

Autor: majra

Poslao: 02.08.2015 00:00

Stilska izražajna sredstva su osnovno orudje pisaca pomoću kojih oni ostvaruju svoj autentični stil pisanja. Ljude lako možemo prepoznati po stilu odevanja, no prepoznajemo ih i po načinu kojim govorne ili pišu.

Po svome stilu čovek se od drugog čoveka razlikuje. U književnosti će pametan i iskusan čitač umeti proceniti vrednost nekog dela ako uoči da sam pisac poznaje stilska izražajna sredstva. Poliptoton je primer jedne od fonetskih figura, prepoznaćete je na primer u pesmi kada se u istom se stihu ponavljaju reči, ali u različitim gramatičkim oblicima (Pesma nad pesmama ; Vrana vrani oči ne vadi).

Poliptote

Popeh se u autobus pun porezovnika koji su davali po banku poreza jednom porezniku koji je imao poreske knjižice iz kojih je cepao poreske potvrde koje su dozvoljavale oporezovanima da nastave putovanje po oporezovanom putu.

Spazih u autobusu jednu poresku glavu s drugim oporezovanim vratom koji je trpeo porez jednog oporezovanog šešira obavijenog gajtanom kakav ne nose poreznici. Odjednom rečeni oporezovnik opomenu jednog drugog oporezovnika, prebacujući mu sa žestinom da mu namerno gazi po oporezovaim nogama svaki put kada se drugi porezovnici penju ili silaze iz poreskog autobusa.

Zatim se razljućeni oporezovnik uputi i sede na mesto poreznika koje je upravo bio napustio neki poreznik. Nekoliko poreskih časova kasnije ja ga ponovo spazih u poreskoj stanici Kur de Rom u društvu jednog porezovnika koji mu je davao savete o poreskoj stopi.

-----------

* Poliptoton - često ponavljanje jedne reči sa promenjenim prevodom - Prim. prev.

Aleksandrinci

majra — Sun, 21 Sep 2014 19:04:08 +0200

Autor: majra

Poslao: 21.09.2014 19:04

Teorija skupova, kaže Keno, može da nam pruži beskonačnu seriju struktura pesama sa strogo odredjenom formom. Na izvestan način ovim postupkom Keno postaje preteča komjuterske poezije i komjuterskih prevoda, unoseći u taj metod duh improvizacije i ironične distance.

Aleksandrinci

Jednog dana na tom autobusu S
Videh jednog tipa što psovaše bes-
No, mada je oko svog glupog šešira
Umesto pantljike vezao parče šnira.
Psovao je besno, bez mere i straha,
Momak duga vrata i smrdljiva daha,
Jer jedan gradjanin, reklo bi se veći,
Gurkao ga, izgleda, kada bi trčeći
Prispeo zadihan neki putnik što je
Hitao na ručak u gnezdašce svoje.
Al' svadja se stiša: bojeći se bede,
Tip, spazivši mesto, pojuri i sede.
Kako sam se vraćao istim putem, sleva
Videh opet njega gde besposlen zeva,
Praćen jednim drugom koji mu tada reče:
"Da premestiš dugme, to je sada najpreče."

Imperfekt

majra — Sun, 13 Jul 2014 17:50:55 +0200

Autor: majra

Poslao: 13.07.2014 17:50

Keno je leksikoman, koji je nakljukan matematičkim znanjem nastojao sačuvati od nje jedan lajbnicovski ukus za umetnost kombinatorike. I ta umetnost kombinatorike ostaće najduža i najdoslednija, ostaće jedinom i konačnom pesnikovom biografijom ili, tačnije: bibliografijom (bez povlake izmedju te dve reči).

Imperfekt

Bejaše podne. Putnici se penjahu u autobus. Bejahu stisnuti. Jedan mladić nosaše na glavi šešit koji bejaše okružen pletenim gajtaom umesto pantljikom. On imadjaše dugačak vrat. On se žaljaše na svog suseda u gužvi da ga ovaj poslednji gazijaše. Čim on bejaše primetio jedno slobodno mesto, on se beše k njemu uputio i beše seo.

Ja ga bejah primetio kasnije pred stanicom Sent Lazar. Nosijaše mantil za koji neki njegov drug nalazaše ovu primedbu: trebaše da se prišije jedno dopunsko dugme.

Preterit

majra — Tue, 29 Apr 2014 13:28:58 +0200

Autor: majra

Poslao: 29.04.2014 13:28

Keno je jedinstven francuski pisac koji stoji na graničnoj liniji jedne neostvarene reforme, koja daje njegovom pisanju pečat originalnosti i ekstravagantnosti. Uspeo je da demonstrira prednost svojih jezičkih načela jer je koketujući tim postupkom uspeo da kroz formalna istraživanja dodje do nekih novih sadržaja: kroz njegova dela progovara autentičan glas ulice, žubor francuskog jezika onako kako ga izgovaraju i govore nastojnici, policajci, deca, kafedjije i sirotinja iz pariskih predgradja i provincije.

Keno kaže:

"U Stilskim vežbama mnogi su hteli da vide razaranje literature a da pri tome to uopšte nije bila namera; u svako slučaju moja je namera bila damo da naučinim te vežbe, a kao rezultat toga došlo je do skidanja rdje i blata sa nekih točkića književnosti."

Preterit

Bi podne. Putnici se popeše u autobus. Behu stisnuti. Jedan mladi gospodin nosaše na glavi šešir okružen gajtanom, ne pantljikom. On imade dug vrat. On se požali na svog suseda da gaovaj zgazi na nogu. Čim spazi jedno slobodno mesto, on se ustremi na njega i sede.

Spazih ga kasnije pred stanicom Sent Lazar. On bi u mantilu, a prijatelj ga ovako posavetova: Treba-de prišiti jedno dopunsko dugme.

Sadasnje vreme

majra — Thu, 27 Feb 2014 01:51:21 +0100

Autor: majra

Poslao: 27.02.2014 02:51

Podne, lebdi jara oko glava putnika u autobusu. Ona raspaljuje mozak jednog tikvana sa smesnim sesirom koji je zacas spreman da zametne kavgu. I da se odmah utronja u toj atmosferi, i suvise teskoj da bi se mogle lako podneti ostre psovke. Onda on seda, pecen, na jedno slobodno sediste.

Kasnije putnici mogu da postave pred stanicom s duplim kolosecima mantilska potpitanja povodom nekih tricavih dugmadi koja znojavo-prljavi prsti smelo opipavaju.

Prosto proslo vreme

majra — Tue, 24 Dec 2013 08:18:57 +0100

Autor: majra

Poslao: 24.12.2013 09:18

Usao sam u autobus u Porte Sampereu. Bilo je mnogo sveta, mladih, starih, dece, vojnika. Platio sam, zatim sam poceo da gledam oko sebe. Nije bilo bas interesantno.

Ipak sam najzad primetio jednog mladica koji je imao dug vrat. Posmatrao sam njegov sesir i primetio da umesto trake ima samo neki pleteni gajtan. Svaki put kada bi se popeo neki novi putnik, nastajala bi guzva. Ja nisam nista govorio, ali je mladic sa dugim vratom opomenuo svog suseda. Nisam cuo sta mu je rekao, ali su se gledali popreko. Onda je mladic sa dugim vratom odjednom otisao da sedne.

Vracajuci se sa Port Samperea, prosao sam pored stanice Sent Lazar. Ugledao sam mog tipa u razgovoru sa nekim drugom. Ovaj mu je pokazivao prstom na jedno dugme tacno iznad razreza na kaputu. Zatim je autobus krenuo i ja ih vise nisam video. Sedeo sam i nisam mislio ni o cemu.

Prevlast usmenog nad pismenim

majra — Sat, 16 Nov 2013 17:15:20 +0100

Autor: majra

Poslao: 16.11.2013 18:15

Ova jezicka opsesija daje pecat svim Kenoovim delima, podjednako i njegovim pesmama i romanima, i u tom smislu Keno je jedinstven francuski pisac koji je uspeo da demonstrira u Stilskim vezbama prednost svojih jezickih nacela.

Logicka analiza

Autobus.
Platforma.
Platforma autobusa. Mesto radnje.
Podne.
Otprilike.
Oko podne. Vreme radnje.
Putnici.
Svadja.
Svadja medju putnicima. Dogadjaj.
Mladic.
Sesir. Dug, tanak vrat.
Mladic sa sesirom i s pletenom trakom. To je
glavna licnost.
Doticni.
Jedan doticni. To je druga licnost.
Ja.
Ja.
Ja. Kao treca licnost, pripovedac.
Reci.
Reci. Izgovorene reci.
Slobodno mesto.
Zauzeto mesto.
Slobodno, pa zauzeto mesto. To je ishod.
Stanica Sen Lazar.
Sat kasnije.
Jedan prijatelj.
Jedno dugme.
Druga izgovorena recenica. To je zakljucak.
Logicki zakljucak.

Onomatopeje

majra — Tue, 24 Sep 2013 17:07:34 +0200

Autor: majra

Poslao: 24.09.2013 17:07

Trinaest crteža u kojima Danilo Kiš varira lik "glavnog junaka" Kenoovih Stilskih vežbi nastalo je 1963, u Strazburu, kao likovne vežbe, paralelne sa jezičkim vežbama i varijacijama na zadatu temu. Ove likovne vežbe su plod kratkog ali vrlo intenzivnog Kišovog zanimanja za crtež. Samo prevodjenje dela se upliće kao pauza, kao predah, u glavni Kišov rad iz tih strazburških godina, u pisanju romana Bašta, pepeo. U jednom kraćem tekstu pisanom 1986, za skup Keno i njegovi prevodioci, izmedju ostaloga Kiš kaže: "Stilske vežbe se ne mogu prevoditi, one se mogu samo varirati na drugom jeziku". Evo nekih varijacija u kojima se proces prevodjenja svodi u najvećoj meri na pisanje á la Keno.

Onomatopeje

Na platformi, pla, pla, pla, jednog autobusa, trus trus trus, na liniji S (čemu te zmije što se sijaju i suludo svijaju svoj bes) oko podne, bim bam bom, neki smešni mladić, ha ha ha, sa nekim čudnim kapelinom, uf uf, okrene se (obrnu, obrnu, nu) odjednom ka svom susedu i s izrazom ljutnje, oh ah uh, reče mu, hm hm hm: "Vi me namerno gurkate, gospodine." I fju. Ovaj se, tap tap, baci na jedno slobodno sedište i sede, bu-hum!

Istog dana, nešto kasnije, bim bim bom, bim bim bom, videh ga ponovo ga ponovou društvu nekog mangupa, ohoho, koji mu je govorio nešto o dugmetu na kaputu (brr, brr, brr - nije bilo baš tako toplo...)
I - tap.

Recenzija izdavača

U svom novom romanu, u kojem ne nedostaje ovom piscu već svojstvena toplina, romansijer X, čija su nam mnoga remek-dela već poznata, potrudio se da izvede na scenu samo vrlo izrazite ličnosti koje se kreću u jednom poznatom i svima, starima i mladima, bliskom svetu. Radnja romana zbiva se, dakle, u jednom autobusu, gde se junak ove povesti susreće s jednom zagonetnom ličnošću koja započinje s njim svadju. U završnoj epizodi čitalac će se ponovo sresti sa misterioznim junakom koji sad s napregnutom pažnjom sluša savete svog prijatelja, jednog čuvenog dendija. Ceo roman odiše ljupkom i u isto vreme tajanstvenom atmosferom koju je naš romansijer uspeo da naslika s neobičnom spretnošću.

Zvanicni izvestaj

majra — Sun, 04 Aug 2013 08:28:05 +0200

Autor: majra

Poslao: 04.08.2013 08:28

Imam cast izvestiti vas, kao nepristrasan svedok i strogi sudija, o sledecim dogadjajima.

Tog dana oko podne nasao sam se na platformi autobusa koji je isao ulicom Karusel u smeru Trga Sampere. Receni autobus bio je popunjen, cak vise nego popnjen, ako smem tako da se izrazim, jer je kondukter primio nekoliko "padobranaca"preko reda, i to bez ikakvog dubljeg razloga, samo iz preterane dobrote srcakoja ga je naterala da prekrsi pravila, te stoga mu se moze oprostiti. Pri svakom zaustavljanjuputnici koji su se penjali i silazili izazivali su izvesnu guzvu koja je jednog od istih punika naterala da ulozi svoj ne bas stidljivi protest. Sa svoje strane mogu jos potvrditi da je pomenuti putnik seo u najkracem mogucem roku.

Ovom svom kratkom izlaganju mogao bih dodati jos i ovu dopunu: pruzila mi se bila prilika da gorepomenutu licnost ponovo spazim, nesto malo kasnije, u drustvu jedne druge licnosti koju nisam uspeo da identifikujem. Konverzacija koju su oni vodilisa dosta vestine ticala se, po svemu sudeci, nekih estetickih pitanja.

Imajuci u vidu sve gore navedene cinjenice, najponiznije vas molim, gospodine Inspektore, da me uputite kakve sve konsekvence mogu da izvucem i kakva mi dajete uputstva u vezi sa pomenutim dogadjajem.

U ocekivanju vaseg odgovora, gospodine Inspektore, primite izraze mog najdubljeg i najiskrenijeg postovanja.

Homeoptote ili cica-mica

majra — Thu, 20 Jun 2013 20:31:37 +0200

Autor: majra

Poslao: 20.06.2013 20:31

U najboljim fragmentima Stilskih vežbi Keno pribegava svom omiljenom sredstvu: jezičkim eksperimentima u užem smislu reči. Šta zapravo smeta Kenou u francuskom književnom jeziku?

On ga, prosto smatra mrtvim:Francuski jezik je, kaže on, mrtav i bogat kao neki mrtav jezik.Naravno on proglašava mrtvim samo akademski i pisani jezik koji, po njemu, nije ništa drugo do algebra njutnovskog racionalizma, esperanto koji je negda omogućavao sporazumevanje izmedju Fridriha od Prusije i Katarine od Rusije, argo diplomata, jezuita i euklidovskih geometara...

U tom smislu za prevazilaženje ovog jaza izmedju pisanog i govornog jezika on predlaže reformu francuskog jezika: rečnika, sintakse i pravopisa.

On se zalaže sasvim vukovski, za upotrebu narodnog, to jest govornog jezika, koji bi bio zapisan fonetskim pismom držeći se pravilada se izgovara svako slovo ne menjajući svoju vrednost u ma kakvoj poziciji da se nadje. I malo dalje u istom tekstu kaže: I kako ne vidim zaista ništa sveto u našem savremenom francuskom jeziku, ne vidim nikakvog razloga da se narodni govor ne podigne do dostojanstva pisanog jezika, kao izvor jedne nove književnosti, nove poezije.

Homeoptote ili Cica-Mica

Jednog dana, ravnodnevnica, sedoh u kolica, mala šetnjica, kad jedna ptičica, s lica prava majmunica, šijica ko iglica; balava mu vilica, glavica ko čuturica, pa neka smešna kapica, na njoj mašnica-uzica. Jedan čičica poče da ga gica i laktom golica u predelu porebrica; zato onaj iz hica:"Prznica! Sa mnom nema cica-mica, bez vica!" No oštrica posta trica čim stražnjica-ulizica ugleda: stolica-slobodnica s nekoliko flekica od tudjih zadnjica.

Ne prodje ni zerica, pozornica: stanica Svetica Lazarica, kad šta vidi zenica: ista ona stenica, nova mu je smernica jedna dugmoternica sa kaputa-dernica.

Distitingvo

majra — Wed, 22 May 2013 08:59:12 +0200

Autor: majra

Poslao: 22.05.2013 08:59

Varijacije nastale inverzijom i permutacijama u kojima zakoni matematike stvaraju one čudne spojeve koji su samo svojevrstan kontrolisani i tražen slučaj, jer Kaže Keno: "Teorija skupova može da nam pruži beskonačnu seriju struktura pesama sa strogo odredjenom formom".

Ovim postupokom Keno na uzvestan način postaje preteča komjuterske poezije i kompjuterskih prevoda, unoseći svakako u taj metod duh improvizacije i ironične distance.

Distitingvo

U jednom autobusu (nisam rekao u globusu) video sam (jednog, ne osam) čoveka (a ne čvor veka) sa plavim filcanim šeširom (a ne cicanim peškirom), sa šeširom (dakle) na kome je bila pletena traka (a ne metalna raka). On je raspolagao dugim vratom (a ne dugim alatom). Kako se gomila gurala (a ne mila gola turala), jedan novi putnik (a ne povinutnik) zameni gore rečenoga (a ne meni gore reče noga). Ovaj je drugi galamio (a ne gala, mio), no ugledavši jedno slobodno mesto (a ne probodno meso) trkom mu se poprimiče (a ne šmrkom mu se mokri mače).

Malo zatim ga spazih (a ne sa tim ga zgazih) na stanici Sent Lazar (a ne na klanici Srem Pazar) kako razgovara sa drugom (a ne vara za strugom) o dugmetu sa svoga kaputa (koje ne treba pobrkati sa drugom metom takvog puta).

Anagrami

majra — Sun, 03 Mar 2013 12:28:26 +0100

Autor: majra

Poslao: 03.03.2013 13:28

Treći, imanetni, elemenat Stilskih vežbi jeste sam jezik, govor, kao osnovna materija i "siže", koji Keno podvrgava presijama i menama, oslanjajući se čas na svoj istančan sluh, osetljiv za sve govorne nijanse francuskog jezika, uličnog žargona, čas ga propuštajući kroz spregove matematičkih, algebarskih i geometrijskih progresija, reč po reč ili čak slog po slog, gde slučaj i zakoni neke više logike treba da stvore nova značenja i semantičke skupine, čas inteligibilne, čas apsurdne: postupak drag Kenou, jer on pre pristaje na apsurd i na privid apsurda nego na banalnost jezičkih i semantičkih shema koji diktiraju piscu trivijalne obrte.

Stilske vezbe u tom smislu jesu pre svega igra duha, no i delo sa jasnom tendencijom da se ukaže na trivijalnost teme (sižea) nije od istinskog značaja, nego da su postupak (prosede) i instrument (jezik) ti koji čine najčešće odredjenu temu banalnom.

Anagrami

U autobusu S u verem janćeve gužev jedan pti od svojih dadesvet inogad koji je amio šemsan i gud trav i šireš sa nakapom mesotu raket djavosa se sa jednim mrgudi tupnikom koji ga je dovnao veku ugurko ramenom. Plećikoljač kota on se mrtvosaj na jedno nosbodlo desište.

Jedan sač kasnije ja ga steroh na Kur de Umor pred stanicom Nes Azlar. Obi je sa nekim gurdom koji mu reče: "Trebalo bi da prišejiš podsukno mugde na svoj tupak." I zakopa mu gde (na rarzuze).

Animizam

majra — Fri, 15 Feb 2013 20:46:27 +0100

Autor: majra

Poslao: 15.02.2013 21:46

Jedan mek, siv šešir, povijena oboda, omotan pletenom vrpcom, pokretao se u gomili drugih, podrhtavajuci katkad u ritmu izbočina na tlu kojim su se valjali točkovi automobila koji je nosio taj šešir. Pri svakom zaustavljanju putnici koji su se vrzmali tuda zadavali bi mu bočne, katkad vrlo izrazite udarce, što se završilo tako što se naljutio taj šešir.

On je onda izrazio svoj gnev posredstvom ljudskog glasa koji je bio vezan uz njega mesnatom masom strukturalno rasporedjenom oko jednog kvazisfericnog koščatog stuba izbušenog nekim rupama koje su se nalazile pod njim, šeširom. Zatim on, šešir, sede.

Sat-dva kasnije ponovo videh taj šešir kako se kreće na nekih metar i šezdeset pet iznad zemlje, tamo-amo kraj stanice Sen Lazar. Neki mu je prijatelj savetovao da doda jedno dopunsko dugme na kaputu... dopunsko dugme... na kaputu... reče mu to... njemu... šeširu.

Negacije

majra — Thu, 03 Jan 2013 20:41:28 +0100

Autor: majra

Poslao: 03.01.2013 21:41

Poznato je da se Keno bavio prirodnim naukama, u prvom redu matematikom i fizikom, i njegova istraživanja u tim oblastima stručnjaci smatraju značajnim. Za ovakvu vrstu duhovne egzibicije kao što su Stilske vežbe, koje su na pola puta izmedju matematike (muzike) i književnosti i gde progresije i serije igraju značajnu ulogu, Keno je imao dakle već gotov model svojih matematičkih znanja i iskustava.

Ta načela data u vidu programa koja dobrim delom mogu da osvetle na čemu su zasnovane Stilske vežbe i daju odgovor šta je smisao i cilj istraživanja Radionice Mogućne Literature: Predložiti piscima nove strukture matematičke prirode ili uz pomoć nekih novih veštačkih i mehaničkih postupaka koji mogu da doprinesu književnoj delatnosti: neku vrstu podrške nadahnuća, da tako kažem, ili tačnije: neku vrstu podsticaja stvaralaštva.

Negacije

To nije bila ni ladja, ni avion, nego neko suvozemno saobraćajno sredstvo. To nije bilo ni jutro, ni s večeri, nego podne. To nije bila ni beba, ni starac, nego mladić. To nije bila ni traka, ni pantljika, nego pletena uzica. To nije bila ni procesija, ni gungula, nego metež. To nije bio ni prijatan, ni zao čovek, nego prznica. To nije bila ni istina ni laž, nego izgovor. Nije ni stajao, ni ležao, nego je hteo da sedne.

To nije bilo ni uoči toga dana, ni sutradan, nego istog dana. To nije bila stanica Nord, ni stanica PLMa, nego stanica Sent Lazar. To nije bio ni roditelj, ni neznanac, nego prijatelj. To nije bilo ni psovanje, ni sprdnja, nego modni savet.

Stilske vežbe - Rejmon Keno (Raymond Queneua)

majra — Wed, 14 Nov 2012 22:44:49 +0100

Autor: majra

Poslao: 14.11.2012 23:44

Rejmon Keno (Raymond Queneua), u čijem se prezimenu nalazi, etimološki, reč hrast i pas (naslov njegove prve autobiografije), rodjen je u Havru, 1903 godine, od roditelja poreklom iz Turene i Normandije:

Otac mi prodavaše hvatove svilenih krpica,
Na tone dugmića,
Na kile gurtni i vrpci
Poredjanih duž polica.
Pomagalo mu je nekoliko mladih dama;
Sekuć restlove razne boje,
Penjahu se uz merdevine bez imalo srama
Pokazujući žipone svoje.
Moja je jadna majka imala muzikalnu dušu
I prebirala je klaviru tipke;
Uz zvuke njenih komada prodavali su se
Šeširići i valencijanske čipke.

U svet provincijske butike dospevaju, kao kroz teške plišane zavese, odjeci Panamske krize, skandalozna afera oko kradje Djokonde iz Luvra, pompa krunisanja Džordža V (engleskog) i spektakularna propast Titanika...

Vreme je teklo istopljeno ognjem zamora.
Beskrajno lenčario.
Sricao sam od A do Z Larus blagotvoran
I štedar u čarima.

... sve dok se jednog dana ne bude potresla iz temelja cela prodavnica čipki i dugmića (govoreći slikovito) u času

Kad neki Srbin tamo negde nadvojvodu ubi.

Završivši gimnaziju u Havru, Keno dospeva u Pariz gde priprema diplomski ispit iz filozofije. Istovremeno pokušava da izradi matematičku teoriju šahovske kombinatorike, sluša predavanje o Hegelu, o gnostičarima i manihejcima, podvrgava se psihoanalitičkom ispitivanju (ne iz puke radoznalosti), povezuje se sa Bretonom, saradjuje u časopisu Nadrealistička revolucija, izučava spise književnih manijaka i bizarnih novatora. Godine 1937. Postaje urednik u izdavačkoj kući Galimar, gde je dugo bio na čelu velike Plejadine Enciklopedije.

Stilske vežbe pojavljuju se u vidu knjige 1947. Godine, kao kruna kenoovske "umetnosti kombinatorike". U predgovoru jednom od izdanja Stilskih vežbi Keno je ukazao na nastanak ovog dela "iz duha muzike": "U razgovoru sa Žakom Benom, Mišel Leris se seća da smo (Leris i ja) tokom tridesetih godina slušali zajedno u dvorani Plejel jedan koncert gde se izvodila "umetnost fuge". Sećam se sa smo taj koncert pratili vrlo predano i da smo rekli, napuštajući salu, da bi bilo vrlo zanimljivo stvoriti nešto slično na književnom planu (posmatrajući Bahovo delo ne iz aspekta kontrapunkta i fuge, nego kao nešto što se gradi pomoću sve brojnijih varijacija, skoro ad infinitum, oko jedne sasvim tanušne teme.)... I zato sam počeo da pišem Stilske vežbe sa jasnom namerom i prisećajući se Baha, i to upravo onog koncerta u dvorani Plejel;"

Keno je tek 1942, sročio prvih dvanaest vežbi i nazvao ih "Dodekaedar", jer kao što je mnogima poznato ovaj lepi mnogougao ima dvanaest strana. No, glavni urednik jednog vrlo uglednog časopisa mu je vratio "Dodekaedar", gotovo sa izvesnim ubedjenjem da mu je Keno hteo grdno podvaliti. Medjutim, to Kena nije zaustavilo, tokom naredne dve godine dodaje još dvanaest varijacija i u februaru 1945. godine belgijski časopis "Zemlja nije dolina suza", objavljuje nekih devet varijacija pod nazivom "Stilske vežbe" a u belešci je pisalo: "Autor namerava da na ovaj način obradi isti siže – dogadjaj uostalom stvaran i banalan – na nekih stotinak različitih načina, Nema sumnje da će ovih sto poglavlja, identičnih što se tiče sižea, biti u stanju ako se čitaju zaredom, da ostave izvestan utisak na čitaoca."

Priča

Jednog dana oko podne kraj parka Monso, na zadnjoj platformi jednog skoro sasvim popunjenog autobusa na liniji S (sada linija84), spazih jednu osobu s jako dugim vratom i sa mekim šeširom na kome je pleteni gajtan umesto pantljike. Čovek se odjednom obrati svom susedu tvrdeći da mu ovaj gazi po nogama svaki put kada se putnici penju i silaze. No on odjednom napusti diskusiju i baci se na jedno slobodno mesto.

Dva sata kasnije ponovo ga ugledah pred stanicom Sen Lazar gde uveliko razgovara s nekim prijateljem koji mu je savetovao sa smanji razrez na kaputu, tako što će dati nekom spretnom krojaču da mu još malo podigne gornje dugme.

Gradjenje reči

U autobusno-platformno-kostolomateljnoj držnedanciji lutecio-meridionalno relacioniziran i susedovan od jednog longivratinalnog plete-notrakovana-okoloklobuknog sakagijaša. Ovaj glagoljati stade nepoznanstvovanom: "S vaše sam strane svakiputovan." Ovaj, naljućen, proždrljivo se slobodnosmesti. U jednoj spaciotemporalnoj poslevremenosti ponovo ga videh kako prolazarseniše s nekim Iksom koji mu govoraše: "Trebalo bi da na svoj kaput deluješ dugmeupotpuniteljnije." I on mu celu stvar stade zaštokakovati.

Drugi subjektivan stav

galeksic — Wed, 30 Mar 2011 09:09:30 +0200

Autor: galeksic

Poslao: 30.03.2011 09:09

Danas u autobusu bio je pored mene na platformi jedan od onih šmokljana kojih, srećom, nema mnogo, inače bih ubio nekog od njih. Ovaj mi je, jedan fakin od svojih dvadeset pet - trideset godina, bio naročito odvratan, ne toliko zbog svog vrata, golog kao u ćurana, koliko zbog pantljike boje patlidžana koju je dasa vezao oko šešira. Ah! Taj vašljivac! Kako mi se smučio! Pošto je u autobusu u to vreme bilo mnogo sveta, koristio sam gužvu koja je bila nastala na stanicama da ga s vremena na vreme gurnem laktom u rebra. Laf je, naravno, strugnuo čim mu se dala prilika, tako da nisam stigao još da ga i pošteno očepim po papcima. A na kraju sam mu rekao, kako bih ga malo zeznuo, da mu fali jedno dugme na mantilu s vekilim razrezom.

Upitnik

majra — Thu, 06 Jan 2011 00:55:11 +0100

Autor: majra

Poslao: 06.01.2011 01:55

U koliko je sati tog dana prošao autobus na liniji S, onaj što prolazi u dvanaest i 23 u pravcu Port de Šamperea?

- U dvanaest i 38.

- Je li bilo mnogo sveta u pomenutom autobusu S?

- Krkljanac!

- I šta ste tamo osobito zapazili?

- Jednu osobu s jako dugim vratom i sa pletenim gajtanom oko šešira.

- Da li je njegovo držanje bilo isto tako izuzetno kao njegovo odevanje i njegova anatomija?

- U početku ne! Bilo je sasvim normalno, ali kasnije se ispostavilo da je imao držanje ciklotimičnog, pomalo hipotendnog paranoika sa simptomima hipergastrične razdraženosti.

- Kako se to ispoljavalo?

- Pomenuta osoba opomenula je plačljivim glasom svog suseda da mu ne gazi po nogama namerno svaki put kad se neko od putnika popne ili sidje.

- Da li je to prebacivanje bilo osnovano?

- Ne znam.

- Kako se završio taj incident?

- Iznenadnim i naglim povlačenjem mladića, koji je seo na jedno slobodno mesto.

- Da li je pomenutu incident imao svoj rasplet?

- Posle nepuna dva sata.

- U čemu se, dakle, sastojao?

- U ponovnom pojavljivanju te individue na mom putu.

- Gde i kako ste ga ponovo spazili?

- Prolazeći u autobusu ispred Kur de Roma.

- Šta je radio?

- Slušao je neke modne preporuke.

Otmeno

majra — Sat, 02 Jan 2010 01:31:31 +0100

Autor: majra

Poslao: 02.01.2010 02:31

U vreme kad se ružičasti prsti zore počnu da osipaju borama, ja poput brze strele uleteh u jedan autobus moćna stasa i s očima pobesnelog bika koji je išao krivudavom stazom S. Odjednom osetih, sokolovim okom i čulom Indijanca u ratnoj zasedi, prisustvo jednoga mladića čiji je vrat bio duži od vrata brzonoge žirafe, a čiji je meki filcani šešir bio ukrašen pletenom trakom kao u junaka neke stilske vežbe.

Iz nečiste duše i usta zlokobnog Sejača razdora, iz usta okuženih jeftinom pastom za zube zapahnu opasni virus razdora i okuži mladića s vratom žirafe i sa gajtanom oko šešira i jednog drugog putnika sumnjiva, napudrana lica. Onaj se onda obrati ovom sledećim rečima: "Ima se utisak, znate, da me namerno gazite po nogama!" Izgovorivši ovo, mladić s vratom žirafe i sa pletenicom oko šešira hitro sede.

Kasnije, na velelepnom Kur de Romu, ponovo spazih onog mladića s vratom žirafe i sa gajtanom oko šešira. Bio je u društvu jednog svog druga, arbitra elegancije, koji je izustio ovu kritiku koju sam imao prilike da čujem svojim uvek naćuljenim ušima, kritiku uperenu na gornji deo odeće mladića sa vratom žirafe i sa šeširom obavijenim pletenim gajtanom: "Trebalo bi da smanjiš revere dodavanjem ili premeštanjem jednog dugmeta kružnog oblika."

Filosofski

majra — Fri, 04 Sep 2009 15:50:03 +0200

Autor: majra

Poslao: 04.09.2009 15:50

Jedino veliki gradovi mogu da prezentiraju fenomenoloskoj spiritualnosti esencijalnost temporalnih i improbabilistickih koincidencija. Filozof koji ponekada udje u nistavilo i utilitarno ne bice nekoga autobusa moze tu da zapazi lucidnoscu svog duhovnog oka, bezbojnu i neodredjenu pojavu jednog profanog i tuznog bica s dugim vratom tastine i sa sesirom okruzenim pletenom trakom ignorancije.

Ovo stvorenje bez prave saznajnosti inteligencije pocne kadkada da optuzuje, vodjen kategoricnim imperativom svog elan vital-a i da se buni protiv neoberklijevske irealnosti jednog telesnog mehanizma neopterecenog saznajnoscu.

Ovakav moralni stav nateruje onoga od njih koji je "najmanje saznajan" ka jednoj prostorno - vremenskoj praznini gde se on dekomponuje u svoj primarno - antropoidni polozaj.

Ovakvo se filosofsko istrazivanje nastavlja obicno u iznenadnom, no anagogickom susretu tog istog bica pracenog svojim neesencijalnim replikantom arbiter elegantiarum koji mu numenalno savetuje da transponuje na jedan saznajni plan koncept dugmeta na kaputu, dugmeta koje je iz socioloskog aspekta situirano suvise nisko.

Priprosto

majra — Tue, 19 May 2009 03:33:21 +0200

Autor: majra

Poslao: 19.05.2009 03:33

Bešeti rekobi oko podna kadse pope na sutobuses. Uđemti, platim kartu je li sveuredu, kad gle vidimti ja jednog zvrndova sa vratom bogtevideo ko u žirafe snekom uzicom oko šešira. Glamtiga ja i mislim da je to neki zevzek kad gle ti njega on počne da opominje jednoga do sebe. Ej, vi, veli on njemu, mogao bi da pripazite, vito namerno, veli, gazite neprestalno po mojim nogama. Ovajti bašga briga sede. Ko balvan.

Prođemti ja maloposle pore donog spomenika kod Senlazara i gle kogati vidim, onaj istise nateže snekim bilmezom njegove sorte. Viš, velimu ovaj drugi, trebaobi, veli, da staviš još jedno dugme veli na taj tvoj kaput, velimu na kraju.

Stilske vežbe

majra — Tue, 28 Apr 2009 14:20:13 +0200

Autor: majra

Poslao: 28.04.2009 14:20

Neznanje

Ja, bogami, ne znam šta hoće od mene. Da, uzeo sam S oko podne. Je li bilo sveta? Po svoj prilici, znate, u to vreme. Mladić s mekim šeširom? Vrlo moguće. Ja ne zavirujem ljudima u njušku. Baš me boli za njih. Neke pletena vrpca? Oko šešira? To je zbilja neobično, no ja, što se mene tiče, baš me briga za takve stvari. Pletena vrpca... svadjao se s nekim gospodinom? To me nimalo ne čudi, ima toga.

Da li sam ga ponovo video sat koji posle? I to je moguće. U životu ima i čudnijih stvari. Tako, na primer, sećam se otac mi je pričao da...

Otmeno

Ja pa ja

majra — Mon, 19 Jan 2009 17:00:35 +0100

Autor: majra

Poslao: 19.01.2009 18:00

Ja ne razumem: neki se tip okomi na tebe i počne da te gazi po papcima, a to je naravno zaguljena stvar. A posle, kada te dobro izezao, povuče se kao neka kamenjarka; to, keve mi, ne kapiram. A ja sam to video svojim očima neki dan na autobusu S. Ja smatram da je taj dasa imao malo suviše dugu šiju i neku blentavu pletenu stvarčicu oko šešira. Ja se ne bih nikad trtio s takvom majmunadom na tikvi. Ali laf se, kao što vam rekoh, pošto je začepio labrnju jednome do sebe, nacrtao na jedno sedište i više nije ni zinuo. Ja bih toj bitangi prilepio šamarčinu da je nešto pokušao da meni klacka kosti.

Ima u životu čudnih stvari, to vam ja kažem, samo se planine ne susreću. Jer samo dva sata kasnije ja ponovo sretnem onog tipa. Ja ti ga spazim pred stanicom Sen Lazar. Vidim ti ga ja u društvu s nekim njegovim burazerom koji mu je rekao ovo što sam ja čuo svojim sopstvenim ušima: "Trebalo bi da premestiš ovo dugme". Ja sam sasvim dobro video: pokazao je na gornje dugme.

P.S.
Vidimo li u ogledalu odraz sebe, ili tek jednu stranu nečeg što se može posmatrati iz nebrojeno mnogo uglova. Ili su i naši životi samo nečije "Stilske vežbe"?!

Insistiranje

majra — Wed, 03 Dec 2008 12:11:38 +0100

Autor: majra

Poslao: 03.12.2008 13:11

Jednog dana oko podne popeh se u jedan gotovo popunjen autobus na liniji S. U tom gotovo krcatom autobusu na liniji S bio je jedan dosta smesan mladic. Popeo sam se, dakle, u isti autobus u koji i on, to jest u autobus na liniji S koji je bio skoro pun, oko podne, a mladic je nosio na glavi sesir koji mi se ucinio vrlo smesnim, meni, dakle, dok sam sedeo u istom autobusu u kome i on, taj mladic, na liniji S, jednog dana oko podne.

Taj sesir bio je okruzen nekom vrstom pletene uzice poput gajtana, a mladic koji je nosio taj sesir – i tu uzicu – bio je u istom autobusu u kojemu sam bio i ja, dakle, u jednom skoro sasvim punom autobusu, jer je bilo podne; a taj se sesir, cija je uzica bila kao u kavog djilkosa, nastavljao jednim licem na dugom vratu, na jako dugom vratu. Ah! Kako je bio dugacak vrat u tog mladica koji je nosio sesir okruzen necim poput gajtana, a u autobusu na liniji S, jednoga dana oko podne.

Guzva je bila velika u tom autobusu koji nas je vozio do poslednje stanice na liniji S, jednoga dana oko podne, mene i toga mladica koji je imao pod smesnim sesirom dug, duuuug vrat. Potres koji je nastao izazava odmah proteste, proteste koji su poticali od tog mladica sa dugim vratom na platformi autobusa na liniji S, jednoga dana oko podne.

To je bila optuzba izgovorena cmizdravim glasom povredjenog dostojanstva, jer na platformi autobusa S bio je jedan mladic sa sesirom okruzenim nekom vrstom gajtana i sa dugim vratom; naslo se takodje odjednom i jedno prazno mesto u tom skoro punom autobusu na liniji S, punom, velim, jer bilo je podne, a mesto je odmah zauzeo onaj mladic s dugim vratom i sa smesnim sesirom, mesto za kojim je zudeo, jer nije vise hteo da se trucka na platformi tog autobusa, jednoga dana oko podne.

Dva sata kasnije ponovo ga videh pred stanicom Sen Lazar, tog mladica, dakle, koga sam bio zapazio na platformi autobusa S tog istog dana oko podne. Bio je sa jednim komanjonom iste fele koji mu je davao savet koji se odnosio na dugme s njegova kaputa. Drugi ga je pazljivo slusao. Taj drugi, to je bio onaj isti mladic koji je imao nekakav gajtan oko sesira i koga sam video na platformi punog autobusa S, jednog dana oko podne.

Rejmon Keno - Stilske vezbe u Ginisovoj knjizi rekorda

majra — Tue, 29 Jul 2008 22:41:36 +0200

Autor: majra

Poslao: 29.07.2008 22:41

Ovom knjigom Keno demonstrira prednost svojih jezickih nacela virtuoznom kombinatorikom parodiranih u 99 varijacija, bolje receno lingvisticko-poetskih akrobacija obradjuje isti size, dogadjaj stvaran i banalan. U nameri da razbije gramaticke i stilske dogme te naglasi da je jezik u trajnom nastajanju, svoj recnik prozima neologizmima, onomatopejama, recima iz govornog narodnog jezika. Inovatorski odnos prema jeziku doveo ga je do drugacijeg stava prema knjizevnosti, on narodni govor podize do dostojanstva pisanog jezika, namece novu poeziju.

O svom delu autor kaze:

U ovim stilskim vezbama mnogi su hteli da vide razaranje literature, a da mi to uopste nije bila namera. Moja namera je bila samo da nacinim te vezbe, a kao rezultat toga doslo je do skidanja rdje i blata sa nekih tockica knjizevnosti.

"Stilske vezbe" Rejmonda Kenea su postale fenomen svetskih razmera meseca maja ove godine su usle u Ginisovu knjigu rekorda kao najduze izvodjena predstava na svetu s istom glumackom postavom. Teatar ITD (Zagreb) i dugogodisnji partneri na sceni Pera Kvrgic i Lela Margitic izvode predstavu vec punih cetrdeset godina. Svecano izvodjenje je odrzano u u tramvaju broj 11 koji je sa brojnom publikom krenuo ispred Akademije likovnih umetnosti u isto vreme kada se navrsavalo i sezdeset godina nakon objavljivanja izvornog teksta "Stilskih vezbi".

Keno s mnogo maste, humora i ironije istrazuje jezik i objektivnu relativnost jezicnih znakova u svom delu je ujedinio stilske, lingvisticke i poetske akrobacije, tradiciju i poetski realizam te stoga zauzima posebno mesto u knjizevnosti XX veka.

Komedija

Cin prvi

Scena I

(Na zadnjoj platformi autobusa S, jednog dana oko podne.)
Kondukter: - Karte, 'cu lepo.
(Putnici mu dodaju sitninu.)

Scena II

(Autobus se zaustavlja.)
Kondukter: - Makni se s vrata, 'lim vas. Gotovooo, 'lim vas.
Cuuuvaj, 'lim vas. Cincin, cincin, cincin.

Cin drugi

Scena I

(Dekor nepromenjen.)
Prvi putnik (mlad, duga vrata, s gajtanom oko sesira): - reklo bi se,
gospon, da mi namerno gazite po nogama kada neko prodje.
Drugi putnik (sleze ramenima).

Scena II

(Treci putnik silazi.)
Prvi putnik (obracajuci se publici): Perfektno! Evo jedno slobodno mesto!
Ide brat da ga zauzme. (On mu se priblizava i seda).

Cin treci

Scena I

(Kur de Rom.)
Elegantni mladic (obracajuci se prvom putniku, sada pesaku):
- Razrez na tvom kaputu je malo presirok. Trebalo bi da ga suzis tako
sto bi premestio dugme malo vise.

Scena II

(Pored autobusa S koji prolazi ispred Kur de Roma.)
Cetvrti putnik: - Gle, onaj tip sto se malopre vozio sa mnom u autobusu i koji je psovao onog starkelju. Cudan susret. Napisacu na osnovu toga jednu komediju u tri cina u prozi.

Sebi u bradu

Stize autobus krcat putnicima. Samo da mi ne umakne, srecom ima jos jedno mesto za mene. Jedan od putnika ima nesrazmerno dug vrat pa curlice nosi mek filcani sesir s nekom vrstom kanapcica umesto trake uh sto je naduven i odjednom pocinje gle sta mu bi, malopre je bio zdrav da grdi svog suseda a drugi ga ne zarezuje ni za suvu sljivu kome prebacuje da ga namerno gazi laf se duva, ali ce brzo da se oladi po nogama. No kako je jedno mesto bilo slobodno, on se pokupi sta sam rekao a i potrca da ga zauzme.

Posle jedno dva sata otprilike kako su cudne slucajnosti on je bio na Kur de Romu u drustvu nekog svog prijatelja zevzek kao i on koji mu je pokazivao kaziprstom na jedno dugme na kaputu sta li on moze da mu kaze pametno?