Cvećologija - život sa cvećem i nega sobnih biljaka

To je najlepša biljka koja cveta zimi i najveće je zadovoljstvo za onoga koji uspe da je održi. Divlji oblik ciklame koja se nemački zove "alpska ljubica" ne potiče kako joj ime ukazuje sa Alpa već iz Male Azije, gde je pronadjena 1731. Godine. Ime joj dolazi od grčke reči kyklos, što znaći kružno, jer se cvetna stabljika dok se stvara plod umotava kao spirala. Izvorne vrste imaju male, nežne cvetove i uglavnom celo lišće zeleno. Ciklama koju kupujete Cyclamen persicum, jedna je od biljaka iz porodice šesnaest poznatih vrsta koje pretežno potiču iz sredozemnih područja. Noviji varijeteti imaju širok spektar boja, od sasvim bele preko svetloružičaste, tamnoružičaste, ujednačene naradzasto-ljubičaste do grimizne i tamno crvene. Listovi su srebrnasto prošarani.

Dobro odgojena biljka mora na hladnom da ima tako čvrsto lišće da na njemu stoji uspravno ako je okrenemo naopačke. Militave biljke će u kući ubrzo propasti. Ciklama mora da ima mnoštvo pupoljaka koji izbijaju iz gomolja, koji treba da viri malo iz zemlje, a nežnim odmicanjem listova proverite da li ima znakova truljenja. Ciklama prosećno dostiže visinu izmedju 30 do 38 cm uključujući i cvetove, cveta od jeseni do proleća, a samo izvorna vrsta miriše. Pogoduje im mnogo svetla, ali moraju biti zaštićene od direktnog sunca, otuda je najbolja pozicija istoku okrenuta prozorska daska. Najbolje je da je danju držite pri 7-15°C, a noću otprilike na 5°C.

Zato je najbolje da bude smeštena u hodniku ili spavaćoj sobi. Leti se može posaditi i napolju. Zemlja mora biti uvek vlažna, ali ne sme stajati u vodi. Uvek je zalivajte odozdo da se ne vlaži gomolj. Dok biljka raste zalivajte je dva puta nedeljno i za vreme cvetanja je treba lagano nadohranjivati tečnim djubrivom na svakih četrnaest dana. Da bi preživela u kući vazduh mora biti vlažan, zato je najbolje da je postavite na mokre kamenčiće, a listove čistite pažljivo pomoću meke i suve četkice. Ne koristiti sredstva za sjaj lišća.

Kada ciklama ocvate, uvenule cvetne štapiće i lisne peteljke ne treba rezati već ih naglim pokretom isčupati. Presadjujte posle cvetanja kad stari listovi već propadnu a novi počnu da se pojavljuju. Ne stavljajte je u velike saksije, jer ciklama bolje cveta u malima. U dobrim uslovima ciklama traje nekoliko godina, s tim što je biljka starija to su joj cvetovi sitniji.

Tajna uspeha je u prilagodjavanju biljke na uslove u našem domu – prohladno, senovito, svetlo mesto i vlažan vazduh je preduslov da vam ova persijska krasotica dugo pravi drustvo.

U trgovinama ili staklenicima možete ovu biljku nabaviti tokom marta i aprila, ko ima staklenik moze i sam pokušati da je uzgoji iz semena. Seme mora proklijati u mraku, a kada se klice mogu uzeti u ruku treba ih nekoliko puta pikirati i kasnije posaditi u male saksije. U tu svrhu se upotrebljava zemlja za cveće ili glinasta vrtna zemlja kojoj smo doali treseta. Sejati se može u juluda bi smo pre zime dobili cvatuće biljke. Ako se seje u jesen, primule cvetaju u rano proleće.

Jedna od tih vrsta jagorčevina je i Primula vulgaris ili obična jagorčevina ili jaglac kako je neki još nazivaju je putem ukrštanja i selekcije obdarena znatno većim cvetovima koji stoje na vrlo kratkim stapkama. Originalan oblik ove biljke koja potiče iz Kine, imao je sitne ružičaste cvetove promera svega 1 cm.

Jagorčevina spada medju biljke koje bogato cvatu najviše uzgajaju ruzičasto-ljubičaste sorte, ali se mogu nabaviti u gotovo svim bojama, npr. beloj, žutoj, crvenoj, plavoj, a u sredini imaju uvek žuto oko. Sa ovim biljkama uzgojenim u malim saksijama možemo se snabdeti već krajem decembra, ali ljubitelji sobnih biljaka znaju da su one koje stižu u februaru i martu boljeg kvaliteta. Žalosno je što ove lepe biljčice imaju najčešće vrlo jadan život i to radi prevelike štednje vodom. Jaglaci su kako uzgajivači kažu ptave "pijanice" i oni dosita trebaju naročito kada stoje u toploj sobi velike količine vode. Najbolje bi ih bilo držati u negrejanom prostoru ili prohladnim hodnicima u ali osvetljenim i uvek ih dobro zastititi od direktnog dejstvav sunca.

Kad jagorčevina ocvate, treba ih presaditi u senovito, vlažno mesto u vrtu. Idućeg proleća dokazat će nam obilnim cvetanjem da im je bilo i tu bilo dobro, ili možda još i bolje nego u sobi.

Marante i njima vrlo srodne kalateje po svom liscu spadaju u red najupadljivijih i najzanimljivijih sobnih vrsta. Svaki list izgleda kao da je rukom iscrtan, sa razlicitim sarama kod svakog varijeteta. Marante i kalateje pripadaju porodici Marantaceae, no, iako postoje botanicke razlike, ta dva roda se cesto zamenjuju. Marante su obicno niske i zbijene, a kalateje uspravnije, pa ipak im se imena lako zamenu.

Marante su nazvane po venecijanskom botanicaru iz sredine 16. Veka Bartolomeu Maranti. Postoji cetrnaest vrsta koje poticu iz tropske centralne i Juzne Amerike. Kalateja (od grcke reci kalathos, korpa) su brojnije, sa stotinak vrsta. Dve najpoznatije marante su Maranta leuconeura "Kerchoveana", sa crveno-zelenim sarama i M. Leuconeura "Erythrophylla" ili "Tricolor" sa dve nijanse zelene boje i crvenim zilama. Najcesce kalateje su C. Mackoyana (paun-biljka) sa krsnim uspravnim jajolikim listovima na smedjim peteljkama koje imaju razlicite prelive nezne zelene boje.

Ako su pricvrscene za resetku marante narastu do 46cm u precniku i isto toliko u visinu, u kucnim uslovima obicno dobijaju 5-6 listova u toku godine. Leti se na stabljici stvaraju jednostavni beli cvetovi, no biljke se uglavnom uzgajaju zbog lepote samog lisca. Biljke ne podnose direktno suncevo svetlo pa ih treba cuvati od takvog izlaganja, ali vole da borave u svetlom kutku, tako da im juzni i zapadni prozor nece odgovarati ako ne mogu biti u senci. Iako mogu da podnesu i niske temperature sve do 10°C ipak im vise temperature pogoduju, a ako je vlaznost vazduha povecana mogu da podnesu i 27°- 29°C. Zemlja mora biti laka, porozna i dovoljno vlazna. Leti zalivajte dva do tri puta nedeljno a zimi jednom, izuzev ako je bas niska temperatura tada je dovoljno i jednom mesecno.

Dok raste dodajte vodi polovinu tecnog djubriva svakih 14 dana. Velika vlaznost vazduha je bitan cinilac za uspesno odgajanje i zato leti u saksiju stavite mokre kamencice a povremeno i orosavajte listove. Prskanje ce je odrzavati cistom, ako je ipak prasnjava, listove nezno prebrisite vlaznom krpom, ali nemojte koristiti sredstva za ciscenje i sjaj lisca.

Presadjuje se obicno jedanput godisnje u prolece, pazite uvek da biljka ima dobro ocedjivanje, i nemojte prejako da pritiskate kompost. Orezite nepravilno izrasle izdanke kao i osusene ili ostecene listove. Razmnozavanje mozete vrsiti u prolece, prilikom presadjivanja tako sto cete nezno odvojiti korenje i stabljike.

Maranta se ne uzgaja bas najjednostavnije ali ako poznajete njene potrebe moze trajati mnogo godina. Ipak je bolje ako se biljka razdeli svake trece godine. Godi im pratnja drugih biljaka i sve zelene biljke kao fikusi, filadendroni i sl. su pozeljne biljke-pratilice. Ovo je biljka kojoj ako posvetite malo paznje ce vas radovati svojim mahanjem, neobicnim pokretima lisca zasigurno ce vam izmamiti osmeh na licu.

Venerine vlasi su verovatno najplemenitija i najneznija od svih paprati. Njeni su lepi listovi vrlo cenjeni za svadbene bukete. U poslednje vreme je manje rasprostranjena jer naginje susenju posle rezanja listova.

S malo paznje cete je bez teskoca odgajiti u kuci, medjutim, ne godi joj prenosenje iz prostorije u prostoriju. Bolje uspeva ako se prilagodi jednom mestu i tamo stalno ostane. Mora se neprestano odrzavati povoljna vlaznost zemlje, ali i dobro ocedjivanje, dok se u stanovima sa centralnim grejanjem biljka mora svakodnevno orosavati, po mogucnosti kisnicom. Ako izdanci ponekad pocnu da se suse, ne ocajavajte: odrezite ih, prskajte biljku i uskoro ce se pojaviti novi izdanci.Pri kupovini nove biljke izaberite onu koja je grmolika i na kojoj se javljaju novi izdanci.

IMG_6013 by Nac Mac Feegle, on Flickr

Odgojena u saksiji precnika 12cm naraste do 60cm u sirinu ali nikad nije visa od 30-38cm. Prilicno naglo raste, pa se u jednoj godini lako udvostruci. Ne godi joj direktno suncevo svetlo, ali ce dobro da uspeva na prozoru okrenutom severu. Ako zelite da raste cele godine, ne dopustite da temperatura padne ispod 10 stepeni. Temperatura iznad 21 stepena joj ne odgovara ako vazduh nije veoma vlazan. Svakodnevno orosavanje ce ocuvati listove cistim. Ne podnosi plinska isparenja i dim od cigareta. Odgovaraju joj saksije koje izgledaju premalene za njenu velicinu. Presadjuje se u prolece kad biljka postane prevelika za svoju saksiju. Nemojte zemlju suvise pritiskati: papratima je potreban vazduh oko korenja. Ako se biljka ponekad osusi, morate odrezati sve izdanke a orezane izdanke dva puta dnevno orosavati vodom. Stare biljke se mogu deliti u rano leto, medjutim, to ponekad ne zavrsava uspesno jer podeljene biljke cesto prilicno dugo ne pocinju da rastu. Bolje je da mlade biljke uzgajate iz spora koje se nalaze s donje strane listova. Kad se biljka jednom prilagodi, mogu je unistiti samo nemar i susa. Prilicno je jednostavna za uzgajanje, ali je ne smete premestati. Nadjite joj pogodno mesto i tamo je ostavite.

U cemu je nevolja

Skvrceno lisce na rubovima postaje smedje. Potrebna je voda. Dodajte vodu i prskajte. Lisce se moze osusiti zbog plina, dima ili nedostatka vlage u vazduhu.

Svi listovi otpadaju. Suvise je suvo. Orezite biljku pri dnu, dodajte vode i svakodnevno orosavajte dok se ne pojave novi izdanci.

Izdanci su leti tanki i izduzeni.Potrebno je prihranjivanje.

Listovi su bledi. Suvise direktnog sunca. Premestite je na severni prozor.

Listovi su uvijeni, ali nisu suvi. Suvise je hladno i vlazno. Premestite je na toplije mesto. Ne zalivajte dok kompost ne postane suv.

Određene vrste cveća izazivaju trovanje dece

U zimskim danima biljke koje inače držite na balkonu uselili ste u dnevni
boravak. To novo zeleno okruženje odličan je ambijent za igru, ali pripazite - neke su otrovne i mogu da izazovu alergiju kod vaše dece. Više od 50 odsto prijavljenih slučajeva trovanja dece uzrokovano je sobnim biljkama.

Pojedine biljke zbog sadržaja određenih hemijskih supstanci ili alkaloida mogu da izazovu nepoželjne reakcije u vidu alergija, osipa, povraćanja, dijareje, bolova u stomaku itd. Najčešće je dovoljno ispiranje hladnom vodom i uzimanje aktivnog uglja, ali ne reaguju svi isto. U zavisnosti od količine koju je dete progutalo, nastale reakcije mogu da budu jačeg ili slabijeg intenziteta, mada nema pravila jer sva deca ne reaguju na isti način. Isto tako nije svejedno ni to da li je dete pojelo list jako otrovne biljne vrste ili one manje otrovne, pa zato pazite na ono što držite u sobnim saksijama.

Od fikusa suze oči

Problem: Ako dete dotakne fikus, pojaviće se iritacija na koži. Dete će osećati peckanje i svrab.
Rešenje: Iritirano mesto odmah isperite hladnom vodom i ne nanosite nikakve kreme.
Problem: Međutim, ako dete proguta deo fikusa, osetiće peckanje u grlu i neće moći normalno da diše.
Rešenje: Grlo i usta takođe isperite hladnom vodom i posle im dajte magnezijum-hidroksid.

Klinija za izbegavanje

Izuzetno otrovna biljka. Ukoliko je dete samo dodirnulo, obavezno mu isperite ruke. Pravi problemi nastaju ako je proguta. Jak otrov iz lista i stabljike nadražuje sluzokožu. Ako je dete progutalo list, otrov izaziva oticanje grla, otežano disanje, mučninu, povraćanje. Otrov je toliko jak da u mnogim slučajevima izaziva trajnja oštećenja jetre.
Pomoć: Odmah isperite dečija usta čistom vodom i hitno posetite lekara.

Mučnina od ciklame

Ona je na prvi pogled veoma pitoma i divna biljka, ali ne i ukoliko vaš mališan reši da proba kakvog je ukusa koren. Koren ciklame je otrovan i ukoliko dođe do želuca izaziva jaku mučninu, bolove u stomaku ipovraćanje. Ako ga je dete izmrvilo u rukama, a zatim dotaklo oči, izazvaće iritaciju - oči će mu suziti.
Pomoć: Iako sve na prvi pogled deluje strašno, čaj za umiravnje povraćanja, ispiranje hladnom vodom i malo mirovanje rešiće problem.

Rododendron - otrov je svuda

Rododendron je biljka koju krase cvetovi bele, plave, ružičaste ili crvene boje. Svojim zavodljivim izgledom retko koga ostavlja ravnodušnim, a pogotovo radoznalu decu! Za razliku od ciklame, svaki rododendronov deo je otrovan, a posebno zeleni listovi. U slučaju trovanja dete će osetiti peckanje u grlu, mučninu i bolove u stomaku.
Pomoć: Odmah posetite lekara.

Koliko su otrovne biljke

Umereno otrovne biljke

:
Difembahija - koja u svim biljnim delovimima sadrži velike količine kalcijum-oksalata. Cela biljka je otrovna, a naročito stabljika. Ukoliko slučajno dođe do usne, jezik počinje da otiče i javljaju se teškoće u govoru.
Filadendron - takođe sadrži kalcijum-oksalat. Otrovna je cela biljka.
Hrizanteme - mogu da izazove lokalni dermatitis.

Srednje otrovne biljke

Narcis - osim lukovice koja je posebno otrovna, otrovni su i ostali delovi biljke. Veće količine uzrokuju ozbiljne zdravstvene probleme.
Bršljan - je sigurno jedna od najzastupljenijih biljaka penjačica. Otrovni su i bobice i listovi.

Sve navedene biljke iz prethodne grupe imaju slične simptome trovanja. Ne izazivaju probleme pri dodiru, ali su opasne ako se progutaju.

Vrlo otrovne biljke

Konzumiranje ovih biljaka može da ima fatalne posledice, čak i ako su pitanju male količine.

Oleander - sadrži toksične glikozide koje izazivaju promene u srčanom ritmu i cirkulaciji krvi. Smrtonosno je gutanje čak i jednog lista.
Ricinus - sadrži otrovni alkaloid ricin. Otrovni su listovi, a naročito seme. Simptomi trovanja su brojni: povraćanje, jaki stomačni bolovi, snažan
osećaj žeđi. Unošenje jedne do tri semenke ima fatalan ishod.

napomena: tekst prenet sa foruma Svet biljaka

Ehmeja (Aechmea fasciata) je vrlo srodna ananasima, i pripada velikoj porodici Bromellceae.Veliki broj bromelijaceje su epifiti, u prirodi rastu na drugim biljkama, obicno na drvecu koje im sluze kao uporiste. Koriste suljine u kori iz kojih koriste vodu i hranjive materije iz istrunulog materijala koje su se tu nakupile. Kao kucne biljke rastu normalno na kompostu. Ako se dobro zalivaju mogu se pricvrstiti na komad kore drveta kao viseci ukras.

Donesena je iz Rio de Zeneira gde je otkrivena 1826 godine. Takodje je zovu i biljka-urna, grcka vaza, biljka-cetka za boce, zbog karakteristicnog oblika listova i cvetnog klasa.

Dobro razvijena biljka moze da dostigne 60cm u precniku. Listovi su slozeni u rozetu, zeleni su sli prekriveni krecnobelim naslagama koje se ne mogu ostrugati, pa tako pravi lep kontrast naspram ruzicastih cvetnih stabljika koje se pomaljaju iz sredine. Cvetaju leti, mada pojedine mogu cvetati u bilo koje doba. Veruje se da jezgro jabuke stavljeno u srediste mlade biljke izlucuje gasove koji podsticu cvetanje. Pre cvetanja odrzavajte je prilicno vlanom polivanjem oko dva puta nedeljno. U sredisnjoj rozeti takodje mora biti oko 2,5 cm vode koja se mora menjati svake tri nedelje. Bolje je koristiti kisnicu za to. Prehranjivanje nije potrebno. Ciscenje je nepotrebno, ne koristiti sredstvo za sjaj lisca. Sto se tice svetlosti vrlo je izdrzljiva, moze biti na direktnom ili indirektnom suncevom svetlu. Cvetni klas morate odseci kad uvene. Rozeta se posle cvetanja postepeno susi. Zivotni vek svake rozete je dve do tri godine, u zavisnosti od toga za koje vreme procveta.

Razmnozavanje obavlja sadnjom mladica koje isteraju posle uginuca stare rozete. Vazno je sacekati da se roditeljski listovi potpuno smezuraju pre nego sto mlade biljcice odelite i presadite. Stavive nove rozete u male saksije sa rastresitim kompostom bez krecnjaka. Treba je jos jendom presaditi pre cvetanja.

Saksija zaista sluzi samo da bi biljku drzala u uspravnom polozaju, a rozete se mogu zicom pricvrstiti i na komad kore drveta.

Aechmea fasciata 02 by ch.deff, on Flickr

U cemu je nevolja

1. Rozete ili cvetna stabljika trune. Suvise je vode pri niskoj temperaturi. Ispraznite rozetu i pustite da se kompost isusi toliko da se biljka oporavi. Premestite je na toplije i prozracnije mesto.
2. Listovi se nabiraju. Suvise je toplo i suvo. Zalivajte kompost i proverite da li je sredisnja rozeta zalivena. Prskajte po mogucnosti kisnicom.
3. Listovi su izobliceni i lepljivi zbog zelenih insekata. Prskajte piretrumom ili drugim sistemicnim insekticidima.
4. Listovi su posle cvetanja skvrce i venu. Ehmeje uginu nakon cvetanja.Uzgajte nove biljke iz mladica.
5. Cvetni klas i stabljika se suse i postaju prljavoruzicasti. Suvise je hladno. Premestite je n toplije. Klasovi inace prirodno pokazuju te iste znakove posle 7-8 nedelja cvetanja. [/b]

Africka ljubicica ili Saintpaulia ionantha pripada porodici Gesneriaceae i srodna je gloksinijama. Dobila je ime po baronu Valteru fon Senpol Senkleru, koji ju je krajem 19.veka otkrio na planini Usambra u provinciji Kejp, Juzna Afrika.
Izvorna vrsta je tamnoplava, medjutim, cvecari su proizveli varijatete sa cvetovima razlicitih boja koji ne otpadaju.Kod mnogih se cvetovi pojavljuju neprekidno u toku cele godine. Ako se biljka ostavi da miruje 6 nedelja pri nizoj temperaturi nego obicno (12-15C), a zatim drzi nesto suvljom uz zalivanje jedanput nedeljno, pojavljuju se vise vecih cvetova.

Nemojte ocekivati da ce biljka sa belim cvetovima, koja se retko moze nabaviti, sacuvati boju cvetova: ona ce poceti da menja boju uz ivice latica.
Africka ljubicica je obicno visoka oko 10cm, a siroka 12-15cm. Raste prilicno brzo, reznice uzete u rano leto cvetaju u jesen. Cveta tokom cele godine, a najvise cvetova se pojavljuje tokom leta. Voli svetla mesta, dobro uspeva na prozoru ali nemojte je drzati na direktnom suncu. Zaliva se odozdo, u podmetac jer listovi i cvetovi ne vole biti pokvaseni. Cele godine zalivajte dva puta nedeljno ali da ne dozvolite da zemlja bude zasicena vodom. Ako se listovi pokvase moze se pojaviti plesan a ukoliko bude na direktnom suncu mogu se pojaviti sprzene povrsine. Prehranjivati na nekih 3-4 nedelja. Cistite je mekom suvom cetkom, ali nikad vodom ili sredstvom za sjaj lisca. Posto voli vlazan vazduh, zbog vodene pare dobro uspevaju u kuhinji ili kupatilu. Ne godi joj promaja ni plinski dimovi. Presadjuje se kad listovi postanu sitni i suvise se nagomilaju, otprilike svake druge godine. Posto imaju plitak korenov sistem uzmite siroke, plitke saksije umesto onih uobicajne dubine. Razmnozava se reznicama lista sa peteljkom, koje se zasade u zemlju ili stave u vodu. Biljka se moze uzgajati u prolece iz semena, no sadnice variraju u kvalitetu. Iako moze beskonacno da traje, bolje je da razmnozite nove biljke svakih 12-18 meseci da bi se osiguralo bolje cvetanje i zaliha zdravih biljaka. Zahvalna i omiljena biljka koja ne postavlja velike zahteve.

U cemu je nevolja

1. Listovi i cvetovi trunu. Biljku suvise zalivate ili je polivate odozgo. Pustite da se prosusi da bi se oporavila, a posle toga redje zalivajte, uvek odozdo.

2. Listovi blede. Trazi da je prihranite ili je suvise izlozena direktnom suncu. Prihranite je ili je premestite na senovitije mesto.

3. Listovi se uvijaju ili izgledaju mlitavo, odnosno dehidrirani. Morate je zaliti.

4. Listovi su sitni i gusto zbijeni. Morate je presaditi.

5. Biljka je zdrava i dobro raste ali ne cveta. Vodi dodajte malo superfosfata. Ovo je cesto potrebno biljkama starim godinu dana.

6. Cvetovi su izduzeni i retki. To se cesto dogadja posle obilnog cvetanja. Odstranite svaku cvetnu stabljiku i pupoljak i dobro je prihranite.