Lekovita snaga dodira

Iskoristite ove hladne zimske veceri za tretman kose u dvoje. Masaza je jedna od najboljih tehnika za otklanjanje glavobolje, umora, napetosti sa vrlo jednostavnim instrumentom – vasim rukama.

Pobrinite se pre seanse za okruzenje tako sto cete poredjati zagrejane frotire po kupatilu ukljucujuci osim poda i wc skoljku, podesiti priguseno osvetljenje, a vise no pozeljan je tihi instrumental u pozadini. Ili pak, neka to ucini vas partner dok vi spremate pakovanje.

Priprema pakovanja:
- izmiksujte pulpu od dva kivija
- dodajte 4-5 kapi limuna i malo maslinovog ulja

Zamolite partnera da sedne na skoljku prekrivenu zagrejanim frotirom namazite prste smesom i zapocnite masazu postavljanjem prstiju tik iznad usiju. Masirajte jagodicama prstiju u pravcu na gore utrljavajuci lagano male kolicine smese u njegovu kosu i teme. Pokreti treba da su lagani, kruzni, pritisak umeren.

Neophodan se kontinuitet dodira, tako da nikada ne odvajajte obe ruke sa koze dok uzimate dodatne kolicine smese. Krecite se kruznim, ravnomernim, valjkastim pokretima put zatiljka, zatim predjite na vratni deo ispod potiljka okrenutih prstiju na gore.

Dalje nastavljjte lagano put temena, a potom predjite na masazu slepoocnica simetricnim, kruznim pokretima. Smernica je da masazu uvek zavrsite na temenu prepletenih prstiju koje cete pomerati napred - nazad. Nakon sto predjete celu povrsinu glave masku ostavite 15 do 20 minuta da odstoji, a za to vreme ga pustite da oproba svoje magicne prste na vama.

U medjuvremenu pustite da se kada lagano puni nesto toplijom vodom, i pre no sto se potopite naprskajte oko sebe esencijalno ulje u spreju. „Primirite se“ u pari desetak minuta, a potom zaogrnite toplim frotirima i nastavite uzivati uz solju caja pred san.

Sama spoznaja o uzajamnoj paznji prouzrokovat ce osecaj koje se ne moze postici ni jednim lekom. Mozda nista na suptilniji nacin ne govori toliko o nama, kao paznja koju posvecujemo onima koje volimo.

Tema je zahvalna za opširnu i sadržajnu analizu i veoma su mi interesantni dosadašnji tekstovi. Tim pre što sam u većoj meri bio neupućen, ako se izuzme uopšteno shvatanje masaže kao pozitivnog delovanja na zdravlje i relaksaciju. Obzirom da sam nestručan u tom pogledu i ne mogu mnogo doprineti dopuni ili nadgradnji već priloženog, imao sam nameru da kažem par reči o mom iskustvu po tom pitanju.

Kao otac dvoje dece, godinama sam svedok nezamenjivog delovanja dodira u komunikaciji sa njima. Naravno, ne govorim o otkrivanju tople vode i rupe na saksiji. Prosto, iznosim svoja zapažanja. Verujem da je detetu, a naročito bebi, dodir neophodan. Od prvog kontakta sa ćerkom, a kasnije i sinom, više sam instiktivno, nego svesno, razvijao svojevrstan, uslovno rečeno, razgovor dodirom. Kako je u prvih nekoliko meseci života, uz glas, to, gotovo, jedini način da vas dete doživi i razmenjuje sa vama informacije, onda to i nije ništa neobično. Medjutim i pored razvoja verbalne komunikacije, zadržali smo, šta više i proširili i obogatili govor dodira. Jasno, sve je više gubio dominantnu ulogu, ali je ostao i opstao kao snažna podrška i dopuna drugim vidovima razmene informacija i osećanja.

Majčin dodir i zagrljaj - lekovita snaga

Glad, žedj, bol, usamljenost, mokre pelene, hir, samo su neki od razloga zbog kojih beba plače. Majčin zagrljaj je najdelotvornija prva pomoć do trajnog rešenja. Ali, majka je jedna. Mi, ostali smo druga kategorija. Tako da nije bilo jednostavno odgovoriti izazovu. Vremenom, okolnosti se menjaju, a sa njima i smisao dodira. Ipak, jedna od karakteristika koje su se zadržale, je obostrana delotvornost. Ne jednom sam, dok sam imao glavobolju, prislonio ili naslonio glavu na dete i bol bi uminuo. Sugestija ili ne, nebitno, činjenica je da je ono svojim grudima, stomakom ili rukom, delovalo na mene, upilo moju tegobu i poništilo je. Imao sam male trikove i za rešavanje psihičkih i psiholoških nedaća. Jedan od njih se sastojao u tome da naslonim uvo na grudi i slušam otkucaje srca. Problemi na poslu, u kući i porodici, sve bi postajalo bezvredno u poredjenju sa tim. Čak i danas, kad skoro da više nisu deca, ponekad to radim. Razlika je samo u tome što ih sad držim za zglob šake i osećam pulsiranje pod prstima. Naravno, koristim priliku kad gledaju neki film ili slično, pa se zanesu i ne obraćaju toliko pažnju.

Često smo takve stvari rešavali i na aktiviji način. Imali smo igru koju smo zvali "čišćenje". Ako bih bio ljut, nervozan ili zabrinut zbog nečega, morao sam da legnem, a oni bi rukama prelazili preko mene. Kao što lekar stetoskopom osluškuje šumove u vašem organizmu i traži nepravilnosti, tako su i oni dlanovima "otkrivali" mesta gde su se sakrile zloće zbog kojih nisam nasmejan i raspoložen. Kad bi ih locirali, pritiskali bi dlanove na to mesto, žmurili bi i napinjali se da ih izvuku napolje, a potom smeste u, za to, pripremljenu teglu sa zatvaračem. I uspevalo bi. Jer, pažnja i briga koju su pokazivali za mene, morala je da se završi osmehom i dobrim raspoloženjem. Samim tim sam i ja morao ponekad da vršim čišćenje. A bilo je dosta toga da se vadi. Straha, suza, fizičkog i duhovnog bola, laži; dug je niz, kako kad. Eto, dakle, par praktičnih ilustracija snage dodira.

Kad mi se kći rodila, bio sam, naravno, presrećan. I ono, prvi put, izgovoreno "tata", je neponovljiv doživljaj. Ali, svet sam osvojio tog trena kad sam dočekao da me zagrli oko vrata. Dodir je, ipak, nešto jedinstveno.