Beba

Kao, porodila sam se, dobili smo devojcicu, i MM nas uzeo iz bolnice da nas nosi kuci. U kolima sam razmisljala kako cu se ja snaci u ulozi mame. Da li sam spremna, da li ce mi dete patiti od mog neiskustva na tom polju, da li cu na pocetku moci sama, da li cu uopste znati i pelenu da promenim, nemam nikog da mi pomogne, MM i ja smo sami... U jednom trenutku sam uzela bebu u narucje, i ona me pogledala svojim krupnim kafenim okicama, kao da razume sve moje strahove i nedoumice, i kao da zeli reci "ne brini mama, imam ja poverenje u tebe". Tada sam je zagrlila i rekla "ma nas dve smo ekipa, uhodacemo se brzo, tata je tu da pomaze, nista ti nece faliti, obecavam!"

kako rastumaciti ovaj san?

Ja mislim da beba predstavlja ono dete u tebi (koje neguju odrasli ljudi) tj. tvoj neiskvaren i sasvim bezazlen deo,a to sto se lepo slazes sa svojom decijom stranom je verovarno pozitivno. Ljudi kada odrastu,uozbilje se pod velikim teretom odgovornosti i obaveza..Izgube svu onu iskrenost i nevunost koje poseduju deca. Ali neki pak,sacuvaju to malo dete u sebi i ispoljavaju ga u odredjenim okolnostima.

Takodje,voznja kolima predstavlja duhovni razvoj u pozitivnom ili negativnom smeru-ti proceni.

sanjala sam kako pisem i obavljam svoj zivot iz notesa.
jedan dan u notesu pisalo je da mi stize dete tog ranog, jos uvek mracnog, jutra. pogubila sam se, ta "obaveza" me je zbunila, ali opet kao da sam je imala negde u glavi - da usvojim dete. ali muza nisam imala. bila sam takva kakva sam sad i imala zivot kakav sada vodim. ali zivela sam sa roditeljima.
dete je stiglo, mali nevini cisti bebi stigao je. jurila sam na sve strane, sve vreme mi je on bio u glavi, bio je sincic a imena se ne secam. cale mi je tada rekao, da li si svesna da neces vise imati svoj zivot, da neces moci ni da radis?
jurila sam na sve strane, sta god da sam radila nosila sam ga sa sobom, ali nista nisam radila van kuce. mala beba, ne znam ni kako je umela da prica. trazio je hranu, pricao mi je sta zeli da jede, kako zeli da zivi. u notesu sam na kratko videla da mi za koji dan stize jos jedno dete, ali starije, nije beba ima 4,5 godina.
pomislila sam, kako bih u nekom trenutku u zivotu otisla mozda sa nekim da se vidim, ali to je bilo nemoguce.
razmisljala sam o svim muskim osobama koje znam, da li bih mogla i na pola sata nekome da poverim dete, bilo je nemoguce, uzasno su neodgovorni, ne verujem im nikako. nwe, odlucila sam se ovaj put da budem samohrana majka jer druge opcije nije bilo u tom trenutku.
tada je dete postalo zivot, nije bilo nikakvog drugog zivota. to dete predstavljalo je ceo moj svet, njegov zivot sada je bio u mojim rukama. nije postojala osoba koja ce mi biti bitnija od njega.
pred kraj samog sna, nisam se uplasila, prihvatila sam takav zivot. pogubila sam se kad sam se probudila i zbunjena sam bila ali ne i uplasena, jako cudan san, mislim da ovakav san nisam do sada dozivela. i nije bio horor..
shvatila sam zivot nije notes i dete nije zajebancija, nikako NIKADA. i da trenutno ne postoji osoba na ovom svetu koju poznajem da mogu imati poverenja u nju do te mere da mogu da mu prepustim dete i na kratko, jedna osoba jeste samo, ali tu osobu ne volim - ne volim ni jednog muskarca kojeg poznajem, niti ima tendencije da se to dogodi.