Zabava u dokolici – igre kartama

Ne moze se sa sigurnoscu reci kada i gde su se karte pojavile, vecina istrazivaca se slaze da im je postojbina negde u Aziji, no ima i misljenja da poticu iz starog Egipta gde su ih svestenici navodno koristili pri vracanju.

U Evropu su karte stigle preko Italije i poznate su vec na prelazu iz XIII u XIV vek, a sa Kolumbom stizu i u Ameriku. U XVI veku vec postoji mnogo igara od kojih neke veoma lice i na danasnje igre.

Pristupajuci fenomenu igara kartama sa prave strane u prvi plan zelim istaci elemenat drustvenosti koji je u njemu veoma izrazen, a nije za zanemarivanje ni mogucnost vezbanja koncentracije, pamcenja i sposobnosti kombinovanja koje ove igre pruzaju. Izlozicu neka osnovna pravila i sugestije za dobru u uspesnu igru plemenitih igara, prvenstveno bridza i preferansa, a bice osvrta i na pasijans, porodicu remija, kao i na neke manje poznate, njima srodne igre prijemcljive za porodicni krug.

Najcesce korisceni "strucni termini" u igrama:

- boja – jedna od cetiri oznake koje karte nose: dve crne boje su pik i tref, dve crvene herc i karo; imati dugacku boju – imati u jednoj boji vise karata nego sto bi u proseku trebalo imati.
- adut – boja, obicno razlicita od deljenja do deljenja, koja je u toma deljenju jaca od drugih boja
- seci – sa vrha spila podici najmanje tri karte i staviti ih ispod ostataka spila;
- licitacija – nadmetanja igraca oko prava da odrede adutsku boju
- stih – svaki od igraca bac po jednu otvorenu kartu na sto pri cemu se obicno mora igrati kartom iste boje koju je poveo prvi igrac; stih nosi igrac koji je bacio najjacu kartu u trazenoj boji, igrac koji je presekao najacim adutom.
- set – tri ili cetiri karte iste vrednosti, ( npr. cetiri sedmice), sve u razlicitoj boji.
- sekvenca – niz od tri ili vise karata iste boje, uzastopne po vrednosti
- jacina karata – uobicajeno je da su karte od najjacih prema najslabijoj poredjane ovako: A-kec, K- kralj, Q- dama, J- zandar, 10, 9,8, 7, 6, 5, 4, 3, 2,
- otvorene i zatvorene karte – karte okrenute licem gore odnosno licem dole.
- izlagati (se) – vise karata koje cine jedan ili vise setova ili sekvenci poloziti , otvorene, na sto.
- izloziti se – sve karte 8 ili sve osim jedne) koje su dobijene na pocetku igre, slozene u nizove ili setove, poloziti, otvorene, na sto.Ovom izrazu ekvivalentan je i termin izaci.

Sve igre kartama predstavljaju razonodu i ne treba ih shvatiti kao " zivotno pitanje". Premda, kao i u vecini igara, " ko gubi ima pravo da se ljuti". Ako pak pretera, preporucite mu pasijans, u kome ce moci da se ljuti, ali na samog sebe.

Igra je nastala u Engleskoj krajem XIX veka; razvila se iz vista i danas vazi za najlepsu igru kartama. Od samog pocetka bridz prati izvesna ekskluzivnost i fama izuzetno teske igre. Najstrasniji igraci bridza regrutuju se iz intelektualnih zvanja, a bridz se igra po zatvorenim klubovima i na velikim turnirima.

Neosporno je da igranje bridza zahteva intelektualni angazman da bi se proniklo u njegovu logiku i strategiju. Osnovne naucne teorije postavio je amerikanac Vanderbilt, ali je slavniji postao Eli Kulberston koji je tridesetih godina proslog veka svoju teoriju bridza izlozio na preko sedamsto sranica tzv. Plave knjige ( The Blue Book)

Uprkos slozenosti igre pravila nisu nesavladiva i lako se mogu nauciti do mere koja je neophodna da bi se pocelo sa igrom. Praksa stvara dobrog igraca i znalca bridza.

Puno ime igre je kontrakt bridz ( contract bridge)
Samo ime naglasava sustinu igre. Igraci koji sede jedan nasuprot drugog (njihova tradicionalna imena su sever i jug, istok i zapad) i koji cine jedan tim, treba da u toku prve faze igre ( licitacije) sklope svojevrsan ugovor
(kontrakt) o tome koja ce boja biti adut u tekucoj partiji kao i koliko se najmanje stihova obavezuju uzeti.
U rugoj fazi igre cela ekipa koja je imala najvisu licitaciju i time odredila adutsku boju i broj stihova trudi se da taj ugovor ispuni dok je zadatak protivnicke ekipe da ih u tome onemoguci.

Dakle, bridz igraju dve ekipe cetiri igraca koji formiraju dve ekipe. Ekipe se formiraju ili po dogovoru ili svaki igrac izvlaci po jednu kartu te igraci koji imaju najnize karte cine jednu ekipu ( sever – jug), a ostala dva igraca drugu ( istok – zapad). Ako dva ili vise igraca izvuku karte iste vrednosti presudjuje boja. U celoj igri su boje ovako gradirane: pik je najjaca boja a zatim po opadajucoj jacini slede herc, karo i tref.

Igra se spilom od 52 karte. Prvi deli igrac koji je izvukao najvisu kartu, zatim igrac sa njegove leve strane itd. Karte se dele u pravcu kretanja kazaljke na satu, jedna po jedna naizmenicno svakom igracu, tako da na kraju svaki ima po 13 karata – dakle, i stihova ce biti 13.

Ekipa koja vodi igru ( koja je odredila aduta) mora da odnese vise od polovine stihova, dakle, najmanje 7.
- 7 osvojenih stihova cine jedan trik
- 8 osvojenih stihova cine jedan dva trika, itd. do
- 13 stihova koji cine 7 trikov.

Ugovor koji sklapaju dva clana jedne ekipe sastoji se u tome da ce u odredjenoj boji koja je izlicitirana kao adutska uzeti odredjeni broj trikova (npr. Ugovor " 3 herca" znaci da ce u toj partiji hercevi biti aduti i da strana koja odigrava treba da osvoji najmanje tri trika – 9 stihova).

Do same vrednosti ugovora dolazi se licitacitiranjem.
Licitira prvo igrac koji je delio karte. On na osnovu vrednosti karata koje ima saopstava koji je njegov adut i koliko stihova se obavezuje da ce njegova ekipa odneti ukoliko se njegova licitacija prihvati.

Kako je licitacija jedini dozvoljeni oblik sporazumevanja u toku igre to je pozeljno da igrac svojom licitacijom saopsti partneru sto vise informacija. Posto ce u toku licitacije, kada na njega opet dodje red, svaki igrac imati paravo da ponovo licitira niko ne mora da zuri da odmah saopsti svoj krajnji cilj.

Svaki igrac ima tri mogucnosti pri licitiranju:
- da kaze " dalje" - prepusti licitaciju igracu levo od sebe
- da saopsti vecu licitaciju u odnosu na prethodnikovu i da – kontru odnosno rekontru protivniku.

Ako na samom pocetku licitacije svi igraci kazu « dalje» karte se ponovo dele.
Kada se u toku licitacije svaki igrac izjasni licitacija je zavrsena i vrednost igre odredio je onaj koji je poslednji povisio licitaciju.
Najniza licitacija je jedan tref ( igrac se obavezuje da ce, ukoliko ne bude vece licitacije, njegova ekipa sa trefom kao adutom odneti jedan trik – 7 stihova. Posle 1 trefa po jacini slede 1 karo, 1 herc i 1 pik, te 1 bez aduta ( osvajanje jednog trika u partiji u kojoj nece biti adutske boje)). Zatim u istom redosledu boja slede licitacije za 2 trika i tako dalje. Najjaca moguca licitacija je, dakle, 7 bez aduta.
Svaka sledeca licitacija mora biti jaca od prethodne, cime je obezbedjeno da se licitiranje ne oteze beskrajno.

Ukoliko igrac smatra da ekipa njegovog prethodnika nece biti sposobna da osvoji onoliko trikova koliko je ovaj izlicitirao, moze mu dati kontru.
U tom slucaju poeni koji se racunaju u slucaju ispunjenja ugovora ( odnosno pripisuju protivnicima ukoliko strana koja odigrava ne ispuni ugovor) udvostrucuju se.

Sledeci igrac koji pripada ekipi koja je dobila kontru, moze ukoliko smatra da ce njegova ekipa ipak osvojiti licitirani broj trikova, dati rekontru.
Poeni koji se racunaju u slucaju rekontre se udvostrucuju.
Ukoliko sledeci igrac izlicitira jacu igru ( jacom bojom kao adutom ili osvajanjem veceg broja stihova bez obzira na adutsku boju) prethodno data kontra ili rekontra gubi vaznost.

Licitacija postaje ugovor kada za njom tri uzastopna igraca kazu dalje. Ekipa cija je ponuda na taj nacin prihvacena naziva se ekipom izazivaca, dok je druga ekipa ekipa odbrane.
Igrac koji je prvi predlozio boju koja je izlicitirana za adutsku postaje igrac izazivac dok je njegov partner spavac. Zadatak ekipe izazivaca je da osvoji najmanje onoliko trikova koliko je izlicitirala.

Igra pocinje ovako:
Igrac levo od izazivaca ( koji pripada ekipi odbarne) prvi baca kartu. Posle njega igrac spavac cija je uloga nadalje vrlo skromna. Cim baci svoju prvu kartu spavac treba da okrene svoje karte licem na gore i polozi na sto. Nadalje, kada god spavac treba da igra, umesto njega ( naravno njegovim otvorenim kartama) igra izazivac.
Na boju koju je poveo prvi igrac mora se odgovarati kartom iste boje. Ako to nije moguce obavezno je seci ( ukoliko igrac ima aduta) a ukoliko nema ni aduta ( ili se tekuca partija igra bez aduta) moze se baciti karta bilo koje boje. Najjaca karta ( karte su prema jacini poredjane ovim redom: A, K, Q, J, 10,9...3,2) nosi stih. Ukoliko su jedan ili vise igraca presekli adutom najaci adut noi stih. Borbu za sledeci stih povesce igrac koji je odneo prethodni.

Osvojeni bodovi upisuju se na listu papira podeljenom uspravnom linijom na dve kolone ( uobicajeno obelezavanje kolana je sa MI i ONI ). Dodatna vodoravna linija po sredini lista razdvaja bodove ispod crte i bodove iznad crte.

Ispod crte pisu se samo bodovi koje je za odnete trikove osvojila ekipa izazivaca. Ekipa dobija igru (gem) kada osvoji 100 ili vise bodova ispod crte ( za to je potrebno jedno ili vise deljenja) posle cega se ispod tih bodova podvlaci nova crta ispod koje se upisuju bodovi ispod crte sledeceg gema. Ekipa koja dobije dva gema osvojila je raber. Posle osvajanja rabera vrsi se obracun na bazi bodova iznad crte koji su pisani tokom proteklih gemova. Zatim obicno sledi revans.

Bodovi ispod crte racunaju se ovako: ako su izazivaci uspeli da osvoje ugovoreni broj trikova ( ili vise) za svaki ugovoren i osvojen trik racunaju po 20 bodova ako je adut bio karo ili tref, po 30 ako je adut bio pik ili herc, a ukoliko se igralo bez aduta za prvi trik racunaju 40 a za svaki sledeci po 30 bodova. Sve vrednosti se udvostrucuju ( ucetvorostrucuju) ukoliko se igralo uz kontru ( rekontru)

Bodovi iznad crte:
Ako su izazivaci osvojili vise trikova nego sto su ugovorili za svaki trik viska racunaju po 20 bodova ( tref i karo), ili 30 bodova ( pik, herc, bez aduta).
Ako se igralo uz kontru svaki trik viska vredi 100 bodova, uz rekontru 200. Ekipa koja osvoji raber u dva gema upisuje 700 bodova. Za raber osvojen u tri gema – 500 bodova. Ekipa koja ispuni ugovor, ako je gem igran uz kontru ili rekontru, upisuje dodatnih 50 bodova.

Ako izazivaci ne ispune ugovor za svaki trik koji im manjka odbrana belezi 50 bodova ( ako je igrano uz kontru vrednost prvog trika koji manjka izazivacima je 100, a svakog sledeceg 200 bodova – uz rekontru odgovarajuce vrednosti su 200 i 400). Za uspesno odigrani veliki šlem (grand slam) izazivaci upisuju 1000 a za mali šlem ( little slam) 500 bodova.

Ekipa koja izlicitira osvajanje svih 7 trikova i uspe da ih odnese osvaja veliki slem, a ekipa koja izlicitira i odnese 6 trikova osvaja mali slem. Ukoliko slem nije izlicitiran ali je slucajno osvojen pomenuti bodovi se ne upisuju.

Kada je neka ekipa vec dobila jedan gem pa joj dakle treba pobeda u jos jednom da bi dobila raber za tu ekipu se kaze da je ugrozena. U ovakvoj situaciji za veliki slem racuna se 1500 a za mali 750 bodova. Svaki trik viska preko ugovorenog broja ima uobicajenu vrednost ukoliko je igrano bez kontre; medjutim uz kontru vredi 200 a uz rekontru 400. Za svaki trik koji manjka izazivacimma, u ovakvoj situaciji, odbrana belezi po 100 bdova ( bez kontre); ukoliko je igrano sa kontrom prvi stih koji manjka izazivacima donosi odbrani 200, a svaki sledeci 300 bodova; ako je igrano uz rekontru odgovarajuce vrednosti su 400 i 600.

Analizirajmo tok jedne partije bridza kako bi vam pravila igre bila jos jasnija a tok razmisljanja ugraca bridza blizi.
Neka su karte podeljene ovako:
SEVER
Pik: K, J, 3, 2
Herc: 10, 9
Karo: Q
Tref: J, 10, 9, 6, 2

JUG
Pik: 9, 6
Herc: Q, 4
Karo: A, K, 6,5,4,2
Tref: A, K, 7

ISTOK
Pik: Q, 10, 8
Herc: 7, 6, 5
Karo: J, 10, 8, 7, 3
Tref: 5, 4

ZAPAD
Pik: A, 7, 5, 4
Herc: A, K, J, 8, 3, 2
Tref: Q, 3

Jug, koji je delio pocinje licitaciju od najslabije boje. S obzirom da u trefu ima dva sigurna stiha, a takodje i dva stiha u karou, jug otvara licitaciju sa 1 tref. Zapad ima nameru da u licitaciji ide do 2 herca ( 8 stihova sa hercom kao adutom) ali ipak pocinje nizom licitacijom – licitira 1 pik da bi aigracu ( istoku) saopstio kako u piku ima neku jaku kartu. Sever, imajuci u vidu partnerovu licitaciju ( jugovu), a obzirom da je i sam « dugacak» u trefu, podrzava partnera i povisuje na 2 tref. Istok, koji ima slabe vrlo karte, ide dalje (odustaje od licitaije u prvom krugu). Jug, verujuci da ce u licitaciji biti nadjacan, ali zeleci da saigracu stavi do znanja da je ipak jak i u karou, daje prvu jacu ponudu – 2 karo. Zapad povecava na 2 herc. Ekipa zapad – istok treba da, sa hercom kao adutom, osvoji najmanje 8 stihova ( 2 trika). Zapad je prvi licitirao u hercu te on preuzima ulogu izazivaca, dok je istok u ovom deljenju spavac. Prvi na potezu je igrac levo od izazivaca.

Igra pocunje.
1. stih – Sever ( S ) polazi iz boje koju je partner prvu licitirao, i igra J tref. Osim licitacije i ovo je metod kojim se saigracu pruza informacija o svojim kartama. Kako sever ima « vezane2 sve karte u trefu od J do 8, on, iako zna da njegov J nece nositi stih, igra njime, cime signalizira partneru da mu je sve jedno da li igra zandara ili neku sitniju kartu. Istok ( I ) igra 4 tef i posto je u ovoj partiji spavac, otvara karte i « odlazi na spavanje» - nadalje kada I bude u potezu njegovim kartama, koje otvorene leze na stolu igrace zapad ( Z ). Jug ( J ) igra K tref, a Z – 3 tref. Stih je odneo J, i on ce povesti borbu za drugi stih.
2. stih –J, imajuci u vidu da u toku licitacije S nije povisio na 3 tref i zanjuci spavaceve karte, zakljucuje da je Q tref kod Z te da moze povesti A tref bez straha da ce mu biti presecen adutom. Dakle, J – A tref, Z – Q tref, S – 2 tref, I – 5 tref ( umesto spavaca igra njegov partner). J nosi stih.
3.stih. – J sada zna da izazivaci nemaju vise trefova ( jer je izazivac odbacio Q tref a ne neku sitniju kartu) te vuce 7 tref i oba protivnika primorava da seku. Z sece – 2 herc. S – 6 tref. I - takodje nema trefova pa i on mora da sece – 5 herc. Dakle, I je peticom ( najjacim adutom) odneo stih.
4. stih. – I – 8 pik, J – 6 pik, Z – A pik, S – 2 pik.
5. stih – Z adutira kecom hercom. S – 9 herc, I – 6 herc, J – 4 herc. Trenutno stanje u tsihovima: izazivaci – 3, odbrana – 2.
6. stih – Z, imajuci u vidu da se kod prostivnka nalaze jos dva aduta ( herca) i da je moguce da su oba kod jednog igraca, ipak igra K herc. Na srecu, raspored aduta kod protivnika je 1 – 1, te je ovim potezom izbijena i adutska dama i svi osim izazivaca ostaju bez aduta. Potezi bi bili: Z – K herc, S – 10 herc, I trenutno ima 4 stiha – za ispunjenje ugovora nedostaje jos 4. Tri preostala aduta donece im tri stiha. Gde naci cetvrti?
7. stih – Uz malu analizu Z je siguran da u piku moze odneti stih koji njegovoj ekipi nedostaje. Posto je pik vec bio vucen u jednom krugu ukupno je proslo 4 pika. Izazivac ima jos 3 i spavac jos 2, sto je ukupno 9. Kod odbrane je dakle otalo jos 4 pika i to K, J, 9 i 3. Obzirom da je jug prvi put licitirao 1 tref a drugi put 2 karo, realno je pretpostaviti da ima najvisekarata u tim bojama – dakle, da su kod njega od preostalih 7 karata najmanje 5 trefova i karoi, a najvise dve pikovi.
Ukoliko i J i S imaju po dva pika onda ce Z, koji jedini ima pika, kada treci put povede pika, na njemu sigurno osvojiti stih jer kod protivnika nece biti vise biti ni pikova ni aduta. Analizirajmo sada situaciju kada su tri pika kod S i jedan kod J. Ukoliko S ima K, J i 9, K, J i 3 ili K, 9 i 3 na njegovg kralja I ce odgovoriti 10 i u sledecem krugu istokova dama nosi stih. Ukoliko pak S pokusa sa « fintira» pa iako ima K, i J, krene zandarom, I ce mirno «nagaziti» zandara damom – jer, ako bi K bio kod juga severu bi preostalo 9 i 3 dok bi Z imao 7 i 5 u piku ( Z bi, dakle, u piku odneo 1 stih koji mu je potreban) a ukoliko je K kod severa istokova Q odmah nosi stih. Ista je situacija i kada su sva cetiri pika kod severa. Dakle, bez obzira na raspored pikova kod oba protivnika, I – Z sigurno ima jedan stih u piku. Prema tome, karte bacene ovako: Z – 4 pik, S – K pik, I -10 pik i J – 9 pik.
8. stih. –S, koji jedini ima trefove, igra 10 tref; I i J nemaju trefove ni adute, pa I odbacuje 3 karo, a J – 2 karo, dok Z sece trojkom herc i nosi stih.
9. stih – Z 5 pik, S – 3 pik, I – Q pik, J – 4 karo. I je odneo stih i trenutno stanje je 6:3 za I – Z.
10. stih. – I J karo, J – K karo, Z – 9 karo, S – Q karo.
11. stih – J 5 karo, Z sece osmicom herc, S – 8 tref, I 7 – karo.
12. stih. – Z J herc, S – 9 tref, I – 8 karo, J – 6 karo.
13. stih – Z – 7 pik, S – J pik, I – 10 karo, J – A karo.
S nosi stih i konacno stanje je 8:5. Dakle ekipa I – Z je osvojila 8 staihva ( 2 trika) sa hercom kao adutom i time ispunila ugovor koji je sklopila. Za osvajanje dva trika sa hercom kao adutom I Z dobija 2puta po 30 bodova = 60 bodova. Takodje I – Z dobija i 50 bodova iznad crte jer je ispunila ugovor.

Na osnovu nalize partije videli ste sta se zahteva od igraca:
pre svega treba biti dobar strateg pa znati sta se sa odgovarajucim kartama moze postici, biti strpljiv i uzdrazati se od licitacije kada vas "karta nece", umesno voditi licitaciju kako bi se tokom nje saigracu saopstilo sto vise informacija; takodje, treba pratiti licitaciju svakog igraca kako bi se doneli ispravani zakljucci o jacini svojih karata; potreban je i razvijen smisao za kombinatoriku kako bi se sagledale sve moguce posledice odredjenog poteza; cesto je presudna i dobra memorija i koncentracija a po neki put i doza srece.
Zbog svih ovih komponenti bridz je je igra koju mnogi po lepoti, s pravom porede sa sahom.