Da li vasom licnoscu dominira desna ili leva strana mozga?

Psihologija, Strana 1 od 1

Ukoliko želite da učestvujete, možete se registrovati.

Kod mene je dominantna...

leva strana - 45% - 5
levi cosak45%desni cosak
desna strana - 9% - 1
levi cosak9%desni cosak
ne znam - 36% - 4
levi cosak36%desni cosak
ne koristim mozak - 9% - 1
levi cosak9%desni cosak
Ukupno glasova - 100% - 11
levi cosak100desni cosak

Da li vasom licnoscu dominira desna ili leva strana mozga?

Verovatno niste razmisljali da li vasom licnoscu dominira leva strana mozga pa ste analiticni, matematicki precizni i doslovni ili desna strana mozga. Pa pamtite vizuelno i naklonjeni ste umetnosti. Da li ovakva razlika uopste moze da se napravi?

Podela posla izmedju dve hemisfere

Profesor Michael Saling kaže da se sada sa sigurnošću može reći da govor kontroliše leva hemisfera mozga dok se prostorno razmišljanje ili prepoznavanje lica kordinira iz desne hemisfere mozga. Kada se govori o sposobnosti rasuđivanja obe hemisfere rade saglasno jedna sa drugom.

Svaka komponenta spoznaje ima svoje komponente i u desnoj i u levoj strani mozga. Kako bi se izbeglo takmičenje između leve i desne polovine mozga postoji podela "posla" između ove dve hemisfere.

Mnoge publikacije se već od 70-ih godina pokušavaju da objasne tajne kreativnosti koje potiču od desne hemisfere mozga. Filozof Karl Popper i dobitnik Nobelove nagrade neurohirurg John Eccles, autor knjige "Ličnost i njegov mozak" opisali su desnu hemisferu mozga kao "podređen-manje vredan" deo mozga. Leva strana mozga se dugo smatrala dominantnom sferom mozga, odgovorna za jedinstvenu ljudsku sposobnost - govor i zbog toga našu samosvesnost. Shodno tome postojale su i rasprave o tome da je veći deo ljudi desnoruk zbog toga što se moć govora nalazi u dominantnoj levoj hemisferi, što u slučaju levorukih ukazuje da centar za govor ne mora biti uvek u levoj hemisferi mozga.

A bez mozga?

Pre par godina prikazan je slučaj jedne devojčice kod koje je u jednoj polovini mozga bila ogromna površina ispunjena tečnošću i nije funkcionisala. Roditeljima je predložena operacija kojom bi se otklonio ovaj deo mozga i stavljeni su pred teško pitanje da li će njihova ćerka biti ista ličnost posle operacije, i da li će njena ličnost biti prepoznatljiva. Operaciju je izvršio tim hirurga koji su odstranili nekorisne delove mozga. Sličnu operaciju je preživeo dečak, kome je odstranjen veći deo desne hemisfere mozga. Oba deteta su se uspešno oporavila posle operacije.

Ovo je nametnulo pitanje kako ličnost može da ostane ličnost i u slučajevima kada nedostaje čitava polovina mozga, kako samo polovina mozga može da kontroliše čitav um, da li nam je zaista potrebno toliko neurona i sinapsa da bi smo bili ljudi? Da li ako ljudi mogu da funkcionišu bez polovine sive mase, znači da je priča o podeli funkcija između leve i desne hemisfere tek nešto više od popularne mitologije. Ne u potpunosti, odavno se zna da su neke funkcije mozga lokalizovane isključivo u levoj ili desnoj hemisferi mozga (koje međusobno komuniciraju preko mostova koji primaju i šalju različite senzorne informacije).

Slike i reči dolaze sa leve strane

Neurolog Roger Sperry je dobio Nobelovu nagradu za dokazivanje da leva i desna hemisfera imaju određene funkcije ali se međusobno dopunjavaju. Priliku za ovo je imao kod pacijenta kod koga su hirurškim putem odstranjeni mostovi između desne i leve hemisfere (što je takođe vrlo redak postupak ali se primenjuje kod ljudi sa teškim oblikom epilepsije).

U eksperimentima je pokazano da ako slike i reči dolaze sa leve strane, pacijent nije mogao da ih objasni i preduzme zahtevanu akciju, jer je nedostajala vaza sa desnim verbalnim delom mozga kako bi leva pokrenula akciju sa smislom. Ovo je ukazalo na činjenicu da desna hemisfera mozga "vidi" objekat i upućuje levu stranu na korektnu akciju, bez ove veze takve akcije nisu imale smisla za pacijenta. U slučajevima dece, njihovo normalno funkcionisanje bi se moglo objasniti pretpostavkom da u fazi razvoja nervnih ćelija i mozga neki neuroni mogu da preuzmu funkciju onih koji nedostaju.

Primeri i eksperimenti

Ostale oblasti u kojima hemisfere igraju specifičnu ulogu još nisu otkrivene, ali skorije studije pokazuju da bi leva hemisfera mogla da bude odgovorna za osećaj sreće i funkcionisanje imunog sistema. Eksperimentom je bila obuhvaćena grupa ljudi koja nikada ranije nije meditirala, pohađali su dvomesečni kurs meditacije, a rezultat je bio značajno povećanje aktivnosti frontalnog dela leve hemisfere mozga što je vodilo ka smanjenju anksioznosti kod isptanika, takođe imuni odgovor na vakcinu protiv gripa je takođe bio mnogo snažniji.

Ljudi sa većom aktivnošću prednjeg dela korteksa leve hemisfere su mnogo srećniji ljudi, skloni pozitivnom raspoloženju. Zanimljivi su i podaci da ljudi koji su imali operaciju na levoj hemisferi mozga su mnogo skloniji infekcijama, što ukazuje na značajno smanjeno funkcionisanje imunog sistema, za razliku od onih kod kojih je hirurški zahvat urađen na desnoj hemisferi mozga, koji su pokazali daleko veću otpornost.

Iako razni primeri iz medicine pokazuju da bi smo mogli da živimo bez velikog dela jedne od hemisfera, ipak interakcija između obe hemisfere mozga nas čini potpunom ličnošću.

Inter CAFFE početna strana Stranica napravljena u 02:29:20
Psihologija, Strana 1 od 1
Mali savet: Koristite tastere J i K na tastaturi ako želite da vidite početke postova. Probajte - J i K.
Da li vasom licnoscu dominira desna ili leva strana mozga?

1999, www.inter.rs, Agencija za internet i marketing Specihost Networks - web dizajn i programiranje, web hosting provajder
contact: info [na] inter.rs | Ovaj sajt je hostovan na serverima Specihost Networks. | Privacy policy, Polisa o privatnosti Logo meda: Jpergrafando.it

Internet Content Rating AssociationInternet Content
Rating Association
SafeSurf Rated Sitewww.inter.rs is
SafeSurf Rated Site
Klub ljubitelja belih sajtovaKlub ljubitelja
belih sajtova