Posao u struci za male pare ili - pare?...

Za sta bi ste se vi licno odlucili, u ovom trenutku, u ovoj zemlji i okolnostima besparice, visoke stope nezaposlenosti, straha od gubitka posla, itd.

Da po svaku cenu radite posao u stuci sa malom platom ili bilo koji posao koji donosi više novca?

brisem!

Hvala, bolje vas našla u najboljem poslu!

U pravu si za sve što kažeš, naravno i ja imam sličan problem. Samo što taj "mir i zadovoljstvo " su kod mene malo diskutabilni. Moj problem je krajnji cilj- tj. kako će sve ispasti. Kako da znam da li sam napravila pravi izbor. Ja npr. uvek "sedim na 2 stolice" pokušavajući da zadržim oba posla, dok se ne odlučim, ali jako je teško. Ovo mi se dešava po ko zna koji put u roku od tri godine od kako sam diplomirala i nikako ne mogu da prevagnem.

A inače, znam da mnogo mladih, a i starijih, ima isti problem.

Prijatelji i poznanici su uglavnom na jednoj ili na drugoj strani.. ili u fazonu: "ti najbolje znaš..." Pa naravno da ja najbolje znam... ali dokle ovako. Nekad imam osećaj da se vrtim u krug, beskonačno i da bih najradije pobegla, jer gubim nadu, a ne želim da izneverim poslodavce (koji su više nego fer).

Obzirom da mene to brine i nervira, imam osećaj da su svi u tom "sosu", ali ima i onih koji se apsolutno ne brinu i prosto krenu lakšim putem i gotovo (što da radim za veće pare, kad mogu da sedim i ne radim baš ništa za manje pare).

E, ja to ne mogu da shvatim! Eto Mikice, jedina uteha, nismo sami...

Ne mogu reci da sam star i preterano iskusan u poslu ali radim vec vise od 10 godina. Prve pare sam zaradjivao jos u srednjoj skoli, a po zavrsteku iste sam odmah poceo da radim jer nisam uspeo upisati visu skolu koju sam zeleo. Zavrsio sam srednju ekonomsku skolu, a najmanje sam radio poslove vezane za struku.

Poceo sam kao fizicki radnik, a kasnije malo po malo sam svojim radom i znanjem pokazao da vredim vise pa sam tako i napredovao do nekog nivoa. U bivsoj firmi sam glasio za vrednog, odogovornog i sposobnog radnika ali bez obzira na sve nisam osetio da se to bas ceni. U firmu sam dosao 1998. a otisao 2005. sa resenjem za isto radno mesto iako sam promenio 5-6 radnih mesta i obavljao mnogo odgovornije funkcije za koje nikad nisam bio adekvatno placen. Plata je bila prilicno niska, a obzirom da nije bilo nagovestaja da ce se nesto promeniti na bolje odlucio sam da nadjem drugi posao.

Prihvatio sam losiju poziciju sa malo boljim uslovima i za nijansu vecom platom. Ali kako se kasnije ispostavilo, isplatilo se. Novi poslodavac stvarno ceni vredne i sposobne radnike tako da sam za manje od 3 meseca presao na drugo radno mesto sa znatno boljim uslovima i duplo vecom platom!

Pored toga, posao koji sad radim je nesto sto me interesuje. Ekonomija me nikad nije nesto posebno interesovala tako da to bas i ne smatram za svoju struku. Interesovali su me racunari i uz redovan posao i sve obaveze uvek sam nalazio vremena da se bavim racunarima. Posao koji sad radim sam dobio iskljucivo na osnovu pokazanog znanja na malom testu.

Malo sam oduzio pricu, nadam se ne previse. Hocu da kazem iz mog primera da je vrlo bitno prilikom odabira dobro proceniti ne samo posao i uslove vec i poslodavca. Ukoliko je to veca firma, perspektivna i nudi velike mogucnosti za napredovanje i usavrsavanje onda mislim da treba prihvatiti posao, bez obzira da li u struci ili van struke. Naravno i uslovi moraju biti prihvatljivi ali svakako bi pre pristao na posao van struke koji mi donosi bolje uslove i mogucnost da nesto naucim, kasnije i napredujem itd. Ako je poslodavac los po tom pitanju i losi su uslovi ne bi ostao u toj firmi makar radio nesto bas usko vezano za struku i voleo bas taj posao. Verujem da bez obzira o kom poslu se radi, bar u BG se moze naci bolji poslodavac. A kazu i da treba menjati posao na par godina, da covek ostane aktivan i da mu bude interesantno.

Tako da ja upravo ovih dana tragam za novim poslom...