Legalizacija alternativne medicine

U Srbiji se primenjuju 63 alternativna metoda lecenja, od kojih je Pravilnikom o blizim uslovima, nacinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine, koji je krajem prosle godine usvojilo Ministarstvo zdravlja Srbije precizirano devet metoda dijagnostike i lecenja tradicioalne medicine i jos devet metoda rehabilitacije.

Pravilnik je jedan od najvecih afirmatora tradicionalne medicine kod nas, pojasnjava da su ozakonjene samo metode koje se izvode u skladu s priznatim standardima tradicionalne medicine i koje ne odvracaju pacijenta od zvanicne medicine.

Tradicionalna medicina, u smislu ovog zakona, obuhvata one proverene strucno neosporene tradicionalne, komplementarne i alternativne metode i postupke dijagnostike, lecenja i rehabilitacije, koji blagotvorno uticu ili koji bi mogli blagotvorno uticati na covekovo zdravlje ili njegovo zdravstveno stanje i koji u skladu s vazecom medicinskom doktrinom nisu obuhvaceni zdravstvenim uslugama.

U Pravilniku je definisano da ce alternativnonim metodama lecenja moci iskljucivo da se bave zdravstveni radnici u opstim ili specijalistickim ordinacijama, poliklinikama i ambulantama za zdravstvenu negu i za rehabilitaciju, bilo da su one drzavne ili privatne.

Zdravstveni radnici moraju imati odgovarajuce obrazovanje (VSS, SSS) i polozen strucni ispit. Takodje treba da su upisani u imenik nadlezene komore zdravstvenih radnika i u registar odgovarajuceg strucnog udruzenja. I konacno, svaki terapeut mora da dobije licencu od Ministarstva zdravlja.

S obzirom da je ovo novina na nasem prostoru prve informacije koje trebate i imate pravo da dobijete na uvid su dakle licenca za bavljenje odgovarajucom metodom tradicionalne medicine izdata od strane nadleznog Ministarstva.

Prema proceni SZO izmedju 65 i 80 odsto svetske populacije oslanja se na alternativnu medicinu kao primarnu formu zdravstvene zastite. Vise od polovine nemackog i americkog stanovnistva koristi neki vid tradicionalnog lecenja, a u Velikoj Britaniji cak 64 odsto drzavnih ordinacija pruza ovakvu vrstu zdravstvenih usluga. U Autraliji cak 80 odsto lekara svojim pacijentima preporucuje akupunkturu i meditaciju, a jedna cetvrtina lekara je prosla obuku za jednu ili vise alternativnih tehnika lecenja.

Zvanicna medicina posmatra coveka kao zatvoren sistem u kome moze da se preuzme kontrola nad ritmovima i funkcijama organizma. U osnovi alternetivnih terapijskih pristupa lezi vera u coveka i racuna se na mudrost tela. Smatra se da svaki covek raspolaze sa samoisceljujucom snagom koju je potrebno osloboditi, odnosno usmeriti.

Prema tom principu, covekova patnja se ne moze razumeti izolovanim posmatranjem organa i simptoma, a puni smisao lokalnih poremecaja postaje jasan tek ukljucivanjem u celinu kako samog organizma tako i njegovog konteksta. Usled prihvatanja principa celovitosti, alternativna medicina poima ljude kao jedinke a na ljudsku patnju gleda kao na izraz licne istorije. Saobrazno tome, pomoc i podrska su individualizovani.

Iako je rec o dva potpuno razlicita sistema i dva pristupa pacijentu konzervativna i alternativna medicina se mogu uspesno medjusobno dopunjavati jer obe kao imperativ imaju ublazavanje ljudske patnje i ocuvanje zdravlja.

Legalizovane su sledece metode tradicionalne medicinske prakse:

Metode dijagnostike i lecenja

1. Ajurveda
2. Akupunktura i srodne tehnike
3. Tradicionalna kineska medicina
4. Homeopatija
5. Fitoterapija
6. Kvantna medicina i srodne tehnike
7. Hiropraktika i primenjena kineziologija
8. Makrobiotika
9. Tradicionalna domaca medicina

Metode rehabilitacije

1. Apiterapija
2. Aromaterapija
3. Ci gong vezbe
4. Duhovna energetska medicina
5. Energetska terapija, reiki
6. Detekcija stetnih zračenja
7. Joga vezbe
8. Porodicni raspored
9. Taj-ci cuan vezbe

Ono sto je mozda jos potrebno naglasiti Fond zdravstvenog osiguranja ne pokriva troskove lecenja tako da ce svako ponaosob placati usluge, no zbog toga ne treba izgubiti iz vida da su neke od metoda osim sto su delotvorne i mnogo jeftinije od standardnih klinickih tretmana.

Alternativna medicina nije zamena za klasicnu medicinu, ali pruza dodatne mogucnosti za lecenje i ocuvanje zdravlja. Namera mi je da svaki od navedenih metoda kao posebnu tematsku celinu obradimo, kako je ovo za sve nas novina sa dosta nepoznanica, ja vas pozivam da uzmete aktivno ucesce - da izlozite svoje spoznaje i iskustva. Ujedno molim da imate odgovornost za sve sto iznesete i da lica koja su vam pruzala usluge ne imenujete kako ne bismo skrenuli sa osnovnog cilja - validna informacija za dobrobit svih nas.

SZO je odavno priznala ajurvedu kao holisticki pristup zdravlju, a danas se u svetu oko milujardu judi leci ovom drevnom metodom. Ajur-vedska (ajus - zivot, veda - znanje) preventiva, dijagnoza, terapija slede zakone prirodnog. Ona je od drevnih vremena pronikla u same osnove funkcionisanja organizma (organizam kao kvantno-mehanicka struktura) i rukovodi se saznanjem da je zdravlje onaj aspekt koji proistice iz harmonicne medjupovezanosti svih telesnih sistema kako samog organizma tako i njegove povezanosti sa okolinom, cak i sa samim svemirom.

Nekoliko vekova pre nase ere veliki ajur-vedski lekar opisao je odnos coveka prema svemiru na slececi nacin : "Covek je slika i prilika svemira. Sve sto cini covek u njegovoj razlicnosti cini i svemir. Delovi koji sacinjavaju svemir, sacunjavaju i coveka."

Ajur-vedski lekari coveka posmatraju kao zasebnost, kao jedno bice izvojeno od drugih i neponovljivo. Otuda ajur-vedski lekar ne pita "od cega boluje moj pacijent" vec "ko je moj pacijent". Smatra se da se lecenje ne moze sprovesti ako se ne shvati covek, njegova uverenja, ocekivanja i slika koju on ima o samom sebi.

Dokazano je da je procenat smrtnosti obolelih od karcinoma i bolesti srca i krvnih sudova veci medju ljudima koji imaju psihicke tegobe a manji kod onih koji imaju razvijen osecaj za svrhu zivota i pozitivan stav prema njemu.

Studije objavljene 1987. godine na Jejl univerzitetu, koje je sproveo dr Dzensen otkrivaju da je karcinom dojke cesci kod zena koje potiskuju svoju licnost, koje se osecaju bespomocne ili nisu u stanju da sprece strah i druge negativne emocije. Slicni rezultati su dobijeni pri ispitivanju i kod obolelih od reumatskih bolesti.

Nesklad - izvor bolesti

Mozete postaviti sebi pitanje zasto nastaju ova negativna osecanja ako je coveku data prirodna mogucnost ocuvanja sopstvenog zdravlja. Ajur-vedski lekari odgovor nalaze u nepoznavanju sopstvenog psiho-fizioloskog tipa licnosti.

Postoji sedam osnovnih telesnih tipova koji nastaju iz kombinacija tri osnovna tipa nazvana - doša. Dosa je rec na sanskrtu, a podrazumeva odredjena metabolicka nacela koja upravljaju procesima unutar nasega tela i duha.

Tri osnovna tipa dose su : Vata, Pitta, Kapha (dose se citaju: vata, pita, kafa). Svaka dosa ima svoje atribute i ulogu u organizmu, i s obzirom na to da smo sa tacke zrenja ajurvedskih znalaca s odredjenim tipom rodjeni, on se tokom zivota ne menja.

Vata dosa je odgovorna je za sve aktivnosti i upravlja kretanjem, pitta dosa je odgovorna za probavu i metabolizam, a kapha kontrolise strukturu tela.

Ali, kako svaka odredjenost ima svoja dva lica s jedne strane mozete biti njen zarobljenik, zavisiti od nje, a s druge strane od nje mozete uciti i saznati sta vam organizam zeli reci. Da biste bili zdravi treba da dozivljavate i pratite najbolje impulse koje vam dosa salje. Pozitivne psiholoske osobine svake dose ukljucuju i sledece:

- Vata je mastovita, senzualna, spontana, pokretljiva, vedra;
- Pitta je intelektualna, poverljiva, pouzdana, vesela;
- Kapha je mirna, saosecajna, hrabra, blaga, ljubazna.

Ipak, svaki telesni tip s obzirom na to da svaka celija sadrzi sve tri dose, od kojih je jedna vodeca ima specificno stanje ravnoteze, razlicito za svakoga. Ravnoteza oznacava ostvarivanje pravilnog odnosa dosa s kojim ste se rodili. Neravnoteza kao izvor bolesti moze znaciti ne samo nagomilavanje i povecanje pojedine dose vec, takodje i njeno smanjenje.

Kada dosa izadje iz ravnoteze primeticete sledece fizicke simptome:

- Vata je uneravnotezena kada je prisutna bol, spzam, osecaj hladnoce, drhtavica
- Pitta je u neravnotezi kada je prisutna upala, groznica, preterana glad, gorusica, i navala vrucine
- Kapha je van ravnoteze kada je prisutna kongestija, izbacivanje sluzi, osecaj tezine, zadrzavanje tecnosti, preterano spavanje.

Medjutim, kada se simptomi pretvore u hronicno stanje dolazi do fizickih i mentalnih poremecaja. Tada se kod:

- Vata tipova javlja sklonost nesanici, hronicnom zatvoru, "nervoznom" zelucu, i depresiji. Javljaju se misicni grcevi, predmenstrualni sindrom, osetljivost creva, povecanje krvnog pritiska i artritis.

- Pitta tipovi su skloni osipu, goorusici, ciru zeluca, preranoj celavosti i sedoj kosi, poremecaju vida, neprijateljstvu, samokriticnosti i anginoznim napadima usled stresa.

- Kapa tipovi su skloni gojaznosti, upalama sinusa, prehladi, bolnim zglobovima, astmi ili alergijama, secernoj bolesti, visokom holesterolu, depresiji i hronicnoj jutarnjoj tromosti.

No, treba imati na umu da ne postoji prost odnos izmedju telesnog tipa i bolesti. Telesni tip je snazan uticaj ali ne i uzrok, vazna cinjenica je uvideti u pobrojanom da su neki simptomi mentalnog karaktera, sto otkriva da vas duh prvi otkriva neravnotezu tela.

Da bi se postigla harmonija, fini sklad telesnih funkcija, organizam se mora uvek iznova navoditi i vracati na datu mu prirodnu ravnotezu. Ajurvedska medicina omogucava organizmu skladnost metodama prirodnog lecenja, koja podrazumeva postupke koji podrzavaju i podsticu prirodne telesne mehanizme obnavljanja i ozdravljenja.

Cilj ove alternativne discipline je da u slucaju bolesti ponovo usposatvi ravnotezu izmedju tela, uma i duha. To se postize detoksikacijom, promenom rezima ishrane, vezbanjem i koriscenjem razlicitih biljaka i tehnika koji ce poboljsati psihofizicko zdravlje.

Terapeut ocekuje od pacijenta da bude maksimalno aktivan ucesnik u tretmanu jer mnoge terapijske metode ajurvede zahtevaju promenu navika i zivotnog stila.

Na prvom pregledu, koji obuhvata prikupljanje podataka o zdravstvenom stanju i nacinu zivota, osobi se prepisuje individualna terapija. Uopsteno u toku tretmana koristi se nekoliko pristupa, nekada i vise njih istovremeno.

Na prvom mestu vazna je detoksikacija koji se naziva pančakarma. Detoksikacija moze da se uradi u svko doba godine, a optimalno vreme je na smeni godisnjih doba jer je tada najefikasnija. U organizam se unose ulja koja imaju sposobnost da vezuju teske metale, a potom se zahvaljujuci masazi, toksini eliminisu. Za tri nedelje oslobodi se oko 80 odsto svih toksina.

Kako je ovo celovit holisticki pogled na svet smatra se da su dose prisutne u celokupnom okruzenju, pa otuda i u biljkama i zivotinjama. Zbog toga se u terapiji posebna paznja pridaje navikama u ishrani i vrsti namirnica koje se uzimaju. Svaka namirnica ima kvalitet jedne ili vise dosa, a isto tako najbolje doba dana za konzumiranje. To znači da se dose u stalnom pravilnom ritmu izmenjuju tokom dana. Vata dosa dominira od 2 do 6 sati, pitta dosa prevladava od 10 do 2 sata a kapha dosa prevladava od 6 do 10 sati tokom dana i noci.

Usled ove spoznaje pacijentu se daje odabrano bilje najcesce s medom, koje ima za cilj da poboljsa varenje, smanji temperaturu, regulise probavu. Svi preparati su prirodni, biljni i mineralni, i mogu da budu u tecnom obliku, u formi tableta, pasti ili pudera.

Ajurveda govori o 107 tacaka u kojima je smestena vitalna energija, a masazom ciljanih moze se doprineti poboljsanju zdravlja. Iako se ajurveda pre svega bazira na prevenciji, ona moze da leci mnoge bolesti koje se tretiraju konvencionalnom medicinom.

Koji je vas telesni tip?

Vata tip - "promenljiv"

Laka, tanka gradja, ostrih crta lica, istaknute kosti, mrsavost
Sitne oci
Mastovit, senzitivan, spontan, pokretljiv, vedar
Velikog entuzijazma, po prirodi vrlo imaginativan
Voli stalnu promenu
Mentalna mu i fizicka energija dolazi u talasima
Neredovne je probave
Sklon zatvoru
Gladan je u svako doba dana i noći
Ne voli strogu ritmicnost - ide spavati u razlicito vreme, preskace obroke i sl.
Ceste su nagle provale emocija koje kratko traju i brzo se zaboravljaju
Sklon promenama raspolozenja
Sklon brigama
Lako se umara, sklon je prenaprezanju
Sklon je lakom snu s prekidima
Brzo uci, ali brzo i zaboravlja

Pitta tip - "intenzivan"

Srednje gradje, svetle ili grube koze, pegav
Crvene, ridje ili svetlo smedje kose
Rumenih obraza
Ociju prodornog pogleda
Proporcionalno skladno telo
Ne oseca se dobro ako obrok kasni
Ne moze preskociti obrok
Lako odrzava telesnu tezinu
Ostrog intelekta
Uredan je i vrlo tacan
Voli upravljati situacijama
Odvazan
Inteligentan, poverljiv, inicijativan, veseo
Jasnog govora
Srednje snage i izdrzljivosti
Vrlo poduzimljiv, voli izazove
Odbojan prema suncu i toplom vremenu
Budi se nocu od vrucine i zedji
Sklon ljutnji i razdrazljivosti, prirodno borben
Sklon ljubomori
Uci iz iskustva pa ponekad izgleda prezahtevan, presarkastican i prekritican
Vatren u emocijama

Kapha tip - "opušten"

Cvrste, snazne gradje
Hladne, glatke, bede, cesto masne koze
Velike fizicke snage i izdrzljivosti
Velikih, neznih ociju
Zdepast, sa sirokim bokovima ili ramenima
Zaobljenog tela (posebno kod zena), sklon debljanju
Miran, saosecajan, hrabar, blag, ljubazan, tolerantan
Smirena, opustena licnost, ne razljuti se lako
Sporo uci, ali dobro pamti
Neodlucan
Ne voli promenu
Postuje emocije ljudi prema kojima oseca iskrenu simpatiju
Spore probave, umerenog apetita, blage gladi
Emocionalno zadovoljstvo trazi u jelu
Dubokog i dugog sna
Polako se budi, dugo lezi u krevetu, a kad ustane, treba nesto za razbudjivanje
Gracioznih kretnji, hoda kao da klizi
Sklon posesivnosti
Zadovoljan sam sobom

Navedena karakteristike pojedinih tipova podrazumevaju telesne tipove u kojima je navedena dosa (vata, pitta, kapha) dominantna. Medjutim, vecina ljudi ima telesni tip koji predstavlja kombinaciju dose, pa tako navedenih karaktera, stoga neka vam ovo sluzi samo kao pocetna smernica, ukoliko zelite da se podrobnije upoznate sa sistemom vrednovanja, a najuputnije je ukoliko ova metoda nekada bude vas izbor u lecenju da sve nejsnoce razresite u direktnom kontaktu sa odabranim ajur-veda lekarom.

Ako hoces da napravis jedan korak u svome radu, potrebno je da napravis dva koraka u licnom razvoju.

U grupu Akupunktura i srodne tehnike svrstane su i šijacu, refleksoterapija, segmentan terapija, su džok i svetlosna terapija. Objedinjene su jer pocivaju na identicnim ili srodnim teoretskim postulatima kineske medicine, a sastoji se u vrlo sistematicnim i finim manuelnim tehnikama i primjenjuje se kao glavna ili pomocna metoda u lijecenju.

Akupunktura je terapija koja se temelji na drevnoj kineskoj filozofiji, a prvi je put opisana 90. godine pre Hrista u tekstu koji je napisao Shih-chi. Nijedan poznat kineski izvor stariji od ovog datuma ne opisuje akupunkturu . Najstariji kineski medicinski tekstovi otkriveni su 1973. u Ma-wang-tui grobovima, a poticu iz 168. godine pre Hrista u njima je opisana kineska medicina tj. sve metode lecenja iz tog perioda ali akupunktura nije spomenuta u tim tekstovima.

Opsta razmatranja

Ma-wang-tui tekstovi opisuju postojanje jedanaest mo ili krvnih zila (sudova) za koje se verovalo kako osim krvi sadrze i zivotnu silu poznatu kao ch'i ili pneuma, koja prolazi kroz zile odvojeno od krvi . S kraja prvog veka pre Hrista najvazniji tekst toga vremena - Huang-ti nei-ching - spominje dvanaest povezanih zila koje imaju razlicit tok od ranije spominjanih jedanaest . Nazivani su kanalima (ching) ili kanalnim zilama (ching-mo).

Takodje, se opisuje postojanje velikog broja supljina koje su smestene po telu na tim zilama. Zile su tokom vremena izgubile svoju povezanost sa kardiovaskularnim sistemom i na zapadu se danas posmatraju prvenstveno kao funkcionalni putevi koji povezuju otvore. U mnogim diskusionim grupama se smatra da upotreba izraza 'meridijan' umesto 'zila' uglavnom pomaze zamagljivanju ovog podrucja i uspelom verbalnom manipulacijom. Zile, a ne otvori, bili su centralni objekt 'drevne' akupunkture, dok u modernoj praksi akupunkturne tacke imaju primarnu vaznost.

Sledeci problem moderne prakse je sto pri akupunkturi primjenjuje pre- i post-cirkulacijske koncepte. Zile se bockaju kao da predstavljaju posebne jedinice, dok se vecina terapeuta tradicionalne kineske medicine oslanja na palpaciju pulsa na saci, sto ima smisla jedino ako je protok kroz zile kontinuiran.

Ako protok nije kontinuiran (tj. ako zile nisu povezane) tada bi trebalo palpirati puls za svaku zilu posebno. To je, zapravo, ono sto je originalno opisano te se stice utisak da istorijsku baznu osnovu cini delimicno prihvatanje i delimicnog odbacivanja zapisa. Nije jasno kako se ova razlika pojavila i kako je odluceno sta zadrzati, a sta zanemariti. Pripadnici dva oprecna gledista na ovu metodu upravo ovo navode kao jedan od argumenta slabe veze izmedju modernog zapadnjackog oblika i razumevanja drevne akupunkture tj. falsifikovanje istorijskih spisa o Kineskoj tradicinalnoj medicini.

Kroz istoriju su se smenjivali periodi razlicite prihvacenosti i priznatosti celokupne Kineske tradicionalne medicine, pa tako i akupunkture. Stara Kineska komunisticka partija pokazivala je znacajnu antipatiju prema tradicionalnoj kineskoj medicini, deklarisuci je kao praznovernu, iracionalnu, proglasivsi je za istorijskom bedastocom i njena upotreba je bila ogranicena na ruralna seoska podrucja

U uvodniku casopisa China's Medicine je pod pritiskom politickog establismenta objavljeno:

Nasi ucitelji ne razumeju nauku; zbog toga nas teraju da koristimo yin-yang znakove i verujemo u pet elemenata kako bi zbunili svet. Nasi lekari ne samo da ne znaju nista o ljudskoj anatomiji, vec ne znaju nista ni o analizi medicine; za bakterijsko trovanje i infekcije nisu nikad ni culi. Nikad necemo razumeti i obuhvatiti ch'i cak ni da pretrazimo celi svemir. Sve ove mastovite pretpostavke i nerazumna uverenja mogu se ispraviti u korenima pomocu nauke.

Doba Mao Tse-tunga svedocilo je snaznom rastu interesa za tradicionalnu kinesku medicinu. Akupunktura i druge tradicionalne terapije pa su bile su snazno politicko oruzje i potpora Kulturnoj revoluciji. Danas je u Kini medicina usvojila naucni pristup i dok su odredjeni elementi tradicionalne kineske medicine zadrzani opste je prihvaceno stanoviste da Kineska tradicionalna medicina (KTM) moze postojati jedino ako se znanstveno istrazi. To je u saglasnosti s ucenjem Mao Tse-tunga koji je zahevao modernizaciju tradicionalne kineske medicine i podsticao Kineze na "otkrivanje kucnog blaga i podizanje njegova standarda."

Jos uvek postoje oprecne diskusione koje insistiraju na kvantificiranju odredjenih vrednosti koje bi sluzile kao standard za objektivnu procenu terapijskog ucinka metode koje bi ujedno i definitivno iskljucile mogucnost placebo efekta.

Potom se istice potreba za jasnim dokazom o razlici izmedju akupunkture i senzorno-iritantnih tehnika koje pokazuju blagi analgetski ucinak - kao sto je transkutana elektricna neuro stimulacija (TENS). Analgeticki ucinak TENSa objasnjava se kao fizioloski fenomen pri kojem se prenos signala bola s jednog mesta na drugo sprecava primenom drugog neugodnog stimulusa na drugom mestu.

Da bi objasnili prakticne rezultate naucnici Zapada su locirali sve tacke merenjem bioelektricnog otpora na kozi i ustanovili elektronskom mikroskopijom da se struktura akupunkturnih tacaka ipak razlikuje od okolnog tkiva. Takodje su istrazivanja pokazala da je u meridijanima, bioenergetskim putanjama po povrsini tela snizen elektricni otpor u odnosu prema tackama van tog meridijana.

Na Zapadu su prihvacene dve teorije o delovanju akupunkture: neuroloska i humoralna.

Neuroloska teorija je ispitivanja dosla do zakljucka da se 50% akupunkturnih tacki poklapa sa nervima, a ostalih 50% nalazi van domasaja, no, ne mnogo daleko. Smatra da prilikom nadrazaja akupunkturnih tacaka se nadrazuju nervna vlakna. Po tome, efekat akupunkture predstavlja funkciju centralnog nervnog sistema. Ustanovljeno je kada se akupunkturne tacke anesteziraju, da se vise ne dobija akupunkturni efekat.

Druga grupa zastupa teoriju delovanja akupunkture tj. stimulacija odgovarajucih tacaka rezultuje povecanom proizvodnjom i oslobadjanjem materija koje se inace fizioloski stvaraju u organizmu. Najnovija istrazivanja pokazuju da je moguce nadrazajem odgovarajucih bioloskih tacaka (akupunkturnih tacaka) na kozi, koje su preko poznatih prenosnih puteva u direktnoj vezi sa pojedinim unutrasnjim organima, pokrenuti sintezu razlicitih bioloski aktivnih supstanci (hormon, neurotransmiteri) koje imaju analgeticko, antiinflamatorno i regulatorno dejstvo (endorfini, interferoni, prostaglandini, ACTH ...etc.). I jedna i druga teorija su se pokazale na prakticnom nivou.

Sve gore navedeno sam iznela ne sa namerom da budem maliciozna, vec sa stanovista da je uvek dobrodosao kriticki osvrt na sve sto koristimo u cilju lecenja i ocuvanja zdravlja. No, kako je kod nas akupunktura od zvanicnih institucija prihvacena kao metoda dijagnostike i lecenja, ja se ne bih na ovom mestu upustala u akademska razmatranja, vec cu se dalje u tekstu orjentisati na ono sto dostupni izvori pruzaju kao informaciju za buduceg korisnika.

Akupunktura od 1978. godine je sluzbeno priznata od strane Svetske Zdravstvene Organizacije. U etimoloskom smislu naziv akupunktura potice od latinskih reci acus - igla i punctura - ubod. Kineski izgovor akupunkture je Cha Chen. Metoda je dobila naziv od evropskih misionara u Kini krajem 16. i pocetkom 17. veka. Pociva na konceptu Chi, Yin i Yang i Pet elemenata.

Na ovom mestu cu samo izneti napomene o evoliciji koncepta Chi, Yin i Yang, Pet elemenata podrobnija razmatranja se mogu procitati u konceptualnim osnovama Feng Shui-a.

Koncept Chi nastao je od izraza hsieh-chi, ili zlih uticaja koji su se razvili ranije u kineskoj proslosti kada se smatralo da su uzrocnici bolesti demoni (hsieh-kuei) . Kao duh ili demon vetar po njihovu verovanju nastanjivao je pecine ili tunele. Izraz za pecine (caves u anglosaksonskoj literaturi) koristi se u akupunkturi za oznacavanje supljina u kozi kroz koje ch'i moze uci ili izici iz tela - hsueh. Smatra se kako se umetanjem razlicitih vrsta igala u te supljine protok ch'i moze povecati ili smanjiti kako bi se postigao ravnomeran protok i stanje ravnoteze tj. zdravlja. Kineski znak koji oznacava ch'i doslovno se cita kao - pare koje se dizu iz hrane. Zbog svoje istoriografijecesto se srecu tvrdnje da temeljni koncept Chi nema zajednicki imenitelj sa zapadnjackim konceptom energije.

Yin i Yang opisuju koncept koji oblikuje vazan deo istorije kineske medicine i akupunkture. Originalno, izrazi znace zasjenjenu (yin) i suncanu (yang) stranu brda . Verovanje u ove dve sile temelji se na pogledu kako se priroda sastoji od dogadjanja koja su ciklicka i uzrokovana rastom i opadanjem suprotnih, ali komplementarnih sila.

Sledeca vazan koncept je doktrina o Pet Faza ili Elemenata (wu-hsing), koja ukljucuje kategorizaciju prirodnih fenomena: voda, vatra, metal, drvo i zemlja u pet razlicitih uticajnih fenomena sa jasno definisanim atributima.

U ljudskom telu svaki organ poseduje svoju energiju, koja se krece po strogo odredjenim putanjama, koje se nazivaju kanali ili meridijani. Ima dvanaest parnih, glavnih, simetricno postavljenih sa obe strane i dva neparna meridijana u sredini. Osim tih uzduzno povezanih putanja postoji jos sest koje medjusobno povezuju glavne.

Svaka bioenergetska putanja (meridijan) ima pocetak u nekom vitalnom organu, koji se cesto naziva unutarnjim delom merdijana. Neki od njih svojim tokom dolaze u relativno povrsinske slojeve, dok drugi ostaju u dubljim slojevima. Sest meridijana su Yang a sest su Yin., i svaki meridijan odgovara odredjenom funkcionalnom podrucju. Duz tih putanja su poredjane bioloski aktivne tacke - akupunkturne tacke ( 361 klasicna akupunkturna tacka), pri cemu svaka ima "vezu" sa odredjenim organom i fizioloskim funkcijama. Delovanjem na nivou akupunkturnih tacaka ostvaruje se uticaj na protok vitalne energije u odredjenom fizioloskom podrucju.

Karakteristicno za te tacke je da imaju smanjen elektricni otpor, sto je ustvari razlog njihove osetljivosti na podrazaj. Primecuje se da kod bolesnih stanja organizma je i odgovarajuca tacka bolna na dodir. Ponekad je primetno i crvenilo. U slucajevima kada je smanjena funkcija nekog organa i odgovarajuca tacka ima smanjenu osetljivost.

Akupunkturolozi objasnjavaju da se na poremecaj energija deluje u tackama na povrsini koze, koje se ocituje u odvodjenju suviska energije, a ne njenom generacijom. Akupunktura ne proizvodi nikakvu energiju, vec ponovo uspostavlja uravnotezen protok.

Akupunktura nije lek u obicnom smislu. Ona ne deluje specificno na odredjenog uzrocnika, niti na patoloski proces sam za sebe, vec jaca odbrambene snage organizma i tako pomaze da organizam sam prebrodi odredjenu reakciju. Akupunkturom se utice na poremecene funkcije autonomnog nervnog sistema, pod cijom kontrolom se nalazi rad svih vitalnih organa, a time i na biohemizam u organizmu. Kada povrati energetsku ravnotezu na nivou celije, organizam ce u vecini slucajeva vlastitim odbrambenim mehanizmima izlecenje dovesti do kraja.

Akupunkturne tacke mogu se tretirati na razlicite nacine - bockanjem, pipanjem, stiskanjem, trljanjem i masiranjem. Na taj se nacin postizu razliciti efekti. Postoje razlicite akupunkturne tehnike koje se mogu kombinovati i sa zagrevanjem (moksibustijom) tacaka, odnosno elektrostimulacijom. Najcesce se u terapiji koriste veoma tanke akupunkturne igle koje su napravljene od materijala kao sto su zlato i platina i namenjene su za jednokratnu upotrebu.

Pored primene igala, akupunktura koristi termo elemente u vidu direktnog ili indirektnog zagrejavanja akupunkturnih tacaka, putem mirisljavih trava, ciji se snopici upale i gore na kozi na temperaturi oko 60 C. Mogu se koristiti i zagrejane igle.

Kada je akupunktura postala poznatija na zapadu povecao se i broj metoda stimulacije. Najpoznatija je elektroakupunktura, odnosno stimulacija tacaka putem elektricne struje. Ona ima znatne prednosti pred drugim oblicima stimulacije, pre svega sto se obim stimulacije moze individualno prilagoditi, jer se pomocu strujnih impulsa definisanog intenziteta, oblika, trajanja i ucestalosti vrsi transkutana stimulacija.

Drugi vidovi stimulacije akupunkturnih tacaka koji se ne izvode iglom su:

• akupresura
• moxibustija
• laserska AK
• mikrotalasna AK
• ultrazvucna AK

Obzirom da mehanizam delovanja akupunkture ostvaruje svoj uticaj preko glavnih regulatora organizma, lako je zakljuciti da su pravo podrucje akupunkture funkcionalni poremecaji koji jos nisu doveli do ozbiljnih organskih promena. SZO je definisala listu od 40 oboljenja kod kojih se postize efikasnost u lecenju.

Adekvatan pristup

Ono sto je uputno je pre posete akupunkturologu se adekvatno pripremiti u smislu da ne podjete na pregled ili konsultaciju nakon preobilnoga obroka, exremnog premora, izostavite upotrebu prejake dekorativne i preprativne kozmetike, parfema, odenite komotnu odecu, skinite nakit i odvojite dovoljno vremena tj. nemojte bar prvi pregled obaviti u vremenskom skripcu.

U akupunkturi nema dijagnoze. Pre pocetka lecenja sprovodi se informativni razgovor u kome se akupunkturolog upoznaje sa zdravstvenim tegobama, navikama, i zivotnom stilu pacijenta. Potom ga podvragava specificnom pregledu tela koji se po potrebi dopunjava pregledom jezika, stopala i ocnih duzica. Objedinjavanjem informacija dobijenih pregledom i analizom reakcija pacijenta, kao i uvidom u medicinsku dokumanetaciju se dijagnostikuje i vrsi odabir tretmana. Uvek pitajte za nuspojave i ocekivane efekte i ishod tretmana.

Broj tretmana zavisi od kondicije i stanja pacijenta, a prilikom prvog pregleda trebate dobiti okvirno informaciju koliko ce lecenje trajati. Neki uopsteni podatak je da se lecenje sprovodi u seansama; jedna seansa podrazumeva jedan dolazak i on najcesce podrazumeva tretman od 10-15 minuta. Ako je to hronicna bolest koja se leci najverovatnije bice potrebno vise kura. Jedna kura podrazumeva, deset tretmana - koji mogu biti sprovodjeni jednom do tri puta nedeljno, a u nekim slucajevima se tretman sprovodi tokom cele godine.

Broj igala koje se koriste i dubina uboda zavise od stanja pacijenta i vrste poremecaja. Ovaj postupak je za vecinu pacijenata bezbolan, dok oni osetljiviji ipak osecaju nelagodnost, za pacijente koji se plase igala tu je tretman akupunkturnih tacaka laserom kao izborna opcija.

Akupunkturu se ne sprovodi kod :

• bolesnika koji uzimaju neke lekove ( jake psihotropne lekove, imunodepresive i dr.).
• jako stare i iscrpljene osobe
• akutnog pijanstva
• akutnog trovanja i drugim urgentnim stanjima
• kod elektrostimulacije bolesnici sa ugradjenim pace-maker-om, gravidne zene uz strogu kontrolu subspecijaliste
• osobe sa koznim oboljenjima, otvorenim ranama i povredama, oziljcima u predelu akupunkturne tacke

Obzirom da mehanizam delovanja akupunkture ostvaruje svoj uticaj preko glavnih regulatora organizma, lako je zakljuciti da su pravo podrucje akupunkture funkcionalni poremecaji koji jos nisu doveli do ozbiljnih organskih promena. SZO je definisala listu od 40 oboljenja kod kojih se postize efikasnost u lecenju.

Akupunkturom se uspjesno tretiraju: neuroloske smetnje, bolna stanja, glavobolje, migrene, bolovi kicme i zglobova, stanja ukocenosti, fantomski bol, artroze, alergije, sinusi, bronhitis, astma, gojaznost, gastritis, zatvor, hormonski poremecaju, impotencija, nesanica, strah, depresija, nervoza, organizam se revitalizuje i podize imunokompetentnost.

Licna iskustva imam samo sa elektropunkturnom refleksoterapijom jer sam jos 1982-e godine dobila aparat BETA 2L dzepnog formata za koji mislim da je jedan od prvih takvog tipa uradjen u saradnji nasih strucnjaka iz elektro i medicinske oblasti. Smatram da je ovaj vid terapije pozeljno ukljuciti u tretmanu odredjenih stanja, ali naravno uz konultaciju i nadzor ordinirajuceg lekara.

Akupresura

Akupresura je modifikacija akupunkture. Razlika izmedju ove dve metode u nacinu delovanja na akupunkturne tacke. Kod akupresure stimulacija se obavlja pritiskom prstiju, a neki smatraju da ima i prednost u odnosu na akupunkturu jer je mozete primenjivati samostalno. Spontano stavljanje ruke na celo ili masiranje slepoocnica kada se ima glavobolja je takodje forma akupresure.

Najcesce se koristi kao dodatak drugim medicinskim procedurama, na primer, primenom akupresure moguce je ubrzati zarastanje kostiju. U sportskoj medicini primenjuje se kao oblik preventive u cilju sprecavanja povreda tako sto poboljsava tonus muskulature i vaskularizaciju. Stari Kinezi su je koristili i u cilju odrzavanja lepote - stimulacijom odredjenih tacaka poboljsava se tonus mimicne muskulature pa se na taj nacin povecava turgor koze. Blagotvorno dejstvo ima u borbi protiv svakodnevnog napora i stresa.

Postoji vise nacina za masazu akupresurnih tacaka:

1. Cvrst pritisak na tacku - u pocetku se tacka samo lagano dodiruje a zatim se postepeno povecava pritisak koji se zadrzi 2-3 minuta. Pritisak se postepeno popusta. Jacina pritiska treba da bude takva da osecaj koji izaziva bude ugodno bolan ali ne neprijatan. Na tackama koje se nalaze povrsnije pritisak je slabiji dok se tacke u regijama sa razvijenom misicnom masom pritiskuju jace.
2. Lagano gnjecenje - otklanja napetost i ukocenos u misicima.
3. Trljanje - poboljsava cirkulaciju, tonizira kozu, otklanja osecaj trnjenja.
4. Brzo tapkanje - za osetljive regije (npr. lice) izvodi se vrhovima prstiju.

Pravila kojih se trba pridrzavati:

1. Sve tacke imaju svoju preciznu lokalizaciju a za orjentaciju koristimo anatomske strukture. Uvek precizno odredite punktnu tacku.
2. Izuzetno osetljive regije (grudi, genitalije, pupak) nikada ne treba pritiskati - koristiti samo lagni dodir
3. Akupresuru ne treba raditi na mestima gde je integritet koze narusen ( infekcije, opekotine, rane, oziljci)
4. Ne treba zadrzavati pritisak na tackama koje su izrazito bolne.
5. Trudnicama akupresuru treba izvoditi vrlo oprezno jer postoje tacke cijom stimulacijom se moze uticati na tonus matericnih misica.
6. Tacka se stimulise najduze 10 minuta a regija najduze 15 minuta.
7. Akupresura se ne izvodi pre i posle obilnog obroka
8. Tretirati uvek simetricne tacke.
9. Ukoliko se u toku pojacaju bolovi prekinite sa tretmanom.

Posle akupresure smanjena je telesna temperatura a time i otpornost na hladnocu. Zato se utoplite ili popijte topao caj.

Za vreme svakog akupresurnog tretmana osoba bi trebala da se koncentrise na svoje disanje. Udisaj treba da bude dugacak i dubok kako bi se obezbedila dobra snabdevenost tkiva i organa kiseonikom, ali nikako forsiran. Na taj nacin se olaksava kretanje vitalne energije i podstice brze postizanje ravnozeze i harmonije u organizmu.

Akupresurom se postizu optimalni rezultati ako se ona primenjuje svakodnevno bilo da je u pitanju lecenje ili odrzavanje dobrog zdravstvenog stanja.

Koriscenje akupresure moze biti i praktican nacin da uticete na svoj spiritualni razvoj. Lagan dodir tacke koja se zove 'trece oko' a nalazi se izmedju obrva na korenu nosa moze vam pomoci da bolje spoznate zbivanja u sebi.

Preporuka je da se ova tacka svakodnevno stimulise u trajanju oko 5 minuta pri cemu se treba maksimalno na nju koncentrisati. Vec nakon nekoliko nedelja primeticete da vam se intuicija izostrila. Isceliteljska snaga akupresure ukljucuje relaksaciju tela, oslobadjanje pritiska relaksira i um kreirajuci novo stanje svesti.

Istrazivanja na polju ucinka akupresure su jos u toku , nedavno su u casopisu Journal of Alternative and Complementary Medicine objavljeni rezultati studije sprovedene na Univerzitetu u Micigenu koja pokazuju da je delotvorna u borbi protiv pospanosti. Naime studenti koji su primenjivali akupresuru koja se sastojala od stalnog laganog masiranja palcevima ili udaranja prstima po odredjenim tackama na tijelu su zadrzali vecu paznju tokom celodnevnih predavanja.

Shiatsu umece

Shiatsu se opisuju nazivom japanska fizioterapija jer predstavlja izuzetno efikasnu kombinaciju masaze i duhovnih tehnika drevnog istoka. Postupak i filozofija vrlo su srodni akupunkturi, ali Shiatsu u svom radu ne koristi igle. Shiatsu je japanska rec nastala od dva ideograma koji znace prst (shi) i pritisak (atsu). Primena dodira je osnovni postupak koji se koristi za odredjivanje distribucije Chi-a u telu.

Tradicionalna masaza u Kini bila je znana kao Amma nasla je svoj put do Japana gde su je Japanci usvojili i adaptirali, dajuci joj ime Anma. Terapija, danas poznata kao Shiatsu, postepeno je nastajala kroz vreme iz Anme kroz zajednicke uticaje Istoka i Zapada, sluzbeno je ozvanicena 1925. godine otvaranjem Instituta u Japanu.Od strane Ministarstva zdravlja 1964 biva priznata kao komparativna metoda lecenja, da bi 70-ih godina na Zapad je stigla vec prilagodjena potrebama zapadnjaka, prvenstveno zahvaljujuci Shizutu Masunagi, uglednom japanskom psihijatru i utemeljitelju Zen shiatsua.

Cesto se moze cuti da je Shiatsu oblik akupresure, buduci da ukljucuje stimulaciju akupunkturnih tacaka pritiskom ali u Shiatsuu se koriste tehnike laganog dodira iznad sire povrsine a ne samo na akupunkturne tacke (tsubo), a ukljucuje i nezno istezanje i tehnike upravljanja.

Ciljevi Shiatsu terapija su harmoniziranje zivotne energije, jacanje imunoloskog sistema te podsticaj jedinstva duha, psihe i tela. Shiatsu je efikasan kako u preventivi bolesnih stanja, tako i u uklanjanju razlicitih poremecaja i bolesti, te smanjenu izrazenosti njihovih simptoma.

Za vreme shiatsu tretmana osoba kojoj se pomaze lezi na podu, na futonu u komotnoj pamucnoj odeci. Osnovna pravila praktikovanja se podudaraju sa navedenim za akupunkturu, a ono sto cini razliku jesu razliciti propratni efekti kod upraznjavanja Shiatsu masaze.

Naime poznavaoci isticu zbog dinamicka izmena energije na mnogo razlicitih nivoa u toku i nakon tretmana da se mogu pojaviti neke neugdne reakcije koje mogu da se kategorizuju u grupu nuspojava. Generalni stav je da svaki takav propratni efekt predstavlja pozitivan je znak organizma - dokaz da reaguje na svoj prirodano specifican nacin, i signal je pocetka procesa ozdravljenja.

Najcesce neugodne reakcije su:

- kasljanje, iskasljavanje sluzi ili hladnoca
- osecaj umora
- naglasena emotivna reakcija

Smatra se da samo ljudi koji su ' izvan dodiru' sa svojim telom nece osetiti blagodeti Shiatsu tretmana. Kazu da kao sto je carobni poljubac na bolno koleno bolji od svakog leka za umirenje bolova, da je tako shiatsu masaza blagodet za telo pod tenzijom.

Su Jok akupunktura

Su Jok je jedan od aspekta ONNURI™ medicine ciji je zacetnik Prof. Park Džae Vu (Park Jae Woo), koja vodi poreklo iz Korejske tradicionalne medicine. Terapija ovom metodom podrazumeva tretman korespodentnih zona i bioaktivnih tacaka na dlanovima i stopalim jer znacenje Su&Jok je: Su - saka a Đok - stopalo, pri cemu se uticaj tretmana reflektuje sistemski u organizmu.

U Su Jok tretmanima se koriste: dijagnosticki stapici raznih oblika i velicina; roleri; elasticni prstenovi za masazu, magneti, mikro magneti kao sto su zvezdasti magneti, magneti S-N (biol meridijn magneti), cakra magneti, mini i mikro moksa, semenke i mnogi drugi prirodni materijali, Su Jok mikro igle, inserteri za inserciju igala; medicinska Su Jok lampa itd.

Ukoliko postoji poremecaj u odredjenom organu ili zoni tela, taj disbalans ce se reflektovati na korespondentne sisteme na sakama i stopalima. Akupunkturne tacke, koje pripadaju sistemima razlicitih dimenzija, pokazace se osetljivim na pritisak dijagnostickom olovkom. Stimulacijom najaktivnijih tacaka, postizu se terapeutski rezultati.

Vas lekar akupunkturolog je jedina osoba koja ce vam dati odgovore na vas konkretni slucaj. Uglavnom u velikom broju slucajeva moze se pronaci vrlo zadovoljavajuce resenje i vrlo dobra kombinacija obe prakse. Izbori koje pravite u zivotu, nacin na koji razmisljate, koristite svoje telo, jedete, spavate, vezbate utice na vase zdravlje i raspolozenje. Prevencija bolesti je imperativ ne samo klasicne medicinske prakse vec i svih metoda koje imaju holisticki pristup, zato budite selektivni ali ne i iskljucivi u svakodnevnoj brzi o zdravlju.

Kada bi lekari (oni koji se tako zvanicno zovu) legalizovali metode kojima se sami lece, svi bi metodi bili legalizovani

dodatak

Kada bi lekari (oni koji se tako zvanicnno zovu) naucili da vole

Kineska tradicionalna medicina (Tradicional Chinese Medicine –TCM) vestina lecenja stara oko 3000 godina, sam pojam kineske medicine je opsti naziv za sve medicine raznih nacionalnosti u Kini, ukljucujuci tibetantsku, mongolsku, ujgusku i hansku nacionalnost koja ima najduzu kulturnu tradiciju i uticaj. Ovaj holisticki pristup primenjuje se prvenstveno u cilju prevencije razvoja bolesti i ocuvanja zdravlja ali raspolaze i vrsnim dijagnostickim i terapijskim postupcima za tretman akutnih i hronicnih oboljenja.

Terapijski i dijagnosticki tretmani se primarno fokusiraju na harmonizovanje i uspostavljanje ravnoteznog protoka unutrasnjih i spoljasnjih energija sto se postize primenom razlicitih higijensko dijetetskih rezima, akupunkture, akupresure, tehnika disanja, fitoterapije i pojedinih zahvata hiropraktike. Pristup i nacin praktikovanja TCM je prisutan u svim Azijskim drzavama uz izvesne varijetete u samom radu i izvodjenju tehnika u Japanu, Koreji, Tibetu i Vijetnamu.

U toku hiljadugodisnje prakse TCM prakticari su razvili vrlo suptilan i efikasan sistem lecenja koji u Kini ima ravnopravan status kao alopatska medicina. Shen Nong je praotac hiroprakse u Kini. Prvi zapisi datiraju iz vremena pre rodjenja Hipokrata – oca zapadne medicine, i delo su Huang Di Nei Jin-ga sadrzi osnovne koncepte na kojima se zasniva TCM: Yin i Yang; Pet elemenata, uticaj sezonskih promena, i tehnike akupunkture i akupresure i refleksologije.

TCM u sustini korelira sa taoistickim i budistickim poimanjem sveta i stvarnosti koje podrazumeva jedan prirodan poredak u svemiru i neposrednu korelaciju izmedju bica i kosmosa, svega sto postoji kao izraz univerzalne sveprisutne sveprozimajuce ili vitalne, energije – Chi. Knjiga “Kanon unutarnje medicine Zutog Cara” smatra se svojevrsnom biblijom za sve terapeute koji se bave holistickim pristupom, no to ne znaci da je ona najstariji tekst koji se bavi ovom tematikom.

Sun Si Mian (581–682 AD), cuveni lekar je prvi ustanovio medicinski eticki kodeks koji je definisao nuznost sveobuhvatnog obrazovanja i visokih moralnih normi za svakog praktikanta. U dvadesetom veku kada je veliki broj kineskih doseljenika stigao u USA TCM je bazicna znaja pocela oplemenjivati i nadogradjivati klinickim i empirijskim studijama sto je i dovelo u ravnopravnu poziciju sa alopatskom medicinom (tabela 01) u gotovo svim zdravstvenim ustanovama zapadnog sveta. 1901 godine USA je izdala prvu medicinsku licencu u Ajdahu.

Sa II. svetskim ratom zbog prekida u snabdevanju biljem praksa se povukla u okvir kineskih yajednica, da bi 1970 predsednik Nikson inicirao proglasom reafirmaciju TCM. Nacionalni centar Dopunske i Alternativne medicine na NIH je pokrovitelj mnogih istrazivackih studija kojie su usmerene na dokazivanje i definisanje indikacija za primenu TCM-e. Prema pisanju poznatog znanstvenog casopisa Lancet, posljednjih godina doslo je do globalizazacije Tradicionalne Kineske Medicine u svetu.

Studies Funded by the Office of Alternative Medicine at the
National Institutes of Health

Analogije organa elemenata i osobina.

U tekstu su izneseni teorijski temelji tradicionalne kineske medicine kroz ucenje o yin-u i yang-u, teoriji o pet transformacija, ucenju o energiji i meridijanima, a navode se i metode kojima se pospesuje skladno kruzenje energije. Centralno mesto u TCM-i pripada kineskoj fitoterapiji. Sistematski je do sada obradjeno oko 3000 biljaka, dok se u svakodnevnoj upotrebi nalazi oko 350 biljaka. Jedna od najpoznatijih biljaka je zasigurno ginseng.

Biljke su podeljene u osam osnovnih grupa, ovisno o tome koji se terapeutski cilj zeli postici. Pored toga svakoj je dodeljen odredjeni ukus i sistematizovane su u pet grupa po temeperaturnom delovanju. Tokom niza godina kineski lekari razradili tzv. klasicne recepture koje se i danas nalaze u upotrebi i cine osnovu prepisivanja recepata, s tim da se prema potrebi receptura koriguje za svakog pacijenta.

U tradicionalnoj kineskoj medicini postoji poseban pristup pacijentu kao i postupci za dijagnostikovanje uzroka tegoba i stanja. Kada biste se obratili lekaru koji se bavi TCM sa simptomima malaksalosti, kasljem pracenim sekrecijom iz nosa, on bi vam rekao da imate stanje “ prehlade” i prepisao da jedete supu od djumbira i ljutike (vrste luka). Ovo “toplo” sredstvo bi pomoglo u procesu uskladjivanja hladnoce tela. Iako ovaj tretman zvuci jednostavno, on zadire u bit svega o cemu TCM govori.

Sigurno da bi prehlada spontano prosla nakon sto imunoloski sistem pokrene imunokompetentni odgovor, ali u pojedinim slucajevi manifestni period moze da se prolongira i na nekoliko sedmica. TCM pre svega pomaze da se relativno brzo ukloni neuravnotezeno stanje koje prouzrokuje bolest i u tom cilju se primenjuje lecenje akupunkturom, fitoterapijom, i specificnim higijensko dijetetskim rezimom ishrane. Prvi korak u lecenju stanja, bilo akutnog bilo hronicnog, jeste uravnotezena dnevna ishrana. Sva hrana je podeljena u tri kategorije:

- hladna – yin
- vruca – yang i
- neutralna.

Kada simptomi ukazuju na toplo ili vruce stanje, onda se u ishrani akcenat stavlja na prohladjenu, hladnu ineutralnu hranu a manje na toplu i vrucu hranu, uz posebno obracanje paznje na nacin pripreme. One se kombinuju i spravljaju u guste kase, sokove ili jake cajeve i uzimaju se u dozama kao alopatski lek.

Ukoliko nemate nikakve simptome, preporuka za preventivno delovanje je svakodnevno konzumiranje sedam razlicitih vrsta voca i povrca. Kineski nacin lecenja cak i u svom osnovnom obliku moze da posluzi kao snazna tehnika prve pomoci, preskripcije se mogu naci u brojnim izvorima, ali je nikako ne bi trebalo upotrebljavati kao jedini lek za ozbiljne i hronicne bolesti. Ukoliko se radi o hronicnim stanjima ili ako vasi simptomi postaju sve izrazeniji, konsultujte lekara da se ne bi previdelo neko ozbiljno oboljenje.

Joga nidra

U prevodu joga nidra znači psihički (svesni) san jogina, a Svami Satjananda ju je definisao kao: «relaksaciju postignutu sabranošću uma». Ona predstavlja sistematsku metodu za postizanje potpunog fizičkog, emocionalnog i mentalnog opuštanja. Njen cilj je da osposobi za više stepene joge, kao i da pojedincu omogući da se odmori, relaksira i izleči sam sebe.

Joga nidra je jedan od najsnažnijih metoda ne samo relaksacije, nego i buđenja uspavanih centara mozga. Ona može da se upotrebi i kao uvod u spavanje koje tada postaje efikasnije (većina ljudi odlazi na počinak sa velikim brojem nerešenih briga života o kojima intenzivno misli u procesu usnivanja i budi se još umornija, nespremna da se suoči sa novim danom), ili kao alternativa spavanja (pola sata joga nidre može da zameni dva sata spavanja).

Jasna je potreba čoveka modernog vremena za opuštanjem koje on misli da ostvaruje, najčešće sasvim pogrešno, dok čita knjigu, novine, gleda televizijski program, znači sasvim zaokupljenih čula.

Čovek Zapada je ekstrovertan, determinisan čvrsto da otkrije svet van sebe, i zaboravi da je on sam, što dokazuje i mikrofizika, mikrokosmička replika univerzuma («Pogledaj unutra – tamo je sve što je vredno», govorio je Svami Šivananda). Socijalna sigurnost i vrhunsko obrazovanje ne znače i emocionalnu punoću, ispunjenost života i njegovu organizaciju: moderni čovek je žrtva mnogobrojnih hroničnih bolesti, on je usamljen u sredini svojih izvanrednih materijalnih dostignuća, njegov um je nemiran i njegove psihičke snage iscrpljene.

On ne uspeva da razvije samosvesnost, on ne razume sebe samog i stao je na putu svog razvoja, na putu svoje individuacije. Zahvaljujući isključivom razvijanja intelekta, zanemario je, i u velikoj meri izgubio svoju psihičku senzitivnost. Nije čudo, onda, što sve više ljudi Zapada otkriva jogu i kroz jedan od mnogobrojnih oblika joge (filosofskog sistema, koji bi, po svemu, mogao da se nazove i naučnim), pokušava da razvije svesnost i povrati nekad postojeću, sada izgubljenu, celovitost duha i tela.

Joga se čvrsto zansiva na svakodnevnim realnostima i harmoniji svih životnih funkcija. Joga je put ka elementarnoj slobodi (i više od nje), kroz ostvarivanje zdravih i prirodnih načina izražavanja i rešavanja konflikata života. "Joga je proces gledanja unutra i opuštanja toka misli. Kada se umiri um vi ste u stanju da mislite i rešavate probleme svog življenja sa apsolutnim mirom - to je joga", govori Svami Satjananda.

Joga ne traži, kako se, takođe, pogrešno misli, da se odreknemo tela i njegovih funkcija, već nas oslobađa osećanja krivice i konflikta koji stoje između nas i spontanog uživanja života, prihvatanjem i osvešćivanjem telesnog kao osnovnog i početnog («Onaj ko sazna istinu tela može da sazna istinu Univerzuma» - Ratnasara Tantra). Joga znači sjedinjenje čoveka, dvojstva u jednome. I ako je to dvojstvo jezikom joge ida i pingala, ha i tha, sunce i mesec, Šiva i Šakti, jin i jang u kineskoj simbolici, u našem jeziku dvojstvo bi bilo simpatikus i parasimpatikus vegetativnog nervnog sistema, desna i leva hemisfera mozga, ženski i muški princip, Anima i Animus Junga, koje svi nosimo u sebi...

Sjedinjenjem dvojstva čovek ide dalje na putu svoje neizbežne fizičke i duhovne evolucije, koristeći se sopstvenim mogućnostima. Joga ne zahteva da se odvojimo od dužnosti svakodnevnog života i nudi način na koji može da se ostvari život ispunjenja, tu gde jesmo, ovde i sada. Ono što je neophodno, a što ova drevna disciplina praktičnog uma omogućuje je, da adekvatno upotrebljavamo svoju vitalnost, da dozvolimo životnoj snazi da produktivno teče kroz nas.

Medicinska profesija propoznaje neophodnost relaksacije i neretko pominje jogu kao samostalnu ili dopunsku metodu terapije nekih poremećaja, naročito psihosomatskih. Ona već dugi niz godina nudi samopomoć kroz autogeni trening koji potiče iz joge. Johanes Šulc, istraživač i psihijatar, proučavao je Rađa jogu i istraživao razne sisteme koje je pronašao u jogi, da bi iz njih izveo autogeni trening i sa uspehom ga primenio u praksi.

Joga nidra, deo Rađa joge, je prirodna tehnika koju su vekovima upotrebljavale razne kulture i mnogi veliki ljudi, iako je nisu tako zvali. Gete, veliki pesnik i naučnik, koristio se procesom sličnim joga nidri da bi povećao svoju intuitivnost. Noću, u opuštenom stanju pre usnivanja, on bi vizuelizovao stvari kao što su kompletan ciklus razvoja biljke, kroz njene razne stadijume, od semena u začetku do semena u plodu. Tako mu je uspelo da vidi ogromu snagu prirode kako deluje na najjednostavnijim njenim delovima. Gete je zaključio da je opušteni um najdelikatniji i najsnažniji instrument koji može da spozna Univerzum.

Za razliku od drugih metoda relaksacije, joga nidra um ne čini pospanim i lenjim. Krajnje stanje ove izvanredne metode kreativnog opuštanja i meditacije je psihički san, ili san u stanju unutrašnje svesnosti. To je granično stanje između spavanja i budnosti, koje dozvoljava kontakt sa podsvesnim i nesvesnim umom, i u kojem je um mnogo receptivniji.

Fiziološka relaksacija koja se postiže ovom tehnikom efikasnija je nego u dubokom snu, za kraće vreme se dogodi i omogućuje poniranje u dublje slojeve nesvesnog. Za vreme primene joga nidre menjamo svoju uobičajenu svesnost, ostavljamo intelekt po strani i funkcionišemo na nivou osećanja. Joga nidra nas uvodi u stanje samoindukovanog sna, u njoj mi sami stvaramo sopstvene snove.

Simboli izabrani za vežbu imaju snažno univerzalno značenje i naročito su korisni za povećavanje svesnosti i oslobađanje od napetosti. Kada naučimo da sagledavamo sadržaje nesvesnog na taj način, svoje unutrašnje biće dovodimo u harmoniju. Postignuta kreativna opuštenost celog psihofizičkog sistema dovodi do obnavljanja sveukupne fizičke i mentalne energije. Ovo otklanja pesimizam i depresiju i povećava efikasnost i radost sa kojima izvodimo svoj dnevni rad i igru.

Joga nidra se tek delimično može objasniti kroz intelektualni um. Jedini način da se ona razume više, da zaista razumemo sebe i sopstveni život, je samo praksa. Najviši Put može i tako da počne: a Put od hiljadu milja, uči na Lao Ce, počinje jednim korakom.

Poklon polucasovna duboka jogisticka relaksacija, budite strpljivi par trenutaka da se ucita i uzivajte

Kada se prvi put podvrgavate nekom holistickom metodu bitcete primorani da menjate vas stil zivota, najcesce su to navike u ishrani i nacin na koji razmisljate o sebi. Da biste bilo koji alternativni metod prihvatili neophodno je upoznavanje bar u elementarnim notama istog, a to podrazumeva i delimicno upoznavanje pojmova koje koriste strucnjaci – tzv. profesionalnog zargona usotalom kao i u konvencionalnoj medicini to ce vas samo uciniti aktivnim ucesnikom u vasoj brizi o zdravlju.

Holistika polazi od osnovne ideje da telo, um i duh cine nedeljivu celinu i da je pojedinac cvrsto vezan za okolinu, drustvo i svet u kome zivi. Holisticki stavovi u lecenju su zasnovani na odredjenim pretpostavkama:

- stanje zdravlja je odraz dinamicke ravnoteze telo/um/duh;
- iako smo gradjeni od morfofunkcionalnih jedinica nijedan segment se ne posmatra kao izolovan entitet;

Homeopatija je nacin lecenja u kojem se koriste lekovi spravljeni od prirodnih supstanci pri cemu je osnovni princip kojim se vodi – “Zakon slicnosti”, tj. homeopata vrsi odabir leka sa devizom “Similia similibus curantur”.

Homeopatiju je pocetkom XVIII. veka osnovao nemacki fizicar Samuel Haneman, naime dok je prevodio jedan od medicinskih tekstova naisao je na tvrdnju da je malarija izlecena delovanjem kinina, tvrdnja mu se ucinila prihvatljivomi odlucio da izvede opit na sebi. Uzimao je lek jednom dnevno i prouzrokovao simptome groznice koji su se povlacili odmah nakon sto bi prestao sa uzimanjem leka. To je bio prvi opit izveden na zdravoj osobi.

Dalje je uz podrsku svojih prijatelja i kolega ispitao dejstvo zive, arsena, srebro-nitrata i drugih stupstanci i izveo zakljucak da u zdravom organizmu imaju sposobnost da prouzrokuju simptomima slicne bolesti za koje su upotrebljavane kao lek.

Izveo je dokaze o lecenju malim dozama koje ne izazivaju uobicajene negativne efekte, potvrdivsi pretpostavku da organizam raspolaze resursima dovoljno snaznim koji ako se podstaknu adekvatnim stimulusom pokrecu kompetentan imuni odgovor. Homeopatija stavlja pacijenta u globalni kontekst. Ona uzima u obzir pacijentovu odredjenu predispoziciju da na odredjeni nacin reaguje u situaciji u kojoj se pojavljuje mogucnost narusavanja dinamicke ravnoze i stanja zdravlja.

Tri nacela homeopatije:

I. Zakon slicnosti

Treba postojati veza izmedju bolesti i leka. Osnovni princip homeopatije jest dakle princip "slicno se leci slicnim" - "similia similibus curentur" - sto znaci da se bolest moze leciti supstancom koja je u stanju proizvesti simptome slicne onima od kojih pati pacijent. Vec samo ime otkriva nam taj princip: rec homeopatija je grckog porekla: homois = slican, pathos = bolest.

II. Potenciranje

Homeopatija koristi biljne, mineralne i hemijski proizvedene mesavine prirodnih supstanca. Oni se po odredjenom postupku sve vise razredjuju, cime se postizu sicusne, potencirane, gotovo neznatne doze originalne supstance.

III: Celovitost

Buduci da homeopatija posmatra coveka kao nedeljivu celinu, svaki se tretman temelji na pretpostavci da je svaki simptom i bolest samo vidljiva manifestacija dublje ukorenjenog poremecaja ravnoteze koji rezultuje maifestnom simptomatologijom.

Za razliku od zvanicne medicine koja se u lecenju usmerava na manifestnu simptomatologiju odredjenog entiteta, homeopatija ima individualan pristup pacijentu i u razmatranje uzima emocionalno mentalno i fizicko stanje da bi na osnovu celokupne slike licnosti izvrsio odabir adekvatnog leka. Vrlo retko se radi sam fizicki pregled, jer je kljuc za postavljanje pravilne dijagnoze u slusanju i razumevanju, ali to ukljucuje dakako i odredjen sistematican pristup u samom razgovoru.

Klinicka homeopatija tretira ciljano odredjene bolesti homeopatskim lekovima u skladu sa homeopatskom farmakopejom. Najcesce koristi kombinovane homeopatske pripravke radi sto vece bezbednosti. Klinicka homeopatija daje dobre rezultate kako u lecenju akutnih tako i hronicnih oboljenja, nekih infektivnih oboljenja, a posebno dobri rezultati su postignuti u tretiranju respiratornih infekcija (gripa, upale sinusa, prehlada, kasalj), artritisa, alergija, ekcema, glavobolje (posebno migrenoznog tipa), potom u redukciji telesne tezine, ublazavanju tegoba u menopauzi, PMS, i dr.

U izvestaju iz 1991. godine prema klinickim istrazivanjima na polju homeopatije kojima su rukovodila tri holandska epidemiologa obavljeno je 107 klinickih ispitivanja u kojima su koristili homeopatske pripravke, od kojih se 81 pokazao uspesan u lecenju migrene i suvog kaslja.

Sustinski homeopatija da bi tretirala odredjeni entitet nastoji svojim pristupom stici do njenog izvora i delovati na njega uz pomoc pripravaka koji imaju za cilj pokretanje samoodbrane organizma, pa se cesto zargonski kaze da je primena homeopatije vid “vakcinacije” protiv bolesti.

Na sajtu mozete sami ustanoviti koji vam homeopatski pripravak trenutno odgovara, ali budite dovoljno razumni i nemojte prevideti vaznost i znacaj strucnog vodjenja lecenja, naprosto iskoristite ovu interakciju da se malo vise upoznate sa homeopatijoma tek nakon toga posegnite za nabavkom kompleta namenjenog za kucnu upotrebu, nesto sto korelira sa prirucnom apotekom koju posedujemo u domu.

Svi medicinski sistemi koji na čoveka gledaju kao na energiju koja je nedeljivi deo svega ostalog što postoji nazivaju se jednim imenom – holistički medicinski sistem. Tu podrazumevamo tradicionalnu kinesku medicinu, ajurvedu, homeopatiju, fitoterapiju i sve pobrojane metode u uvodnom tekstu ove teme, ali i mnoge druge sistematizovane i nesistematizovane načine lečenja koji se upražnjavaju diljem planete. Ono što je krucijalna premisa holističkog medicinskog sitema je da je čovek u osnovi energija.

Životna energija manifestuje se na tri različita nivoa:

- mentalnom, što je najsuptilnija manifestacija (u vidu misli)
- emotivnom što je grublji manifestni oblik (osećanja)
- fizičkom kao najgrublji vid mnaifestacije (ako telo)

Dok u klasičnoj medicini manje - više važi stanovište da je čovek ono što možemo percipirati sa svojih pet čula, a to je fizičko telo, u holistički medicinski sistemi se bave živtnom energijom. Da bi se lakše poimalo holističko shvatanje čoveka, zdravlja, bolesti i lečenja veoma praktičnu shemu nam je dao dr Lazar Trifunović koja je rezultat ne samo klasičnog medicinskog obrazovanja već i spleta iskustava koje je pobrao na svom putovanju po Aziji, Africi i Južnoj Americi radi upoznavanja različitih načina lečenja i na kraju završenog Homeopatskog fakulteta na Univerzitetu Vestminister u Londonu.

Životna energija jeste ono čime se bavi holistička medicina, medjutim to je samo jedan deo čoveka, šta je sa njegovim drugim delom dr Trifunović veoma efektno kreira shemu za razumevanje. Shema je data u jednoj rečenici:

Ja sam Lazar.

Rečenica se sastoji iz dva dela: ja sam i Lazar. Lazar je sve ono što je do sada navedeno, tj. životna energija u tri manifestacije, a ja sam je ono što mi zapravo jesmo. Ša je to što mi zapravo jesmo? Kakava je veza izmedju ja sam i Lazara. Da bi smo mogli apsolvirati sadržaj potsetićemo se osnovnog koncepta pentaizma na kome počiva holistički medicinski sistem (TKM, ajurveda, homeopatija...) po kome pet elemenata: zemlja, voda, vatra, vazduh i etar čine ono što mi smatram realnošću tj. manifestnu realnost. U nekom trenutku ovih pet elemenata se kombinuje u odredjenim odnosima nakon čega ih prožima životna energija. Upravo ta vitalna sila dolazi iz ja sam i preko gradivnih elemenata dobija manifestacije na tri nivoa: mentalnom, emotivnom i fizičkom u vidu – Lazara.

Dakle, Lazar je životna energija i njena manifestacija kroz pet osnovnih elemenata, i kao takav kompleks (specifičan odnos elemenata prožet vitalnom silom) će trajati neko vreme. U nekom trenutku shodno tome da je samo promena konstantna, životna sila će napustiti ovaj spoj preko koga se manifestovala u vidu Lazara i vratiti svom izvoru, pet elemenata će se razdvojiti, a Lazara kao manifestacije više neće biti.

Ono što ostaje je ja sam, a to je ono što mi zapravo jesmo. Ja sam je apsolutno, ono se ne radja i ne umire, kao takvo ono se i ne može razboleti. Životna energija se po svojoj prirodi nalazi u idealnom stanju, tj. balansu. Kada je ona u balansu njena manifestacija na tri nivoa: mentalnom, emotivnom i fizičkom jeste ustvari – zdrav čovek. Medjutim pod dejstvom etioloških faktora ona može biti izvedena iz ravnotežnog stanja (životni procesi bivaju poremećeni) i tada se razvija bolest. Ono što se dešava na ova tri nivoa produkuje za klasičnu medicinu entitete, definisana patološka stanja. U kom obliki će se bolest javiti, tj kako će se manifestovati i na kom nivou sa stanovišta klasične medicine zavisi od : naslednih faktora, konstitucije čoveka i prirode, intenziteta i trajanja dejstva etiološkog faktora koji deluje kao disbalans.

Sa holističke tačke gledišta bolest je izraz poremećenog stanja životne energije koja više ne osciluje na idealnoj frekvenciji a koji se manifestuje simptomima na emotivnom, mentalnom ili fizičkom nivou. Znači razlika u gledištu leži u tome da je su za klasičnu medicinu to znaci odredjene bolesti (entiteta) a za holističku su samo simptomi. Nauka je dokazala da su materija i energija isto, a jedina razlika je u frekvenciji, tj. materija je energija na odredjenoj frekvenciji.

Životni koncept, smisao života

Svaka bolest na način na koji smo mi savremeni ljudi edukovani ima svoje razvojne faze tj. odredjenu patogenezu, tok, evoluciju i u okviru toga i prognozu o uspešnosti izlečenja. No, šta se zbiva ili kako objasniti ono što prevazidje ova i ovakva saznanja i očekivanja? Da li je to zaista čudo ili moć koju poseduje svaki čovek, ali ne i spoznaju kako da je upotrebi?!

Veoma često se u alternativnoj literaturi srećemo sa terminom ’unutrašnji iscelitelj’, i obično su praćeni veoma inspirativnim pričama bivših bolesnika koji su se oporavili od neizlečivih bolesti. Sigurna sam da ste svi u svojoj okolini imali nekoga ko je bio u situaciji da se susretne sa dijagnozom kojoj konvencionalna medicina daje male šanse da, iako se poduzmu svi raspoloživi terapijski tretmani dodje do trajnog izlečenja. Bivali svedoci njihove odlučnosti da pobede, njihovih promena stila života, pokušaja da se otrgnu od starih loših navika, odluka o drugačijem načinu prehrane, odluka da izbegavaju stresne situacije, i očajničke želje koja je prožimala svaku njihovu akciju – "samo da ozdravim". Dovoljno jaka nada uvek postoji, ali zašto uspevaju samo retki?

Ne poriče se u ovom sagledavanju značaj ni jednog faktora: dobrih gena, snažnije konstitucije, kompetentnijeg imunološkog aparata i odgovora, pa da kažemo i sreće u pogledu okolnosti rane dijagnoze, blagovremene terapije, adekvatno izvedenog lečenja i nade da će biti izlečeni, ali svi do jednog obolelog osim izlečenja žele odgovor, zahtevaju ga od sebe, lekara, svestenika, Boga... na pitanje "Zašto se sve ovo desilo?"

Na to pitanje uvek imamo svako iz svog domena spremnu neku polu-istinu, jedni će reći da je ona samo posledica nekih genetski programiranih ili nasumičnih poremećaja u telu, drugi će reći da bolest ima emotivnu uzrok da ne volite dovoljno sebe, da je to bol potisnuta u psihi, autodetruktivna radnja i posledica. Treći će reći da smo mali i da nije naše da pitamo "Zašto?" već da prihvatamo s poverenjem pa da nam bude "po veri našoj". A šta drugo preostaje?

Kriza potaknuta usled bolesti svakog čoveka suoči ako se usudi biti iskren sa pitanjem smisla života. Znate, i kada se čovek susretne sa bolešću koja ne dovodi u pitanje sam život, recimo ako oboli od ulkusne bolesti pa zaleči tretmanima čir ili u ranoj fazi otkloni neki tumefakt i zvanično opet ima status zdravog čoveka u očima svakoga od njih se ogleda nevolja. Nakon što iscrpimo sve mogućnosti mogućih odgovora i pomnije se pozabavimo sami sobom (ili čovekom koji boluje) i budemo hrabri da govorimo/slušamo iskreno o svom bolu doćićete /došla sam do „rupe smisla“. Iako ne mogu da analiziraju uticaj tog nedostatka smisla života u stvarnosti, ljudi ga osećaju i zbog toga se čak i nad najvrednijim stvarima nadvija bolesna tuga.

Bolest je oduvek imala u sebi elemenat bekstva od stvarnosti. Često smo u našem miljeu u prilici da čujemo: "Nisam verovao u Boga dok nisam oboleo od raka, a sada osećam blisku vezu". Niko od nas ne može proceniti nečije iskustvo, i svakako da je pozitivno ako čovek pred kraj života umesto a ga razori ogorčenost nadje utehu, ali zar na izvesnost smrti treba gledati kao na jedno pozitivno iskustvo koje čovek u krajnjem slučaju prizove da bi strahom od smrti dobio priliku da se sretne sa smislom života i da mu to iskustvo bude tačka preobraćanja? Da li je to potvrda uverenja "da u životu dobijaš ono što želiš"? Nije li bolest previsoka cena koja se treba platiti za postizanje nerealno postavljenih ciljeva?

Možda ćete se zapitati zašto sva ova pitanja postavljam... Svedočim ushićenom osećanju preobraćenja gde su osobe sa ozbiljnim medicinskim dijagnozama počele produkovati stil života "umiranje može biti avantura" podržane daako od osoba koje se deklaršu kao guru-i. Da ne zvučim grubo i budem jasna u iskazu, to su ljudi koji se oglušuju na ono što pokazuju laboratorijski rezultati i promovišu da je svakodnevno "umiranje" idealna način života, jer je tada svaki dan nov, neponovljiv. Pitam se kako život može biti nov ako ne živite novo jutro već svakodnevno "umirete"? Šta u stvari umire? Odakle im snaga volja za dela koja nisu činili dok nisu bili pod pretnjom smrću? Šta umire?! Umiru stare navike i pogrešna uverenja?

Misli i osećanja ne mogu se odvojiti od fizičkih efekata koje stvaraju, klasična medicina nije bila u skladu sa stvarnošću dok nije priznala holistički pogled na svet kao validan, dok nije prihvatila da je bolest povezana sa emocijama verovanjima i očekivanjima osobe. Dijagnoza je nelična oznaka definisanog entiteta bolesti, ali suština nije tako jednostavna. Svet "unutar nas“ u kome svakodnevno šifriramo želje i htenja, naša kultura nije ispravno u mnogo čemu shvatila. Bolest izražava samo naš krucijalni koncept života, tj zdravlje je pečat dobro postavljenog potpuno ličnog koncepta života – lične stvarnosti. Skup navika i uspomena koje pohranjujemo svakodnevno u interakciji sa okruženjem, naš osnovni pogled na sve - čini ličnu stvarnost. Kada to shvati pojedinac tada se nalazi na samom izvoru života i ima moć da ga svakodnevno čini novim.

Kada jednom pojedinac uoči da su možda i one misli na koje je trenutno najponosniji samo refleksi koji programiraju um da nadje način da izrazi naš osobeni osnovni koncept, i da je bolest samo metafora frustracija i straha zbog ugla iz kojeg biramo sagledavanje stvarnosti, moći će i da sagleda mogućnosti nove perspektive. Svaki pritisak kome smo izlozeni boli, cak i pritisak da se izlečimo. Čim pritisak nestane, um počinje da leči sebe. Ovo nije iskustvo koje ljudi prihvataju istog trenutka, oni se radije bore protiv bola, tuge, depresije i straha uprkos nebrojenim dokazima da borba samo usporava proces i čini život još bolnijim.

Na prvi pogled svi traže pomoć jer su bolesni, ali ono što šokira ako se posveti vreme i proširi tematika razgovora na priču o svakodnevnici, obavezama, odnosima, pa ponekada i na priču života, jeste zapažanje da mnogi kao da na jedva prikriven način osećaju i olakšanje. Ako upitate čoveka direktno "Šta za njega znači bolest zbog koje se javlja?“ Gotovo po pravilu se dobija ujednačen odgovor "da ga boli, da ne moz da radi, spava... da ne može da funkcioniše" i odlazi na bolovanje. Ne vole što su na bolovanju, ali ako imate opciju da bolovanje produžite recimo neki još period svi bez obzira na prateće konsekvence uvek biraju opciju pod „još koji dan“. Ne može se ni generalizovati iskustvo, niti pojedinačni izbori, ali je očigledno da se ipak, hoće još koji dan. Ne može čovek da se ne zapita šta to bolest omogućava što normalan život poriče?

U detinjstvu smo svi roditeljima postavljali pitanja smisla: „Ko sam ja?, Zašto se stvari dešavaju kako se dešavaju?“ Veoma mali broj odraslih je pružio dovoljno dobre odgovore da smire uznemirujuće strahove koji leže iza takvih pitanja, pa smo prestali da ih iznova postavljamo. Ali, ona nastavljaju da žive sa nama, nakon odrastanja odbacujemo kao "pitnja o smislu života" jer su nam veoma apstraktna. U stvarnosti to su osnovna pitanja na koja svaki pojedinac mora naći svoj odgovor bazirati svoj životni koncept, u protivnom dok su nerazrešena praznina ili tmuli haos uzrokuju najveće nevolje s kojima se borimo – fizičke bolesti, emotivne nelagodnosti, neadekvatnost, uznemirenost i dosadan nedostatak sreće.

Ne želim od ovoga pitanja praviti parodiju, jer bolest i smrtnu opasnost bez presedana prati parališući strah, ali sam duboko uverena da je na najdubljem nivou nužno suočavanje sa osnovnim smislom života kako bolest ili samrtni strah ne bi ispunjavali ovu prazninu postajući time iskustvo preobraćanja. Ljudi bi trebalo da se bave svojim životnim konceptom čim postane disfunkcionalan, transformaciju treba da dožive pre krize, u suprotnom mogli bi sebe zateći u situaciji da nemaju dovoljno vremena da uživaju u životu koji iznenada izgleda vredan.

Način percepcije stvarnosti, moždane slike

U mladosti svako gradi bazični koncept kasnije živeći niko ne priziva u svest ono što je postavio kao temelj, trasu i cilj – onaj sadržaj kojim je napravio tkanicu smisla života. Živi se i preživljava lična patnja, živi se kako „mora“ i u jednom momentu većina ga jednoznačno definiše :"Ja sam u haosu. Moj život je u haosu." Haos je možda zanimljiv za nauku, ali ne i kao način života. Nedostatak smisla suviše boli. Da bi se negde stiglo, mora se nešto napustiti. Čini mi se da je mali broj srećnika naučio da mora da menja smisao života iz godine u godinu, da smisao ne može biti jednoznačan i jednočinilački. Da ako želi da živi mora stalno revidirati objektivnost želja, ciljeva i rastajati se od onih čija realizacija nije životna. Sve dok svim snagama zagovaramo i branimo davno postavljen koncept lična patnja zbog ne realizacije će donositi lomljenje... često sigurno čujete izraz "puca mi kičma". Šta ustvari puca? Kičma čega? Bolest je način na koji telo izražava status našeg koncepta – individualnog koncepta smisla.

Naša kultura je izabrala da veruje da bolest nastaje u osnovi na materijalnom nivou. Fizički svi imamo isto srce i ukoliko nam se ubrizga nekoliko mililitara kalijum-hlorida svi ćemo doživeti srčani udar. Ali naša iskustva su potpuno individualna. Šetali smo različitim baštama i klečali na različitim grobovima. Vaše tužne uspomene iscrpljuju vaše srce dok sam ja na njih potpuno imuna, i obratno radosne uspomene mogu biti i slične ali uvek imaju lični pečat koji ih čini jedinstvenim. Kada se jednom prihvati činjenica da se koncept suštine života mora neumitno menjati, kada se taj osnovni pogled na stvari koje imenujemo kao cilj oslobodi rigidnog statusa i postane promenjiva, zamenjiva kategorija postiže se sloboda da birajući ugao gledanja biramo i stvarnost tj. da se živi život svakodnevno sa smislom.

Kada osoba ima makar malo hrabrosti da se suprotstavi starom programiranju, trenutno okretanje ka unutrašnjosti uzrokuje bol, jer nam stari program govori da ćemo ukoliko pokušamo da se oslobodimo osetiti jos veći bol, s druge strane ko oseti jednom impuls za oslobadjanjem neće biti u miru ako ga pokuša ignorisati. Zato zažive frustracije i strahovi, jer ono što pokoravanje novom impulsu čini tako teškim jeste činjenica da je on obavijen bolom.

U prisustvu bola ljudi se povlače, medjutim bol je osnovni signal za mesto sa koga treba početi isceljenje. Ulazak u bolest nije način za rešavanje suštinskih pitanja života. Najslabiji smo kada smo bolesni, najmanje sposobni da iskoristimo resurse za pravu transformaciju. Svaki pritisak boli, pa i pritisak da se izlečimo.

Umesto da na mozak gledamo kao na seriju determinisanih neuro - transmiterskih gibanja koja nam pružaju osećaj sreće ili tuge, počnemo gledati kao na kokreatora stvarnosti koga mi hranimo slikama, emocijama, uspomenama, onda naš cilj da budemo srećni, da živimo život sa smislom i nije "magija" već odabir, svesna selekcija čime ćemo ga hraniti. Ono što je stvarno važno nije "izvan nas" jer bez onoga ko doživljava ne bi postojala ni svetlost, ni zvuk, ni dodir, ni miris, ni ukus kao takav. Stvaranje ovih doživljaja jeste privatna "magija" svake pojedinačne osobe, ali samo ukoliko pojedinac ovlada sopstvenim snagama koje oblikuju njegovu ličnu stvarnost živeće smisaono.

Spoznaja da lepa stvarnost, smisaon život zavisi od naše volje i rešenosti da menjamo prioritete u srži, u životnom konceptu, da radimo space clearing ideja, ciljeva, snova nosi ogromne mogućnosti pa i mogućnost isceljenja, deluje suviše pojednostavljeno, ali sve je stvar hemije moždane, i ne trebaju ljudi lepšu stvarnost iz bočica "Prozaka". Kada je stvarnost dovoljno dobra jer je ispunjava smisao i isceljenje biva dovoljno duboko, ono rešava mnogo veće probleme od same fizičke manifestacije bolesti. Razumevanje i doživljavanje su dve noge izlečenja koje zajedno koračaju, sve komande idu iz mozga.